Друштво судија за промену састава ВСС

Друштво судија Србије затражило је од чланова Високог савета судства да поднесу оставке како би реформа правосуђа могла да се настави.

Председница Друштва судија Драгана Бољевић оценила је да је садашњи састав Високог савета судства изгубио поверење и легитимитет због чега представља брану исправљању грешака које су почињене у досадашњем току реформе правосуђа.

Драгана Бољевић је најавила да ће, уколико они то не учине, Друштво судија новој влади предложити измене закона који ће омогућити избор нових чланова тог, како се изразила, највишег органа власти у правосудном систему.

Она је оценила да су смањење броја судија, увођење нове мреже судова и реизбор судија довели правосуђе у ванредно стање, што су потврдили и Уставни суд Србије и бројни међународни стручњаци, а што је резултирало губитком поверења у одлуке Високог савета судства.

Према њеним речима, осим избора нових чланова Високог савета судства, потребно је омогућити да у његовом раду учествује и представник струковног удружења, али и да се промени одредба по којој је први човек тог Савета у исто време и председник Врховног касационог суда, како би се смањиле могућности за политичке утицаје.

Говорећи о мерама које је потребно предузети како би се стање у правосуђу вратило у нормалу, Бољевић је рекла да је неопходно учврстити сталност судијске функције, увести јасан систем вредновања и дисциплинске одговорности судија, обезбедити континуирану обуку судија и успоставити делотворан судски систем који би грађанима пружио једнак приступ правди.

Члан Управног одбора Друштва судија Србије Константин Микић Врањкић рекао је да је реформа правосуђа коју је предузела претходна влада представљала "удар на правосуђе" и "мини државни удар" и додао да решења попут реизбора судија нису својствена демократским системима.

Ната Месаровић криви власт за лоше резултате реформе

Председница Високог савета судства (ВСС) Ната Месаровић указала је на озбиљне и сложене системске правне проблеме у поступку општег избора судија, тврдећи да је то тело све време спроводило законе и поштовало донете одлуке Уставног суда.

Реагујући поводом последњих одлука Уставног суда о усвајању жалби неизабраних судија, председница Високог савета судства је подсетила да је основ за општи избор судија Устав из 2006. године и низ касније донетих правосудних закона, које је донела Скупштина Србије на предлог Владе, а да је улога ВСС била да такав тип избора спроведе.

Подсећајући на ток поступка општег избора и упозорења Венецијанске комисије поводом Нацрта Устава из 2006. године, Месаровићева је закључила да "једини предлагачи и доносиоци суштинских одлука у области правосуђа (извршна и законодавна власт), нису отворено прихватили наведене захтеве Европе и на основу тога неспорно и јасно променили своје одлуке".

Све до сада те суштинске одлуке, не само да није поништио ни Уставни суд, већ је у више наврата и у различитим приликама одбацио иницијативе предлагача за оцену уставности и законитости донетих аката или је поступак обуставио због непостојања основа за даље вођење поступка.

Последњом одлуком Уставног суда, о усвајању жалби којом се, како је навела, разрешава спор, кроз процедуралне недостатке накнадно избор претвара у реизбор и тако покушава да сакрије суштину спора и донекле окривљује орган чија је улога била да донете прописе спроведе.

"Значи наочиглед и одједном се, по мом мишљењу, догодила значајна промена политичке одлуке која је изведена неподобним начином и све се своди на ВСС који је све време спроводио законе и поштовао донете одлуке Уставног суда", навела је Месаровићева.

Она је подсетила да је свим судијама које су у време избора обављале судијску дужност, а које нису изабране у поступку општег избора престала судијска дужност по сили закона.

Зна се да је постојао општи оглас за избор на судијску функцију, на коме су могли учествовати и кандидати који се нису налазили на судијској дужности, а могли су да конкуришу једнако, равноправно и иницијално, навела је Месаровићева.

"Проблеми су настали пошто је доношењем закона о новој мрежи судова, значи политичком одлуком, број постојећих судијских места смањен у складу са европским стандардом (број судија на 100.000 становника), а на конкурс за избор се пријавило вишеструко више кандидата од броја који се бира", сматра Месаровићева.

Међу онима који нису изабрани било је и 800 затечених судија којима је на основу изричите одредбе закона престала судијска дужност, подсетила је Ната Месаровић.

Од тог тренутка до данас, како је указала, траје "политичка борба и сукоб између власти (извршне и законодавне) и невладине организације (Друштво судија Србије) која је окупила и неизабране судије и која ужива мање или више отворену некада јачу, а некада слабију подршку европских институција".

У тим расправама и сукобима, још од упозорења Венецијанске комисије на нацрт Устава из 2006. године, па све до данас, тврди се да ни Уставни закон, ни други закони нису смели да предвиде избор, већ реизбор и да је због тога читав тај поступак требало да буде потпуно другачији (могле би конкурисати само постојеће судије, важила би претпоставка изборности, а само супротно би се доказивало итд), навела је Месаровићева.