Скуп о дигитализацији културне баштине

Током конференције требало би да се уз помоћ теоријских и емпиријских сазнања дефинишу стандарди и стратегије дигитализације у Србији, рекла је деканка Филолошког факултета Александра Вранеш. Истакла је да је најважнији циљ формирање Дигиталне библиотеке Србије. 

На конференцији за новинаре, Александра Вранеш је најавила скуп који ће окупити више од 50 говорника у два универзитетска центра. Нагласила је да је неопходно да се усвоје одговарајући стандарди за дигитализацију.

"Тек уз поштовање стандарда, полако и уз заједнички рад могуће је формирати заједнички Дигиталну библиотеку Србије. Овој изузетно значајној теми посвећен је округли сто који се одржава првог дана конференције", навела је Александра Вранеш.

Оценила је да је циљ дигитализације баштине сасвим достижан због јасног опредељења Министарства трговине и телекомуникација, Министарства културе и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Та министарства су решена да га остваре подршком програмима, акцијама и пројектима.

"Конференција која је пред нама заокупила је њихову пажњу и убедљиво задобила њихово поверење, те се надамо и будућој успешној сарадњи", навела је деканка Филолошког факултета.

Истакла је да дигитална форма документа, педантан библиографски податак за њега везан и организоване и развијене нормативне датотеке, обезбеђују чување и промоцију докуменатрно- историјске, културне и научне баштине.

Како је рекла, све то доприноси развоју демократичности знања и учвршћује ослонац учењу на даљину. Подсетила је и да је Филолошки факултет већ започео сопственим средствима процес формирања дигиталне библиотеке својих издања и дигиталне архиве рукописа Иве Андрића.

Тело за управљање дигитализацијом 

Осим стандардизације дигитализације, потребно је успоставити тело које ће координирати цео процес - што су истакли и управник Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" Александар Јерков и управница Централне библиотеке Универзитета у Новом Саду Мирјана Брковић. Указали су и на потребу избегавања преклапања, односно дуплирања посла у процесу дигитализације.

И Небојша Васиљевић из Сектора за електронске комуникације, информационо друштво и поштански саобраћај при Министарству трговине и телекомуникација истакао је важност дигитализације културне баштине и њеног очувања у оквиру развоја информационог друштва.

Према његовим речима, дигитализација културне баштине неопходна је не само због тога што се тиме омогућава њена видљивост на интернету, већ и због адекватног коришћења наших капацитета у области културе и науке.

Навео је да ти капацитети могу да пруже квалитетан садржај који није везан само за традиционалне форме, већ и за дигитални свет.

Предстојећа конференција ће указати на изузетну улогу дигиталних библиотека и дигиталних архива, као и на значај информационо-комуникационих технологија за науку, културу и образовање у савременом друштву.

У присуству угледних истраживача и шире јавности, биће покренуте неке од кључних тема које чине неопходну основу за развој информационог друштва.

Реч је о ауторским правима, заштита интелектуалне својине, дигитализацији драгоцених књига и непубликованих научних радова, значају дигитализације за развој науке, културе и наставе, стандардизацији и контрола квалитета дигитализације, учењу на даљину итд.