Факултети траже веће школарине

У новој школској години Универзитет у Београду планира да упише око 26.300 студената на сва три нивоа студија, слично као и прошле године, а десетак факултета затражило је веће школарине, у просеку за 10 одсто, између осталог и због увођења солидарног пореза.

Веће школарине за самофинансирајуће студенте затражили су Машински факултет са 60.000 на 66.000 динара, Рударско-геолошки са 45.000 на 55.000, Факултет организационих наука који је предложио да цена буде 140.000 уместо 129.000 динара.

Како је речено на седници Сената УБ, Православни-богословски факултет повећаће школарину за 4.000 динара, на 116.000 динара, Правни са 91.000 на 95.000, Учитељски са 80.000 на 90.000, а Фармацеутски је затражио да цена буде 145.000 уместо 136.000 динара.

Бруцоши који уписују Математички факултет мораће да издвоје 120.000 динара, уместо 111.000 динара, Биолошки ће подићи цену за 5.000, на 85.000 динара, а Хемијски са 78.000 на 90.000 динара.

Већу школарину затражиће и Факултет за физичку хемију, са 60.000 на 66.000, рекао је декан Шћепан Миљанић на седници Сената.

Образлажући повећање школарине у школској 2014/15. декан Правног факултета Сима Аврамовић рекао је да је факултет до сада могао да "покрива" уџбенике за самофинансирајуће студенте.

"То је до сада факултет могао да покрива, јер су наши професори све своје уџбенике издавали у оквиру издавачке куће факултета. После увођења такозваног солидарног пореза, један број аутора почео је да одлази у друге издавачке куће и да своје уџбенике даје приватним издавачима", рекао је Аврамовић.

Према његовим речима, аутори би имали 25 одсто мање хонорара ако би штампали књиге на факултету.

Факултет, како је навео професор Аврамовић, више неће бити у стању да плаћа књиге самофинансирајућим студентима и то је разлог за повећање школарине.

Декан Машинског факултета Милорад Милованчевић рекао је да овај факултет није повећавао школарину 10 година. Сада је предлог да се повећа са 60.000 на 66.000 динара.

"То је огроман новац за неку породицу, али једноставно смо на то принуђени", рекао је Милованчевић.

Према његовим речима, ниједан динар од самофинансирајућих студената, а нема их много, не иде никоме од професора у џепове, искључиво се користи за подизање стандарда учења и квалитета рада у лабораторијама и рачунарским салама.

Новина на овом факултету је што имају наставу на енглеском језику на сва три нивоа студија.

На основним академским студијама на нивоу УБ уписна квота је око 14.500 бруцоша, од чега око 9.500 буџетских места.

На мастер студијама има око 9.000 места, а на докторским око 1.700 места.

На УБ је око 330 студијских програма, рекла је проректорка за наставу Неда Ковачевић и навела да квоте нису значајно мењане.

"Неки факултети су предлагали мало већи број буџетских студената, али заиста минимално", рекла је она и навела да су на пример Факултет организационих наука и Факултет политичких наука проширили простор, па могу да упишу 10 до 15 студената више.

Према предлогу, пријаве за упис бруцоша трајаће од 25. до 28. јуна, од 30. јуна до 4. јула су пријемни испити, од 11. до 15. јула упис, а све уписне активности морају бити завршене до 17. јула.