Мањак лекара, велика бољка

У Србији ради скоро 2.000 приватних здравствених установа. У тај сектор уложено је много новца, а већина, са изузетком оних који пацијенте привлаче тзв. консултантима- најбољим специјалистима из државних клиника - користи свега 30 до 50 одсто својих капацитета. С друге стране, у државном здравству и на рутинске прегледе чека се месецима. 

Недовољно лекара, лоша организација, или мањак нашег стрпљења - то су само неки од разлога за незадовољство.

Директорка Дома здравља "Палилула" др Славица Калезић Милошевић истиче да су изабрани лекари веома оптерећени.

"Радим овде 32 године, почела сам као теренски лекар, и ево, сада сам на овом месту. Некада је овде радило 1.400 људи, сада 760 на број становника на општини који се своди на 174.000", објашњава др Калезић Милошевић.

Примера ради, први слободан термин за гинеколошки преглед је 9. јануара.

Поједини стручњаци тврде да у Србији на једног гинеколога дође скоро три пута више жена него што је просек у Европској унији, и да смо зато у врху по броју умрлих од рака дојке и грлића материце.

Лекара има довољно, тврди министарка здравља Славица Ђукић Дејановић, али је њихова старосна структура лоша због ранијих одлука да се не додељују специјализације, односно да нема запошљавања.

Да би пацијенти били задовољнији, а лекари растерећенији, поручује, у новој години део техничких послова преузеће административно особље.

"Код нас је број гинеколога 575, то је завидан број и то је број који нам обезбеђује да стандард буде повољнији него европски. Ми чешће оболевамо углавном због тога што нам је знање о болестима неадекватно. Када бисмо ишли да се контролишемо, као здрави људи, и рано откривали болест видели бисмо да се разболевамо колико и сви други у региону и Европи", објашњава Славица Ђукић Дејановић.

Истраживања показују да у приватној пракси најчешће радимо лабораторијске анализе, одлазимо на преглед код гинеколога или физијатра, неретко код приватника обављамо и дијагностичке прегледе - снимања рендгеном или магнетном резонанцом. У зависности од тога шта нам треба, мора се издвојити од хиљаду-две, до више десетина хиљада динара.