Стон и Пељешац су у то време били насељени српским становништвом и припадали су удионој кнежевини српске средњовековне државе.

Дубровачка република, чија је териоторија у то време била скучена и ограничена, упорно је, од српских владара тражила да јој продају и предају Стон и Пељешац, друго по величини полуострво на Јадрану, које се простире на површини од 348 квадратних километара. На то је пристао краљ Душан, који ће касније постати цар. Он је 22.јануара 1333. године у Полугу издао повељу којом Стон и Пељешац предаје Дубровачкој републици, али и део приморја које се зове Сланско приморје, од Пељешца до Дубровника. У тој повељи, која се и данас чува у Дубровачком архиву, стајало је "да се Дубровачка република обавезује да српској држави одмах исплати 8000 перпера, а у наредним вековима по 500 перпера годишње.

Главни услов који је цар Душан поставио Дубровачком сенату, у тој повељи био је "да српски поп и даље поје у Стону и на Пељешцу", односно да становништво и даље остане у православној вери и да се обреди у црквама служе по православним канонима.

Дубровчани су то поштовали свега десетак година, а онда су фрањевци манастир Богородице Стонске, у коме је било седиште Хумске епархије претворили у католичку цркву и посветили је Госпи од Лужина.

Иста судбина задесила је и преосталих 10 православних храмова у Стону и на Пељешцу. Већи део православног становништва тада је покатоличен, а они који нису пристали на то одселили су се у Херцеговину.

Конавле, које је припадало другој, српској средњовековној кнежевини Травунији, задесила је иста судбина као и Стон и Пељешац. Конавле, на коме је живело српско становнишво и на том простору имало око 50 православних храмова, продали су и предали Дубровачкој републици 1419. године српски владари Сандаљ Хранић и Павловићи.

И поред великог притиска фрањеваца покатоличено, српско становништво у Конавлама, Стону и на Пељешу дуго је чувало своју етничку свест, славило славу и поштовало српску традицију, што није било пожељно у Дубровачкој републици, која је била бастион католичанства. Као таква била је затворена за друге религије, изузев јудаизма.

Православци су, у тој Републици, доживљавани као посебна опасност и они нису имали право грађанства у Дубровнику. Српски трговцу су преко дана боравили у Дубровнику, али нису имали право да заноће у граду. Срби у овом граду нису имали право да исповедају своју веру, да граде своје храмове и да се сахрањују у оквиру градских зидина. То право Срби стичу тек након пропасти Дубровачке репубиике и доласка Француза и Аустријанаца, који почетком 19. века преузимају власт над Дубровником.

Године 1836. Срби граде цркву Светог архангела Михаила, уз саме зидине града Дубровника на Бонинову, уз коју подижу и православно гробље. Ван зидина града Дубровника Срби су, пре тога, изградили цркву
Светог Ђорђа, још крајем 18. века, али она, у почетку, споља није имала никаквих обележја православног храма: ни крста, ни звоника, ни звона.

Прву православну цркву у оквиру зидина Дубровника, Срби су подигли 1887. године. То је црква Светог Благовештења, која се налази у старом, градском дубровачком језгру.

У то време у Дубровнику се, по први пут, појављују Срби католици који су чинили елиту овог града. Међу њима су: дипломате, министри, посланици, научници, сликари, писци, песници и новинари. Медо Пуцић, књижевник и научник, који је пет пута биран за градоначелника Дубровника био је један од њих.  Као Србин католик изјашњавао се и Матија Бан, члан Српске краљевске академије, по коме данас један
београдски кварт носи име - Баново брдо.

Још низ угледних Дубровчана, међу којима су: Лујо Војиновић, Марко Мурат, Луко Бона, браћа Антун и Јеро Пуљези, Антун Фабрис, Франо Кулушић и многи други изјашњавали су се као Срби католици. Њих Српска православна црква никада није признала ни прхватила.

Међу католичким свештеницима у дубровачкој регији било је око 15 свештеника који су се изјашњавали као Срби католици. Најпознатији међу њима био је писац и хроничар Дубровника Иван Стојановић, кога
су у Дубровнику подједнако поштовали католици и православни.

"Србин сам по пореклу и чувству. Католичка црква ми то не брани, јер она је универзална. Хришћанство ме учи да љубим ближнег свог, па ко ми је ближи од српског народа. Звало би се не бити хришћанин, када би
се, вере ради, од свог народа одбио и његовим непријатељем постао."

Ове речи, католичког свештеника Ивана Стојановића, узимају се као мото читавог покрета Срба католика, чију су хрватизацију спровеле аустријске власти.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Александар Агбаба

Монтажа: Марија Баронијан Шашић

Редитељ Милош Радовић, сценаристкиња Биљана Србљановић
Улоге: Весна Тривалић, Богдан Диклић, Милан Гутовић, Софија Јовић, Никола Ђуричко, Оливера Марковић, Зоран Цвијановић, Бојана Маљевић, Владимир Ђурић, Милан Делчић.

