Маја Бојић

Борис Теодосијевић, тренер пословних вештина, издваја за нас кључне разлике у комуникацији када наступамо пред публиком уживо и када то радимо кроз екран, и учи нас на који начин можемо да превазиђемо осећај укочености који често уме да се јави приликом јавног наступа.

Медији обликују слику о томе шта значи бити "слободан" и "сигуран у себе". Како се та порука мења у ери дигиталних мрежа, И да ли је дигитална слобода заиста слобода, говори нам медијски стручњак Маја Вукадиновић.

Слобода изражавања у дигиталном простору често долази у сукоб са правилима комуникације. Како пронаћи баланс између "говорим све" и "одржавам здраву комуникацију", открива нам комуниколог Симона Жикић.

Самопоуздање и вера у себе, али и уметност коју ствара навела је нашу гошћу да крене путем прве онлајн школе сликања и цртања која данас броји преко 400 уметника. О томе како је спојила уметност, дигитални простор и повезала их нитима самопоуздања, вере и слободе разговарамо са сликарком Јованом Бељић.

Јулијана Винцан Марковић и Ален Марковић нам уносе ритам у студио песмама "Girl on fire" Alicie Keys, "I want to break free" Queen-а, и "Сама" Ане Станић.

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељка: Маја Бојић

Редитељ: Дарко Камарит

Друга Југославија је победом у Другом светском рату осим Задра и Ријеке добила је и целу Истру а у другој половини четрдесетих сањало се и о највећем граду у том делу Медитерана - Трсту. "Трст је наш", Зона А, зона Б - биће наше обадве", неке су од парола које су изговаране с југословенске стране тршћанске кризе. Криза је трајала званично до 1954. а формално све до 1975. када је коначно завршено разграничење Југославије и Италије. О томе зашто Трст не дамо и шта је Србима после свега Трст за Око магазин је говорио италијански историчар Федерико Тенко Монтини.

Уредник емисије: Горислав Папић

У Јеврејском културном центру представљена је књига Ида Нетањахуа "Итамар К.".

У оквиру Јесењег фестивала јеврејске културе у Суботици, одржан је концерт средњеевропске и источне јеврејске музике радости, у извођењу Јудит Клајн и будимпештанског ансамбла "Хаверим". 

Доделом награда најуспешнијима завршен је 12. Башта Феста у Бајиној Башти. Уз филмове младих аутора, одржане су радионице и предавање на тему "Нова сцена одговорности".

Самостална изложба Јелене Милошевић, која обухвата радове изведене различитим техникама, приређена је у Центру за културу у Младеновцу. 

Шеста епизода документарне серије "Култура Срба у Хрватској", уреднице и сценаристкиње Наташе Дракулић, посвећена је Банији, некадашњој француској провинцији, данас тешко разореној ратом и последњим земљотресом. Емисија "Банија" на првом програму РТС-а 28. октобра у 22 часа.

Пред аукцију у париској филијали Кристија представљен је рад Ива Клајна "Калифорнија ИКБ 71", његова највећа монохроматска слика. 

Уредник: Биљана Бралушић Јовановић

Реализатор: Маја Мандић

Монтажер: Бранислав Поповић

Борис Теодосијевић, тренер пословних вештина, издваја за нас кључне разлике у комуникацији када наступамо пред публиком уживо и када то радимо кроз екран, и учи нас на који начин можемо да превазиђемо осећај укочености који често уме да се јави приликом јавног наступа.

Медији обликују слику о томе шта значи бити "слободан" и "сигуран у себе". Како се та порука мења у ери дигиталних мрежа, И да ли је дигитална слобода заиста слобода, говори нам медијски стручњак Маја Вукадиновић.

Слобода изражавања у дигиталном простору често долази у сукоб са правилима комуникације. Како пронаћи баланс између "говорим све" и "одржавам здраву комуникацију", открива нам комуниколог Симона Жикић.

Самопоуздање и вера у себе, али и уметност коју ствара навела је нашу гошћу да крене путем прве онлајн школе сликања и цртања која данас броји преко 400 уметника. О томе како је спојила уметност, дигитални простор и повезала их нитима самопоуздања, вере и слободе разговарамо са сликарком Јованом Бељић.

