РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Градина, пола века касније https://rts.rs/tv/rts1/5995396/gradina-pola-veka-kasnije.html Овог викенда наша екипа стиже у Ивањицу! Славимо велики јубилеј, педесет година од снимања чувене серије "Више од игре".

Из албума "Некад и сад", у вароши која је ушла у легенду и уселила се у срца многих генерација.

Каква је сцена живота у Ивањици данас, шта грађане мучи, а ста их радује.

Како се Петар Божовић сећа тих дана?

О малини, кромпиру, вредним домаћинима, природи Голије, Јавора и Мучња.

О парку природе, манастирима који чувају духовност и историју, уз ловачко удружење, талентоване гимназијалце и спортисте.

Чекамо вас!

РТС1од 9ч

]]> Thu, 16 Jul 2026 12:21:53 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5995396/gradina-pola-veka-kasnije.html Фантастична планета 2: Вене планете, 1–19 https://rts.rs/tv/rts-digital/5999138/fantasticna-planeta-2-vene-planete-119.html У овој епизоди Фантастичне планете Владимир Банић открива у каквом су стању вене наше планете – три реке које симболизују три континента. Како живе народи Амазона, у каквом су стању пиране и кајмани након историјских суша које су погодиле реку и прашуму? Затим одлази на реку Тигар у град који је највише разорен током калифата Исламске државе – Мосул. На крају, своје путовање Банић завршава у Европи на њеној најважнијој реци – Дунаву.

 

Производња: Редакција актуелности

]]> Fri, 17 Jul 2026 11:55:18 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5999138/fantasticna-planeta-2-vene-planete-119.html Мира Адања Полак – Ексклузивно: Жена Ранка Жеравице, Загорка Жеравица https://rts.rs/tv/rts-digital/5998993/mira-adanja-polak--ekskluzivno-zena-ranka-zeravice-zagorka-zeravica.html Загорка Жеравица није била само супруга прослављеног тренера Ранка Жеравице – била је и сама тренер женске екипе у Сарагоси, отишавши да буде са мужем у Шпанији када је прихватио да тамо буде тренер. Ту је од краљице Шпаније добила и велико признање за свој рад са женском кошаркашком екипом Сарагосе. Провела је 53 године са Ранком Жеравицом у браку, мајка је двоје деце, а данас и бака. Иначе правник по професији, определила се да буде уз мужа и учини све да свог мужа Ранка Жеравицу, човека необичне енергије и ентузијазма, не заборавимо.

Разговор је вођен у Загоркином стану на Дорћолу, који је сав у успоменама и сећањима, а разговор са сведоком испричаних и неиспричаних прича је занимљив, јер време увек даје најбољи суд о свему што се догађа, као и о тумачењу догађаја који су прошли.

Њена жеља и жеља породице је да се у Новом Милошеву, родном селу њеног мужа, где је формирана Фондација Ранка Жеравице, направи музеј и кошаркашко игралиште. По њеној жељи и жељи читаве породице која живи тамо, тај простор биће отворен 24 сата за све који желе да се баве кошарком.

У разговору ипак највише воли да прича о свом мужу, јер је заправо живела његов живот.


Производња: Редакција музичког програма

]]> Fri, 17 Jul 2026 10:52:42 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5998993/mira-adanja-polak--ekskluzivno-zena-ranka-zeravice-zagorka-zeravica.html Метаморфозе: Нела Михаиловић https://rts.rs/tv/rts2/5998958/metamorfoze-nela-mihailovic.html Нела Михаиловић је једна од најталентованијих глумица своје генерације. Има читав низ запажених улога којима је успела да сценски материјализује свој дар, на начин којим то чине само посвећени – изузетним и промишљеним радом. Рођена је у Ваљеву, где је завршила основну и средњу медицинску школу. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Владимира Јефтовића. Прву улогу остварила је у Народном позоришту у Шекспировој "Укроћеној горопади". Стални члан тог позоришта је од 1994. године. Данас је првакиња националног театра и једна од глумачких стубова овог позоришта. Игра и на свим београдским сценама.

