Учење за цео живот

Стратегија образовања, која би 20. марта требало да буде дата на увид јавности, треба да подигне квалитет образовања од предшколског до докторских студија, да образовни систем учини ефикаснијим, створи услове за образовање кадрова за занимања потребна земљи и да што већи број становништва укључи у образовни процес.

Средњошколско образовање би до 2020. године требало да постане обавезно. Половина ђака би похађала гимназије, а друга половина средње стручне школе. До тада би у популацији до 34 године требало да буде између 35 и 40 одсто високообразованих. Изграђен је концепт целоживотног учења.

Професор Властимир Матејић, координатор тима за израду Стратегије образовања, каже да друштво у Србији треба да буде друштво које ће се развијати на знању и да привреда буде интензивна знањем, "а не само интензивна по основи простог једноставног људског рада". 

Предвиђене су и знатне измене у систему финансирања образовања. Предложено је да буџетско финансирање и суфинансирање студената не буде само на основу успеха, већ да се води рачуна и о социјалном статусу.

Када је у питању високо образовање, стратегија предвиђа да се уместо садашњих 0,85 одсто бруто домаћег производа 2020. године издваја 1,25 одсто.

"Тај пораст је отприлике 50 одсто. Уз демографски пад то ће омогућити и већем броју људи да буду потпуно буџетски финансирани, а високошколским установама ће омогућити да буде финансиран њихов развој и из буџета", каже Матејић.

Водиће се више пажње и о усавршавању и школовању наставника. "Почев од школовања наставника све до дошколовавања оних којима је то потребно и разуме се да се води рачуна о развоју каријере наставника, што до сада, са изузетком на пример високог образовања није било довољно уважавано", каже Матејић.

Морамо да будемо свесни, закључује професор Матејић, да су људски ресурси једини прави ресурси за будући развој земље.