"Пет"

У првој епизоди упознајемо Нину, Наталију, Александру, Катарину и Соњу. Проћи ће неко време док не схвате да не могу једна без друге, док се не појачају и ојачају и док не смисле начин како да победе. Ниједан мушкарац који ће им се придружити није обичан, јер на страну слабијег, у свету на који су оне кренуле, мало ко стаје.

"Пет"

Ову женску банду брижних мајки и сестара, оданих ћерки и супруга играју глумице Јелена Ђокић (Нину), Христина Поповић (Наталију -Тили), Марија Каран (Александру), Гала Виденовић (Катарину) и Милена Радуловић (Соњу).

"Пет"

Са друге стране ''Лигу изузетних џентлмена'' представљаће, Јован Лоле Савић, Небојша Дугалић, Бојан Димитријевић, Никола Ђуричко, Жарко Лаушевић, Виктор Савић, Миодраг Драгичевић, Никола Којо, Марко Гиздавић и Вук Ђукелић.

"Пет"

Играју још Светозар Цветковић, Марко Николић, Радован Вујовић, Игор Бенчина, Небојша Глоговац, Горица Поповић, Цвијета Месић, Рада Ђуричин, Ивана Поповић, Никола Ристановски, Славко Лабовић, Борис Пинговић, Небојша Кундачина, Драгана Варагић, Слободан Ћустић, Маја Шуша, Ненад Стојменовић, Нина Јанковић ...

"Пет"

Сценаристи: Страхиња Радетић и Балша Ђого

Редитељ: Балша Ђого

Директор фотографије: Владимир Илић

Костимографкиње:  Драгица Лаушевић, Јана Захаријевић и Јелена Стефановић

Сценографкиње: Зорана Петров и Невена Мијушковић

Тонска обрада и избор музике: Александар Протић

Монтажер: Стеван Марић

У различитим културама, али и у свести појединца, број седам има посебно место. Потврде можемо наћи кроз историју, народну књижевност, религију и свакодневни живот. Седам се често повезује с идејом савршенства, потпуности, али и мистериозности.

Шта је чудо?

Угостили смо проф. др Оливера Томића, историчара уметности.

Емисију су припремили и водили Виктор Маневић и Иванка Јоксимовић.

Уредник емисије је Мирјана Николић.

У складу са својим овогодишњим  слоганом "Не ућуткујте Сократа" у Вили Станковић у Чортановцима извођењем прве представе са репертоара овог амбијенталног позоришног фестивала "Ућуткивање Сократа" Хауарда Брентона у режији Небојше Брадића, почео је 12. Нови тврђава театар о чему ће бити речи у нашој емисији. Ликовна монографија "Збирка цртежа" представља изузетну колекцију уметничких дела проф. др Љубомира Ерића. У Културном дневнику представљамо вам ову необичну књигу о интимној љубави према уметности чувеног психијатра, која документује уметнички опус наших најзначајнијих цртача од почетка шездесетих година до данас.

Припремили смо вам и причу о изложби костима и реквизита из серије Даунтонска опатија, која је отворена Лондону пред септембарску аукцију. Изложба је такође и увод пред премијеру последњег наставка филмског серијала снимљеног на основу ове чувене британске серије, чије је емитовање почело пре 15 година. 

Уредник Војка Пајкић Ђорђевић

Реализатор Сања Реџић

Монтажерка Софија Спасић

Као експерт је учествовао у низу телекомуникационих пројеката широм света и на значајним међународним симпозијумима. Инжењер Милан Орлић тврди да је Вуко Лабан један од петорице водећих експерата у свету у области телекомуникација. Буквално – светски а наш! 

Уредник емисије је Владан Ракић, редитељ Драгица Гачић, сниматељ Вукашин Вељић, монтажер Зорица Благојев.

Катарина је рођена у Нишу, дипломирала сликарство на Ликовној академији у Београду, завршила мастер студије на одсеку ArtScience Краљевске академије уметности и Краљевског конзерваторијума у Хагу. Усавршавала се у Паризу као стипендиста француске владе и похађала Летњу академију лепих уметности у Салцбургу.

Суоснивач је удружења и радио емисије Фемкање – платформе за самосталне младе уметнице у Србији. Члан Удружења ликовних уметника Србије и члан Удружења уметника у Хагу. Катарина је пионир Арт Сајенс уметности код нас. Добитник награде Димитрије Башичевић Мангелос за нову визуелну уметност у Србији.