Запажене улоге остварила је на филму и у телевизијским серијама, али Нела је пре свега позоришна глумица.

Народно позориште је три деценије њена кућа. Каже матица, језгро, центар, дом, земља, све значајно у професији.

Ту је одиграла на десетине изузетних рола. Бриљира као Даница Чворовић у представи Балкански шпијун. Занимљиво је да су тек након ове улоге почеле да пристижу награде које су је неоправдано заобилазиле. Чак девет награда добила је за тумачење ове улоге, укључујући и награду "Љубинка Бобић”, коју додељује Удружење драмских уметника Србије за најбоље остварење у области комедије и угледну награду "Раша Плаовић". Њено тумачење Данице је узбудљиво, иновативно, искрено, модерно, заводљиво комично и надасве разумљиво публици.

Оптимизам, емпатију, љубав према људима, све је то упаковала у фино ткање тог лика, тако да и њена Даница, попут Илије Чворовића, постаје хероина овог времена.

Рођена да сваки пут изнова дуго корача до циља Нела увек са истим ентузијазмом гради своје нове ликове.

Позориште се у свом кључном сценском ефекту, катарзи, позива на свет емоција, а први гласник тог света је глумац. Глас Неле Михаиловић јасно, снажно и убедљиво допире до публике.  Зато је њена највећа љубав сцена, а  живи контакт са публиком нешто најузбудљивије.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Драгослав Бојковић

монтажа Јаков Пејов

режија Милица Митровић

 

 

]]> Fri, 17 Jul 2026 10:36:55 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5998958/metamorfoze-nela-mihailovic.html Алијениста, 6–10, 1С https://rts.rs/tv/rts-digital/5998979/alijenista-610-1s.html Адаптација популарног романа Кејлеба Кара „Алијениста”, бави се најмрачнијом страном 19. века у Њујорку – злостављачима, серијским убисвима деце, сиромаштвом и посрнулим моралом. Ова узбудљива прича, иако је фикција, инспирисана је цивилизицијским преокретом са развојем технологије и индустријске револуције, када велики градови у Европи и Америци бивају претворени у мрачна и магловита места. Њујорк се ништа није разликовао од остатка света. Серија почиње убиством дечака чије је беживотно искасапљено тело пронађено на њујоршком мосту. Доктор Крајслер добија позив од Теодора Рузвелта, будућег америчког председника, да реши језиво убиство. Крајслер уз помоћ пријатеља Џона Мура и прве и једине жене која је запослена у полицији, Саре Хауард, покушава да схвати ум особе која је способна да убија дечаке. Полиција је убеђена да је ово убиство само језиви чин болесног појединца, али испоставиће се да се слична ситуација догодила са близанцима Звиг неколико година раније и да постоји човек са сребрним осмехом који децу одводи у мрак.

Поред детективске приче, радња се фокусира и на трио Крајслер, Мур и Хауард, као и на њихов међусобни однос и њихове судбине.

Улоге: Данијел Брил, Дакота Фенинг, Лук Еванс, Роберт Виздом, Даглас Смит…

 

Производња: Редакција филмског програма

]]> Fri, 17 Jul 2026 10:43:13 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5998979/alijenista-610-1s.html СО РТС, диригент Александар Марковић и Лука Фаулиси, виолина: Приче са Оријента, 2. део https://rts.rs/tv/rts-digital/5999134/so-rts-dirigent-aleksandar-markovic-i-luka-faulisi-violina-price-sa-orijenta-2-deo.html Лука Фаулиси је наступио као солиста на „Концерту за виолину и оркестар у де-молу” Арама Хачатурјана, делу које карактерише снажни фолклорни ритам и призвук традиционалних јерменских игара. На концерту који носи назив „Приче сa Оријента” била је изведена и увертира за чувену оперу „Кнез Игор” Александра Бородина, симфонијска свита „Антар” Николаја Римског-Корсакова и темпераментни и звучно снажни „Паклени плес” из балета „Жар птица” Игора Стравинског.

