Плаћање туђег цеха

У Гакову код Сомбора, за сада непознати починиоци, недавно су оштетили плоче на спомен-обележју војвођанским Немцима, страдалим у радном логору, после Другог светског рата.

У неколико десетина сабирних логора у Војводини, од којих су највећи били у Гакову, Бачком Јарку, Книћанину и Крушевљу, до сада је документовано више од 20.000 жртава.

Према изворима немачких удружења, у логорима је настрадало најмање 64.000 људи, жене деце и стараца немачке националности.

Немци су се у Војводини насељавали од 18. века, када је у данашње Качарево, некад Францфелд, дошла и породица Рајтер.

Век и по касније, војвођански Немци учествују у Другом светском рату на страни окупатора. После ослобођења, Катарина се присећа како је са мајком, браћом и сестрама избачена из родне куће и упућена у логор у Книћанину.

Имала је 15 година, њен млађи брат шест. Каже, живело се од кашике кукурузног брашна дневно и нешто убране детелине. Катарина Стојиљковић, рођена Рајтер каже да три године нису видели грам соли.

"Тамо смо јели да не кажем и кучиће и мачиће. Никаква животиња није могла да остане, нисмо имали шта друго да једемо, па смо јели то. Ето и то смо заклалали и јели месо", каже Стојиљковићева.

Како је рекла, најтеже је кад се нема и кад дете тражи мајци парче хлеба, а она не може да му да, мајке су тада умирале од туге.

У логору, убрзо умире и Катаринина мајка.

"Ако је неко умро, ти га замоташ мало. Ујутру су дошла нека коњска кола и товарили мртве. Свако је своје мртве изнео напоље и тако", прича Катарина Стојиљковић.

Спомен-обележје заједничке гробнице неколико хиљада жртава у Книћанину, посећују потомци из Србије, Аустрије, Немачке. У Бачком Јарку још се чека уређивање места страдања.

Од глади и исцрпљености у логору у Бачком Јарку, од децембра 1944. године до пролећа 1946. према неким подацима умрло је око 6.500 људи, углавном немачке националности. Од тога 1.000 деце.

Скупштина Војводине 2003. године усвојила је Резолуцију о непризнавању колективне кривице, а формирана је и Комисија за утврђивање броја настрадалих.

Рудолф Вајс из Националног савета немачке националне мањине рекао је да је ту урађен један невероватан пробој.

"Наиме до сада се причало, није било немачких цивилних жртава након Другог светског рата, а Комисија Скупштине Војводине састављена од историчара говори више од 20.000 убијених немачких цивила на територији Војводине након Другог светског рата. Значи, то је просто невероватно", рекао је Вајс.

Према његовим речима, доћи од нуле до 20.000 је заиста огроман корак напред у утврђивању историјске истине.

Срђан Цветковић из Државне комисије за тајне гробнице рекао је да је та репресија имала с једне стране идеолошки кључ а с друге стране у великој мери је носила инерцију рата, ратне освете, реторзије која је нажалост у многим случајевима, не само кад су у питању Немци и Мађари, већ и Срби, погађала невине људе.

"Они су ту остали и плаћали цех својих сународника, суграђана који су измакли руци правде, а који су вероватно били ратни злочинци", рекао је Цветковић.

Представници Немаца траже да се утврди појединачна кривица за управљање и третман у логорима о којима сведочи тек по нека фотографија.