РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html РТС Лаб: Чудна ми чуда https://rts.rs/tv/rts-nauka/5574042/rts-lab-cudna-mi-cuda.html Седам чуда старог света, седам чуда новог света, седам чуда природе... али једно и јединствено чудо рађања. Од задивљујућих подвига древних цивилизација до данашњих изума људске генијалности, али и природних феномена наше дивне планете - свако чудо има своју причу.

У различитим културама, али и у свести појединца, број седам има посебно место. Потврде можемо наћи кроз историју, народну књижевност, религију и свакодневни живот. Седам се често повезује с идејом савршенства, потпуности, али и мистериозности.

Шта је чудо?

Угостили смо проф. др Оливера Томића, историчара уметности.

Емисију су припремили и водили Виктор Маневић и Иванка Јоксимовић.

Уредник емисије је Мирјана Николић.

]]> Wed, 6 Aug 2025 09:34:32 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5574042/rts-lab-cudna-mi-cuda.html Ђаци у Великом рату Српски ђаци у Француској, 2. део https://rts.rs/tv/rts-digital/5765790/djaci-u-velikom-ratu-srpski-djaci-u-francuskoj-2-deo.html Документарно-играни серијал од осам получасовних епизода бави се важном и до сада недовољно обрађеном темом школовања српских ђака током Првог светског рата, како у иностранству тако и на окупираној српској територији. У овом серијалу сагледавају се неке важне чињенице: о школском систему у Србији почетком 20. века, о самом рату, затим о оним ђацима који су остали у окупираној земљи и морали да се школују под туђим школским системима (аустро-угарским и бугарским који су били веома сурови према српским ђацима; у бугарском окупационом делу дешавала се бугаризација српских имена и потпуно мењање историје).

У серијалу се говори и о ђацима који су са својим родитељима или војском учествовали у тешком повлачењу, а затим и о организовању наставе у Грчкој, пре свега на Крфу. Биће речи и о ђацима који су наставили школовање у другим европским земљама, пре свега у Француској, Великој Британији, Швајцарској, Италији, али и у северној Африци, и то највише заслугом тадашњег Министарства просвете и Љубомира Давидовића, који се налазио на његовом челу.

Серијал је сниман у Србији, Грчкој и Француској а поред играних делова у њему учествују и бројни саговорници.

Редитељ серијала је Маша Вујошевић, сценаристи: Наташа Дракулић, Кристина Ђуковић, Валентина Делић и Маша Вујошевић, уредници: Наташа Дракулић, Татјана Цвејић и Валентина Делић.

 

Производња: Редакција школског програма

]]> Thu, 7 Aug 2025 10:39:30 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5765790/djaci-u-velikom-ratu-srpski-djaci-u-francuskoj-2-deo.html Ђаци у Великом рату: Српски ђаци у Француској, 1. део https://rts.rs/tv/rts-digital/5765783/djaci-u-velikom-ratu-srpski-djaci-u-francuskoj-1-deo.html Документарно-играни серијал од осам получасовних епизода бави се важном и до сада недовољно обрађеном темом школовања српских ђака током Првог светског рата, како у иностранству тако и на окупираној српској територији.  

У овом серијалу сагледавају се неке важне чињенице: о школском систему у Србији почетком 20. века, о самом рату, затим о оним ђацима који су остали у окупираној земљи и морали да се школују под туђим школским системима (аустро-угарским и бугарским који су били веома сурови према српским ђацима; у бугарском окупационом делу дешавала се бугаризација српских имена и потпуно мењање историје).

У серијалу се говори и о ђацима који су са својим родитељима или војском учествовали у тешком повлачењу, а затим и о организовању наставе у Грчкој, пре свега на Крфу. Биће речи и о ђацима који су наставили школовање у другим европским земљама, пре свега у Француској, Великој Британији, Швајцарској, Италији, али и у северној Африци, и то највише заслугом тадашњег Министарства просвете и Љубомира Давидовића, који се налазио на његовом челу.

Серијал је сниман у Србији, Грчкој и Француској а поред играних делова у њему учествују и бројни саговорници.