Први пут у новој сезони Симфонијског оркестра РТС са ансамблом ће наступити диригент Александар Марковић, један од најтраженијих уметника своје генерације.

Производња: Редакција музичког програма

]]> Fri, 17 Jul 2026 11:48:37 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5999134/so-rts-dirigent-aleksandar-markovic-i-luka-faulisi-violina-price-sa-orijenta-2-deo.html Дневник 2 https://rts.rs/tv/rts1/5999557/dnevnik-2.html Петак, 17. јул 2026. Почео Стратешки дијалог Сједињених Америчких Држава и Србије, оцењен као нова ера у односима две земље.

На платформу ,,Ко си бре ти", стигло више од 4 600 пријава. Председник поручио да је чути људе најважнији задатак.

Пацијенти повређени у саобраћајној несрећи у Црној Гори, пребачени у Нишки клинички центар авионом Владе Србије.

Америчка војска извела нове нападе у Ирану. Техеран гађао америчке циљеве у земљама Залива.

Завршена жетва пшенице у Војводини. Просечан принос процењује се на шест тона по хектару.

Сутра сунчано и топло, до 37 степени. Увече могуће локалне непогоде.

]]> Fri, 17 Jul 2026 19:31:34 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5999557/dnevnik-2.html Михољско лето: Предбрачни уговор, 5–12 https://rts.rs/tv/rts-digital/5998966/miholjsko-leto-predbracni-ugovor-512.html Док у дому „Феникс” брује вести о предстојећем венчању Генерала и Лелице. Лелица поставља један услов – предбрачни уговор. Заљубљени генерал без размишљања потписује уговор, иако зна да би могао да изгуби не само љубав већ и дом. Јела и Мирко настављају своју компликовану везу, у којој Јела све отвореније преузима иницијативу, док се Мирко повлачи збуњен сопственом несигурношћу. „Феникс” потреса и породична драма омиљеног неформалног усвојеника свих домаца, дечака Пере. Глумачку поделу чине: Светозар Цветковић, Аница Добра, Гордана Гаџић, Цвијета Месић, Славко Штимац, Тихомир Станић, Младен Нелевић, Немања Оливерић, Милица Трифуновић, Јован Белобрковић, Јелена Ступљанин, Маја Манџука, Милош Самолов, Бојан Димитријевић, Борис Пинговић.

Креатор и главни писац серије је Иван М. Лалић, а на сценаријима су радиле и Јелена Илић и Јелена Вуксановић. Редитељ је Иван Стефановић, други редитељ и извршни продуцент је Дејан Караклајић. Директор фотографије је Александар Јаконић, композитори су Биљана Крстић и Мики Станојевић, костимограф је Снежана Карл, сценограф Марија Тимотијевић, а монтажер Милан Јаконић.

 

Производња: Редакција играног програма

]]> Fri, 17 Jul 2026 10:39:55 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5998966/miholjsko-leto-predbracni-ugovor-512.html Волим класику, 45. емисија https://rts.rs/tv/rts-digital/5999124/volim-klasiku-45-emisija.html У 45. издању серијала „Волим класику”, поводом предстојећег великог јубилеја – деведесет година Факултета музичке уметности у Београду, наступиће студенти и професори различитих одсека наше најстарије музичке високошколске установе. Публика ће имати прилику да чује наступе трију харфи, секстета прекусионистичких инструмената, мање саставе дувачких инструмената, соло наступе виолине и флауте уз пратњу клавира, као и соло клавирске композиције.

