У првом делу емисије ће нам социолог Јелена Радовић рећи нешто више о томе како друштвене мреже утичу на међуљудске односе и на самопоуздање њихових корисника, док ће нам клинички психолог Милисава Багаш објаснити како да правилно користимо друштвене мреже, без последица на ментално здравље.

У другом делу емисије ће нам едукаторка из области дигиталног маркетинга Анастасиа Николаидоу Митић указати на то да маркетиншке стратегије, такође, утичу на психу код људи. Никола Учур, стручњак за неуромаркетинг, говориће о томе како да не заборавимо на то да при употреби друштвених мрежа морамо користити разум и рацио.

Александра Никодијевић, уредница портала "Хоћу у позориште", рећи ће нам нешто више о томе како њихов портал успоставља комуникацију између младих и позоришта, као и о позитивном утицају културе, уопште, на ментално здравље.

За музички део емисије су задужени Јулијана Винцан, Јана Чубриловић и Ален Марковић. Извешће песме Flowers, Birds of a Feather i Džanum.

Одговорни уредник редакције општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељка емисије: Маја Бојић

Редитељ: Дарко Камарит

Уредник и аутор емисије Александар Гаталица, сниматељ Драган Станојковић, редитељ Ненад Кркелић,

Производња: Редакција документарног програма РТС-а

Креатори: Урош Томић, Драган Ђурковић

Сценарио: Сташа Бајац, Страхиња Маџаревић, Гвозде Ђурић, Катарина Митровић, Мирјана Ноyваковић

Режија: Немања Ћеранић, Иван Стефановић

Улоге: Игор Бенчина, Марко Миливојев Мили, Денис Мурић, Војин Ћетковић, Милица Трифуновић, Тијана Марковић, Бојан Жировић, Борис Јагер, Нела Михаиловић, Филип Ђурић, Ивана Зечевић. 

Креатори серије: Урош Томић, Драган Ђурковић

Сценаристи: Гвозден Ђуриц, Сташа Бајац, Страхиња Маџаревић, Катарина Митровић 

Режија: Иван Стефановић, Немања Ћеранић

Улоге: Игор Бенчина, Филип Ђурић, Борис Јагер, Павле Менсур, Милица Мима Трифуновић, Ивана Зечевић, Денис Мурић Јасна Ђуричић, Нела Михаиловић, Јово Максић, Марко Миливојев Мили, Јован Белобрковић, Немања Вановић, Матеа Милосављевић, Бојан Жировић, Никола Шурбановић, Милутин Мима Караџић, Драгиња Вогањац, Тијана Марковић, Дејан Луткић, Марко Јањић.

Креатори серије: Урош Томић, Драган Ђурковић

Режија: Јелена Гавриловић, Урош Томић

Улоге: Игор Бенчина, Ивана Зечевић, Јасна Ђуричић, Филип Ђурић, Бранка Катић, Милица Трифуновић, Павле Менсур, Марко Миливојев Мили, Денис Мурић, Војин Ћетковић, Тијана Марковић, Бојан Жировић, Борис Јагер, Нела Михаиловић. 

Лука испева да побегне из собе у којој га је Борис држао везаног и физички злостављао. Хоће да илегално изађе из земље, али убрзо креће да га прогања човек који ради за оца Данице, девојке која је настрадала на журци на којој је Лука продавао наркотике.

Креатори серије: Урош Томић, Драган Ђурковић

Режија: Јелена Гавриловић, Урош Томић, Иван Стефановић

Улоге: Игор Бенчина, Ивана Зечевић, Јасна Ђуричић, Филип Ђурић, Милица Трифуновић, Павле Менсур, Марко Миливојев Мили, Денис Мурић, Војин Ћетковић, Тијана Марковић, Бојан Жировић, Борис Јагер, Нела Михаиловић. 

Радила је костиме за представу Хенри Шести, која је премијерно изведена у Глоб театру, и у још једном митском месту за позориште – Епидаурусу, за представу Плуто, обе у режији Никите Миливојевића. За костимографа је, каже, најважнији тај магични тренутак када се из гомиле материјала створи целина која профункционише као садржај позоришне представе или филма. За те тренутке Марина Меденица ствара и у њих улаже свој талент и сва своја знања.

