Ненаменско трошење новца од казни

Чак 30 одсто средстава од наплаћених казни иде локалним самоуправама које би требало да их усмеравају у изградњу тротоара, кружних токова, за унапређење рада ауто-школа и безбедности саобраћаја у општини. Од 2009. до 2013. године, општине су наплатиле 33 милона евра од чега је 20 милиона потрошено углавном ненаменски.

Локалне самоуправе не желе да коментаришу за шта су се паре користиле јер су се локалне власти мењале, а свака је трошила на нешто друго.

Рума је за опремање Прекршајног суда у 2012. потрошила око 450.000 динара, купили су и клима уређаје за 100.000 динара, каже магистар Миладин Нешић са Криминалистичко-полицијске академије.

"У 2011. купили су столице за опремање простора. На пример, Чока је 2012. године опет опремила прекршајне судове", каже Нешић. 

Оваквих је примера у Србији много, а било је општина које су из безбедности саобраћаја финансирале и заштиту животне средине па се тако у статистици може наћи да је из тог фонда финансирана акција "Здрава Дрина - Дрога не".

Део пара требало је да заврши у инфраструктури, али је већином завршавао у опремању саобраћајне полиције што је негде дало резултате, али негде и није било тако.

Професор Криминалистичко-полицијске академије Крста Липовац каже да је Пријепоље општина која се издвојила по успеху.

"Ја тврдим да се најбоље ради и у општинама које припдају том региону. По показатељима о безбедности саобраћаја најлошија је Кикинда и ја на невиђено тврдим да се у Кикинди не ради добро", рекао је Липовац.

Поједине локлане самоуправе су средства од прекршајних казни трошиле за награде, варијабиле и плате општинских службеника.