Бабић: Не прави се никакав регистар

Директор Републичког фонда за здравствено осигурање Момчило Бабић тврди да се одредбом Закона о здравственој заштити жена, трудница и деце, која обавезује здравствене установе да пријаве сваки абортус, не прави никакав регистар о женама које су прекинуле трудноћу, већ да је ова одредба уведена како би се спречиле злоупотребе.

Бабић је Танјугу да по том закону свака трудница и породиља има право на здравствено осигурање током трајања трудноће и наредних годину дана после порођаја, а да, уколико дође до абортуса, то право престаје.

Уколико жене, које су биле здравствено осигуране према овом закону, прекину трудноћу, губе право на бесплатну здравствену заштиту о трошку РФЗО и оне ће, како објашњава Бабић, имати право само на хитну медицинску помоћ у складу са Законом о здравственом осигурању.

Обавеза здравствених установа да пријављују сваки абортус није ништа ново, каже Бабић, додајући да су од 2006. године државне здравствене установе слале електронским путем фактуру РФЗО о абортусима, али и лечењу сваке болести, са подацима у којима се налази име, презиме, матични број, број здравствене легитимације, адреса стана.

Ти подаци се прикупљају, како објашњава, да би здравствени фонд могао да плати ту услугу и никада није дошло до "провале" у информациони систем, односно информације су строго чуване и ограничени број људи може да приступи тој бази података.

"Увек се региструје кад је ко ступио у базу података и какве је податке тражио. Сви подаци о осигураницима су заштићени у потпуности", нагласио је Бабић.

Упитан због чега је онда уведена ова одредба, ако су и до сада на тај начин абортуси евидентирани, он је рекао да се овом одредбом обавезују и приватне здравствене установе да шаљу податке о прекинутим трудноћама за категорију жена које су осигурање добиле по недавно усвојеном закону.

Одредба обавезује и државне и приватне лекаре 

Појаснио да ће убудуће жена, која није здравствено осигурана, потврду о трудноћи, на основу које ће јој здравствена књижица бити оверена, моћи да прибави код лекара који раде у државној установи или код приватника и да ту неће бити ограничења, али су сада и приватне и државне здравствене установе обавезне да известе Фонд о прекиду трудноће.

"Ако дође до прекида трудноће и приватни доктор је дужан да обавести РФЗО у складу са овим законом. Просто је у питању регулација", нагласио је Бабић.

Први човек здравственог фонда каже да је добро што су све посланичке групе у скупштини гласале за тај закон и да се сада "по нашем старом обичају јавља нека накнадна памет".

Додао је да се, уколико Повереник за информације од јавног значаја накнадно уочи неки проблем, Закон може променити и наћи боље техничко решење, али да треба неко да направи предлог, а да тај неко мора добро да познаје систем.

"Ми смо у сталном контакту са Повереником за информације од јавног значаја и ако буде било какве техничке сугестије и ако треба нешто исправити, ми смо спремни за сарадњу. Поправићемо све што евентуално није добро и квалитетно урађено до сада, али ја заиста не видим никакав проблем", нагласио је Бабић.

Закон о здравственој заштити трудница, породиља и деце до 18 година, најбољи је у историји, сматра бабић и додаје да он нуди потпуну социјалну сигурност најрањивијим категоријама које немају оверену здравствену књижицу.

Бабић је подсетио да оваква права труднице, породиље и деца до 18 година немају нигде у Европи иако њихови здравствени фондови располажу са много више новца него српски РФЗО.