Живи и ради у Хагу. Често је у Београду и Нишу. Угостила нас је у свом необичном хашком атељеу.

Њени радови су интердисциплинарни. Често сарађује са научницима и специјалистима из различитих области, од (астро)физичара и филозофа до (компјутерских) инжењера и занатлија. Са научником професором доктором, Стивеном Пикеном нас током емисије води на Технички универзитет у Делфту, где истражујући са овим стручњаком за полимере припрема своје нове радове. Проводимо узбудљиво пре подне у том храму науке где нам Стивен демонстрира експерименте са течним кристалима чије сензације Катарина користи у својим радовима.

Модуларне инсталације, квантни компјутери, нулта поезија, опсерваторије, свемирска прашина су неке од Катарининих уметничких опсесија.

У пракси и у истраживању, њен рад прати кибернетички и системски приступ. Дизајнирајући процесе и модуларне структуре, она прави отворене, интерактивне системе користећи елементе као што су код, радио, звук и цртеж.

Рачун пронађен у језику, магична технологија извршног кода и чин дубоког слушања – све су то основе њене уметничке праксе која има за циљ да отвори простор да имагинарно постане стварно и да стварно поново постане имагинарно.

Катарина је придружени истраживач у Центру Лео Апостел, Универзитета у Бриселу, где такође координира истраживачку групу ArtScience. Коиницијатор је ArtScience Форума, платформе за отворену дискусију о потенцијалима и ограничењима ове уметничке праксе. Излаже, предаје и представља свој рад свуда по свету.

Повезујући науку и уметност она ствара узбудљиву уметност 21. века која подразумева научна знања и њихову примену у уметности. Воли Хаг, али је често и код својих у Београду и Нишу.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Милан Ромањук

монтажа Марко Роксандић

режија Милица Митровић

Влада Србије свечаном седницом обележила 220 година од оснивања првог органа извршне власти у устаничкој Србији.

Изарел шири офанзиву на Газу. У Белој кући преговори о двомесечном примирју - Вашингтон очекује завршетак сукоба до краја године.

Почело Европско првенство у кошарци. Српски репрезентативци вечерас против Естоније.

Наредна два дана топло, температура и до 38 степени. У суботу освежење.

„Доћи до костима није лако ни једноставно, ако знамо да миграцијом, људи одлазећи са вековног простора где су живели, носе са собом сва нематеријална добра. Мали је број људи који је остао на терену. Захваљујући њима много тога сазнајемо и све што нађемо и сакупимо на терену, не само на простору наше Старе Србије, Косова и Метохије… Ти људи сада живе на простору централне Србије и Црне Гореˮ, каже Ђорђе Лакушић, директор Културно-уметничког друштва „Копаоник” из Лепосавића.

Костиме су почели сами да израђују, у жељи да што верније прикажу њихов некадашњи изглед.

Културно-уметничко друштво „Копаоник” и косовски вез уписани су на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, која је део Унескове листе нематеријалне културне баштине. Косовски вез се сматра важним делом српске културне баштине и традиције. Ово признање је добио 2017. године.

Ауторка: Вера Аксентијевић

Сниматељ: Горан Копривица

Монтажер: Горан Томић

Уредник Наташа Нешковић

Уредник серијала: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

Уредник Бојан Главонић

Прво вас водимо кроз најновије еколошке иницијативе: Савет Европе је усвојио Конвенцију о заштити животне средине кроз кривично право – документ који обезбеђује ефикаснију борбу против еколошких преступа, укључујући и оне који превазилазе државне границе.

Посебан прилог посвећујемо и Светском дану заштите лешинара, који се обележава 3. септембра, уз приче о значају очувања ових драгоцених птица и њиховој улози у природним екосистемима.

Говорићемо и о опушцима – једном од најраспрострањенијих загађивача – и о томе како се захваљујући иновативним технологијама овај проблем претвара у одржива решења.

Откривамо и скривене драгуље: у срцу Дорћола, у дворишту Завода за заштиту културног развитка, расте столетна винова лоза, а у Природњачком музеју у Пловдиву стигао је Атлас мољац – величанствени ноћни лептир са Филипина, познат по необичном облику својих крила.

За крај, доносимо причу о уметности од песка – од дечјих игара на плажи до импресивних ремек-дела која задивљују публику широм света.

Не пропустите емисију која слави природу, иновације и људску машту.

Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић

Почињемо са девет прича о врстама које живе у Београду и његовој околини.

Мочварна подручја попут Баре Реве дом су једној врсти Еје, Еје Мочварице. Ову карактеристичну птицу, лако је препознати и врло занимљиво посматрати.

Уредник: Јелена Радовић Јовановић

Новинар: Борис Миљевић

Аутор серијала Витка Вујовић

Сниматељ Владимир Законовић

Све то може имати и економске предности као што су стварање нових радних места у секторима обновљивих извора енергије и одрживе урбанизације. Ангажовање заједница у еколошким иницијативама може допринети јачању друштвене кохезије и подизању свести о важности очувања животне средине.

Борба за одрживе и отпорне градове је кључни корак ка очувању планете за будуће генерације.

Уредник емисије Драгана Живојновић

Наша земља ратификовала је Закон о конвенцији о живи и званично је од 10. априла 2025. године и Србија члан Минамата конвенције. Циљ конвенције је спречавање загађења живом у свету.

Шта је Минамата конвенција и шта Србија добија а шта су јој обавезе?

Због чега је жива толико опасна за животну средину и здравље? Колико је има у храни, посебно у риби?

После ручног копања злата, сагоревање угља је други највећи извор емисија живе у свету. Колико у том случају термоелектране у Србији представљају ризик за здравље људи?

Одговоре на ова питања даће: Соња Роглић, Начелник одељења за хемикалије Министарства заштите животне средине, национални фокал поинт за Минамата конвенцију, др сц Маријана Ћурчић, токсиколог, Ана Бандука Тодоровић, Нутрициониста и специјалиста јавног здравља и проф. др Драгана Животић, Рударско геолошки факултет Универзитета у Београду.

Уредник и водитељ емисије Драгана Живојновић

Инжењер Вуко Лабан је, радећи од 1969. у Телевизији Београд на пословима предајника и веза, а касније и као начелник Сектора развоја РТС-а, постао пионир сателитских телекомуникација у Србији, али и цењени стручњак у целом свету.

Вуко Лабан

Велики део његовог рада везан је и за нашу прву земаљску сателитску станицу у Ивањици, на чијем одржавању ради до данашњих дана, као и на одржавању антена и сателитског пријема у Абердаревој и у Кошутњаку.

Као експерт је учествовао у низу телекомуникационих пројеката широм света и на значајним међународним симпозијумима. Инжењер Милан Орлић тврди да је Вуко Лабан један од петорице водећих експерата у свету у области телекомуникација. Буквално – светски а наш! 

Уредник емисије је Владан Ракић, редитељ, Драгица Гачић, сниматељ Вукашин Вељић, монтажер Зорица Благојев.

Удруживањем јавног, цивилног и приватног сектора а сходно потенцијалима локалног становништва ради се на њиховом развоју и промоцији. Како то изгеда у Срему и Бачкој у овој емисији Знања имања говоре:

Стефан Филиповић повртар из Кузмина и апсолвент Пољопривредног факултета у Новом Саду - примена знања и дугорочно планирање увек дају резултате.

Милан Бисерчић, произвођач и члан Агробизнис инкубатора - шта значи бити део локалне породице.

Са Миланом Бисерчићем, произвођачем

Јулијан Колошњаји произвђач црвене паприке "роге" из Руског Крстура и члан удружења - о приносима и цени паприке коју добија произвођач и цени коју плаћа крајњи потрошач.

Са члановима Агробизнис инкубатора

Бојан Ковач, директор Лага "Срце Бачке" - како повезати произвођача, прерађивача и тржиште.

Уредник: Драгана Попов

Новинари: Љиљана М. Петровић, Миле Новаковић

Са директором Агробизнис инкубатора Сремска Митровица

Стефан Филиповић повртар из Кузмина и апсолвент Пољопривредног факултета у Новом Саду - примена знања и дугорочно планирање увек дају резултате.

Милан Бисерчић, произвођач и члан Агробизнис инкубатора - шта значи бити део локалне породице.

Јулијан Колошњаји произвђач црвене паприке "роге" из Руског Крстура и члан удружења - о приносима и цени паприке коју добија произвођач и цени коју плаћа крајњи потрошач.

Бојан Ковач, директор Лага "Срце Бачке" - како повезати произвођача, прерађивача и тржиште.

Уредник: Драгана Попов

Новинари: Љиљана М. Петровић, Миле Новаковић