Шабић: Забринутост због људских права

Постигнутим резултатима у области приступа информацијама Србија не треба да се стиди, рекао је повереник Родољуб Шабић, указујући да је област заштите података о личности крајне забрињавујућа и представља потенцијално извор све већих проблема када су у питању људска права.

"Контраст је жесток. У области слободе приступа информацијама са, још доста присутних проблема и задатака које треба реализовати, Србија не треба да се стиди ни окружења ни Европе. Међутим, у области заштите података ситуација је крајне забрињавујућа и потребно је мењати то стање под хитно", рекао је Танјугу Шабић поводом 10. децембра - Међународног дана људских права.

Према његовим речима, када се говори о слободном приступу информацијама, један од највреднијих резултата је то што се жалбе које стижу поверенику и захтеви за заштиту права, које представљају и велико упозорење, удовољавају без потребе да повереник интервенише.

Указујући да "лавовски део" закона о слободном приступу информацијама користе обични грађани, чак више од две трећине, а не новинари и специјализоване невладине организације, Шабић је истакао да су грађани у њему препознали нешто што има смисла и што им је корисно .

"Мислим да је Србија, када је реч о слободи приступа информацијама, а то говоре разни међународни извештаји, изнад просека и то не само у непосредном окружењу, већ и изнад европског просека", рекао је Шабић и додао да је пораст захтева поверенику у тој области последица управо свести грађана и медија.

Иако је више од 93 одсто интервенција повереника успешно, повереник је упозорио да и даље има проблема, напомињујући да постоје два механизма која се примењују када неко не поступи по препоруци повереника која не функционишу.

Повереник не покреће прекршајни поступак

Тако Влада Србије никада никога није принудила, а последње две године, надлежно министарство није донело ниједан прекршај, рекао је Шабић.

"Неколико десетина људи је осуђено, али захваљујући тврдоглавости, односно упорности и принципијелности новинара и грађана које су покретали прекршајне поступке као оштећени", рекао је Шабић, оцењујући да је нонсенс то што, по закону, повереник није овлашћен да покрене прекршајни поступак, а камоли да неког казни.

Шабић је, међутим, упозорио да се Србија, када је реч о заштити података о личности, налази у ситуацији која је у озбиљном, непријатном контрасту.

"Практично смо на почетку. Закон о заштити података о личности смо добили поодавно, али реч је врло специфичној материји која је тежа за препознавање, разумевање, а нема ни много савезника поверенику, јер се мало људи тиме бави", рекао је Шабић.

Шабић је указао да свака земља мора имати адекватно законодавство о заштити приватности и података о личности и подсетио да је пре више од три године влада усвојила Стратегију о заштити података личности, али да никада није донела Акциони план за њену реализацију те да стратегија сада представља мртво слово на папиру и да је вероватно већ превазиђена.

Наводећи да је Закон о заштити података о личности кровни закон, а да је за уређење те област неопходно донети и друге законе којих нема већ годинама, он је истакао да Србија има забрињавајуће шупљине.

Према његовим речима, и поред више иницијатива повереника нема закона у области видеонадзора, биометрије, безбедносних провера.

Он је истакао да је Србија недавно добила закон којима је уређена област приватног сектора безбедности, али на начин који је по, како је рекао, испод нивоа и који ће оставити читав низ питања и проблема у пракси и представљаће у многим ситуација нови извор угрожавања људских права.

Указујући да би требало да се направи и оснажи независан орган који ће се бринути о тој области, он је подсетио да институција повереника који би требало да врши надзор над 350.000 субјеката који на различите начине обрађују податке о лицности има на располагању осам инспектора.

Шабић је истакао и да је забрињавајуће колико је низак ниво знања о домашају и садржини стандарда који се примењују у демократском свету и ЕУ уопште .