Редитељ серијала је Маша Вујошевић, сценаристи: Наташа Дракулић, Кристина Ђуковић, Валентина Делић и Маша Вујошевић, уредници: Наташа Дракулић, Татјана Цвејић и Валентина Делић.

 

Производња: Редакција школског програма

]]> Thu, 7 Aug 2025 10:39:40 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5765783/djaci-u-velikom-ratu-srpski-djaci-u-francuskoj-1-deo.html Еду глобал, 253 еп. https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765910/edu-global-253-ep.html Лидери научних регулатива у свету окупили су се на 11. Свестком научном форуму како би разговарали о изазовима које доноси доба глобалне трансформације. Форум представља једно од најпрестижнијх догађаја када је реч о напретку у развоју регулатива које би требало да обезбеде сигурност и бољу будућност у складу са циљевима одрживог разовоја. У данашњој емисији приказујемо интервју са др Лидијом Брито. Анализиримо извештај Коалиције 27 „Године пролазе, ми стојимо“ о напретку  у  Поглављу 27 које се односи на животну средину и климатске промене. Извештај је уједно и оцена напретка у области улагања у заштиту животне средине. Заштитари природе чине све што је у њиховој моћи да очувају свет дивљине. Често то подразумева и блиске контакте са животињама. Како то изгледа чућемо из прве руке. Били смо на Вршачком брегу и разговарали са Миливојем Вучановићем, чуваром природе. У оквиру козметичког сектора, пре неколико година рођен је концепт природне козметике као резултат бриге купаца за своје здравље и здравље животне средине. О карактеристикама природне козметике говори Маријана Спасенић, инжењер фармацеутске технологије.

Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић

]]> Thu, 7 Aug 2025 11:11:33 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765910/edu-global-253-ep.html На скривено те водим место: Ренато Грбић https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765903/na-skriveno-te-vodim-mesto-renato-grbic.html Серијал емисија “На скривено те водим место” конципиран је са намером да се прикажу природне лепоте Србије по избору госта емисије који је обично из области наше кутуре, уметности, науке, спорта… Овога пута своје скривено место (Коноба, Панчевачки мост, Дунав) открива чувени алас Ренато Грбић.

 

Аутор серијала: Витка Вујовић

]]> Thu, 7 Aug 2025 11:04:31 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765903/na-skriveno-te-vodim-mesto-renato-grbic.html На скривено те водим место: Студеница, Лука Дедић https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765905/na-skriveno-te-vodim-mesto-studenica-luka-dedic-.html Серијал емисија “На скривено те водим место” конципиран је са намером да се прикажу природне лепоте Србије по избору госта емисије који је обично из области наше кутуре, уметности, науке, спорта… Овога пута своје скривено место (Манастир Студеница) открива сликар Лука Дедић.

 

Аутор серијала: Витка Вујовић

]]> Thu, 7 Aug 2025 11:06:52 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765905/na-skriveno-te-vodim-mesto-studenica-luka-dedic-.html 70 година Стеријиног позорја https://rts.rs/tv/rts-digital/5765782/70-godina-sterijinog-pozorja.html "Стварање прошлости - мењање будућности" је документарни филм о 70 година Стеријиног позорја. Стеријино позорје није само наш најзначајнији позоришни фестивал. Оно је и институција културе која у себи прожима многе делатности неопходне за опстанак и развој домаћег позоришта, драмске књижевности, па и културе у најширем смислу.

Бурне друштвено политичке промене донеле су током протеклих седам деценија и многе изазове. Распад Југославије, стварање нових држава и промене политичког система рефлектовале су се (и рефлектују се и даље) и преко поља наше културе. С обзиром на изразито Југословенски карактер Стеријиног позорја, сам фестивал је често био тачка преламања различитих идеолошких позиција и концепција. И поред тога, Стеријино позорје је једно од ретких примера на који начин се традиција, уз потпуно поштовање, може редефинисати и прилагодити савременом контексту, као и да традиција и савременост нису појмови који се искључују, већ надопуњују.