Јулијана Винцан Марковић и Ален Марковић нам уносе ритам у студио песмама "Girl on fire" Alicie Keys, "I want to break free" Queen-а, и "Сама" Ане Станић.

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељка: Маја Бојић

Редитељ: Дарко Камарит

"Жене, погледи и дисиденције" била је тема четврте по реду манифестације Дани каталонског филма одржаног у Београду. Кроз седам филмских остварења, о женама испред и иза камере, говори критичар Мирољуб Стојановић.

Јелена Виденовић, водитељка емисије Културни центар

Поводом 80 година од рођења и пет деценија бављења филмом, немачког редитеља и мултимедијалног уметника Вима Вендерса, у Бону је, током лета, уприличена велика изложба посвећена његовом стваралаштву. Ана Марија Грбић говори о његовој књизи Пиксели Пола Сезана.

И док се станоградња шири савременим Београдом, у њеној сенци су насеља и блокови настали за време социјализма. О новобеоградским блоковима за емисију говори архитекта Снежана Ристић.

Био је писац и преводилац. Говорио је пет језика. Оставио нам је опус од 14 књига, међу којима су романи, есеји, песме, полемике. Већини је добро познат његов роман Прољећа Ивана Галеба. У прилогу Јасмине Мијић, говоримо о Владану Десници, а поводом 120 година од његовог рођења.

Уредник емисије: Светлана Илић

Монтажер: Милица Живојиновић

Редитељ: Јован Бачкуља

Улоге: Брус Вилис, Џереми Ајронс, Семјуел Л. Џексон

Режија: Џон Мактирнан

Од обрта у последњем чину, до краха и издаје, 120 такмичара ће се у следећих 30 недеља борити за наклоност публике и 10 kg чоколаде. Сваких 30 секунди је нова нада, нова тактика, али и нова блокада и паника. Једино место где вам знање за шестицу доноси максималан резултат.

Да ли ће овога петка превагнути жути, плави, зелени или црвени такмичар, погледајте на РТС 1 од 22.00.

"Жене, погледи и дисиденције" била је тема четврте по реду манифестације Дани каталонског филма одржаног у Београду. Кроз седам филмских остварења, о женама испред и иза камере, говори критичар Мирољуб Стојановић.

Поводом 80 година од рођења и пет деценија бављења филмом, немачког редитеља и мултимедијалног уметника Вима Вендерса, у Бону је, током лета, уприличена велика изложба посвећена његовом стваралаштву. Ана Марија Грбић говори о његовој књизи Пиксели Пола Сезана.

И док се станоградња шири савременим Београдом, у њеној сенци су насеља и блокови настали за време социјализма. О новобеоградским блоковима за емисију говори архитекта Снежана Ристић.

Био је писац и преводилац. Говорио је пет језика. Оставио нам је опус од 14 књига, међу којима су романи, есеји, песме, полемике. Већини је добро познат његов роман Прољећа Ивана Галеба. У прилогу Јасмине Мијић, говоримо о Владану Десници, а поводом 120 година од његовог рођења.

Уредник емисије: Светлана Илић

Монтажер: Милица Живојиновић

Редитељ: Јован Бачкуља

Када је пре две недеље објављено да су председници Русије и САД договорили састанак у Будимпешти, звучало је као да ће се то догодити до краја октобра, највероватније у недељи која управо тече. Само пар дана касније сазнали смо да је састанак одложен, потом да је упитан, да би се на крају завршило на томе да ће га ипак бити, али када, не знамо.

Зоран Станојевић

Србија је за тај састанак витално заинтересована, добри сигнали и договор можда би утицали на попуштање санкција руским компанијама које предњаче у срспком енергетском сектору. Одлагање значи да би криза могла да се продуби и то баш са наиласком зиме.

Амерички председник, уместо у Будимпешту, запутио се ове недеље у Азију. У плану су посете Кини и Јапану, а од исхода тих разговора, пре свега оних у Пекингу, можда зависе радна места и инвестиције у Србији.

О глобалним ветровима који праве локалне олује у емисији "Таковска 10" говоре дипломата Душан Спасојевић, спољнополитички аналитичар Предраг Рајић и економски аланитичар Горан Николић.