Уредник емисије: Силвана Грујић

Водитељи: Силвана Грујић и Александар Пековић

Редитељ: Петар Станојловић

Производња: Редакција музичког програма

]]> Fri, 17 Jul 2026 11:41:19 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5999124/volim-klasiku-45-emisija.html Не плачи за Србима, Аргентино https://rts.rs/tv/rts1/5999336/ne-placi-za-srbima-argentino.html Милан Стојадиновић, председник Југословенске владе између два светска рата, од 1941. живео је на Маурицијусу, у некој врсти британског политичког притвора. Као политички емигрант 1948. године стигао је у Аргентину, где ће и умрети 1961. године. Стојадиновић је био најпознатији Србин Аргентини у 20. веку. Благоје Јововић, у време другог светског рата био је војник Краљевине Југославије. У Аргентину је стигао такође после рата. Он ће постати најпозантији Србин у Аргентини у 21. веку и то због 1957. године и пуцња на Анту Павелића. Данас је Благоје Јововић ушао чак и у српску поп културу, мајице са његовим ликом и годином кад је пуцао на Павелића се носе по нашим градовима док је прича о Стојадиновићу много комплекснија. Многи Срби му никад неће опростити сусрет са Павелићем у Аргентини. Међутим, због авангардних економских идеја и политичког прагматизма у међународним односима којим је желео да сачува безбедност Југославије многи сматрају да је он био политичар испред свог времена.

Милан Стојадиновић и Благоје Јововић била су два најпознатија Србина у Аргентини, а у данашњем Око магазину погледајте причу о њиховим потомцима и малој српској заједници у Аргентини.

Ауторка емисије Јелена Митровић.

]]> Fri, 17 Jul 2026 18:36:06 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5999336/ne-placi-za-srbima-argentino.html До детаља: Енес Халиловић https://rts.rs/tv/rts-digital/5999273/do-detalja-enes-halilovic.html Енес Халиловић је објавио књиге песама: „Средње слово”, „Блудни парип”, „Листови на води”, „Песме из болести и здравља”, „Зидови”, „Бангладеш и Секвоја”. Аутор је трију збирки прича, трију драма и романа: „Еп о води”, „Ако дуго гледаш у понор”, „Људи без гробова и Бекос”. Књиге су му објављене на десет, а поезија и проза превођене на још тридесетак језика. Најважнија књижевна признања: Бранко Миљковић, Ђура Јакшић, Меша Селимовић, Виталова награда, Велика награда Иво Андрић, Београдски победник...

У разговору о Халиловићевој прози учествује и критичарка Јована Милованчевић.

Монтажа: Предраг Кашман

Реализација: Маја Мандић

Ауторка и уредница емисије: Сања Милић

Производња: Редакција културног програма

]]> Fri, 17 Jul 2026 13:47:19 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5999273/do-detalja-enes-halilovic.html СО РТС, диригент Александар Марковић и Лука Фаулиси, виолина: Приче са Оријента, 1. део https://rts.rs/tv/rts-digital/5998939/so-rts-dirigent-aleksandar-markovic-i-luka-faulisi-violina-price-sa-orijenta-1-deo.html Лука Фаулиси је наступио као солиста на „Концерту за виолину и оркестар у де-молу” Арама Хачатурјана, делу које карактерише снажни фолклорни ритам и призвук традиционалних јерменских игара. На концерту који носи назив „Приче сa Оријента” била је изведена и увертира за чувену оперу „Кнез Игор” Александра Бородина, симфонијска свита „Антар” Николаја Римског-Корсакова и темпераментни и звучно снажни „Паклени плес” из балета „Жар птица” Игора Стравинског.

Први пут у новој сезони Симфонијског оркестра РТС са ансамблом ће наступити диригент Александар Марковић, један од најтраженијих уметника своје генерације.

Производња: Редакција музичког програма

]]> Fri, 17 Jul 2026 10:31:42 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5998939/so-rts-dirigent-aleksandar-markovic-i-luka-faulisi-violina-price-sa-orijenta-1-deo.html Пут у будућност: Нови Сад, 10–12, 2С https://rts.rs/tv/rts-digital/5999262/put-u-buducnost-novi-sad-1012-2s.html Ако би неко помислио да су СКЦ и Београд били једино место савременог уметничког покрета и нове уметничке праксе током седамдесетих, не би био у праву. Само осамдесетак километара северније налази се Нови Сад, у ком се у то време формирала снажна уметничка клима која је на сваки начин са Београдом, Загребом и Љубљаном чинила снажни замајац који ће описивати савремена креатања у уметности, у Југославији и Европи.