О томе на које изазове је Позорје наилазило током свог постојања и како их је превазилазило, као и својим личним искуствима везаним за фестивал, говоре сарадници Стеријиног позорја, истакнути позоришни радници, и драмски уметници, добитници Стеријиних награда: Мирослав Мики Радоњић, Вида Огњеновић, Раде Шербеџија, Герослав Зарић, Егон Савин, Кокан Младеновић, Ана Тасић, Небојша Брадић, Миодраг Табачки, Александар Саша Милосављевић, Иван Меденица, Миливоје Млађеновић, Небојша Дугалић, Горан Ибрајтер, Борис Исаковић, Јасна Ђуричић и Милош Латиновић.

Производња: Редакција културно-уметничког програма

 

 

]]> Thu, 7 Aug 2025 10:36:52 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5765782/70-godina-sterijinog-pozorja.html Од вароши до метрополе: Теразије https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765883/od-varosi-do-metropole-terazije.html Београд је ризница бројних архитектонских знаменитости које су преживеле тешка времена и вишеструка разарања. Зависно од дела града, постоје различити архитектонски стилови. Промене које су се догодиле током 19. века на политичком, економском и друштвеном плану утицале су на то да Београд доживи потпуни преображај и од полуразрушене турске вароши прерасте у модеран европски град. У оквиру серијала Од вароши до метрополе траже се одговори на питања:

Ко је и када правио прве урбанистичке планове Београда? Како се мењала централна зона града? Када је и по узору на који европски град донет први урбанистички план Београда? Ко је био Емилијан Јосимовић, који је трасирао Кнез Михаилову улицу као најкраћу везу између тврђаве и вароши? Како је савремена градња утицала на живот у Београду? Како су се људи прилагођавали новим трендовима планирања простора? Колико је Запад утицао на становнике главног града? Који су архитектонски стилови заступљени у Београду? Како данас изгледају зграде које су симбол града? Шта се у њима данас налази, која им је намена?

 

Уредник и сценариста серијала: Владана Рашић Драгојевић

Сарадник на сценарију: Милан Кундаковић

Редитељ: Сунчица Јерговић

]]> Thu, 7 Aug 2025 10:39:50 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765883/od-varosi-do-metropole-terazije.html Добро је, добро је знати: Проф. Др Весна Беговић Купрешанин - инфектолог https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765860/dobro-je-dobro-je-znati-prof-dr-vesna-begovic-kupresanin---infektolog.html У овој емисији серијала Добро је, добро је знати питамо се: ако нам је употреба антибиотика продужила живот за најмање десет година, да ли нам, с друге стране, њихова нерационална употреба нарушава и квалитет и дужину живота… Разговарамо и о томе да ли постоје ситуације у којима је оправдана превентивна употреба антибиотика пре антибиограма, како је најбоље лечити лајмску болест и да ли је ковид оставио инвазивне гљивичне инфекције. Наша гошћа је проф. др Весна Беговић Купрешанин, начелница Клинике за инфективне и тропске болести ВМА. Она је аутор и коаутор у више од 130 радова и поглавља у књигама. Предаје на семинарима, конгресима и стручним састанцима у земљи и иностранству. Учествовала је на пројектима МФ ВМА МО и Министарства просвете и науке Републике Србије. Као млад лекар усавршавала се на Клиници за интерну медицину у Москви. Завршила је курсеве у склопу пројеката Европске уније у вези са развојем здравственог система и менаџмента у здравству. У склопу међудржавне војне сарадње боравила је у највећој морнаричкој болници у САД „Нејви“ у Сан Дијегу ради усавршавања из области АИДС-а, као и у војној бази у Холандији и у болници у Амстердаму,  где се усавршавала из области паразитарних и тропских болести. Професор је на МФ ВМА МО, где студентима медицине и специјализантима предаје предмет инфективне болести. Такође је предавач у тренинг центру за припаднике мировних мисија који одлазе у Африку, као и предавач по позиву у земљи и иностранству.

Претходних 20 година је члан тима за трансплантацију матичних ћелија хематопоезе на ВМА. Учествовала је у лечењу оболелих у Зони копнене безбедности 2007. године, а 2014. у збрињавању становништва у Обреновцу после временских непогода. Током пандемије је скоро две године непрекидно радила у привременој ковид болници „Карабурма“.

