Пожаревац, град са вишком историје

Ако би се у једној реченици описао Пожаревац - то отприлике изгледало овако: "Град плазма кекса и угља, родно место Милене Павловић Барили, град у којем се налази чувени затвор "српски Алктараз", град који географи зову капијом источне Србије, али који многи и данас зову - Слобин град".

У овом граду рођен је Слободан Милошевић и ишао у гимназију са будућом првом дамом Мирјаном Марковић.

Ипак, многе ствари су се у Пожаревцу промениле у односу на деведесете године, на пример некад чувени "Бамбипарк". Иако је Марко Милошевић био само један од власника, парк је на неки начин био симбол породице Милошевић, али и Пожаревца. Парк је данас у власништву града и изгледа аветињски празно.

Добар део Србије и данас верује да је град 90-их имао користи од политичке династије Милошевић-Марковић. Међутим, дописник РТС-а из Пожаревца Новица Савић каже да Пожаревљани сматрају да је Палма више урадио за Јагодину, или Веља за Чачак, него Слоба у своје време за Пожаревац.

Историчар из овог града Мирољуб Манојловић наводи и пример Врања, односно Драгана Томића, који је био потпредседник у влади Мирка Марјановића. "Тада је огроман део српског буџета отишао за Врање, он је развијао град, и није случајно што хоће да му подигну велики кип још за живота у центру Врања", каже Манојловић.

Град без штрајкова

Пожаревачка привреда данас донекле личи на Бамбипарк. А најбољи доказ је индустријска зона на самом улазу у град. Од некад познате пољопривредне и месне индустрије остале су празне фабричке хале.

Иако је Пожаревац изгубио доста радних места у овом граду због тога никада није било великих штрајкова. Више је разлога. "Један број тих радника, који је иначе потицао са села, вратио се пољопривреди, можда 30 и више одсто. А један број је отишао у иностранство, имајући раније везе са својим пријатељима, рођацима", објашњава Манојловић.

Иначе, Пожаревац и околина познати су по великом броју гастарбајтера, а најпознатија је свакако Драгана Мирковић, из оближњег Касидола. Неки у шали кажу да у овом крају, после Беча, може да се види највише бечких таблица.

Новица Савић истиче да, на неки начин, овај крај помало и од њих живи, али не онако како је некад живео, јер више ни у иностранству не цветају руже.

Ипак, главни чувар социјалног мира у Пожаревцу је Термоелектрана "Костолац" која се налази у истоименој општини, на око 10 километара од центра Пожаревца. Захваљујући Костолцу, Пожаревљани имају јефтино грејање 24 сата дневно. А општина Костолац, која има мање од 10 хиљада становника, економски је јача од читавог Пожаревца. Ту је и фабрика Бамби, али ту се и прича о индустрији завршава. Мирољуб Манојловић каже да је Пожаревац, овакав какав је сада, град без будућности, јер нема развој.

Музика у граду Драгане Мирковић

Вероватно најпознатији рудар из Костолца је Зоран Јаћимовић. И једини који свира блуз на усној хармоници. После учешћа у емисији "Ја имам таленат" Зоран, или Ђура, како га сви зову, свирао је и по локалним клубовима.

На питање какав је ноћни живот у граду, одговара: "Ноћни живот у Пожаревцу се своди на кафиће, музику на грамофон и то је то", каже Јаћимовић и додаје да нема блуза.

Нешто је боље са рок сценом. Пожаревачки бенд Анти-инфракт постоји две и по године. Свирају из хобија, јер по свирци зараде тек толико да плате превоз. Додуше имају верну публику, иако је малобројна.

На питање има ли хард рок будућност у граду Драгане Мирковић, члан бенда Дејан Момировић одговара: "Мање има рокера, више воле Драгану Мирковић. Кад смо се враћали са једне свирке било је закрчење у саобраћају испред једног диско клуба, једно 800 људи дошло на отварање, а код нас је било једно стотинак. Значи, то је тај однос", каже Момировић.

