Опустели Страњани, село са једним ђаком

Страњани под Јадовником деле судбину многих планинских села која су у последњих неколико деценија опустела и остарила. Пре пола века је у том селу било 1.600 људи, а сада званично 140.

На пространим пашњацима поврх села, у последњем катуну, на 1.600 метара, Мићо Чпајак и његово стадо - једини од некадашњих стотине чобана.

"Ово је планински крај био и сточарски. Некада су долазили Грци из Грчке па су по хиљаду јагњади куповали, а сад ја нисам у стању да продам својих 50", прича Милосав Мићо Чпајак.

Са обронака Јадовника, где су једини сигуран превоз планински коњи и теренци, деценијама су Страњанци одлазили у потрази за послом и животом лакшим од горштачког. Од три школе са триста ђака, ради само једна, у којој учи један малишан. Читави засеоци су опустели. У позну јесен дим се вије из једва 30 домова.

Старе куће грађене су од дрвета и камена. Више до 100 таквих сада је напуштено, а време их полако нагриза. У запустелим Страњанима слика домаћинства Аничића са седморо малишана скоро је нестварна.

Домаћин куће Марко каже да су му унуци највеће благо. Уз помоћ брата из Јужне Африке стекао је модерне грађевине и машине, стада од 150 оваца, 20 коза, 20 крава, осам коња.

"Радимо од јутра до сутра. Живи се, велики сир производимо, месо, може динар да се узме, али доста терета, доста рада је потребно, јесте тешко продати и узети паре, али иде", прича Марко Аничић.

У селу познатом по производњи млека сасвим посебан сир - на метар прави тек понека планинка.

"То је сир отежени, колико хоћеш толико га отегнеш, зависи од колико млијека правиш", каже Видосава Чпајак.

Уз све горштачке невоље, посебно зими, снегове од два до три метра, вукове који су све бројнији док је људи све мање, у пределу дивље лепоте са чијих висова поглед сеже и ка Црној Гори, Босни, Албанији, надају се ипак бар бољим путевима, који неће као до сада водити што даље из Страњана.