У војску трбухом за крухом

У генерацији „март 2014" у Војску Србије је ступило 513 младих људи, а на конкурс се пријавило више од 3.100 - шест пута више. Разлози за одлазак на тромесечно добровољо служење војске су најчешће економске природе, али има и оних патриотских и традиционалних.

Стефан Карапанџић из Београда, студент друге године архитектуре се у војску пријавио јер жели да постане професионални војник, али и због тога што су у војску ишли његов отац, деда и стричеви.

"Комбиноваћу студије и војску, па видећу докле ћу догурати. Ваљда и војсци треба неки архитекта", рекао је Стефан, у емисији „Дозволите...".

Београђанин Слободан Ђукић, који је завршио Факулте физичке културе и васпитања у војску се пријавио из жеље да код себе "ојача осећај за ред и дисциплину".

"Ништа ми није претерано тешко пало. Али ипак, можда то схватање да се своја воља овде ипак препушта, много више него у цивилству, неком другом, односно старешини", објашњава Слободан, који као и Стефан  војни рок добровољно служи у Сомбору.

Заједнички утисак војника јесте да приче које су чули од људи који су служили војски често нису истините, као и да храна и услови за одржавање хигијене нису лоши. Најтеже пада рано устајање.

Командир чете војника на добровољном служењу, мајор Дејан Хркаловић каже да су војници веома мотивисани, од регрута који су раније редовно служили војску, јер је већина њих заинтересована за посао у Војсци Србије.

"Један број њих је изразио жељу да заврши обуку за војне полицајце, извиђаче и падобранце, и тим младим људима ће се изаћи у сусрет и војни рок ће им бити продужен за месец дана, на четири месеца", објашњава Хркаловић.

Војници иначе у првом делу обуке који траје 6 радних недеља имају четири гађања из аутоматске пушке и два пута бацају ручну бомбу, за свако гађање добију оцену, а на крају обуке и сертификат да су обучени.

Други део обуке изводи се у специјалистичким центрима за обуку и траје такође месец и по дана.

Они који успешно заврше обуку, а то су готово сви војници, чекају конкурс за пријем у професионалну војну службу.

Војску траже и други послодавци

Добровољно се јављају и слушаоци курса за резервне официре који после војног рока могу да добију посао и чин потпоручника Војске Србије, без обзира на то што нису завршили Војну академију.

Идентична обука, гађање, склапање и расклапање оружја, физичка обука, савладавање пешадијских препрека важе и за девојке у војсци.

Потпоручник Душица Радовановић, која је иначе командир вода од близу 40 војника, каже да су и девојке физички спремне као и мушкарци и да напорно раде на обуци.

Служење војске младим људима отвара и врата за посао у свим деловима система одбране ( Министарство одбране и Војска Србије), полицији, агенцијама за обезбеђење, као и за дозволу за поседовање оружја или чланство у удружењу ловаца.

Командант 1. центра за обуку из Сомбора потпуковник Лазар Остојић сматра и да су регрути који прођу војну обуку пожељни за сваког послодавца.

"Они су психофизички спремни, уче се реду, дисциплини и радним навикама, а овде су изложени великим напорима. Ми их учимо да успешно савладају те напоре", каже Остојић.

Због великог интересовања, али пре свега због војних потреба, ове године ће бити четири генерација војника на добровољном служењу. Осим мартовске генерације, на обуку ће се ићи и од јуна, септембра и децембра.

Ранији година, 2011, 2012 и 2013 на служење су упућиване две генерације војника, у марту и септембру.