Редитељ Милош Радовић, сценаристкиња Биљана Србљановић
Улоге: Весна Тривалић, Богдан Диклић, Милан Гутовић, Софија Јовић, Никола Ђуричко, Оливера Марковић, Зоран Цвијановић, Бојана Маљевић, Владимир Ђурић, Милан Делчић.

Уредница емисије Наташа Тодоровић, редитељка Милица Митровић, сценариста и водитељ Ђорђе Драгићевић

Уредница емисије Наташа Тодоровић, редитељка Милица Митровић, сценариста и водитељ Ђорђе Драгићевић

И ове године у свакој епизоди игру изненађења задаје специјални гост. Па тако смо ове године угостили Констракту, хор "Колибри“, кошаркаша Жељка Ребрачу, ватерполисту Филипа Филиповића, Страхињу Стојачића (светког првака у баскету 3 на 3), Гвоздена Лапчевића (освајача сребрне медаље на светској математичкој олимпијади), трагача Жарка Стевановића, глумца Александра Радојичића и многе друге.

Уредница и сценаристкиња квиза је Јелена Попадић Сумић, аутор квиза др Ранко Рајовић, аутор питања Вук Рајовић, коме је, уз помоћ Марине Илић и Катарине Рајовић, додељена и супервизорска палица.

И ове године у свакој епизоди игру изненађења задаје специјални гост. Па тако смо ове године угостили Констракту, хор "Колибри“, кошаркаша Жељка Ребрачу, ватерполисту Филипа Филиповића, Страхињу Стојачића (светког првака у баскету 3 на 3), Гвоздена Лапчевића (освајача сребрне медаље на светској математичкој олимпијади), трагача Жарка Стевановића, глумца Александра Радојичића и многе друге.

Уредница и сценаристкиња квиза је Јелена Попадић Сумић, аутор квиза др Ранко Рајовић, аутор питања Вук Рајовић, коме је, уз помоћ Марине Илић и Катарине Рајовић, додељена и супервизорска палица.

Шуменко демонстрира како се може направити кућа од блата и прућа али и корисна пећница од истог материјала. Брзометлица Чистић и глиста нам откривају практичне и креативне видове употребе земље. У причу се укључује и поносни власник минијатурне али крајње функционалне земљане кућице - мрав Радмило. Кроз дечију игру и учење настаје мало еколошко насеље.

Трећа сезона серијала Уприродисе настала је у продукцији Занатско филмске заједнице из Новог Сада уз подршку Логинеко.

Гости емисије, Владо Маркановић, аутор пројекта "Планетарни Тесла" и један од чланова жирија истоимене награде, која се од ове године додељује појединцима широм света, чији је утицај на глобалном нивоу одјекнуо у некој значајној животној сфери. Недавно су саопштена имена добитника, међу којима је Виктор Орбан, у категорији протагонисти мира, Џулијан Асанж, у категорији борци за истину, уметница Марина Аксентијевић, у категорији предузетници, Илон Макс, у категорији научници, Проф.др Гордана Вуњак Новаковић, са Колумбија универзитета у Њујорку, спортиста Новак Ђоковић...
Овим поводом, за емисију говоре и други чланови жирија, академици, професори Београдског универзитета, међу којима и дипломата Зоран Миливојевић, са којим је разговарао Борис Миљевић.

У протекле две недеље, колегиница Милица Поповић, уредник документарних емисија у Научном програму РТС-а, добитник је две значајне међународне награде, у Русији и Хрватској. Теме које су привукле пажњу светске јавности и стучних жирија, као и инсерте из нагађених остварења, видеће и наши гледаоци. Комплетне утиске из ове две земље, поделиће са нама у студију, Милица Поповић.

Музички гости емисије, Драгица Радовановић Цакана, пред велики солистички концерт у Београду, и КУД Станко Пауновић из Панчева, које предводи уметнички директор Дејан Трифуновић.

Уредник, Сузана Гвозденовић Пузовић
Редитељ, Драгица Гачић

Водимо вас у Југословенску кинотеку где је премијерно приказан дигитално рестаурисан филм редитеља Срђана Карановића "Вирџина" и у Галерију РТС-а на отварање изложбе академског сликара Радована Јокића "Пролазници".

Концерт Прљавог казалишта у Дому омладине Београда је распродат. Екипа Културног дневника била је на тонској проби легендарног загребачког рок састава, предвођеног оригиналним певачем Даворином Боговићем.

У Европској кући одржан је Фестивал ЕКО књижевности у оквиру кога је представљена ангажована књижевност у временима кризе и одржани су разговори о екопоетици и екокритици.

Биће речи и о новом музичком материјалу Мишка Плавог, аутора који је кроз деценије створио аутентичан израз свирајући комбинацију више стилова, музичких утицаја и елемената.

Сликом идемо у лондонску Краљевску академију уметности где је отворена изложба која анализира ривалство између двојице ренесансних уметника, Леонарда да Винчија и Микеланђела Буонаротија, као и то како су они утицали на тада младог Рафаела Сантија.