Више пута је похваљивана и награђивана током своје каријере од стране начелника ВМА  (1994, 1997, 2006, 2007, 2012, 2022).

Године 2001. додељена јој је Медаља човекољубља за лична дела помоћи болеснима, рањенима, прогнанима или избеглима, изнад захтева дужности.

Додељена су јој и следећа признања: Војна споменица поводом 20. годишњице учешћа у одбрани отаџбине од НАТО агресије 2019. године; Војна спомен-медаља за изузетне резултате у војној служби за војног службеника (први пут јој је додељена маја 2020. године одлуком министра Војске Србије); војна спомен-медаља за ревносну војну службу за 30 година службе 2021. године.

Од 2022. године је начелница Клинике за инфективне и тропске болести ВМА.

 

Уредник: Маријана Вук Мрђа

Монтажа: Слободан Бајкић

Редитељ: Драгица Гачић

 

 

 

]]> Thu, 7 Aug 2025 10:08:31 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765860/dobro-je-dobro-je-znati-prof-dr-vesna-begovic-kupresanin---infektolog.html Креативни дистрикт: Дуња Јоцић https://rts.rs/tv/rts2/5765970/kreativni-distrikt-dunjajocic.html Креативна визија кореографкиње Дуња Јоцић, награђене Златним лабудом за најупечатљивију плесну продукцију у Холандији, је импресивна. Она ствара необичне плесне представе које истражују унутрашње одаје људског ума. Борба између ума и тела је у средишту њеног кореографског стваралаштва. Дуња живи и ради у Амстердаму. Рођена је у Београду, у породици филмских радника. Била је вицешампионка у ритмичкој гимнастици и члан Југословенског Олимпијског тима. Завршила је Средњу балетску школу Лујо Давичо, а потом дипломирала на Плесној академији у Ротердаму.

Играла је у престижним плесним компанијама широм Европе, попут Club Guy and Ron и Емилио Грецо у Холандији, трупе Ballet du Nord у Француској и другим.

На филму сарађује са редитељем Питером Гриневејом. 

2007. године креирала је свој први кратки плесни комад Без цвећа, молим и освојила Прву награду, Награду публике и Специјалну награду за иновативност на Фестивалу кореографских минијатура у Београду.  2012. године у Холандији поставља свој први целовечерњи комад Not Me, а исте године креира Сонете за Битеф денс компанију у Београду.

2015. реализује плесни комад Не причај са мном у сну, 2017. представу Terra Incognita, а потом у Риму мултимедијални плесни комад Ла Моде.

Исте године добила је холандску награду плесне уметности за Изузетан таленат.

Дуња се за своје кореографије инспирише конкретним догађајима и делима.

Terra Incognita је физички и интердисциплинарни дует, заснован на истоименој причи Владимира Набокова. Уз овај визуелни перформанс реализује и кратки филм Птица који је био номинован за холандски Оскар, за најбољи кратки филм и добио Синеданс награду публике у Амстердаму.

За представу Не причај са мном у сну инспирисана је односом између Ендија Ворхола и његове мајке. 

У Београду добија Награду Димитрије Парлић за представу Изгубљени пејзажи коју такође ради са Битеф денс компанијом.

У својој најновијој плесној представи Капија коју је радила у немачком граду Билефелду Дуња преплиће савремени плес са друштвеним и филозофским темама савременог света. Инспирисана делом Капије пакла Огиста Родена и бруталистичком архитектуром истражује концепт времена и монументални третман простора.

Стварала је и за сцену и за филм, сарађујући са бројним талентованим редитељима, писцима, композиторима и сценографима.

Недавно је, на позив редитеља Питера Гриневеја за његов нови филм радила подводну кореографију за Дастина Хофмана који игра главну улогу.

Стално у креацијама, често на путу, ведра и насмејана Дуња ствара своје чудесне представе у којима визуелно импресивно, необичним кореографијама представља унутрашње одаје људског ума.