Аутор и уредник Оливера Милошевић

Сниматељ Далибор Вучковић

Монтажа Милош Ачански

Режија Милица Митровић

Производња: Редакција културног програма

Председници Србије и Уједињених Арапских Емирата обишли Београд на води, најзначајнији заједнички пројекат.

Израелске снаге на граници са Сиријом, која тражи хитну седницу Савета безбедности после напада на Дамаск.

Од почетка године 57 трансплатација у Србији. 12 породица дало сагласност у најтежем тренутку.

Фудбалери Партизана као домаћини у реваншу квалификација за Лигу Европе против кипарског АЕК-а и гола заостатка.

Сутра променљиво облачно и углавном суво. Температуре од 12 до 29 степени.

Слободан Цица Перовић није глумио да би се истицао – његове улоге нису долазиле с помпом, али су се тихо и дубоко уселиле у памћење гледалаца. Био је глумац који није тражио пажњу, али није могао да је избегне. Његово лице говорило је више од речи, а поглед откривао дубље од било ког монолога.

У емисији Око магазин посвећеној овом јединственом уметнику, откривамо зашто су га савременици сматрали "највећим глумцем свих времена" и како је својом глумом откључавао просторе недоступне другима. Од младалачких логорашких рана, преко унутрашњих глумачких истина, до тријумфа у позоришту Атеље 212 и признања у Њујорку – прича о Цици Перовићу је прича о уметности с аутентичним вишком, о истини која не тражи објашњење.

Кроз сећања и сведочења колега, редитеља и породице – Ђорђа Кадијевића, Славка Штимца, Сергеја Трифуновића,  Жељка Симића, Светозара Цветковића и многих других – осветљавамо лик глумца који је одбијао сваку површност, али и компромис. Емисија бележи и незаборавне сцене из филмова "Три", "Буђење пацова", "Дрвени сандук Томаса Вулфа", као и јединствену снагу његове глуме у представи "Ко се боји Вирџиније Вулф".

Слободан Цица Перовић био је "аналогни глумац" у времену када је све журило напред. Одбијао је све што је уметност чинило површном. Играо је као да сваки тренутак почиње пред публиком.

Емисија Око магазин доноси портрет уметника чија је тишина говорила више од речи. Човека чији ожиљци остају неиспричани, а уметност – непоновљива.

Аутор емисије: Вукашин Недељковић

О његовом стваралаштву, личности, заоставштини и утицају, у вечерашњем издању Арт зоне говоре историчари уметности: проф. емеритус Ирина Суботић, Жаклина Ратковић, кустос Музеја савремене уемтности, Невена Мартиновић, кустос Галерије Рима, Борка Божовић, уметничка директорка Галерије Хаос, затим проф. Мрђан Бајић, вајар, Александар Милојевић, директор Галерије Рима, Борис Миљковић, редитељ и писац, и сликарев син Вук Видор, визуелни уметник.

Уредник и сценариста: Данијела Пурешевић
Режија: Марко Шотра

Цар Душан, биографска прича о најславнијем владару ових простора.

Производња: Редакција документарног програма

Једрењак Јадран саграђен је 1933. године у Хамбургу и из матичне луке Тиват 1938. године пловио је чак до Њујорка. Брод је напуштен 1941. године. Узели су га Италијани и променили му име у Марко Поло. После рата враћен је Југославији. Јадран је најстарији брод на свету у класи баркантина и служио је за обуку питомаца ратне морнарице.

Титова јахта Приморка саграђена је 1973. године у Италији. Покрећу је два мерцедесова дизел мотора од по 1.350 коњских снага, а грађена је од најквалитетнијих материјала. После хаварије, јахту је 2007. године од Владе Црне Горе купио капетан дуге пловидбе Смиљан Самарџић и потпуно је реновирао. Јахта је дугачка 24 и широка седам метара. Има пет кабина од којих је једну користио Тито. Јахта Приморка која, такође, има изузетну и историјску вредност сада је усидрена у Доброти код Котора.

