Николић: Тужбе грађана због предугог суђења

Од 1. јануара идуће године грађани који сматрају да им суђење траје предуго моћи ће да туже суд и чак добију накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року.

Накнада штете за повреду права на суђење у разумном року ће бити исплаћивана из буџетских средстава Србије опредељених за рад судова, што значи да ће судови морати више пажње да поведу о разумним роковима, јер ће то утицати на њихове личне дохотке.

"Огроман број уставних жалби довео је до тога да се ни пред Уставним судом не може ефикасно остваривати заштита и зато смо предвидели да о заштити права на суђење у разумном року одлучује непосредно виши суд, док поступак још траје", рекао је Танјугу државни секретар Министарства правде и државне управе Данило Николић. (Уставном суду уставна жалба због повреде тог права може да се поднесе тек по окончању поступка.)

Николић је указао да, уколико је право на суђење у разумном року повређено у неком од основних судова, о заштити права ће одлучивати виши суд, уколико је право повређено пред вишим судом о заштити ће одлучивати апелациони судови.

О жалби на одлуке по тим захтевима увек ће одлучивати Врховни касациони суд (ВКС).

Уколико се ради о поступцима пред Вишим прекршајним судом, Управним и пред Апелационим привредним судом, о повреди тог права одлучиваће ВКС, додао је државни секретар.

Николић је објаснио да је, када суд који одлучује о захтеву утврди да је повређено право на суђење у разумном року, дужан да одреди рок у коме ће тужени суд донети одлуку, као и да одреди колика накнада припада подносиоцу захтева за штету коју трпи због повреде права на суђење у разумном року.

О трајању "разумног рока" од случаја до случаја

Шта је "разумни рок" цениће се од случаја до случаја. "Негде може да буде годину и по, а у неком случају четири године. Но неки оријентални временски рок који је утврдио прецедентни случај из суда у Стразбуру је око две године", објаснио је Николић.

Законом о уређењу судова, како је навео, предвиђено је да се накнада штете за повреду права на суђење у разумом року исплаћује из буџетских средстава Србије, али опредељених за рад судова.

"Дакле, судови ће морати да воде рачуна о разумним роковима за суђење, јер ће то утицати на њихове личне дохотке и испуњавање других обавеза.

За оно што ураде у поступцима где су надлежни, судови ће сносити одговорност као што им припадају и признања за добро обављен посао", напоменуо је Николић.

Иако из струковног удружења стижу кометари да ће ови поступци додатно оптеретити судове, нарочито зато што наши грађани воле да се обраћају суду, Николић тврди да до тога неће доћи, јер ће предмети морати да се разматрају у кратким роковима у ванпарничном поступку.

"Ови поступци никако неће довести до затрпавања. Ти предмети ће се разматрати у ванпарничном поступку тако што се изврши увид у предмет и утврди се у врло кратком року да ли је дошло до повреде права на суђење у разумном року или није", навео је државни секретар.

Истакао је да предмет може да буде код вишег суда по том основу само неколико дана док се проучи и припреми за реферисање.

"Дакле, не ради се о класичном суђењу, већ се врши увид у списе предмета и утврђује да ли је повређено право на суђење у разумном року. Ако се ради о суђењу које траје шест, седам 10 година то је само по себи довољан доказ да је повређено право на суђење у разумном року без обзира и на неке оправдане разлоге који су довели до немогућности пресуђења у том конкретном предмету", указао је Николић.