У Амстердаму је њена база, а читав свет простор за рад. Београд на тој мапи заузима посебно место.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Милан Ромањук

монтажа Марија Аранђеловић

режија Милица Митровић

 

 

]]> Thu, 7 Aug 2025 12:36:07 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5765970/kreativni-distrikt-dunjajocic.html Учесник и сведок: Мира Траиловић https://rts.rs/tv/rts-digital/5765891/ucesnik-i-svedok-mira-trailovic.html За документарну серију Телевизије Београд Учесник и сведок, Феликс Пашић је разговарао са Миром Траиловић 8. децембра 1988. Снимано је у дирекцији Битефа на Теразијама, на темељима новог Атељеа 212, у чувеном бифеу позоришта и у згради будућег Битеф театра, међу скелама и мајсторима. Ово је истовремено последњи велики, заправо тестаментарни Мирин интервју дат за телевизију, у коме она говори о преломним тренуцима свог и нашег театарског живота. Разговор се завршава Мириним речима: ,,Мислим да су ме руководиле увек неке црте моје личности, можемо их назвати позитивним, јер сматрам да имам врло много оних које то нису, а то је једна истрајност и један оптимизам у истрајности. Не волим да остављам незавршене послове, не волим да се одрекнем реалних могућности које постоје и трудила сам се увек да у тим околностима сачувам једну лојалност, јер без лојалности не пружа вам радост успех који је постигнут.“

Емисија је премијерно приказана дан после Мирине смрти, 8. августа 1989. и репризно у септембру исте године у време Битефа. У Програмском архиву Телевизије Београд није остао никакав траг ове емисије. О њој је Редакцију за историографију обавестио 2006. године гледалац Иван Крстић и уступио тада за емитовање последњу трећину емисије, коју је сачувао на својој ВХС касети. На сугестију аутора Феликса Пашића, ауторка циклуса Трезор Бојана Андрић проналази интегрални ВХС снимак у Музеју позоришне уметности, чијом је љубазношћу емисија поново пред ТВ гледаоцима.

Сценариста и саговорник: Феликс Пашић

Сниматељ: Милош Митровић

Редитељ: Ненад Момчиловић

Уредник: Лика Лукић

Производња: Редакција документарног програма

]]> Thu, 7 Aug 2025 12:07:37 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5765891/ucesnik-i-svedok-mira-trailovic.html Екологери: Суботичка зен башта https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765876/ekologeri-suboticka-zen-basta.html Упознали смо сложну браћу која су заједничким снагама претворили задње двориште куће у Суботици у јапански врт. Када крочите у тај мир створен слогом, љубављу, креативношћу и вредним рукама, осетите оно што на истоку називају зен. Наши саговорници кажу да свакодневни стрес нестаје са првим погледом на кои шаране и бонсаи дрвећа које узгајају али да увек има посла јер јапански врт никад није до краја испуњен. Можда врт није –  али њихов живот у њему, уверили смо се, јесте.

 

Уредник: Јелена Радовић Јовановић

Редитељ: Сунчица Јерговић

Монтажер: Јаков Кроња

]]> Thu, 7 Aug 2025 10:24:43 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765876/ekologeri-suboticka-zen-basta.html РТС ЛАБ: Економија среће https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765811/rts-lab-ekonomija-srece.html Данас ћемо истражити шта све утиче на срећу појединца и друштва у целини. Да ли су то економски фактори, социјални односи, или можда нешто треће? Наши гости у студију су Драгана Драганац, професор на Економском факултету Универзитета у Београду, и Далибор Петровић, социолог, професор на Филозофском, Економском и Саобраћајном факултету.

Емисију је припремила и водила Иванка Јоксимовић.

Уредник емисије је Јована Џамбић.

Производња: РТС Наука

]]> Thu, 7 Aug 2025 09:27:58 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765811/rts-lab-ekonomija-srece.html Српске светиње на Косову и Метохији: Призрен, царски град https://rts.rs/tv/rts-digital/5765889/-srpske-svetinje-na-kosovu-i-metohiji-prizren-carski-grad.html Серијал Српске светиње на Косову и Метохији, приказује целокупно српско духовно и уметничко православно наслеђе ‒ манастире попут Високих Дечана, Грачанице, Пећке патријаршије, цркве и манастире у Зочишту, Штрпцу, Урошевцу и другим местима. Капитални пројекат Филмских новости, сниман три године, окупио је 70 историчара, историчара уметности, археолога, антрополога, теолога и етнолога. Биће преведен на руски, енглески, француски, кинески, немачки, шпански и албански.

