Сценарио и режија Ратко Илић.

Емисија је снимљена 1991.

У оквиру 17. Молијерових дана, студенти француског језика и књижевности одабрали су један од четири романа са финалне листе за награду Гонкур прошле године, а писац Оливије Бурдо, аутор књиге "Очекујући Мистер Боџенглса, та луда љубав", гостовао је у Француском институту.

Књига "Степска царства", Кенета Харла, прича је о историји номадских племена која су обликовала цивилизацију.

Представљамо филм "Армандо", дебитантско остварење Халфдана Улмана Тендела, добитника признања Златна камера на Филмском фестивалу у Кану, који је на репертоару и у српским биоскопима. 

У Риму је изложена престижна колекција моћне папске породице Фарнезе. Посредством архитектуре, културе и уметности најистакнутији члан породице Фарнезе папа Павле III вратио је Риму сјај и углед у 16. веку и утицај ватиканском клеру. 

Уредник: Биљана Бралушић Јовановић

Реализатор: Маја Мандић

Монтажер: Мирјана Милосављевић

Људи желе да чују компетентно мишљење о њиховим бригама, страховима, свакодневним ситуацијама, лошим и добрим навикама.

Многе ствари које понекад иду лоше нису узроковане ни небригом, нити неодговорношћу него непријатељем који се зове незнање.

Није случајно што се стручњаци као што су психолози, социолози, педагози, псхијатри и други слажу у једном а то је родитељство се учи.

Кљуц среће, слоге, успеха и напретка у породици јесте пре свега у љубави и знању како превазићи проблеме, у овој најмањој, али најзначајнијој људској заједници.

Породица је онај део нас из којег се црпи снага за цео живот.

Уредник емисије: Јелена Радованов Живановић

Шекспиру, Чехову, Стерији и Нушићу је достојнан партнер, савременим писцима такође. Поклања им на сцени своју моћну појавност, необјашњиву креативност и нова решења. Публику засипа таласима емоција.

Рођена је у Руми. Завршила је Академију уметности у Новом Саду у класи професора Бранка Плеше. Била је првакиња Српског народног позоришта у Новом Саду. Сада је самостални уметник. Професорка је глуме на Академији уметности у Новом Саду. Њен животни и често партнер на сцени и пред камерама је глумац Борис Лијешевић.

Јасна у професији не штеди себе, али ни редитеље, писце, своје колеге, неумољиво је захтевна и бескомпромисна. Увек очекује највише. Верује да уметност човека чини бољим.

Незаборавна је Антигона, Шекспирова Изабела, Цмиља из Чуда у Шаргану, Мица Аце Поповића, Маргарета Тенеси Вијлијамса, Нушићева Марица, Олга у Кољадиној Мурлин Мурло, Крлежина Баруница Кастели, Морин у Лепотици Линејна... Мајстор је за тумачење ликова из драма и сценарија Милене Марковић у представама Наход Симеон, Шума блиста, Брод за лутке, филму Бели бели свет и у представама у којима са редитељем Томијем Јанежичем истражује Чеховљевог Галеба или Смрт Ивана Иљича Лава Николајевича Толстоја, али и у представи Док нас смрт не раздвоји, где је њена Љубић још један јавни мастер клас.

Остављала је без даха публику тумачећи пуних седам сати Чеховљеву Аркадину у чудесној представи Галеб који се темељи на глумачком и личном искуству учесника. Каже да након те улоге зна да у глуми може све.

Више од три деценије Јасна Ђуричић истражује, дотиче и помера границе театра. За свој предан рад добила је све релевантне награде, Стеријина, награда Жанка Стокић и Добричин прстен за животно дело су најзначајније у позоришту. За филм којим је почела да се бави у зрелијим годинама добила је, за улогу у филму Бели, бели свет, награду Сребрни леопард  за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Локарну. Прва је српска глумица која је добила награду Европске филмске академије за најбољу главну женску улогу. За улогу у филму "Qуо вадис, Аида?“ добила је признање најбоја европска глумица и стала раме уз раме са Сер Ентони Хопкинсом који је са њом проглашен за најбољег европског глумца.