 

Аутор емисије је Борис Миљковић.

 

Производња: Редакција документарног програма

]]> Fri, 17 Jul 2026 13:44:37 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5999262/put-u-buducnost-novi-sad-1012-2s.html Родославци: Добри људи Крфа https://rts.rs/tv/rts2/5999345/rodoslavci-dobri-ljudi-krfa.html У крфској епопеји 1916. године, док се српска војска опорављала, или умирала измучена ратом, прогоном и албанским суновратима, из маглина заборава израњају и светле имена људи који су тада сопствене жеље и интересе остављали по страни, у настојању да буду од користи и помоћи пристиглим невољницима. Саосећање и племенитост су пресудили да се према изгнаницима, те, 1916. године, љубав исказује и делом. Тако је радио и почасни конзул Краљевине Србије – за кога се говори да је био најбогатији Крфљанин, али и Крфљанин највећег срца.

На Крфу се 1916. и наредне године, исписивала таква историја. И вести о свему биле су врло важне.

Слагари и машине су радили даноноћно да би се по свету могло разаслати, на дан по 10.000 примерака ових изгнаничких новина. У Српским новинама је било и порука пристиглих путем Црвеног крста, о томе ко је и где је, да ли су здрави, живи, они који су отишли и они који су остали... Размере трагедије ће се утврдити на мировној конференцији у Паризу, где је остало уписано да је Србија у Великом рату изгубила 27,78 посто своје популације… У новинама су обнародоване одлуке, решења и важна достигнућа избегличке српске збиље на Крфу. Јер, живот је заиста корачао даље.

Много је неиспричаних прича у мозаику о Србији у Великом рату, међу којима је и она о споменику, у селу Нарта, који су италијански војници подигли српским војницима – „својим саборцима Србима, неустрашивим војницима”, како су написали… Ту је и прича о отварању школа ради образовања српске деце и војника на Крфу, али и о успостаљању санитетске јединице коју су основали француски бригадни генерал Де Мондезир и контраадмирал Де Гедон у Ахилиону, дворцу немачког краља који је данас музеј.

Баш као и у оно време, када су са овог острва у разорену Србију, путовале дописнице и разгледнице, са порукама најрођенијима да нада траје, да се у нова сретања верује, да ће све опет бити добро… И неким чудом, мешали су се и бол и песма. Једна – „Љубичице плава”, остала је на Крфу и када су се српски војници вратили у домовину.

А сви делићи мозаика о Србији у Великом рату, сведочанства су и о солидарности међу народима, која уме да проговори јасним гласом у време које се отима разуму: да се најважније лекције уче кроз сузе, осмехе и кораке који боле, и да је љубав једина сила која зло претвара у добро, тугу у радост, а смрт у живот.

Уредник и аутор: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

]]> Fri, 17 Jul 2026 15:07:04 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5999345/rodoslavci-dobri-ljudi-krfa.html Архив. doc: Наша архива, ваш прозор у свет https://rts.rs/tv/rts-digital/5999120/arhiv-doc-nasa-arhiva-vas-prozor-u-svet.html Светски дан аудио-визуелне баштине обележава се сваке године 27. октобра. Овај датум прогласио је УНЕСKО 2005. године како би се подигла свест о значају и ризицима очувања снимљених звучних и видео-записа. Тога дана, националне филмске архиве, телевизијске и радио-станице, удружења и бројне филмске институције широм света организују јавне програме, дискусије и предавања са циљем да нагласе значај, осетљивост и угроженост аудио-визуелног наслеђа. И ове године придружујемо се обележавању овог датума под слоганом „Ваш прозор у свет”. Кључна иницијатива Унеска и Удружења аудио-визуелних архива за овај дан јесте одавање почасти професионалцима из области очувања овог типа баштине и институцијама које чувају културно наслеђе за будуће генерације. Као прозор у свет, аудио-визуелно наслеђе нам омогућава да присуствујемо догађајима које не доживљавамо, да слушамо гласове прошлости и стварамо наративе који информишу и забављају.

