Бабић: Упорна борба против корупције

Уочи Међународног дана борбе пртов корупције, директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић рекла је да је Агенција ове године поднела 389 захтева за покретање прекршајних поступака против политичких странака и група грађана.

На неподношење извештаја о трошковима изборне кампање у 2012. години, односи се 343 захтева.  

За ненаменско трошење средстава у изборној кампањи поднет је један захтев за покретање прекршајног поступка, рекла је Бабићева Танјугу.

Према њеним речима, налази контроле указују на то да ће захтева за покретање прекршајног поступка због ненаменског трошења средстава у изборној кампањи бити много више у наредном периоду, а Агенција контролише и изборне кампање у 2013. години.

Агенција је организовала теренско посматрање за изборе организоване у овој години у Апатину, Србобрану, Зрењанину, Земуну, Зајечару, Врбасу и на Вождовцу, рекла је Бабићева, наводећи да су то места у којима је организован мониторниг изборне кампање.

Бабићева је истакла да то тело спроводи контролу трошкова изборне кампање и кроз извештаје трошкова изборне кампање, као и непосредним прикупљањем података од релевантних субјеката.

"За изборе у овој години Агенција је до сада поднела 10 захтева за покретање прекршајних поступака", рекла је она и додала да је углавном реч о групама грађана - у Апатину против Групе грађана Слободан Бачић - Уједињени за Апатин и Групе грађана Покрет за Војводину.

У Зрењанину су пријаве поднете против Групе грађана Двери и Народне сељачке странке, у Ковину против Групе грађана Нова листа, а у Земуну против група грађана Грађанска алтернатива, Земун град, За развој Земуна и Батајнице, СНП 1389 и Земунска прича, наша ствар - Трећа Србија.

Прекршајни судови су до сада донели укупно 15 пресуда за покретање прекршајних поступака против политичких субјеката, на захтев Агенције, рекла је Бабић

''Укупан износ изречених новчаних казни, с тим што све пресуде још нису правоснажне, износи око 2,6 милиона динара. То није безначајно ако се има у виду да је број пресуда у односу на укупно поднет број прекршајних захтева тек нешто око четири одсто'', рекла је Бабићева.

На мети функционери који нису пријавили имовину

Она је навела и да је Агенција у овој години поднела укупно 140 захтева за покретање прекршајних поступака против функционера који су пропустили да у законском року поднесу извештај о својој имовини и приходима, од тог броја 50 захтева се односи на народне посланике, а остало су градоначелници, председници општина, чланови градских и општинских већа, помоћници министара, државни секретари, судије...

Бабић је истакла и да Агенција проверава да ли су сви они који су у обавези да поднесу извештај о имовини и приходима то и урадили, напомињући да се јос увек не зна тачан број функционера.

Она је указала на то да Агенција проверава тачност и потпуност података из извештаја и ако утврди несагласност у подацима позива функционера да се изјасни, а затим спроводи тзв. административну истрагу ради утврђивања постојања сумње у извршење евентуалног кривичног дела.

Бабићка је подсетила и да за непријављивање имовине функционерима запрећена казна затвора од шест месеци до пет година.

"Ове године поднели смо седам кривичних пријава за непријављивање имовине или давање лажних података о имовини и приходима. То је у поређењу са претходне три године више него двоструку", рекла је Бабићка подсетивши да је у претходне три године Агенција поднела само три кривичне пријаве, од којих су две одбачене.

Према подацима које је Агенцији доставило Тужилаштво, додала је, ниједна од седам кривичних пријава није одбачена, већ се по свакој или спроводе одређене истражне радње или је већ подигнут оптужни предлог.

Поднето је и око 15 извештаја Тужилаштву и другим надлежним органима, где је степен доказаности сумње нижи у односу на кривичну пријаву.

Ту постоје одређене индиције које указују на то да постоји сумња да је учињено неко друго кривично дело од онога које је предвиђено Законом о Агенцији, а најчешће се ради о пореској утаји, злоупотреби службеног положаја, давању и примању мита, рекла је Бабићева.

На стотине пријава због вршења више функција

Бабић је такође указала на то да и даље има функционера који обављају више функција истовремено и навела да је у овој години, када је реч о истовременом вршењу више јавних функција и сукобу интереса, закључно са 30. новембром, покренуто 194 поступака на основу пријава, 291 поступак по службеној дужности, 343 поступака по захтевима за давање мишљења.

Она је прецизирала да је било и 440 поступака по захтевима за давање сагласности за истовремено вршење друге јавне функције, односно другог посла или делатности.

Агенција је изрекла 74 мере упозорења, 47 мера јавног објављивања одлуке о повреди Закона о Агенцији, 13 мера јавног објављивања препорука за разрешење са јавне функције, а донела је и 57 решења којима се утврђује престанак каснијих функција по сили закона у случајевима када се утврди да је функционер ступио на каснију функцију без сагласности Агенције, рекла је Бабићка.

"Поднели смо укупно 68 захтева за покретање прекршајних поступака од чега је 17 окончано'', рекла је она и додала да су у 10 поступака изречене новчане казне, а у једном опомена.

Бабић је оценила и да новчане казне од 10.000 до 60.000 хиљада динара, односно актуелна казнена политика, не доприноси превенцији у борби против корупције.

Она је навела да је доста урађено на сузбијању и превенцији корупције, а као пример навела доношење Стратегије о борби против корупције.

Директорка Агенције је као позитивно оценила напредак Србије са 80. на 72. место од укупно 177 земаља према индексу перцепције корупције Транспаренси интернешенела за 2013. годину.

Рад на превенцији корупције  

Како је истакла, том помаку су допринеле акције репресивних органа, али то није довољно, већ је потребно да се настави рад на превенцији корупције и посебно рад на реформи јавног сектора.

Она је рекла и да је Агенција ове године примила нешто мање од 1.400 представки грађана, што је два пута више него ранијих година, и да се грађани највише жале на корупцију у здравству, образовању, државној управи и правосуђу.

Бабић је истакла и да је у борби против корупције неопходно донети Закон о заштити узбуњивача, напомињући да је од ступања на снагу Правилника о заштити узбуњивача, који је донела Агенција 2011. године, захтев за заштиту поднело 142 лица, од чега је заштиту добило 82.

"У 49 случајева Агенција није могла да пружи заштиту узбуњивачу из различитих разлога, а једном лицу је статус узбуњивача у току поступка одузет, јер је утврђено да није у доброј вери пријавио сумњу на корупцију", рекла је Бабићева и додала да је број захтева за заштиту узбуњивача све већи и све разноврснији.