Узбуњивачи под заштитом суда

Законским актом штите се особе које разоткривају корупцију, али и спречавају да се то ради неосновано. Закон о узбуњивачима је део акционог плана Националне стратегије у борби против корупције.

Татјана Ђаконов, запослена у Заводу за здравствену заштиту радника у Новом Саду, пријавила је прошле године Агенцији за борбу против корупције, да је офталмолошки апарат који је Завод купио буџетским новцем предат ЈАТ-у.

Тако су надлежни у Заводу омогућили продавцу апарата да га двапут прода. Упозорење пред отказ добила је пре две недеље. Претходно је она упутила директору писмо у ком наводи да злостављање према њој траје 16 месеци.

"Од вербалног вређања, сексуалног узнемиравања, сакривања папира, подметања документације, изношења лажи о мени. Све је то довело до тога да сам морала да се обратим психијатру и добила сам терапију јер је то предуго трајало и на крају сам добила дијагнозу стреса и депресију", навела је Ђаконов.

Она је једна од 94 особе које су под заштитом Агенције за борбу против корупције. Највише захтева стигло је 2013, а тада их је највише и добило статус узбуњивача. Од 103, њих 73.

Наташа Јелић из Агенције за борбу против корупције рекла је да уколико се узбуњивач обрати агенцији да трпи одмазду или штетне последице, у том случају Агенција се обраћа руководиоцу органа и тражи да се изјасни поводом тог случаја.

Како је рекао, он је дужан да достави извештај Агенцији у коме ће навести да то што се дешава узбуњивачу није у вези са пријављеним случајем корупције.

Према Правилнику о заштити оних који пријаве корупцију, Агенција штити узбуњивача две године. Тај подзаконски акт, међутим, не гарантује потпуну заштиту.

Досадашња искуства сајта Пиштаљка показала су да су људи који су пријавили корупцију добијали отказе, прећено им је, премештани су на друга радна места, или су били под сталним притиском.

Уредник сајта Пиштаљка Владимир Радомировић рекао је да то што је Агенција дала статус узбуњивача помогло је тим људима у смислу да су њихови надређени сада били опрезнији и да им нису више претили или да је Агенција тражила одређене информације у вези са могућом корупцијом.

"Просто су узбуњивачи осетили да неко ради за њих, међутим нама је потребан снажан и свеобухватан закон који ће дозволити судовима да потпуно заштите узбуњивача", навео је Радомировић.

Баш то је и предвиђено Нацртом закона који је представило Министарство правде и државне управе.

Ипак Повереник за информације од јавног значаја каже да је претходни предлог закона предвиђао бољу заштиту узбуњивача. Модел исклучиво судске заштите, верује Шабић, није довољан.

"То значи да се на основу тог закона узбуњвач не може ослонити на зашититу везану за отказ, за суспензију за премештај, за друкчије радно место или за умањење плате или за било шта друго, управо то је 99 одсто опроблема са којима се узбуњивачи сусрећу, онда се посатавља питање чему тај закон", рекао је повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић.

Радомир Илић из Министарства правде и државне управе рекао је да суд има капацитет да када због узбњивања запослени трпи одмазду и када је отеран са радног места, суд има снагу да га врати на радно место уопште или на онај положај на коме се налазило.

Илић каже да су одлуке суда извршне и у кратком року могу да се спроведу.

Усвајањем овог закона Србија би се сврстала међу прве земље у региону које су законски заштитиле узбуњиваче. Од 28 земаља Европске уније, само три имају Закон о заштити узбуњивача.