Емисију уређује и води Зоран Станојевић.

Илија је градско дете. Међутим, у селу Јездина крај Чачка деда по мајчиној страни купио је пре неколико деценија имање и наменио да остави унуцима. Илија је овде проходао, памти и време када су о кући бринули баба и деда, па тетка и теча. Међутим, она као да је чекала неког да јој посвети сву љубав.

Деда, који сада има 90 година, цео живот је његов ментор. Учио га је од малена да живот треба живети. Зато ће они заједно окупити мобу (испомоћ најмилијих) да се у природи за Илију створи место са кога ће моћи да ради, где ће окупљати породицу и пријатеље и ходати бос - како воли да напомене. Кућа у селу Јездина у Илијиној визији будућности биће важно место.

У обнови ће му помоћи рођаци, пријатељи, кумови и његова рођена сестра (несуђена новинарка, сада модна дизајнерка). Екипа серијала "Моја дедовина" ће донети 3 хиљаде евра за грађевински материјал, а домаћин је дужан да на три дана обезбеди помоћ. Овога пута то ће бити једна од најмлађих моба - ђака, студената и постдипломаца.

Илија је обишао света, ал се увек врати својој Јездини. Место са кога се виде сва околна брда и планине и на коме руже ветрова стварају амбијент налик ваздушној бањи. Тога нема свуда. Зато ће млади домаћин испред имања ставити таблу Није кућа на продају, јер ма где да у свет крене овде ће се вратити.

Србија је за тај састанак витално заинтересована, добри сигнали и договор можда би утицали на попуштање санкција руским компанијама које предњаче у срспком енергетском сектору. Одлагање значи да би криза могла да се продуби и то баш са наиласком зиме.

Амерички председник, уместо у Будимпешту, запутио се ове недеље у Азију. У плану су посете Кини и Јапану, а од исхода тих разговора, пре свега оних у Пекингу, можда зависе радна места и инвестиције у Србији.

О глобалним ветровима који праве локалне олује у емисији "Таковска 10" говоре дипломата Душан Спасојевић, спољнополитички аналитичар Предраг Рајић и економски аланитичар Горан Николић.

Емисију уређује и води Зоран Станојевић.

Илија је градско дете. Међутим, у селу Јездина крај Чачка деда по мајчиној страни купио је пре неколико деценија имање и наменио да остави унуцима. Илија је овде проходао, памти и време када су о кући бринули баба и деда, па тетка и теча. Међутим, она као да је чекала неког да јој посвети сву љубав.

"Моја дедовина"

Деда, који сада има 90 година, цео живот је његов ментор. Учио га је од малена да живот треба живети. Зато ће они заједно окупити мобу (испомоћ најмилијих) да се у природи за Илију створи место са кога ће моћи да ради, где ће окупљати породицу и пријатеље и ходати бос - како воли да напомене. Кућа у селу Јездина у Илијиној визији будућности биће важно место.

"Моја дедовина"

У обнови ће му помоћи рођаци, пријатељи, кумови и његова рођена сестра (несуђена новинарка, сада модна дизајнерка). Екипа серијала "Моја дедовина" ће донети 3 хиљаде евра за грађевински материјал, а домаћин је дужан да на три дана обезбеди помоћ. Овога пута то ће бити једна од најмлађих моба - ђака, студената и постдипломаца.

"Моја дедовина"

Илија је обишао света, ал се увек врати својој Јездини. Место са кога се виде сва околна брда и планине и на коме руже ветрова стварају амбијент налик ваздушној бањи. Тога нема свуда. Зато ће млади домаћин испред имања ставити таблу Није кућа на продају, јер ма где да у свет крене овде ће се вратити.

"Моја дедовина"

Почео је да свира већ са шест година, подучавао га је и чувени Миодраг Тодоровић Крњевац. Као млади солиста, 1970. године постаје члан Народног оркестра Радио Телевизије Београд, а једанаест година касније почео је и да руководи најзначајнијим оркестром народне музике на овим просторима. Павковић је снимио велики број песама и игара, које се чувају у Звучном архиву Радио Београда, као национално благо. 
Раних осамдесетих двадестог века, народна музика заузимала је све више медијског простора. Солисти постају јавне личности али Народни оркестар остаје познат по аутентичној интерпретацији, оригиналној боји звука и значајној улози у нашем културном стваралаштву, пре свега у очувању националне народне песме и игре.

