Путеви правде воде у Стразбур!

Србија је пета земља у Европи по броју представки пред Европским судом за људска права, а прва ако се гледа број представки у односу на број становника. Податак да је до 31. октобра Европски суд за људска права из Србије примио 11.800 представки, указује да грађани нису могли адеквaтно да заштите своја права на домаћем нивоу, каже министар правде.

Отварајући пројекат "Подршка судству у Србији у примени Европске конвенције о људским правима", из Савета Европе напомињу да готово две трећине од укупно 176 хиљада представки пред судом у Старзбуру долазе из пет земаља: Русије, Италије, Украјине, Турске и Србије.

Међу готово 12 хиљада представки пред Међународним судом за људска права у Старзбуру, налазе се и жалбе грађана који су жртве различитих одлука судова у Србији.

У сличним правним околностима судије у различитим судницама и судовима не доносе исте пресуде.

Министар правде и државне управе Никола Селаковић каже да је на властима да обезбеде и успоставе ефикасан механизам за превазилажење различитог поступања.

"У том смислу је јасно да је заправо сада на апелационим судовима који одлучују о жалбама на одлуке основних и виших судова да омогуће правну сигурност кроз уједначено поступање судова", каже Селаковић.

Извор права српским судовима треба да буду правна схватања и ставови врховног касационог суда, одлуке суда у Стразбуру и других међународних институција.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић, који води рачуна да се у тим предметима доносе исте одлуке каже да уједначавање судске праксе треба посматрати као практично питање.

"Судије свакодневно решавају различите животне ситуације, које су често идентичне, примењујући закон и своје слободно судијско уверење", објашњава Милојевић и додаје да због тога судије морају међусобно сарађивати.

"Сарадња и поштовање морају постојати између свих судова, нижестепени судови морају уважавати одлуке вишестепених судова, а вишестепени судови морају да заузму обавезујуће ставове за нижестепене судове", каже Милојевић.

Уједначити судску праксу 

У Србији последњу реч да ли је повређено право неком грађанину даје Уставни суд. Европски суд у Стразбуру у оквиру једне пресуде коју је донео напомиње да је уставна жалба делотворан правни лек.

Подсећајући да је пред Уставним судом тренутно 14.800 уставних жалби, заменица председника Марија Драшкић каже да се судска пракса може уједначити читањем пресуда Европског суда, које морају постати доступне српским судовима.

"Мислим да је такође важно да се та пракса европског суда за људска права не посматра као неки лепи излог који се повремено погледа, него је веома важно да све судије и тужиоци знају да се све те одлуке или највећи њихов број могу ситуирати у предмете о којима они одлучују", истакла је Драшкићева.

Осим повреда права на правично суђење, међу 11.800 представки, две хиљаде се односи на неизвршење правоснажних одлука против друштвених предузећа, 3.000 на такозване ратне дневнице бивших војних резервиста и велики број на исплате косовских пензија.

Саговорници су сагласни да те бројке показују да би решавањем системских проблема број представки пред судом у Стразбуру био знатно мањи.