Обележавање 150 година Велике школе

Научни скуп којим Правни и Филозофски факултет обележавају 150 година Велике школе, претходнице Универзитета у Београду и наследнице Лицеја, почео је у Београду поруком да је Универзитет, упркос недостацима материјалне, али и моралне природе, и даље последњи чувар слободне и јаке мисли.

Дводневни скуп отворен је у Ректорату Универзитета у Београду, чије је здање за тадашњу Велику школу, у фебруару 1863. године, капетан Миша Анастасијевић поклонио "отечеству" за културне и образовне потребе.

Велика школа као установа високог образовања основана је законом пре једног и по века и у почетку је имала три факултета - Филозофски, Правни и Технички, речено је на отварању скупа.

За 42 године, док није постала Универзитет, Велика школа је доживела експанзију, па је тако школске 1865/66. имала 15 наставника и 194 студента, а 1905. године - 60 наставника и 490 студената.

Истакавши да је Велика школа просветила, уљудила и подигла Србију, продекан Филозофског факултета Војин Недељковић рекао је да је то била школа великих људи и да је током највећег дела своје историје деловала у земљи и раздобљу које помало личи на нашу данашњу земљу и прилике.

"Хоћемо ли са Русијом или са Аустријом, да ли је важнија Србија или српство, да ли је пречи ред и рад или уставност, парламентарност, нека су од питања на која су одговарали и професори и ђаци Велике школе, кад су били питани, а и када нису", рекао је Недељковић на отварању скупа.

Како је навео, њихови одговори нису били сви исти ни сви јасни и далековиди, али су помогли да се искристалишу вредности које су Србији омогућиле потоњи успон.

Његов колега са Правног факултета продекан Владан Петров подсетио је да су и пре 150 година недостајала материјална средства, али да је било више ентузијазма, полета државе и нације, као и изузетних појединаца којима је интерес отаџбине био изнад свега.

Такав је био капетан Миша, подсетио је професор Петров и навео да данас, након 150 година, није претерано рећи да се Србија у свету препознаје не само по врхунским спортистима већ и по студентима који са престижних међународних такмичења доносе награде.

"То је пут који обавезује, прави начин да се још присутна искривљена слика о Србији у свету постепено мења", рекао је Петров сматрајући да држава, мада и сама у тешкој финансијској ситуацији, не доприноси довољно да се на том путу опстане.

Наводећи да су недостаци Универзитета, као и пре 100 година, о чему је говорио и великан правне мисли Слободан Јовановић, не само материјалне већ и моралне природе, Петров указује да се данас до опште културе мање држи него раније и да има наставника који нередовно и без икаквог ентузијазма обављају посао.

Има, како каже, и студената који мисле да је факултет основна школа, испити и предавања више нису од највећег значаја, а демократија се, сматра Петров, увукла у све поре факултетског живота, озбиљно нарушавајући традиционалну хијерархију на којој мора почивати добро уређена академска заједница.

На делу је естрадизација високог образовања која фаворизује моду уместо модернизације, успех и неуспех су близу један другом, рекао је продекан Правног факултета, истичћи да је Универзитет, упркос свему, извориште и последњи одбрамбени бедем слободне и јаке мисли.

На свечаном отварању говорили су ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић и посебни саветник министра просвете Александар Растовић, а скуп се током дана и сутра "сели" на Филозофски и Правни факултет, где ће бити одржано по неколико сесија.