Уредник Јелена Виденовић

Реализација Маја Мандић

Монтажа Софија Спасић

У Шпанији сазнајемо колико је чудесна моћ трансплантације.

На крају, путујемо у Грузију и то у њен најзабаченији, планински део, где је не малом простору густа концентарција стогодишњака истражујући који је рецепт за дуговечност.

Како су Селин и његова епоха ушли у ноћ? Ко је из те ноћи изашао и како? Зашто треба читати Селина и у којој мери се његова епоха огледа у нашој, актуелној?

Гости Часа анатомије су књижевни критичари Никола Маринковић и Предраг Петровић.

Ауторка и уредница: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић

У главној улози, Кнеза Михаила појављује се Драган Мићановић. Остале улоге играју: Небојша Дугалић, као Миливој Петровић Блазнавац, Милош Тимотијевић као Ђорђе Чогурић, Јана Ивановић као Катарина Константиновић, Наташа Нинковић као Анка Константиновић, Лука Грбић као Марко Кошарић, Љубиша Савановић као Анастас Јовановић и Александар Срећковић – Кубура у улози Косте Радовановића.

Серија је настала у продукцији Телеком Србије и филмске продукције Бомбона.

Режија: Милорад Милинковић

Сценарио: Драгољуб Стојковић и Милорад Милинковић

Директор фотографије: Далибор Тонковић

Монтажер: Стеван Марић

Дизајнери звука: Зоран Максимовић и Огњен Попић

Композитор: Ана Крстајић

Сценограф: Ана Милошевић

Костимограф: Драгица Лаушевић

Кастинг директори: Иван Денић и Павле Терзић

Одржана Седница савета за националну безбедност. Безбедносна ситуација у Србији стабилна, оптерећена унутрашњим и спољним изазовима - саопштено после седнице.

Посланици и одборници опозиције и активисти поново блокирали зграду суда и тужилаштва у Новом Саду, Савски и Бранков мост. Дошло до кошкања са полицијом и покушаја отимања полицијске опреме.

Америка затворила амбасаду у Кијеву због могућих напада. Одобрен нови пакет америчке помоћи и коришћење пешадијских мина. Москва спремна на преговоре са Трампом - без територијалних уступака.

Ноћас јужно од Саве и Дунава снег. Сутра престанак падавина. Температура до 10 степени.

Врањанка Тамара Мисирлић у Београду студира два факултета и покреће бројне хуманитарне акције помоћи за децу и породице у Србији. Недавно је са сарадницима боравила у Уганди где су помагали локалном становништву да ископају бунаре и обезбеде пијаћу воду. Деца из сиромашног подручја Мбале посебно су се обрадовала намирницама и слаткишима, али и часовима каратеа, које им Тамара одржала.

Јелена Хорват, млада виолинисткиња, музичко образовање започела је у школи за таленте у Ћуприји. Са дванаест година школовање је наставила у Енглеској и сада је на 3 години Краљевског колеџа у Лондону. Своје утиске о животу на острву, пренела нам је током недавног боравка у Србији.

Уредници емисије: Драгана Живојновић и Душан Жарковић

Pеализатор: Ернестина Глигоријевић

У Новом Саду данас је други дан одржана блокада главног улаза у Више тужилашто, у којој су учествовали посланици дела опозиције у републичкој и покрајинској скупштини и градски одборници.

Шта значе оставке министара, а како треба читати протесте опозиције? О томе говоре социолог и професор Филозофског факултета Владимир Вулетић и Владимир Пејић, директор агенције за испитивање јавног мњења "Фактор плус".

У другом делу емисије, ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић појашњава замерке академске заједнице на Предлог измена Закона о високом образовању, под којим условима би страни универзитети у Србији требало да послују и шта је договорено на јучерашњем састанку у Министарству просвете.

Емисију припрема и води Драгана Игњић.

Говорили су о томе шта је право пријатељство и како су били на Светој Гори када је Борис Пинговић остао без оца, али и како је он инсистирао да троје од петоро деце Небојше Дигалића наступа у кабареу, о сликању и писању поезије, као и о јубиларном концерту пред њима, уз музичку нумеру којом су обојили емисију.

Аутор: Тања Петернек Алексић

И овог пута безготовинска плаћања дуплирају шансу за добитак. Уносом у апликацију, сваки фискални рачун добија јединствени алфанумерички код, а уколико је на налогу забележен безготовински начин плаћања (картицом, инстант и др.), добија се и још један, додатни код. Сви додељени кодови равноправно учествују у јавним извлачењима.

Право учешћа у наградној игри имају сви пунолетни грађани са пребивалиштем или боравиштем у Републици Србији, а процедура регистрације за учешће је врло једноставна. Апликација је доступна продавницама Google Play, Apple и Huawei, а у наградној игри Узми рачун и победи учествују фискални рачуни са QR кодом добијени за остварене куповине почевши од 1. јануара 2024. године, укључујући и све фискалне рачуне који су већ унети у апликацију.

Водитељ: Слободан Шаренац