Владимир Велковски, певач и гитариста бенда, каже да рок у Пожаревцу некако и живи за разлику од градова који су не тако далеко, а у којима овај бенд свира. "Рецимо у Смедереву или Голупцу заиста не постоје места где бендови могу да свирају", каже Велковски.

Кад се помене спорт у Пожаревцу, помисли се на Млади радник, и то одбојкашки који је већ неколико година најуспешнији клуб у земљи. Некада су били чувени и пожаревчаки боксери, највише захваљујући Сретену Мирковићу, освајачу медаље са Европског првенства 79. године у Келну. Мирковић верује да је могуће повратити стару славу, мада је свестан да је бокс спорт којим се баве сиромашнија деца.

Боксерски клуб данас води Мирковићев син. Међутим, легенда спортског Пожаревца сматра да је за боље резултате неопходна промена односа свих, па и политичара. "Само кад би градски функционери имали мало више разумевања за Боксерски клуб Млади радник", истиче Мирковић и додаје да је сваки спорт добродошао за омладину која "у овом времену плута".

Неискоришћени потенцијали

У Пожаревцу је најживље крајем лета, када се одржавају љубичевске коњичке игре, најпознатија туристичка манифестација града. А и ергела, која је најстарија у Србији, има своју причу. Путописац Слободан Мићић, који је у Пожаревцу завршио школу, каже да та ергела може да буде добар мамац за туристе.

"Улаз у ергелу подсећа мало на онај стари период из времена књаза Милоша, он је то изградио Љубици и мислим да би то могло лепо да се осмисли као што су се осмислиле и пожаревачке коњичке игре", каже Мићић.

Занимљиво је да коњи из оближњег Касидола имају своје место у филмској историји, јер су као статисти учествовали у много филмова од "Битке на Неретви" до "Винетуа".

Још један неискоришћен потенцијал су реке. Иако град окружују Морава, Млава и Дунав, Пожаревац ни на једну од тих река не излази. Слободан Мићић, који има свет на длану, верује да би пројекат изградње канала Вардар-Морава-Солун могао да оживи овај крај. "Ту ја у својој глави већ видим бродиће на Морави и Пожаревац као једну важну луку", каже Мићић.

Мамац је и богата историја овог града. Рецимо данас на брду изнад града постоји имитација шатора у којем је 1718. године потписан Пожаревачки мир између Турске, Аустрије и Млетачке републике. То је био један од најзначајнијих догађаја Европе тог доба, а њиме је и Пожаревац ушао у европску историју.

Има још много историје. Недалекоо од Пожаревца је антички град Виминацијум, а у самом центру Пожаревца, зграда Начелства, која не би "штрчала" ни у Бечу. У згради седе градски чиновници, а испред зграде кнез Милош, каже легенда, упире прстом према затвору Забела и показује где ће завршити сви који не буду радили у интересу народа. Осим Забеле, у овом граду постоји и једини женски затвор у Србији. Док је био мушки, у њему је робијао Бранислав Нушић због песме "Два раба", а Никола Пашић због револуционарних идеја из младости.

Историчар Мирољуб Манојловић каже да све то указује на чињеницу да је Пожаревац некада имао врло занчајно место у историји ове државе. "Али је данас некако упао у неку учауреност, као да је сам себи довољан, да му не треба ништа више и да му не треба нико други", објашњава Манојловић.

Ово је и родни град Милене Павловић Барили. У музеју у овом граду чувају се лични предмети познате сликарке која је често истицала да је инспирацију за свој рад налазила баш у Пожаревцу. У Пожаревцу филм у биоскопу не можете погледати, али зато можете посетити три позоришна фестивала који носе име по глумцима из овог краја Живки Матић и Миливоју Живановићу. Пожаревљани кажу да култура најбоље представља овај град, а Новица Савић као разлог наводи то што су у култури "прави људи на правом месту".

Један од мамаца за туристе могле би да буду и кафане, којих овде има на сваком ћошку. Уз коју ракију лако се започне свађа око старе теме - Милошевића. Али Пожаревљане би вероватно помирили долари страних туриста, који би после антике из Виминацијума, пожелели да виде и где је сахрањен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић.