Читај ми!

Годишњица страдања у "Бљеску"

Навршава се 19 година од офанзиве хрватских снага на подручје западне Славоније које је до тада било у саставу Републике Српске Крајине (РСК). Парастоси невино страдалим Србима служени у Цркви Светог Марка у Београду и у Цркви Пресвете Богородице у Градишки.

Током дводневне операције "Бљесак", која је почела 1. маја 1995. године око пет сати ујутро артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска је преузела контролу над западном Славонијом.

У акцији "Бљесак" страдао је велики број српских цивила, а око 30.000 њих је напустило то подручје.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас" из априла 2003. године, првих дана маја 1995. убијено је или нестало 283 Срба из западне Славоније.

Према извештају Хрватског хелсиншког одбора за људска права (ХХО), који је представљен 24. јула 2003, у акцији "Бљесак" припадници хрватске војске убили су укупно 83 српска цивила. Од тог броја, њих 30 убијено је у нападима на избегличке колоне, а 53 особе су убијене у својим кућама.

Дан по отпочињању акције "Бљесак" бивши председник РСК Милан Мартић наредио је ракетирање Загреба које је трајало два дана, због чега је касније оптужен пред Хашким судом и осуђен на 35 година затвора. Снаге бивше РСК испалиле су на град 23 пројектила и тада је погинуло шест људи, а 176 особа је рањено.

Због ратних злочина почињених у акцији "Бљесак" и "Олуја", Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана (преминуо 1999). У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника Главног стожера Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција "Медачки џеп", "Бљесак" и "Олуја".

Хашки истражитељи су, такође, саслушали више осумњичених хрватских официра, али против њих нису подигнуте оптужнице.

У јулу 2005. године Тужилаштво је примило пријаву против генерала Младена Круљца, због ратног злочина у западној Славонији у време операције "Бљесак". Та пријава прослеђена је и надлежном тужилаштву у Славонском Броду, али против њега никада није подигнута оптужница.

Месец дана касније, поводом 10. годишњице акције "Олуја", којом су хрватске снаге повратиле контролу над Книнском Крајином, тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић унапредио је Круљца у чин генерал-пуковника.

У јулу 2010. на месном гробљу у селу Медари у близини Нове Градишке у западној Славонији, ексхумирано је 28 тела, међу њима и деце, из заједничке гробнице настале током акције "Бљесак". У мају 2011. године ексхумирано је 48 Срба убијених и тој акцији на месном гробљу у селу Врбољани, а годину дана касније у општини Новска још 28 тела.

Документационо-информативни центар "Веритас" саопштио је, у новембру 2011. године, да је у Загребу идентификовано 14 посмртних остатака Срба који су погинули у акцији хрватске војске и полиције "Бљесак".

Комисија за нестала лица Владе Србије саопштила је да су на гробљима у Медарима, Окућанима и Врбовљанима до сада ексхумирани посмртни остаци 110 жртава те војно-полицијске акције.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
32° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи