РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Црвени ниво претњи од тероризма https://rts.rs/tv/rts1/5476073/crveni-nivo-pretnji-od-terorizma.html Субота, 29. јун 2024. У Београду напад испред амбасаде Израела. Повредјен припадник жандармерије - у стабилном стању. Дачић каже: Нападач - мушкарац из Младеновца који је променио веру и име у Сала-худин. Израел захвалан полицији и уверен да ће српске власти добро водити истрагу.

Премијер Вучевић за РТС: Не смемо да изгубимо слободарски дух, али морамо да чувамо мир и стабилност.

У Француској сутра први круг ванредних парламентарних избора. Очекује се излазност највећа у последњих 25 година.

Фудбалери Швајцарске први четвртфиналисти Европског првенства, Немачка - Данска од 21 час у другом мечу осмине финала.

Сутра врело, до 37 степени.

]]> Sat, 29 Jun 2024 20:35:41 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5476073/crveni-nivo-pretnji-od-terorizma.html Нобеловац у Андрићграду https://rts.rs/tv/rts1/5475400/nobelovac-u-andricgradu.html У Андрићевом институту, традиционално на Видовдан, додељује се "Велика награда Иво Андрић". Овогодишњи лауреати су Абдулразак Гурна, нобеловац који пише о комплексности идентитета и миграција и Саша Радојчић, песник и есејиста. У Вишеграду је постављена изложба слика Славка Крунића, а игра се и представа "Књига о Милутину" Звездара театра. У Културном дневнику извештавамо о свечаности у Андрићграду. У Шефилду, на једном од најпрестижнијих фестивала документарног филма, Маја Новаковић је освојила Гранд При за свој дугометражни документарни филм "Ко ће покуцати на врата мог дома". Уметница Марина Марковић представља у Салону Музеја савремене уметности перформанс који се бави преиспитивањем моћи у уметничком свету. У Београду се одржава научни скуп "Културни трансфер Европа - Србија од 19. до 21. века". Реч је о пројекту који истражује утицај европске културе на Србију и српску културу од Доситеја Обрадовића до данас. У Риму је постављена изложба "Леп свет" чувеног фотографа Марија Тестина, који се овог пута фокусирао на портрете оних који чувају традицију. Овог викенда, у Музеју афричке уметности, биће одржан Афро фестивал. Манифестација окупља, више од две деценије, уметнике и публику заинтересоване за афричко културно наслеђе и савремену уметност. О Фестивалу и програмима говори гошћа Културног дневника Роуз Мутони Тумби. У Културном дневнику и о другим догађајима из света културе.

Уредник Снежана Стаменковић Јојић
Монтажер Зорица Јовић Нешић
Реализатор Маја Мандић

]]> Sat, 29 Jun 2024 14:43:41 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5475400/nobelovac-u-andricgradu.html ТВ минијатуре: Дани Николе Тесле 2023. https://rts.rs/tv/rts-digital/5475238/tv-minijature-dani-nikole-tesle-2023.html Десети јул златном бојом уписан је у историју светских великана, јер тада је рођен наш Никола Тесла, уникални човек који је осветлио свет и задивио га, како својим невероватним научним достигнућима, тако и људским квалитетима. Манифестација ,,Теслини дани“, поводом обележавања његовог рођендана и Дана науке, одржана је прошле године од 8. до 11. септембра у Београду, Шапцу и у Сремској Митровици. На Коларчевом народном универзитету, дводневна конференција окупила је еминентне научнике, професоре и поштоваоце личности и дела нашег генијалног научника, из Србије, САД, Аустралије, Мађарске и из других земаља региона, Европе и света. Скуп је отворио Никола Лончар, оснивач и председник Теслине научне фондације, који је изразио задовољство што је на традиционалну манифестацију дошао Теслин народ из читавог света.

Тесли у част, део манифестације  одржан је у Центру за науку у Шапцу, у Средњој техничкој школи ,,Никола Тесла“ у Сремској Митровици и у Манастирима Шишатовац и Петковица. 

У репортажи о својим утисцима говоре чланови Теслине научне фондације и један број веома заслужних људи за ширење свести о уникалној личности Николе Тесле и о његовим генијалним изумима...

Аутор емисије мр Мирјана Раичевић Тасић

 

Реприза , 10. јул у 03:25 и 11:25

]]> Fri, 28 Jun 2024 09:02:41 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5475238/tv-minijature-dani-nikole-tesle-2023.html Мини концерт: Straight Mickey and The Boyz https://rts.rs/tv/rts-digital/5475223/mini-koncert-straight-mickey-and-the-boyz.html Групу Straight Mickey and the Boyz, 2012. године основали су Иван Бошковић (гитара, вокал), Миодраг Цицовић (гитара, вокал), Милош Бакаловић (бас-гитара) и Данило Луковић (бубањ).  

До сада су снимили два студијска албума. Први албум су објавили 2015. године под истоименим називом групе ,„Straight Mickey and the Boyz“, а снимили су га Цицовић, Луковић и Бошко Мијушковић (бас-гитара, вокал). Други албум „Човек који има обавезе“ објавили су 2019. године.

 

Реприза , 10. јул у 05:15 и 09:55

]]> Fri, 28 Jun 2024 08:41:00 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5475223/mini-koncert-straight-mickey-and-the-boyz.html Теслин народ, 2-10 https://rts.rs/tv/rts-digital/5475447/teslin-narod-2-10.html У другој епизоди Теслиног народа упознаћемо Гордану Вуњак Новаковић, редовног професора биомедицинског инжењерства и медицинских наука на чувеном Универзитету Kолумбија у Њујорку и прву Српкињу, чланицу Националне академије САД. Гордана Вуњак Новаковић је члан Српске академије наукa и уметности. Серијал представља несвакидашње путовање кроз прошлост и садашњост једног народа, од искрцавања првог Србина на америчко тло пре више од 200 година до данашњих дана. Теслин народ рађен је у продукцији Оптимистик филма и РТС-а, на иницијативу Tesla Science Foundation из Филаделфије, а серијал су подржали Министарство културе и информисања Републике Србије, Амбасада САД у Београду и Савет за креативне индустрије и председница Владе Србије Ана Брнабић.

Редитељ и продуцент је Жељко Мирковић, а у улози Николе Тесле је Џек Димић.

У серијалу се појављује више од 70 истакнутих Срба који су својим радом и дистигнућима обележили Сједињене Америчке Државе.


Реприза , 12. јул у 03:10 и 11:10

]]> Fri, 28 Jun 2024 13:52:46 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5475447/teslin-narod-2-10.html Путеви средњег века: Немањини потомци, 4-7 https://rts.rs/tv/rts-digital/5475402/putevi-srednjeg-veka-nemanjini-potomci-4-7.html Како се десио сукоб између браће Радослава и Владислава? Колико је Радослав био прожет грчким утицајима и зашто је свом имену додао грчко презиме Дука? Због чега архиепископ Сава напушта Србију и где умире? Како краљ Владислав преноси Савино тело у Србију и проглашава га за светитеља? Како је изгледала Србија у време владавине Уроша Првог? Чије су задужбине Сопоћани, Градац и Милешева? Како Драгутин, син краља Уроша Првог, свргава свог оца с власти и постаје владар? Да ли је догађај под Јелечом наговестио крај владавине Немањића у Расу и премештање престонице на Косово? Уредник серије: Светлана Илић
Наратор и аутор стручног текста: др Марко Поповић, археолог

Реприза, 11.јул у 01:55 и 09:55

]]> Fri, 28 Jun 2024 13:26:57 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5475402/putevi-srednjeg-veka-nemanjini-potomci-4-7.html Моравска Србија: Манасија https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475757/moravska-srbija-manasija.html Манастир Мансију је подигао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара и кнегиње Милице, који данас почива у својој задужбини. Емисија се приказује у оквиру документарног серијала Моравска Србија, посвећеног владавини Лазаревића и Бранковића, у периоду од 1371. до 1459. године. У емисији учествују стручњаци: мр Гордана Симић, др Даница Поповић, проф. др Зоран Ранковић, др Марко Поповић, др Александар Крстић, др Бранислав Цветковић, др Татјана Стародубцев, проф. др Ирена Шпадијер, др Владан Тријић, мр Марко Алексић, Смиљана Додић и Вук Обрадовић. Улогу наратора-професора тумачи драмски уметник Милан Цаци Михаиловић. У емисији су статирали: студенти и представници витешких група из Крушевца, Сталаћа, Смедерева и Београда.

]]> Fri, 28 Jun 2024 21:39:21 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475757/moravska-srbija-manasija.html Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475751/hajducija-u-srbiji-i-jugoslaviji-nase-gorske-carice.html Серијал о хајдучији у овим нашим крајевима кроз векове завршавамо причом о нашим Горским царицама – правим правцатим хајдучицама о којима се готово ништа не зна. За тим који је реализовао овај серијал то је био и најтежи задатак – јер смо пред собом у старту имали једну једину фотографију и два текста. За разлику од хајдука итекако присутних у нашој колективној свести према којима као мало која нација имамо амбивалентни однос и осећања, за хајдучице наилазимо на потпуну колективну амнезију и незаинтересованост друштва које културолошки оптерећено родним предрасудама и стереотипима, као да не успева да дефинише ову појаву у својој историји па је једноставно брише из свог памћења. Али у крајњем сва лепота новинарског истраживања и јесте управо у томе да исприча до сад неиспричану причу. "Наше горске царице" су управо таква прича. Наша хајдучица Миља, на пример, могла би да буде пандан америчкој Бони Паркер која је са Клајдом ушла у легенду познату целом свету, и још више... Fri, 28 Jun 2024 21:38:16 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475751/hajducija-u-srbiji-i-jugoslaviji-nase-gorske-carice.html Доситеј путник просвећености: На ползу народа свога https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475745/dositej-putnik-prosvecenostina-polzu-naroda-svoga.html Судбина је нашег просветитеља, или боље речено нас, обилато наградила, омогуђивши му сусрет са својим сународницима у тренутку поновне изградње културе и друштва почетком 19. века. У каквој ситуацији Доситеј затиче устаничку Србију? Шта жели да оствари за њу и у њој наш праучитељ? О чему говори на отварању Велике школе? Који сан није остварио? Како одлази наш апостол културе и шта нам оставља у аманет? Fri, 28 Jun 2024 21:37:16 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475745/dositej-putnik-prosvecenostina-polzu-naroda-svoga.html Научни портал: ем.101 https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475739/naucni-portalem101.html У овој епизоди вас водимо кроз мистерије света, природе и чуда иновација. Како магнетно поље, невидљива природна сила, може да користи нашем здрављу? Хоће ли интернет претраживач моћи довољно добро да разуме наше расположење и да предложи савршен филм за лењо поподне? Како вештачка интелигенција може рано да препозна деменцију? На крају емисије долазимо до сазанања које научне квалитете деле наше научнице са легендарном Маријом Кири. Fri, 28 Jun 2024 21:36:05 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475739/naucni-portalem101.html Теслин народ: Трећа емисија, циклус 03 https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475735/teslin-narod-treca-emisija-ciklus-03.html Након квалификације за номинацију за Оскара за документарни дугометражни филм, гледајте нову сезону документарног серијала Теслин народ. Упознајте се са неоткривеним причама о чувеним Србима у Америци, њиховом доприносу развоју човечанства и активном учешћу у стварању историје Сједињених Америчких држава. Fri, 28 Jun 2024 21:35:03 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475735/teslin-narod-treca-emisija-ciklus-03.html Декодирање науке: Гаслајтинг слуђивање https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475733/dekodiranje-naukegaslajting-sludjivanje.html Слуђивање блиских особа злонамерно или из забаве може наудити. Уредник емисије: Александра Даничић Сниматељ: Иван Димитријевић Графички дизајн: Бојана Девић Опачић Монтажер: Владимир Јовић Одувек су постојали људи, који су користили неки облик манипулације да би одређене особе подредили себи. Слуђивање других, некима може бити и забавно. Међутим, сам чин није безазлен, може бити у неким ситуацијама и погубан по жртву. Термин гаслајтинг је преузет из представе, одржане 1938. године и филма "Гас лајт - Плинска светлост" из 1944. године у којој муж покушава да излуди жену, пригушивањем светла у кући. Затим пориче да се светло угасило.
Гаслајтинг постоји у свим међуљудским односима и готово је немогуће изаћи из зачараног круга без помоћи блиских особа. Гаслајтинг се највише примећује у партнерским односима, при чему жртва буде првенствено обманута "добрим" намерама партнера, због чега и не примећује да је гаслајтована.
Гаслајтинг није увек лако препознати, јер постоје слична понашања, која улазе у животне рутине у породици, пријатељству, на послу и свим другим животним ситуацијама. Гаслајтинг на послу је када колега или послодавац манипулише вама до те мере да доводите у питање сопствени разум, памћење или перцепцију.
У родитељству гаслајтинг се манифестује кроз минимизирање значаја дечјих осећања и обезвређивање онога што деца мисле и осећају. Овакво понашање родитеља код деце ствара могућност за развој анксиозности, депресије, различите облике зависности и других психолошких обољења.
Љутња, фрустрација, забринутост, туга, страх сва ова осећања обузимају жртву изложену гаслајтингу. Учестало слуђивање може у потпуности пореметити функционисање у свим сферама живота. Kако да се изборимо и препознамо гаслајтинг у емисији говоре мр Ана Влајковић психолог и психотерапеут и мр Марија Тепурић Ивошевић психолог.

]]> Fri, 28 Jun 2024 21:33:59 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475733/dekodiranje-naukegaslajting-sludjivanje.html Одгонетање тела: У оку уметника https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475732/odgonetanje-tela-u-oku-umetnika.html Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом “био”, и ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда прави разлику између човечијег и тела других живих бића? Волимо ли тело у коме се налазимо? Прихватамо ли га као неодвојиви део свога бића или га улепшавамо због других? Шта је заједничко Вилендорфској Венери и савременим лепотицама? Да ли постоји универзална, идеална, савршена лепота или је она ипак сакривена у оку посматрача? Да ли је само лепота златног пресека идеална? Да ли хармонија људске личности зависи од равнотеже између потреба духа и потреба тела? Одговоре на ова питања можете пронаћи у серијалу Одгонетање тела, кроз биологију, археологију и антропологију, моду, фотографију, уметност, религију, невербалну комуникацију и естетику, уз еминентне стручњаке и уметнике и на популаран начин. Fri, 28 Jun 2024 21:32:36 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475732/odgonetanje-tela-u-oku-umetnika.html Нови српски умови: Институт Биосенс https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475727/novi-srpski-umovi-institut-biosens.html У овој епизоди серијала "Нови српски умови" млади научници одговарају на бројна питања пољопривредника не само код нас него и у свету и то уз помоћ креативне употребе инфорамционих технологија. Шта сејати на својим њивама? Како паметно одабрати пољопривредну културу која најбоље успева баш на том земљишту? Да ли је довољна постојећа механизација или је потребно инвестирати у нову? Хоће ли се улагања исплатити? Као предвидети кретање цена крајњег производа на тржишту? - само су нека од бројних питања које муче пољопривреднике и то не само код нас већ и свуда у свету.
Овако комплексан сет проблема превазилази знање и искуство било ког агронома, чак и групу врхунских стручњака јер је број фактора који утичу на најбољу одлуку пољопривредног произвођача - огроман. Зато се таква одлука данас препушта вештачкој интелигенцији која за кратко време обрађује гигански скуп података.
Како би подстакао развој паметне пољопривреде и иновативне употребе информационо-комуникационе технологије у обради великих података, Глобална мрежа истраживчких центара покренула је светско такмичење под називом "Инспиришући изазов". На овом светском такмичењу, знање су одмерили и млади научници новосадског Института BioSens и вратили се као победници са такмичења одржаног у Кенији.
До победеничке идеје млади тим BioSens-а није дошао преко ноћи. Како кажу, то је живи пројекат који се непрестано развија и усавршава. Прву верзију иновативног решења представљили су 2016. на Синџентином такмичају "Изазов за усеве", освојивши 4. место, а већ наредне године на истом такмичењу однели су победу. Да би са још бољим решењем, 2018. у Кенији на "Инспиришућем изазову" надмашили познате светске научне институте попут Ем Ај Ти-а , Урбана-Шампејна и најбоље европске и азијске универзитете.

]]> Fri, 28 Jun 2024 21:31:34 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475727/novi-srpski-umovi-institut-biosens.html Штетни свет: Тринаеста емисија https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475724/stetni-svet-trinaesta-emisija.html Научници упозоравају да захваљујући развоју нанотехнологије, у лековима, храни, козметичким препаратима, чак и у одећи, могу се наћи најситније честице које уништавају људски организам. Савремена храна се претворила у прави наркотик данашње генерације. Упознајте се и са деловањем пропаганде, да ли и како функционише систем школства у разним деловима света, необјашњивим природним феноменима… Постоји ли шанса за бољи и квалитетнији живот? Fri, 28 Jun 2024 21:30:18 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475724/stetni-svet-trinaesta-emisija.html Зелени часовник: Једанаеста емисија https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475723/zeleni-casovnik-jedanaesta-emisija.html Климатске промене, штетност издувних гасова и борба против трговине крзном. Говоримо о климатским променама, механизмима којима ће Србија дати допринос у том "глобалном послу" и сарадњи Министарства са локалним самоуправама. Бавили смо се и начинима на које се удружења за заштиту животиња боре против производње и трговине крзном, како у Србији, тако и у региону, а видећете и на који начин се утврђује бројност медведа на Тари. Наша екипа истраживала је и колико знамо о штетности издувних гасова у градским срединама. Гледаоци ће такође сазнати на који начин мрави успевају да подигну терет вишеструко тежи од сопствене тежине. Fri, 28 Jun 2024 21:29:02 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475723/zeleni-casovnik-jedanaesta-emisija.html Археокухиња: Винчански доручак https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475720/arheokuhinja-vincanski-dorucak.html У овој епизоди АрхеоКухиње под називом Винчански доручак, открићемо вам какви су се то мириси могли ширити са првим зрацима сунца из једне Винчанске кухиње током различитих годишњих доба, у време када се на нашим просторима налазила највећа метропола у овом делу Европе. Какав је био идеал женске лепоте тога доба, чиме су дохрањиване бебе и шта је то могао бити прави деликатес на трпези Винчанаца, сазнајте у овој епизоди АрхеоКухиње - Винчански доручак. Ауторка и уредница серијала је Милица Поповић

]]> Fri, 28 Jun 2024 21:28:02 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475720/arheokuhinja-vincanski-dorucak.html И без муке има науке: Фотографија https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475715/i-bez-muke-ima-nauke-fotografija.html Серија "И без муке има науке" је магазинског типа и састављена је из више рубрика. Свака рубрика намењена је једној научној области: математици, физици, биологији, астрономији и геологији. Осмишљена је као играно-документарна, где нас кроз причу води дечак Миша који има тетку и течу, научне раднике. Они се због својих научних обавеза увек налазе негде далеко, у иностранству, али Мишу редовно чују и помажу му око разних недоумица. У улози дечака је млад глумац Никола Малбаша, у улози тетке је Ивана Деспотовић а улогу тече тумачи Иван Томић.

]]> Fri, 28 Jun 2024 21:26:52 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475715/i-bez-muke-ima-nauke-fotografija.html Ситнице свакодневнице: Ново одело https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475713/sitnice-svakodnevnice-novo-odelo.html Живот чине мале ствари, "ситнице" које могу да нам га улепшају или загорчају. У нашим међуљудским и породичним односима често превиђамо на који начин наше понашање утиче на оне са којима живимо, радимо, којима смо комшије. Мислите о ситницама, јер живот никада није ни тако леп ни тако ружан како о њему мислимо, а свакако је сувише кратак да га не испуњавамо оним лепшим и позитивнијим садржајима макар то биле и "ситнице". Fri, 28 Jun 2024 21:29:13 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475713/sitnice-svakodnevnice-novo-odelo.html Кинески мега пројекти: Мост Хонгконг- Џухај-Макао https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475705/kineski-mega-projekti-most-hongkong--dzuhaj-makao.html Најдужи мост на свету је дугачак педесет пет километара. Вијуга изнад делте Бисерне реке и наставља као подморски тунел. Двадесет пута је дужи од чувеног Голден Гејт моста у Сан Франциску. Повезује хонгконшко острво Лантау на истоку с Макаом и Џухајем у покрајини Гуангдонг на западу. Чудесан грађевински подухват века. Fri, 28 Jun 2024 21:19:07 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5475705/kineski-mega-projekti-most-hongkong--dzuhaj-makao.html