Истраживањем аудио-визулених садржаја сачуваних на различитим носачима слике и звука, стичемо поштовање за културно богатство и из њега извлачимо вредне поуке. Следећи препоруку Унеска, на овај дан за вас смо одабрали драгоцености из нашег Програмског архива, у знак сећања на два уметника који већ пет година нису са нама – на Шарла Азнавура и Милену Дравић, а који захваљујући сачуваним записима заувек остају део нашег колективног сећања.

 

Производња: Редакција документарног програма

]]> Fri, 17 Jul 2026 11:36:06 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5999120/arhiv-doc-nasa-arhiva-vas-prozor-u-svet.html Камера је присутна: Баршунасти богатствени пут, 3–5 https://rts.rs/tv/rts-digital/5999009/kamera-je-prisutna-barsunasti-bogatstveni-put-35.html Трећа епизода уметничко-документарног серијала, Камера је присутна јесте несвакидашњи поглед на концептуалног уметника и писца Божидара Бошка Мандића. Мандић, човек двадесетог века доживео је своју пуну уметничку афирмацију у двадесет првом веку. Његове идеје су данас актуелније него икад, екстремни еколошки активизам је његова главна тема још од времена када се и даље пушило у авионима и болницама. О доследности дивљаштву и веровању у племенитост незнања, Бошко је говорио у небројеним радио и ТВ емисијама, књигама и у уметничкој новинској прози за Политику и Данас. Овога пута, у ТВ документарном филму „Баршунасти богатствени пут”, трећој епизоди серијала „Камера је присутна” видећемо Бошка у другој димензији, у простору у коме је он током свог живота дубоко свеприсутан, али о коме до сада никада јавно није говорио, а то је његов интимни свет аутостопа. Преко односа са возачима на његовој стандардној рути Београд–Рудник и назад. Овога пута Бошко излази из света уметности и интелектуализма и преноси нам животне приче и мудролије које је покупио од камионџија, криминалаца и филозофа натуршчика. Ово невероватно животно искуство стечено током авантуристичких аутостоперских путовања код Бошка активно траје већ 40 година, јер он нити вози ауто, нити радо користи јавне аутобусе.
Присутну Камеру кормиларио је и овога пута директор фотографије Давид Павлашевић, пузле у монтажи уметнички спајао Стеван Лунг, а све то заједно возио редитељ и сценариста без возачке дозволе Грегор Зупанц.
Уредница серијала Оливера Панчић.

Производња: Редакција документарног програма

]]> Fri, 17 Jul 2026 10:56:13 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5999009/kamera-je-prisutna-barsunasti-bogatstveni-put-35.html Ивана Стефановић: Paraphernalia https://rts.rs/tv/rts-digital/5998920/ivana-stefanovic-paraphernalia.html У Центру за културну деконтаминацију 2018. одржан је концерт Иване Стефановић у оквиру шестог издања фестивала БУНТ (Београдска уметничка нова територија). Представљена су њена музичка и радиофонска остварења, и звучни записи којима је наденула име Paraphernalia. Paraphernalia потиче из римског права, долази од грчке речи παραϕερνα – изван мираза. То је лична имовина жене која не спада у мираз и над којом она задржава неограничено право слободног коришћења и располагања. Најчешће је безвредна, али је њена и неотуђива.

Моје paraphernalia су мали предмети, дугмета која више неће бити зашивена, усна хармоника, комад соли из рудника, модле за вез, луткица покретних удова, разне кутијице, школска перница, фото-апарат без објектива, марамице, огрлице, прстење… успомене којима је или једва сачувано или потпуно изгубљено значење.

