САНУ обележила Дан академије

Председник Српске академије наука и уметности академик Никола Хајдин истакао је на свечаном скупу поводом Дана Академије, да је та институција од оснивања "мењала своје име остајућу у целини посвећена свом раду на научном, уметничком и културном развоју друштва".

Хајдин је, констатујући да се на данашњи дан навршавају 172 године од оснивања Академије као Друштва српске словесности, резимирао урађено у протеклих годину дана.

Посебну пажњу у својој беседи посветио је Награди САНУ за област математике, медицине и техничких наука која се додељује ове године.

Хајдин је нагласио да је новоустановљена Награда САНУ оправдала своје постојање, што доказује интересовање јавности и велики број предложених кандидата, као и да она има шири значај за јавност, тако што "подстиче интерес за науку, ствара плиму за висока научна достигнућа, а самим тим подиже и општи научни ниво".

"С обзиром на укупни развој друштва у свету и код нас, које карактерише све снажнија наука као основ развоја, са извезном дозом слободе изражавања може се рећи да наступа доба укупног развоја заснованог на науци. Популарисањем ове и сличних награда, подстичемо интерес за бављење науком млађих генерација. То је један од важних елемената награде", истакао је председник САНУ.

Хајдин је рекао да Академија у истој мери цени научни рад из области хуманистичких наука и да ће се трудити да се у најскорије време у награђиване области укључе и хуманистичке науке и уметност, посебно оне које имају значај за развој друштва у целини.

Од прошлог Дана Академије одржано је, како је Хајдин навео, осам великих међународних скупова са разноврсним темама из области медицине, образовања, музике, климатских промена, генетике и обележен је јубилеј Петра II Петровића Његоша, а радови и дискусије са тих скупова имали су велики одјек у медијима и научно-стручној јавности.

Академију је посетило и предавања одржало шест иностраних предавача, као и добитник Награде САНУ из области хемијских, биолошких и сродних наука за 2012. годину, а представници САНУ су активно учествовали на важнијим међународним скуповима.

САНУ се, како је подсетио Хајдин, укључила и у обележавање јубилеја 1.700 година Миланског едикта циклусом од седам јавних предавања током септембра и октобра.

У Галерији САНУ организоване су изложбе дела Томе Серафимовског, Љубомира Ивановића, Миодрага Табачког, Владимира Величковића, затим изложба "Уметност 18. века у колекцији Галерије Матице српске" и изложба Воје Станића са укупно више од 120.000 посетилаца.

Галерија науке и технике, својом оригиналном уређивачком политиком, привукла је преко 15.000 посетилаца који су имали прилику да виде 12 поставки током ове године, рекао је Хајдин.

Библиотека САНУ приредила је 14 трибина, на којима је представљено 15 књига у присуству око 2.000 посетилаца, а у плану су још четири трибине до краја године.

Хајдин је поменуо и да је Одбор за образовање Председништва организовао другу међународну научну конференцију "Унапређивање предметних дидактика и образовање наставника" уз учешће 50 стручњака из 10 земаља, нагласивши да "образовање представља најзначајнији сегмент у јачању научних потенцијала и да сви напори да се оно унапреди имају стратешки значај".

Указавши на значај обележавања важних датума у историји САНУ, њених чланова и великих научника и уметника, Хајдин је рекао да покренуте иницијативе да се и међународна заједница, тачније Унеско, укључи у обележавање тих јубилеја.

"Извесно је да ће јубилеј Михајла Пупина бити на листи прослава Унеска за 2014, а предати су предлози и за Јосифа Панчића, Стевана Мокрањца и друге", додао је предедник САНУ.

Јовановић: САНУ треба да организује скуп о Великом рату

Влада Србије и Министарство просвете очекују од Српске академије наука и уметности (САНУ) да у 2014. години буде организатор међународног скупа о Првом светском рату, на којем ће научно и чињенично дати одговор на покушај ревизије и фалсификовања историје, рекао је министар просвете Томислав Јовановић.

Конференција, како је Јовановић рекао на свечаности поводом дана САНУ, треба да отклони покушаје појединих да одговорност за Велики рат свале на Србију.

Јовановић је поручио да ће Влада наставити да извршава материјалне и финансијске обавезе према САНУ и да ће и даље подржавати истраживачке пројекте академије.

Говорећи о науци и образовању, Јовановић је указао да образовном систему данас треба "све и одмах", а да наука мора бити пријемчива, доступна свима.

"Наша је дужност да српској науци створимо извесност и перспективност", рекао је Јовановић указујући да држава треба да створи услове за повратак наших научника из света.

Честитајући дан САНУ, министар Јовановић је истакао да Академија пружа велики допринос држави и народу критичким мишљењем и ставовима о актуелним и протеклим догађајима.

Антић: САНУ драгоцен капитал

Саветник председника Србије Оливер Антић позвао је чланове Академије да снагом научне истине докажу и покажу да су Србија и српски народ жртве, не кривци, а у сусрет обележавању века од почетка Првог светског рата.

"На нама је сложен задатак да нашу вишеструко девастирану земљу оживимо и зацелимо њене ране, да покренемо посрнулу привреду, запослимо грађане, а то је тешко ако се не побољша слика Србије у свету и привуче више инвестиција, а тај задатак је готово неостварљив ако нам се стави на терет да смо одговорни за отпочињање Првог светског рата што ће наредне године бити једна од централних тема", рекао је Антић.

Антић је поручио члановима САНУ да они представљају драгоцен капитал Србије, јер поред знања и умећа, поседују специфичан ауторитет у међународној заједници и могу "лакше од других да поставе тезу да су корени Великог рата много дубљи од пуког повода који неки данас квалификују као наводни терористички чин иза кога је стајала тадашња држава Србија, увукавши тако велики део света у незамисливу трагедију".