Ана Бекута је са Љубишом Павковићем и НО РТС почела сарадњу пре 40 година

Љубиша Павковић је оркестру подарио посебан, аутентичан тон и интерпретативну виртуозност. Под његовим уметничким руководством, додатно је унапређен статус реномираног музичког колектива, као најрепрезентативнијег оркестра народне и староградске музике. 

Чувене композиције које су осамдесетих година уз пратњу НО РТС-а изводиле њихове старије колеге дочараће младе наде Даница Крстић и Драги Домић

О успесима и раду Народног оркестра у ери вођства Љубише Павковића, о знаменитим музичарима, ауторима и певачима те епохе - говориће, а неки од њих и певати - најчувеније композиције тог доба, уз пратњу Народног оркестра РТС-а: Ана Бекута, Радиша Урошевић, Даница Крстић, Драги Домић и дугогодишњи чланови НО РТС-а, Слободан Вукашиновић Мита и Петар Крзнарић. 

Као виртуоз на хармоници Љубиша Павковић је постао члан Народног оркестра 1970 а уметнички руководилац једанаест година касније

Љубиша Павковић поделиће своја сећања и увиде о Народном оркестру РТС-а кроз деценије, подсетити на музичке уметнике који су оставили траг, а говориће и о сопственом ангажовању, доприносу и уметничкој заоставштини.

Некадашњи лидер Народног оркестра РТС-а Љубиша Павковић и актуелни руководилац Влада Пановић

Oсмишљен као несвакидашње путовање кроз девет деценија музичке историје једног од најзначајнијих уметничких колектива у Србији, забавно-музички серијал "Запис у времену - 90 година Народног оркестра РТС-а", кроз 12 тематских епизода представља историју, значај и уметнички допринос овог уметничког ансамбла у обликовању националног музичког идентитета. Подсећамо на осниваче, утемељиваче, диригенте, солисте, ауторе и инструменталисте који су, својим ангажовањем и талентом, изградили препознатљив звук Народног оркестра РТС-а. Звук, који је временом постао део наше културне баштине.

Запис у времену 90 година Народног оркестра РТС-а РТС 1 суботом поподне

Водитељи: Милан Поповић и Ненад Камиџорац 
Уредници пројекта: Оливера Ковачевић, Душан Шуклетовић и Јована Дукић
Аутор сценарија и документарних видео репортажа: Слободан Симојловић
Редитељ: Петар Станојловић

РТС 1, субота, 1. новембар од 17.20 -  Пратите нови забавно-музички серијал "Запис у времену - 90 година Народног оркестра РТС-а"

Недалеко од Скопља, у пространој котлини историјске области Скопско поље, налази се ушће реке Треске у Вардар. Низводно низ Треску, пут води до дубоког кањона у чијим недрима већ вековима опстаје тек неколико православних храмова. Први манастир у клисури Треске, код села Матке, посвећен је Богородици. Иначе, архитектонске црте малог и витког Богородичиног храма упућују на то да је црква изграђена у другој половини 14. века, и да је била лавра Мале Свете Горе. Не знамо да ли је црква тада и осликана, јер су данашње фреске са самог краја 15. века. Према подацима које добијамо из ктиторског натписа, али и из Поменика у ком се помиње бројна скопска властела, долази се до закључка да је манастир задужбина Тошинка, Милице и њиховог сина Николе.

У кањону Треске у средњем веку постојало је десетак православних храмова. Осим манастира Светог Николе Шишевског и мањих остатака храма Свете Недеље, смештених изнад литице, као и манастир Светог Андреје на самој обали реке из 14. века, други нису сачувани.

Манастир Светог Андреје је један од најинтересантнијих примера правог пустињачког манастира. Првобитно је био изграђен на тешко пруступачном и опасном месту, па се до њега могло стићи само чамцем са реке, али се данас налази на обали акумулационог језера Матка.

