Како се универзитет усавршава

Паралелно са отварањем нових студијских програма, Универзитет у Београду организује курсеве усавршавања и за асистенте и за доценте. А да би оне старије и најбоље задржали на мастер и докторским студијама, Универзитет ће ускоро променити правилник о избору професора емеритуса, односно професора који по одласку у пензију могу да буду саветници, ментори и предавачи на докторским студијама.

Како је други петогодишњи циклус акредитације у току, Сенат Универзитета у Београду је дао сагласност за студијске програме и на енглеском језику. Негде паралелно на енглеском и српском, а негде су и посебни програми и на енглеском језику, како на основним, тако и на мастер студијама, док је на докторским то важило и раније. Мењаће се правилник о избору професора емеритуса.

"Једна од крупнијих промена односи се на број који је законски до три одсто, а ми имамо релативно мали број професора емеритуса, који су изабрани последњих година, значи 12 до 14 је професора емеритуса, тако да је са неких пет повећано на могућих осам", каже ректор Универзитета у Београду проф. Владимир Бумбаширевић.

Oсим тога, професори ће ићи на усавршавање. Центар за континуирану едукацију Универзитета, намењен професорима, организоваће курс "Основа наставничких компетенција и академских вештина универзитетских наставника", намењен асистентима и доцентима. А све у циљу боље организоване наставе.

"Једноставно, да са тим млађим наставницима радимо на томе да они на правилан начин приступе наставном процесу и процесу учења, да могу да наставу организују по неким прописима, како се то ради, пошто ми на Универзитету сви имамо та нека профсионална знања везана за научне области којима се бавимо, ове неке опште ствари ипак нисмо учили", каже проректор Универзитета у Београду проф. Нада Ковачевић.

Центар подржава програме доживотног учења, организује школе које се баве одређеном проблематиком. Тако је организована и школа за византијски језик, а одржан је и курс посвећен новим достигнућима у фармакологији.