Ивана Стефановић је у нашем музичком свету присутна већ педесет година својим музичким, радиофонским и књижевним стваралаштвом. Као композиторка за радиофонску поему „Велики камен”, награђена је најзначајнијим признањем за радиофонију Prix Italia (2017). Добитница је бројних признања од Награде Jean Antoine-Triômphe variété (1974), Октобарске награде за студенте (1976), Награде ЈРТ-а (1977) или Удружења композитора Србије (1972) до Награде на фестивалу FEDOR (1991, 1992), Награде на Другој међународној трибини композитора (1993), Стеријине награде за музику (1997), Награде Стеван Мокрањац за композицију (2008, 2017).

 

Производња: Редакција музичког програма

]]> Fri, 17 Jul 2026 10:25:16 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5998920/ivana-stefanovic-paraphernalia.html Велика илузија - Како је настала Одисеја https://rts.rs/tv/rts2/5999222/velika-iluzija---kako-je-nastala-odiseja.html У специјалном издању "Велике илузије" откривамо како је настајала "Одисеја" – филм за који критичари већ тврде да ће редефинисати појам филмског спектакла и још једном потврдити зашто је Кристофер Нолан један од најзначајнијих аутора савремене кинематографије. Од Хомера до Кристофера Нолана – прича дуга готово три хиљаде година добила је своју најамбициознију филмску верзију. У биоскопе је стигла дуго очекивана "Одисеја", спектакл о настанку којег говори цео свет.

Како је један од највећих митова у историји човечанства претворен у филмско остварење које многи већ називају догађајем деценије?

Како су настајале сцене олујних мора, сусрета са чудовиштима и беса богова?

Зашто је Нолан инсистирао да се филм снима посебно за ИМАX формат и како је окупио једну од најимпресивнијих глумачких постава данашњице?

Мет Дејмон као Одисеј, Том Холанд као Телемах, Ен Хатавеј као Пенелопа, Зендаја као богиња Атина и Роберт Патинсон као Антиној предводе епску авантуру која спаја безвременски Хомеров мит и најсавременију филмску технологију.

]]> Fri, 17 Jul 2026 14:40:17 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5999222/velika-iluzija---kako-je-nastala-odiseja.html In memoriam Ђорђе Кадијевић https://rts.rs/tv/rts1/5999206/in-memoriam-djordje-kadijevic.html У знак сећања на редитеља, сценаристу, историчара уметности Ђорђа Кадијевића емитујемо интервју који је снимљен пре три године. У емисији "ТВ лица као сав нормалан свет" говорио је о томе како је настао филм "Лептирица", серија о Карађорђу, али и о животу испуњеном бројним трагедијама који је наликовао драмском сценарију.

Аутор:Тања Петернек Алексић

 

 

]]> Fri, 17 Jul 2026 12:58:12 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5999206/in-memoriam-djordje-kadijevic.html Патрола до острва Црес и Лошињ https://rts.rs/tv/rts1/5999268/patrola-do-ostrva-cres-i-losinj.html Пета патрола екипе емисије САТ у овогодишњој летњој сезони води вас до хрватског приморја, тачније до два острва која се успешно одупиру изазовима масовног туризма и још увек нуде спорији, тиши, мирнији одмор него што је то данас уобичајено. Екипа емисије САТ води вас до Цреса и Лошиња. Ова острва су некада била једно, али их је прокопани канал раздвојио и учинио чак и да имају две различите врсте понуде и гостију.

Међутим, осим плажа, хране, хотела и других уобичајених приморских атракција, видећете и како овде лако можете да истражујете острва на бициклу или пешке.

Такође, видећете и један од најлепших возачких путева у региону. У овој патроли посебан нагласак стављен је на камповање, па ће вам приказати и модеран камп који је освојио читав низ награда за своју иновативност.

Уредник и водитељ је Младен Алвировић.

Реприза емисије је недељом у 00.10ч на Првом програму.

 

]]> Fri, 17 Jul 2026 15:02:55 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5999268/patrola-do-ostrva-cres-i-losinj.html