Ова епизода посвећена је Призрену: Цркви Св. Ђорђа, Богородици Љевишкој и манастиру Св. Архангела, удаљеном свега три километра од царског града. Капитални пројекат Филмских новости, сниман три године, окупио је 70 историчара, историчара уметности, археолога, антрополога, теолога и етнолога. Биће преведен на руски, енглески, француски, кинески, немачки, шпански и албански.

Редакција документарног програма

]]> Thu, 7 Aug 2025 11:55:57 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5765889/-srpske-svetinje-na-kosovu-i-metohiji-prizren-carski-grad.html Преваспитани: Бојан Димитријевић https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765839/prevaspitani-bojan-dimitrijevic.html Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови. Не поставимо права питања. Нестрпљиви смо да саслушамо одговор. А ко би још отћутао, и дао себи комоције да га на прави начин разуме? 

Ми смо их зато позвали. Не по било каквим другим критеријумима, осим по процени да ће искрено и аргументовано образлагати своје ставове. Па су тако следиле опсервације на варијацију прустовског упитника, широког спектра, од рецимо

КАКО СТЕ?

преко:

ТРЕБА ЛИ РОДИТЕЉ ДЕТЕТУ БИТИ ДРУГ?

КАКО СЕ УЧИ КАКО ДА СЕ УЧИ?

У КОЈИМ СИТУАЦИЈАМА ЛАЖЕТЕ?

МОЖЕ ЛИ РУЖНО ДА БУДЕ ЛЕПО?

КАКО ПРЕВАЗИЛАЗИТЕ СТИД?

ШТА ВАС ПРОСТО ИЗБЕЗУМЉУЈЕ?

МОГУ ЛИ МАЊЕ ИНТЕЛИГЕНТНИЈИ ДА БУДУ ДУХОВИТИ?

ВРЕДИ ЛИ ЗБИЉА РОНАЛДО ТОЛИКО МИЛИОНА?

до дубоко филозофског

ГДЕ СЕ НАЛАЗИ ДУША?

И саговорници су, видећете, били веома искрени и инспирисани. Враћамо полако културу дијалога, као основ разумевања и комуникације.

Уредник: Ана Павловић-Редитељ: Наталија Мићевић-Сценограф: Тања Ивановић-Директор фотографије: Милан Илић-Графичка анимација: Ема Тасан Лукић

Монтажер: Петар Шумоња Дизајнери звука: Марко М. Вучковић, Александар Зоричић

]]> Thu, 7 Aug 2025 09:59:50 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765839/prevaspitani-bojan-dimitrijevic.html Живот у окупираном Београду 1941-1944: Холокауст https://rts.rs/tv/rts-digital/5765721/zivot-u-okupiranom-beogradu-1941-1944-holokaust.html У четвртој епизоди документарне серије "Живот у окупираном Београду 1941-44, Холокауст", саговорници, историчари и сведоци говоре о антисемитској пропаганди у окупираном Београду, формирању специјалних одсека полиције и Гестапоа за прогон и одвођење Јевреја на принудни рад и у логоре на Бањици, Топовским шупама и у логор Старо сајмиште. Већ у првим данима окупације, у Београду и Србији спроводе се нацистички антирасни закони, заплењује се јеврејска имовина, а Јеврејима се забрањује употреба јавног превоза и ходање тротоаром. Београдским Јеврејима је било допуштено да купују храну на пијацама, али тек после десет сати када је готово сва храна већ била распродата. Такође, могли су да сипају воду на јавним чесмама тек пошто други пре њих напуне своје посуде. Јевреји и Роми, који су са Србима затвореним у логорима делили судбину, служили су као резервоар талаца у спровођењу немачке казнене политике: педесет стрељаних талаца за једног немачког рањеног војника, и сто стрељаних талаца за једног немачког убијеног војника. По проценту убијених Јевреја, Холокауст у окупираној Србији био је један од највећих у Европи.

