Бољевић: Кратак рок за нову судску мрежу

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић оценила је да је добро што је законом усвојеним у новембру ове године "коригована правосудна мрежа", повећан број основних судова и установљено 29 судских јединица, али је навела да је проблем у томе што је остављен нереално кратак рок за почетак примене те судске мреже.

Бољевић је, уочи редовне годишње Скупштине Друштва судија Србије на Правном факултету, рекла новинарима да је нереално да се правосудни закони, који су недавно усвојени и ступили на снагу 21. новембра, примењују од 1. децембра.

Објаснила је да су, на пример у Београду, у питању милиони предмета који би сада требало да се преусмере на три градска и три приградска, уместо досадашњег по једног градског и приградског суда.

"То је огроман посао и не верујемо да то може да функционише од 1. јануара 2014. године. Није реално.Требало би људима објаснити да је то дугачак, тежак и компликован поступак који захтева време и да не очекују да ће судови функционисати, јер ће у супротном бити велики одијум кад се покаже да то не функционише ни до марта, ни до априла", истакла је Бољевићева.

Оценила је да је потребно најмање пола године да се преусмере предмети, преместе судије, судско особље и поново све стави у погон.

Када је у питању премештај судија, Бољевићева сматра да би могла бити повређена гаранција независности судства која се односи на непреместивост судија, као што је, како каже, 2009. године у реизбору била повређена гаранција сталности.

"Треба врло опрезно приступити томе, а премештај треба да се деси до краја године. То значи, да свих 2.000 судија из основних, виших и апелационих судова треба да буду разматрани и треба да се донесе одлука да ли ће и ко ће бити премештен у неки други суд. То је озбиљан, дуг посао, а треба да се уради до краја године", рекла је Бољевићева.

Нека овлашћења угрожавају независност судства

Оценила је да постоје овлашћења, предвиђена сетом правосудних закона, која ће омогућити извршној власти да на индиректан начин утиче на независност судства.

Бољевићева је као пример тих овлашћења навела да ће министар правде по први пут у протеклих неколико деценија одлучивати о поступку пријема судијских приправника и помоћника.

"И даље се задржава његово овлашћење да он одређује број особља у судству, а ако је недовољан број особља у судству, онда судство не може добро да функционише, па се тиме индиректно утиче на функционисање судства", навела је Бољевићева.

Напоменула је и да се поново одлаже пребацивање судског буџета са Министарства правде на Високи савет судства до 2016. године, а, подсећа Бољевићева, било је предвиђено да се пренесе још 2011. године.

Према њеним речима, много се инсистира на одговорности Високог савета судства као институције, а истовремено му се не дају овлашћења за управљање судским системом.

"Доћи ћемо у ситуацију да се једна институција која треба да буде независна да би гарантовала судијама независност, доводи у подређен положај тиме што јој се везују руке, не могу да управљају системом за који су одговорни", истакла је Бољевићева.

Рекла је и да се поставља питање одговорности досадашњих чланова Високог савета судства из реда судија који су изабрани иако трећина судства за њих није гласала.

Бољевићева тврди да је доказано да су они урушавали владавину права у Србији, између осталог и својом послушношћу другим гранама власти, али да су драгоцени и овој власти.

Наводи да се сада са њима доносе нови закони, спроводи Национална стратегија за реформу правосуђа, као и да ће они бирати судије, да ће урадити премештај, да ће донети правилник о вредновању.

Говорећи о раду Друштва судија Србије у овој години у Скупштини, Бољевићева је навела да је њена мисија као члана радне групе за израду Националне стратегије за реформу правосуђа била да објасни да Стратегија не може да се прави са Високим саветом судства, односно оним члановима из реда судија који су урушили владавину права у Србији.

Додала је да Министарство правде од тога није желело да одступи и да се из тог разлога повукла из радне групе.

Према њеним речима, ти чланови Високог савета судства и Државног већа тужилаца из реда судија су и "струку и етику ставили под ноге и били послушни политичарима" из претходне власти, као и овима из актуелне власти.

У Скупштини је поднет извештај о раду Друштва судија Србије, разговарано је о плану рада за следећу годину, као и о актуелној ситуацији у правосуђу.