Манастир скромних димензија, величине капеле, изградио је Андрија или Андреаш Мрњавчевић 1389. године, син краља Вукашина и брат Краљевића Марка. Био је сувладар града Прилепа, заједно са братом Марком, и самостални господар западних области Македоније. Грађен је по узору на традиционалне светогорске храмове ‒ са једном куполом и припратом зиданом од притесаног локалног камена. Цркву Светог Андреје су осликавала двојица уметника, митрополит Јован и монах Григорије, о чему говори натпис у самој цркви. Да је митрополит Јован био сјајан уметник сведоче монументалне сцене живописа у цркви Светог Андреје на Трески које се угледају на уметност 13. века. Међу најбољим сцена су: Молитва на гори, Умивање ногу апостолима и Свети ратници приказани у пуној ратној опреми.

Емисија је реализована уз благослов Српске православне цркве и Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и благослов Македонске православне цркве ОА и Архиепископа Охридског и Македонског г. Стефана.

Поред материјала који је екипа РТС-а снимила на терену у Северној Македонији, за реализацију емисије коришћен је архивски материјал, форографије и цртежи из Фотодокументације Народног музеја Србије, као и фотографије др Бојана Поповића, проф. др Татјане Стародубцев, зографа Зорана Јовановића, проф. др Светлане Смолчић Макуљевић.

Духовне песме Светог Владике Николаја Велимировића и Исаије Србина у извођењу вокалне солисткиње Јоване Бараксадић.

У улози монаха је Милош Миловановић.

Одабране цитате из књиге Станислава Кракова Кроз земљу наших краљева и царева, Жарка Татића Трагом велике прошлости, Милутина Станчића Записи из Македоније, читао Драган Вучелић

Аутор и уредник серијала: Светлана Илић

Сценаристи: Светлана Илић, др Бојан Поповић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Главни организатор: Милош Миловановић

Стручни консултант: др Бојан Поповић

Стручни сарадник на терену: мр Момчило Павловић

Арт директор и дизајнер серијала: Драган Буловић

Сценограф: Снежана Поповић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Музички уредник: Ана Кулић

Дрон оператери: Јаков Огненовски, Дејан Петковски, Марјан Огненовски

Сниматељ звука: Дамјан Попадић

Дизајнер звука: Предраг Стаматовић

Вођа расвете, расветљивач: Ненад Влатковић, Милан Михајловић

Асистенти сниматеља: Саша Тодоровић, Александар Стојковић

Директори фотографије: Милан Илић, Хаџи Владан Мијаиловић

Колор корекција: Никола Станкић

Монтажа: Александра Виријевић Павлек

Глумачку поделу чине: Светозар Цветковић, Аница Добра, Гордана Гаџић, Цвијета Месић, Славко Штимац, Тихомир Станић, Младен Нелевић, Немања Оливерић, Милица Трифуновић, Јован Белобрковић, Јелена Ступљанин, Маја Манџука, Милош Самолов, Бојан Димитријевић, Борис Пинговић.

Креатор и главни писац серије је Иван М. Лалић, а на сценаријима су радиле и Јелена Илић и Јелена Вуксановић. Редитељ је Иван Стефановић, други редитељ и извршни продуцент је Дејан Караклајић. Директор фотографије је Александар Јакоњић, композитори су Биљана Крстић и Мики Станојевић, костимограф је Снежана Карл, сценограф Марија Тимотијевић, а монтажер Милан Јаконић.

Глумачку поделу чине: Светозар Цветковић, Аница Добра, Гордана Гаџић, Цвијета Месић, Славко Штимац, Тихомир Станић, Младен Нелевић, Немања Оливерић, Милица Трифуновић, Јован Белобрковић, Јелена Ступљанин, Маја Манџука, Милош Самолов, Бојан Димитријевић, Борис Пинговић.

Креатор и главни писац серије је Иван М. Лалић, а на сценаријима су радиле и Јелена Илић и Јелена Вуксановић. Редитељ је Иван Стефановић, други редитељ и извршни продуцент је Дејан Караклајић. Директор фотографије је Александар Јакоњић, композитори су Биљана Крстић и Мики Станојевић, костимограф је Снежана Карл, сценограф Марија Тимотијевић, а монтажер Милан Јаконић.