Јахтом Јадранка, Тито је пловио 24 пута .Саграђена је 1977. године у бродоградилишту у Краљевици, а тренутно се налаз у луци Бар. У емисији ће гледаоци сазнати каква је њихова судбина и како су некада изгледали, а како данас.

Производња: Редакција Актуелности

Времена се мењају, а са њима и обичаји. Некада се јело за софром, а данас за столом. Али, где год да се једе, храна спаја људе и преноси културу једног народа. Наш гастрономад Никола Вучковић угостио је Сабиху Дацић, ауторку кулинарских серијала Пријепољке и Сабихина софра, која жели да отргне од заборава све оно на чему су генерације наших предака одрастале и сачува рецепте и топле људске приче које су се преносиле са колена на колено. Од ње је научио како се прави пилећа мусака из Новог Пазара, лаганије, али веома укусно јело које спаја традицију и домаће укусе.

Припрема се од кромпира, пилећег меса (најчешће белог), лука и зачина као што су бибер и оригано. Кромпир и пилетина се слажу у слојевима, а затим прелију смесом од јаја и павлаке, што даје мусаки сочност и кремасту текстуру. У неким варијантама додаје се и сир за хрскаву, запечену корицу. Пече се око један сат, прво покривено, а затим откривено да се лепо запече. У Новом Пазару води се посебна пажња да све буде добро зачињено и лепо запечено. Ово јело је омиљени породични ручак, једноставно, али богато укусом. За љубитеље традиционалних слаткиша Сабиха и Никола направили су здраве бомбице од урми, сувих шљива и сувог грожђа. Пријатно гледање!

Тема данашње емисије је мала сова, најмања сова у Европи...

Уредник: Јелена Радовић Јовановић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Сниматељ: Раде Бубало

Радна атмосфера, чисте улице, уједначене урбане зоне, школе, вртићи, едукативни и забавни садржаји као и љубазни домаћини доприносе утиску да се овде води рачуна о заједници, о потребама сваког појединца, о образовању, социјалној политици, али и о екологији.

Поморавски крај је одувек познат по пољопривредној производњи и гајењу стоке, а за образовање и преношење знања из ових области у региону је деценијама чувена Пољопривредно-ветеринарска школа са домом за ученике.

Умели су Свилајнчани да препознају и искористе шансу за развој научног туризма. Природњачки центар овог града представља јединствени спој науке, образовања, културе и туризма у овом делу Европе. У околини Свилајнца налазе се бројне културно-историјске вредности, међу њима је посебно значајна такозвана Ресавска Света Гора коју чине бројни манастири и цркве. Љубитељи природе, излетници, туристи и истраживачи који крену живописним путем од Свилајнца ка Деспотовцу и Бељаници, стићи ће до водопада Велики Бук и незаобилазне Ресавске пећине. А шта све тамо можете да видите и доживите, сазнаћете у нашој емисији.

Уредник Наташа Нешковић

извршни продуцент: Светлана Бандић

редитељ: Сунчица Јерговић

монтажер: Јаков Кроња

Климатске промене, управљање отпадом, електрична возила и биоризици теме су у фокусу Другог Еко форума који ће бити одржан од 9-11. априла у Херцег Новом. Умрежавање и сарадња су кључни за развој иновативних еколошких решења која представљају корак напред ка стварању одрживих заједница.

Екипа Еду глобала посетила је 12. по реду изложбу "Медведи - у част пролећу".

Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић

Које нове информације је археолозима донело ово откриће и колико можемо научити од Римљана?

Уредник Драгана Живојновић

Aнализирамо архитектонска решења инспирисана структуром биљке, организма или животињског склоништа. Сазнајемо у којој мери се грађевина може прилагођавати свом окружењу. Испитујемо када архитектура усваја концепт опонашања природе и на који начин се при пројектовању могу применити принципи и модели природних феномена.

Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић

Новинар-сарадник: Александра Филиповић