У четвртој епизоди своја сећања и сазнања о Холокаусту у окупираном Београду износе: др Милан Кољанин, др Александар Стојановић, др Маја Васиљевић, Јосеф Жамбоки и Бранислава Ристовић.

Сценариста и редитељ Ненад Милошевић

Производња: Редакција документарног програма

]]> Thu, 7 Aug 2025 10:30:02 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5765721/zivot-u-okupiranom-beogradu-1941-1944-holokaust.html СО РТС и диригент Штефан Гајгер Чајковски: Симфонија бр. 4 https://rts.rs/tv/rts-digital/5765820/so-rts-i-dirigent-stefan-gajger-cajkovski-simfonija-br-4.html На концерту у Коларчевој задужбини немачки диригент Штефан Гајгер први пут је наступио са Симфонијским оркестром РТС. Док је у првом делу концерта у фокусу био наступ пијанисткиње Рите Кинке, други део концерта био је тренутак у ком је диригент показао свој уметнички потенцијал у одличној комуникацији са оркестром. Музикалност извођача била је изражена у пуном сјају током "Четврте симфоније" П. И. Чајковског. Немачки тромбониста и диригент Штефан Гајгер, каријеру је започео као соло тромбониста у Минхену. Међу његовим наставницима били су Бранимир Слокар (тромбон) и Петер Еотвос (дириговање). Након завршеног школовања, свирао је за НДР Елбхилхармонију у Хамбургу. Радио је као помоћник диригената Кристофа Ешенбаха, Валерија Гергијева и Кристофа фон Дохањија.

Године 1996. постао је уметнички директор Државног омладинског оркестра у Бремену. Од 2002. до 2007. године радио је као диригент са Бременским оркестром Универзитета уметности. Гајгер је радио и као гостујући диригент са оркестром НДР Елбфилхармоније, Фестивалског оркестра Шлезвиг-Холштајна, Вирцбуршком филхармонијом, Нирнбершким симфонијским оркестром, Државним омладинским оркестром у Бремену, Државном филхармонијом Трансилваније, Камерним оркестром града Куритиба (Бразил).

На концертима диригује широк репертоар, од класичног симфонијског до музике за видео игре и концерата филмске музике.

Производња: Редакција музичког програма

 

]]> Thu, 7 Aug 2025 11:54:07 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5765820/so-rts-i-dirigent-stefan-gajger-cajkovski-simfonija-br-4.html Преваспитани: Ненад Гугл 3 https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765838/prevaspitani-nenad-gugl-3.html Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови. Не поставимо права питања. Нестрпљиви смо да саслушамо одговор. А ко би још отћутао, и дао себи комоције да га на прави начин разуме? 

Ми смо их зато позвали. Не по било каквим другим критеријумима, осим по процени да ће искрено и аргументовано образлагати своје ставове. Па су тако следиле опсервације на варијацију прустовског упитника, широког спектра, од рецимо

КАКО СТЕ?

преко:

ТРЕБА ЛИ РОДИТЕЉ ДЕТЕТУ БИТИ ДРУГ?

КАКО СЕ УЧИ КАКО ДА СЕ УЧИ?

У КОЈИМ СИТУАЦИЈАМА ЛАЖЕТЕ?

МОЖЕ ЛИ РУЖНО ДА БУДЕ ЛЕПО?

КАКО ПРЕВАЗИЛАЗИТЕ СТИД?

ШТА ВАС ПРОСТО ИЗБЕЗУМЉУЈЕ?

МОГУ ЛИ МАЊЕ ИНТЕЛИГЕНТНИЈИ ДА БУДУ ДУХОВИТИ?

ВРЕДИ ЛИ ЗБИЉА РОНАЛДО ТОЛИКО МИЛИОНА?

до дубоко филозофског

ГДЕ СЕ НАЛАЗИ ДУША?

И саговорници су, видећете, били веома искрени и инспирисани. Враћамо полако културу дијалога, као основ разумевања и комуникације.

