Јанковић: Тортура међу најтежим кривичним делима

Србија, иако је направила знатан напредак на законодавном плану, не чини довољно у области превенције и кажњавања случајева тортуре, као једног од најтежих кривичних дела у европској правној пракси, оцењено је на ОЕБС-овом округлом столу "Превенција и кажњивост за тортуру".

Заштитник грађана Саша Јанковић је, отварајући округли сто, истакао да у многим евидентним случајевима тортуре у Србији није дошло до кривичног гоњења, а да се правда изврдава уз цинични подсмех оних који су осумњичени да су чинили тортуру.

"Морамо осветлити чињеницу да заштитом од тортуре не штитимо само жртве, већ сваког од нас појединачно. Какво је ово друштво и какви смо ми грађани ако се над било којим чланом нашег друштва, без обзира шта је починио, поступа нечовечно", запитао је Јанковић, осврћући се на недавну, како је рекао, историјску одлуку Устаног суда Србије у случају мучења једног осуђеника.

Та одлука Уставног суда који је стао у заштиту људског права осуђеника Малише Јевтовића, осуђеног на 40 година затвора због свирепог убиства трогодишње девојчице, дочекана је "на нож" у већини медија, и то, како је упозорио Јанковић, показује незрео однос јавности према тортури.

"Пре неколико година на југу Србије девет грађана албанске националности ухапшено је због сумње да су одговорни за неке од најтежих злочина. Сви су претрпели физичке повреде, а МУП је објаснио да се свако од њих када је привођен саплео и неколико пута ударио главом у врата. То говори о циничној свести људи који су уверени да неће бити кажњени. То је цинизам према правном систему, законима, човечности и правилима струке", упозорио је Јанковић.

Када је реч о превенцији суровог и нечовечног поступања, Јанковић је истакао да се мора поћи од саме спознаје да је тортура често опаснија од кривичног дела које се чини као оправдање за ту тортуру.

Према његовим речима, Србија је једина земља региона која за бројне учеснике ратова није предвидела механизме помоћи због прсихичких поремећаја, а многи случајеви насиља и тортуре могли су бити спречени да су утврђени системи идентификације и помоћи тим људима.

Јанковић је са жаљењем констатовао да правосудни систем веома доследно избегава да процесуира случајеве тортуре, а онда када се поступак и покрене често застари.

"Нема ни довољно темељности у истрагама и ту се види однос према делу које је учињено, односно да не постоји сагласност начина на који се поступак води и тежине дела", рекао је Јанковић и истако да је у случајевима тортуре терет доказивања на држави, а не на ономе ко је тортуру претрпео, јер многи облици тортуре не остављау физичке трагове.