Србија годишње губи 30.000 становника

Просечан мушкарац у Србији постаје отац у 33. години, док жене своје прво дете рађају са 27 и по година. Када заврши са оснивањем породице, мајка има близу 29 година. Мали број деце и одлагање стварања потомства стручњаци објашњавају лошом социјалном политиком државе, дугим школовањем, борбом за радна места, али и избегавањем обавеза младих.

Од 2000. године Србија је само на основу природног кретања становништва изгубила више од 402.000 становника. У претходној години у 1.500 насеља није рођено ниједно дете.

Подаци Републичког завода за статистику упозоравају да нас сваке године има по 30.000 мање. Негативан тренд је и чињеница да сваке године добар део нашег становништва одлази у иностранство.

"Нажалост, има дуги низ година, просечан број живорођене деце по жени је 1,4, а треба да буде 2,1 да би била проста репродукција. Оно што је трагично јесте што се тешко излази из овог силазног тренда и он се по подацима статистике не може, или ће се веома тешко зауставити", објашњава Гордана Бјеловук из Републичког завода за статистику.

Истиче да би данас жена у Србији требало да роди најмање четворо деце да би силазни тренд наталитета био заустављен.

Период после Другог светског рата, од 1947. до 1957. године, памтимо по бејби-бум генерацији. А највише живорођених било је 1954. године. Та генерација сада има 60 година.

После тога у Србији више није обезбеђена проширена репродукција становништва. Већина жена данас се тешко одлучује на рађање другог, евентуално трећег детета.

"Жене свесно или несвесно одлажу рађање другог детета. Оне га не одбацују, оне га одлажу и парови кад их питате, имају различита образложења зашто је то тако - да се још ово уради, да се добије сталан посао, да се обезбеди бољи стан", истиче социолошкиња Смиљка Томановић.

Обезбедити сигурност паровима

Томановић истиче да држава мора да обезбеди егзистенцијалну сигурност паровима и стабилно запослење да се одлагање рађања не би догађало.

"Посебно да жене које планирају рађање не буду дискриминисане у радном процесу, да им се не прети отказом", каже Смиљка Томановић.

Стратегију подстицања рађања Влада Србије донела је 2008. године. Њени ефекти, кажу стручњаци, видеће се за две до три деценије. Али оно што сада знамо јесте да је прошле и претпрошле године рођен већи број беба него претходних година.

"Оно што се конкретно примењује од стратегије за подстицај рађања је такозвани родитељски додатак за прво дете, друго, треће и четврто дете. За прво дете је износ од 36.700 динара, за друго дете је око 150.000 динара, за треће 260.000 динара и четврто 340.000 динара", каже државна секретарка Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику Бранкица Јанковић.

Истиче да не би требало заборавити ни пун износ надокнаде и за трудничко боловање и накнаду за породиљско одсуство и одуство за време неге детета.

У оквиру својих буџета велики број локалних самоуправа је предвидео различите једнократне исплате новчане помоћи поводом рођења детета и остваривање на бесплатан вртић.

Проблем није само у новцу. Више од 300.000 парова жели децу, али не може тако лако да их добије због стерилитета. Истовремено, Србија има превисок број прекинутих трудноћа, као најгорег облика контрацепције.

Процене иду и до 100.000 абортуса годишње, што је више од броја рођених беба који се креће око 70.000. Када би се, за почетак, само ове две цифре замениле, Србија би могла ведрије да гледа у будућност.