Каже да награде треба што пре ставити на страну. Уживати у њима пар дана, а затим се изместити из зоне комфора и кренути даље. Тако она ради и наставља да се бави својом професијом.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Далибор Вучковић

монтажа Милош Ачански

режија Милица Митровић

Комитет министара Савета Европе у Луксембургу, није ставио чланство Приштине на дневни ред, каже министар Ђурић.

Приштинска полиција наставља да упада и заузима организације из система Владе Србије у Косовској Митровици.

Очекивана стопа раста у овој години биће 3,5, а 4,2 одсто у 2026-тој, што је и даље једна од највиших стопа у Европи.

Републички фонд за здравствено осигурање усвојио нову листу лекова на којој је још 245 генеричких лекова.

Сутра сунчано и топло с температуром до 25 степени. Увече киша и захлађење.

Шта мења нови конкурс за чланове Савета РЕМ-а, осим што је његовим расписивањем окончана двонедељна блокада РТС-а? Зашто је Савет важан? Може ли заиста да утиче на "оздрављење медијске слике у Србији", како то неки очекују? Да ли су очекивања од новог Савета РЕМ-а већа од његових законских могућности?

О томе говоре гости Ока: професорка Факултета политичких наука Александра Крстић и Никола Тркља, новинар и уредник у "Политици".

Емисију води Драгана Игњић.

Ми смо их зато позвали. Не по било каквим другим критеријумима, осим по процени да ће искрено и аргументовано образлагати своје ставове. Па су тако следиле опсервације на варијацију прустовског упитника, широког спектра, од рецимо

Како сте?

преко:

Треба ли родитељ детету бити друг?

Како се учи како да се учи?

У којим ситуацијама лажете?

Може ли ружно да буде лепо?

Како превазилазите стид?

Шта вас просто избезумљује?

Могу ли мање интелигентнији да буду духовити?

Вреди ли збиља Роналдо толико милиона?

до дубоко филозофског

Где се налази душа?

И саговорници су, видећете, били веома искрени и инспирисани. Враћамо полако културу дијалога, као основ разумевања и комуникације.

Уредник: Ана Павловић

Редитељ: Наталија Мићевић

Сценограф: Тања Ивановић

Директор фотографије: Александар Стипић

Графичка анимација: Ема Тасан Лукић

Монтажер: Ненад Џодић

Дизајнер звука: Драгана Робертсон

Један од њих је и легат чувеног вајара Томе Росандића. Његовој композицији "Играли се коњи врани", направљеној у бронзи по налогу Владе Краљевине Југославије, дивимо се од 1939. године. Oво изванредно уметничко дело и данас се налази испред Скупштине Србије.

Али, да ли је Тома Росандић заборављен? Његова кућа свакако јесте - већ дуго је запуштена и затворена за посетиоце. То здање, у коме се налази и атеље са сликама и скуптурама, чувени вајар тестаментом је завештао граду 1955. године.

Кућа у којој нема грејања ни задовољавајућих музеолошких услова, проглашена је спомеником културе и под заштитом је Завода за заштиту споменика града Београда, због чега свака интервенција подразумева посебан начин санације и реконструкције. С обзиром на то да је за овакве подухвате потребан огроман буџет, реконструкција поменуте куће и даље је неизвесна.

Да би се спречили овакви случајеви, у Београду је 2004. године основана Кућа легата. Настала као плод вишедеценијске иницијативе уметника, интелектуалаца, стручњака и дародаваца, она има за циљ решавање сложене проблематике легата и поклона предатих Београду од 1955. године до данас.

Да ли је Кућа легата остварила своју сврху, једно је од питања на које тражимо одговор.

