БИРОДИ: Потребна антикорупцијска коалиција

Према налазима Глобалног индекса корупције Србија је остварила напредак у борби против корупције, саопштио је Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ).

Они наводе да се поставља питање одрживости и интегритета те борбе и оцењују да се Србија налази у на почетку институционално-нормативне фазе у борби против корупције, што значи да борба против корупције није у институцијама, да зависи од политичке воље.

БИРОДИ је, поводом Међународног дана борбе против корупције који се обележава данас, навео да у борби против корупције постоји мањак резултата на нивоу кажњивости, а да је са друге стране изражена кажњивост, маргинализација, а не ретко и дискриминације оних који се боре против корупције.

"Имајући у виду актуелне скромне расположиве ресурсе, од антикорупцијске заједнице се очекује проактиван приступ у борби против корупције који је претпоставка одрживости борбе против корупције", поручују из БИРОДИ.

Из свега се може закључити, наводе они, да у Србији постоји антикорупцијска дезорганизација, односно стање у којем постоји несклад између потреба и ресурса за борбу против корупције, као и стање у којем постоје неизвесност награда и права за борце против корупције, односно санкција за оне који не спроводе антикорупције политике и законе, али ни кажњивост они који чине коруптивна дела.

Они наводе да су најслабије развијени механизми у борби против корупције санкционисање и подршка узбуњивачима, тако да постоји феномен кажњавања бораца против корупције.

БИРОДИ сматра да је за успешну борбу против корупције потребно стварање антикорупцијске коалиције која ће бити предвођена од стране државних антикорупцијских тела и органа, а пре свих Агенције за борбу против коруције и Савета за борбу против корупције, али и оргнизације цивилног друштва, медији и приватни сектор.

Они наводе да је Савет за борбу против корупције институција са несумљивим доприносом у борби против корупције и наглашавају да забривања могућност да неке политичке странке припремају предлоге измена важећих прописа којима се предвиђа укидање финансирања Савета.

БИРОДИ подсећа да скоро пола године Живорад Бранковић, бивши директор Казнено поправног завода у Нишу, који је у судском поступку доказао да је незаконито превремено пензионисан, није добио одговор од Министарства правде и својој судбини.

"Сличну сидбину има и Валентина Крстић која уместо подршке у истрајавању на санкционисању оних који су починили дела корупције, од стране Министарства правде је тотално игнорисана", наводи се у саопштењу.

Они наводе да у последња два месеца постоје активности којима је циљ да доведу у питање њен интегритет и буде она одговорна за незаконитости на које је указивала.