Систематски преглед (ни)је формалност

Десетогодишња анализа података Министарства здравља показује да су најчешћи узроци смрти деце повреде и тровања, а код адолесцената коришћење психоактивних супстанци. Поставља се питање могу ли редовни систематски прегледи основаца, средњошколаца и студената на време да открију тешке болести и спрече фаталне последице.

Подаци о висини, тежини, крвном притиску и преглед кичме требало би да буду довољни показатељи о здравственом стању студента. Гинеколошки и зубни преглед нису обавезни, а уместо прегледа, ту је разговор.

Студенткиња Правног факултета Ана Аџић каже да је обавезно да сви студенти добију печат без кога не могу да овере семестар.

"Нажалост, што се тиче самих прегледа није обавезно ништа. Имамо разговоре са специјалистима, могућност да вадимо крв што не мора да се искористи", прича Ана.

Напомиње да студенти не добијају никакве конкретне информације и додаје да она после прегледа тражи одговоре на некој приватној клиници.

Прегледи деце до 18 година заснивају се на раду надлежних диспанзера, у којима би требало да препознају проблем и младе упуте на детаљне прегледе.

Помоћник министарке здравља Дарко Лакетић оцењује да су систематски здравствени прегледи најбољи и можда једини начин да се дође до информације о здравственом стању деце и омладине.

"Међутим, нису идеални и постоји добар број обољења који се не могу открити и доказати систематским здравственим прегледима, али доказано је да су они добар вид превенције", истиче Лакетић.

Иако срчани проблеми нису најчешћи узрок смрти младих, поједини стручњаци сматрају да ЕКГ преглед и провера дисајних органа треба да буду део редовног прегледа.

Професор Факултета спорта и физичког васпитања Душко Илић сматра неопходним и да "једна банална спирометрија" буде посебан тест, било да се ради због провере дисања код деце или због провере акумулације кисеоника у крви.

Специјалиста педијатрије Сергеј Пријић истиче да је потребан посебан опрез код оне деце и адолесцената који имају губитке свести при напору, као и губитке свести који нису повезани са неким нелагодним ситуацијама.

Надлежни подсећају да увођење додатних прегледа у систематски преглед подразумева процедуру, као и да то мора да одобри струка. Поред тога, важно је учити децу о значају здравља. У томе, поред родитеља, битну улогу имају школски психолози.

Школски психолог Миља Кривокућа говори о ситуацији у којој су ученици одбијали да се вакцинишу и објашњава да су ту у питању били различити страхови.

"У сарадњи са родитељима се ради на превенцији тога, односно на стварању неких услова да се тај ученик вакцинише", каже Кривокућа.

За откривање тешких обољења битно је рано откривање, па би решење, донекле, било да се редовни систематски прегледи обављају сваке школске године, а не сваке друге године.