Поред прича о судбини легата Томе Росандића, Риста Стијовића и Петра Лубарде, у емисији подсећамо и на важне речи великог познаваоца уметности и једног од оснивача Музеја савремене уметности, Миодрага Б. Протића, који је још пре тридесет година писао:

"Легати готово програмски нису део просветног система. У свету супротно – понекад су музеји, а свагда њихова допуна, прилог, допринос културном идентитету.

А наши заборављени, нестали – легати Томе Росандића, Вељка Петровића, Ристе Стијовића, Флегела, Гвозденовића... Културна политика не само да их није укључила у систем васпитања, већ често ни сачувала. Зашто?"

У овој причи и ми постављамо питање - да ли имамо идеју шта и како хоћемо са вредним поклонима, шта можемо? Да ли смо дефинисали јасну културну политику?

Уредник и сценариста емисије Невена Милић

Редитељ Маша Вујошевић

Наратор Дејан Грујић

Стручни консултант др Јадранка Божић

Директор фотографије Драган Лапчевић

Монтажер Петар Шумоња

Графички дизајн Драган Буловић

Музички уредник Ана Павловић

Дизајн звука Марко М. Вучковић, Драгана Робертсон

РТС 1 од 9.00!

Дружимо са вредним дамама Удружења "Милева Марић" из Руме. А уз један ликер "Под небом лаванде лежимо".

Певају нам Слободан Ђурковић, Марина Козић и етно група "Седеф".

РТС1 од 9.05!

Водимо вас на изложбу "Од НОБ-а до популарне културе" у Галерији Б2 на којој је приказан уметнички опус вајара Војина Стојнића.

Бележимо концерт Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије са најуспешнијим младим диригентима Факултета музичке уметности у Коларчевој задужбини.

Биће речи о књизи "Приповиједање слика" историчарке уметности Неве Лукић.

У рубрици Реч критике, Весна Тријић ће говорити о запаженом роману "Црвени кровови" Недељке Неде Бјелановић.

Сликом идемо у Лондон на изложбу водећег, савременог уметника из Јужне Кореје, До Хо Суха.

Уредник Николина Дабетић

Реализатор Сања Реџић

Монтажер Мирјана Милосављевић

Блокбастери су постали доминантна форма у биоскопима широм света, али право питање је – да ли  још увек постоје оригинални блокбастери или се све свело на рециклажу?

У емисији говоримо о блокбастерима "Немогућа мисија: коначна одмазда" и "Громовници". О хит ситкому "Mid century modern" из угла критичара Ђорђа Бајића. 

У "Премотавању" подсећање на филмски опус Оливере Марковић поводом стогодишњице рођења славне глумице.

У "Контраплану" са француском глумицом и редитељком Ноеми Мерлан која потписује филм "Девојке са балкона". 

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реалиазација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Уметничке реакције и одговори били су различити. Киш и Пекић, писали су на један, Драгослав Михајловић и Милисав Савић на сасвим другачији начин. Шта је једнима, а шта другима замерано идеолошки, а шта естетски? Какав је статус црне прозе у књижевности и црног таласа у филму? Које су кључне тековине чувене 1968. у књижевности и које нове просторе је освојио покрет шездесетосмаша?

О томе шта памтимо из ратне литературе, ко су заборављени, а који писце памтимо, шта је црна проза представљала и какве су промене донеле послератне године, говоре:

Милисав Савић, писац

Вуле Журић, писац

Предраг Петровић, професор на Филолошком факултету у Београду

Разговор води: Јована Милованчевић
Уредник: Горислав Папић 

Некад давно између стрица и синовца десило се нешто што их и после толико времена оптерећује, и док се дижу велови велике тајне, старац умире. А писац се још једном сећа свог живота из 1951. године када је као ученик Учитељске школе у Истри проживљавао дане прве младости, прве игранке у дому културе, прву љубав, и једну зимску ноћ, једину вредну ноћ у животу.

Улоге: Давор Јањић, Алма Прица, Аница Добра, Бранислав Лечић

Режија: Крсто Папић

Режија: Елунед Зои Ајано и Александра Татић