Климатске промене "топе" кућни буџет

Много разлога нам наводе када нешто треба да поскупи, а сада им морамо додати и климатске промене. У Америци већ најављују више цене хране због суше и мразева који су их истовремено погодили.

Јесмо ли претерано лежерни према овом питању и да ли грешимо ако мислимо да један човек не може ништа да уради за климу.

Грађани Србије последице климатских промена не могу да мере по порасту нивоа мора, али могу по рачунима за струју.

Председник Одбора заштите животне средине привредне коморе Зелени Србије Михајло Гаврић рекао је да се за обичне потрошаче, с обзиром на жарка лета, изједначило у конзуму и лето и зима, значи и сами рачуни ће бити такви.

И то није једино што више плаћамо. Због суше у фебруару поскупеће храна. У последњих десет година само две су биле повољне за пољопривредну производњу, две су обиловале поплавама, а чак шест је било сушних.

Директор Института за економику пољопривреде Драго Цвијановиц каже да не губи само српски сељак, губи и држава.

"Можемо слободно рећи да када је у питању принос кукуруза ми губимо 50 процената приноса, ако наравно испоштујемо све остале агротехничке мере", навео је Цвијановић.

Суша и висока температура не штете само ратарима.

Начелник Климатског центра у РХМЗС Јасминка Смаилагић рекла је да су радили анализе за људе који се баве узгојем риба.

"Пораст температура је лоше утицао на поједине врсте риба и људи су морали да промене врсту коју гаје или да промене њихове микроуслове", каже Смаилагићева.

Последњих девет деценија од када се мери температура у Србији, број топлотних таласа и њихових дана у години се готово удвостручио. У наредних пет година очекује се да ће их бити још више. А то нас може коштати и оног што новцем не можемо да платимо - здравља.

"Због тога смо и кроз Светску здравствену организацију оформили екипу која управо ради на најави тих топлотних удара и ажурирања свих људи у здравству", објаснила је Смаилагићева.

У Србији нема аларма за климатске промене. Али ако би свако направио један корак били бисмо много ближе решењу. А кораци су једноставни.

"Уколико посадите дрвеће око куће правилно то одрасло дрвће мења у једој кући од 120 квадрата осам клима", рекао је Ратко Ђурђевац из Еколошког покрета Врбас.

Да засадимо дрво није једино што можемо. Мање коришћење грејања или клима уређаја, рециклажа и смањење отпада домаћинства на пола. Паркирајте ауто када вам није неопходан. Све то јесте одрицање од комфора, али и одговорно понашање.

Кад сведемо рачун то би било око четири тоне угљен диоксида мање по домаћинству. Помножено то са два и по милиона домаћинстава и може да се измери колико смо корака ближе решењу.