Уредник: Ана Павловић-Редитељ: Наталија Мићевић-Сценограф: Тања Ивановић-Директор фотографије: Милан Илић-Графичка анимација: Ема Тасан Лукић

Монтажер: Петар Шумоња Дизајнери звука: Марко М. Вучковић, Александар Зоричић

]]> Thu, 7 Aug 2025 09:57:44 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765838/prevaspitani-nenad-gugl-3.html Преваспитани: Бојан Димитријевић 03 https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765852/prevaspitani-bojan-dimitrijevic-03.html Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови. Не поставимо права питања. Нестрпљиви смо да саслушамо одговор. А ко би још отћутао, и дао себи комоције да га на прави начин разуме? 

Ми смо их зато позвали. Не по било каквим другим критеријумима, осим по процени да ће искрено и аргументовано образлагати своје ставове. Па су тако следиле опсервације на варијацију прустовског упитника, широког спектра, од рецимо

КАКО СТЕ?

преко:

ТРЕБА ЛИ РОДИТЕЉ ДЕТЕТУ БИТИ ДРУГ?

КАКО СЕ УЧИ КАКО ДА СЕ УЧИ?

У КОЈИМ СИТУАЦИЈАМА ЛАЖЕТЕ?

МОЖЕ ЛИ РУЖНО ДА БУДЕ ЛЕПО?

КАКО ПРЕВАЗИЛАЗИТЕ СТИД?

ШТА ВАС ПРОСТО ИЗБЕЗУМЉУЈЕ?

МОГУ ЛИ МАЊЕ ИНТЕЛИГЕНТНИЈИ ДА БУДУ ДУХОВИТИ?

ВРЕДИ ЛИ ЗБИЉА РОНАЛДО ТОЛИКО МИЛИОНА?

до дубоко филозофског

ГДЕ СЕ НАЛАЗИ ДУША?

И саговорници су, видећете, били веома искрени и инспирисани. Враћамо полако културу дијалога, као основ разумевања и комуникације.

Уредник: Ана Павловић-Редитељ: Наталија Мићевић-Сценограф: Тања Ивановић-Директор фотографије: Милан Илић-Графичка анимација: Ема Тасан Лукић

Монтажер: Петар Шумоња Дизајнери звука: Марко М. Вучковић, Александар Зоричић

]]> Thu, 7 Aug 2025 10:03:37 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765852/prevaspitani-bojan-dimitrijevic-03.html Преваспитани: Бојан Димитријевић 02 https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765844/prevaspitani-bojan-dimitrijevic-02.html Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови. Не поставимо права питања. Нестрпљиви смо да саслушамо одговор. А ко би још отћутао, и дао себи комоције да га на прави начин разуме? 

Ми смо их зато позвали. Не по било каквим другим критеријумима, осим по процени да ће искрено и аргументовано образлагати своје ставове. Па су тако следиле опсервације на варијацију прустовског упитника, широког спектра, од рецимо

КАКО СТЕ?

преко:

ТРЕБА ЛИ РОДИТЕЉ ДЕТЕТУ БИТИ ДРУГ?

КАКО СЕ УЧИ КАКО ДА СЕ УЧИ?

У КОЈИМ СИТУАЦИЈАМА ЛАЖЕТЕ?

МОЖЕ ЛИ РУЖНО ДА БУДЕ ЛЕПО?

КАКО ПРЕВАЗИЛАЗИТЕ СТИД?

ШТА ВАС ПРОСТО ИЗБЕЗУМЉУЈЕ?

МОГУ ЛИ МАЊЕ ИНТЕЛИГЕНТНИЈИ ДА БУДУ ДУХОВИТИ?

ВРЕДИ ЛИ ЗБИЉА РОНАЛДО ТОЛИКО МИЛИОНА?

до дубоко филозофског

ГДЕ СЕ НАЛАЗИ ДУША?

И саговорници су, видећете, били веома искрени и инспирисани. Враћамо полако културу дијалога, као основ разумевања и комуникације.

Уредник: Ана Павловић-Редитељ: Наталија Мићевић-Сценограф: Тања Ивановић-Директор фотографије: Милан Илић-Графичка анимација: Ема Тасан Лукић

Монтажер: Петар Шумоња Дизајнери звука: Марко М. Вучковић, Александар Зоричић

]]> Thu, 7 Aug 2025 10:01:49 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5765844/prevaspitani-bojan-dimitrijevic-02.html