Крајем 30-их година прошлог века, за време Свинг ере, џез оркестри су били на врхунцу своје популарности, али појединим музичарима који су свирали у њима, а који су се истицали врхунском техником, оркестарски аранжмани су ограничавали креативност и желели су да изађу из њих свирајући другачији џез. Организовали су се у мањим саставима свирајући џем сешне на којима су несвесно развијали стил који је убрзо довео до настанка најбитнијег у џезу, Би-бапа.

Џез клуб квинтет састављен од младих музичара уз вокалну солисткињу Бојану Јанковић ће Вам илустровати музику тог времена, а у улози саговорника ће се још једном наћи проф. Милош Крстић, затим млади џез пијаниста Никола Шашковић и амерички тромбониста Кори Вилкокс 

• Режија: Иван Милановић
• Уредник: Доброслав Предић
• Водитељ: Филип Булатовић

Зоран Станојевић

Од снимљеног материјала направио је филм "Сатирање светиња" који је објавио на Јутјубу, а планира да га прикаже у неколико светских метропола.

У "Оку" говори о свом одласку на КиМ и ономе што је тамо затекао, а у емисији ће бити приказани фрагменти из филма који сведоче о веома лошем стању у којем се споменици налазе.

Разговор води Зоран Станојевић.

Током Златне грознице, велика је потреба за снажним псима који би вукли санке. Сурова клима и напоран посао терају га да се бори да преживи, а када га нови газда, Џон Торнтон, одведе близу Арктичког круга, у некада размаженом псу почињу да се буде инстинкти и он реагује на зов дивљине...

Улоге: Харисон Форд, Омар Сај, Ден Стивенс

Режија: Крис Сандерс

Први пут у Београду, као први бренд амбасадор специјализоване изложбе Експо 2027! О својој каријери и рекордима, о спорту и животу после завршетка каријере. О поруци коју ће кроз промоцију Експа као једно од заштитних лица послати широм света.

Ексклузивно за РТС. Најбржи за човечанство - Јусејн Болт!

Разговор води Радослав Симић

Први пут у Београду, као први бренд амбасадор специјализоване изложбе Експо 2027! О својој каријери и рекордима, о спорту и животу после завршетка каријере. О поруци коју ће кроз промоцију Експа као једно од заштитних лица послати широм света.

Ексклузивно за РТС. Најбржи за човечанство - Јусејн Болт!

Разговор води Радослав Симић

Радослав Симић

Студенти блокадери захтевају расписивање избора и прекидање скупа у Пионирском парку. Држава не прихвата ултиматуме и спречиће насиље, одговара власт.

Поштује се примирје између Ирана и Израела које је прогласио Трамп. Обе стране прогласиле победу.

Основци полагали изабрани предмет. Завршни испит за осмаке за ову школску годину успешно окончан.

Ступио на снагу Закон о алиментационом фонду. Ако је потребно, држава преузима плаћање деци.

Сутра сунчано и веома топло. Температура од 16 до 39 степени.

Као чувар слова и језика, Вук је многе речи нанизао у стихове и преточио у књигу.

На Пештеру важи за најбољег здравичара, а на његовом репертоару има око 300 здравица које изговара у пригодиним приликама. Поред свог дома Вук Пантовић је направио музеј у коме чува део културне баштине српског народа са Пештера, као и уметничка дела своје ћерке Сандре, рађена на камену, у дрвету и на платну. Сандра је завршила Академију ликовних уметности и никада се није одрицала поднебља са кога је потекла, а које ју је формирало и као човека и као уметника. Сандра, која има петоро деце и чека шесто, негује и народно музичко благо Косова и Метохије и некадашње Јужне Србије и пева традиционалне песме са тог подручја у КУД Абрашевић и у Гусларском друштву "Ратко Павловић".

Аутор и уредник емисије: Бранко Станковић

Сниматељ: Александар Агбаба

Сандра Пантовић

Као чувар слова и језика, Вук је многе речи нанизао у стихове и преточио у књигу.

Вук Пантовић

На Пештеру важи за најбољег здравичара, а на његовом репертоару има око 300 здравица које изговара у пригодиним приликама. Поред свог дома Вук Пантовић је направио музеј у коме чува део културне баштине српског народа са Пештера, као и уметничка дела своје ћерке Сандре, рађена на камену, у дрвету и на платну. Сандра је завршила Академију ликовних уметности и никада се није одрицала поднебља са кога је потекла, а које ју је формирало и као човека и као уметника. Сандра, која има петоро деце и чека шесто, негује и народно музичко благо Косова и Метохије и некадашње Јужне Србије и пева традиционалне песме са тог подручја у КУД Абрашевић и у Гусларском друштву "Ратко Павловић".

Аутор и уредник емисије: Бранко Станковић

Сниматељ: Александар Агбаба

Од снимљеног материјала направио је филм "Сатирање светиња" који је објавио на Јутјубу, а планира да га прикаже у неколико светских метропола.

У "Оку" говори о свом одласку на КиМ и ономе што је тамо затекао, а у емисији ће бити приказани фрагменти из филма који сведоче о веома лошем стању у којем се споменици налазе.

Разговор води Зоран Станојевић.

О данском менталитету, важности цркве у одржавању идентитета, али пре свега о личним историјама говоре они који су током претходних деценија долазили из Источне Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе. Међу саговорницима били су и хроничар и публициста, Тихомир Барбуловић, амбасадорка Републике Србије у Краљевини Данској Мирјана Живковић и њена претходница на тој функцији Јасмина Митровић Марић.

Ауторка емисије: Јована Милованчевић

У Малом граду смедеревске тврђаве одржан је Despot Wine Festival. Покренула га је туристичка организација уз подршку локалне самоуправе с циљем да се додатно промовише туристички потенцијал, афирмише винска и гастро сцена  и културно историјско наскледје града. Манифестација је окупила око 60 излагача, винарија и произвођача хране из разних крајева Србије. У амбијенту средњовековне тврђаве деспота Ђурђа Бранковића, која представља симбол града, највише се причало о вину које је симбол Смедерева.

У Великој дворани Коларчеве задужбине Симфонијским оркестром и Хором РТС дириговао је Александар Којић.

Опера у три слике "Лазарево обретеније“ компонована је у три чина, према либрету Небојше Лапчевића и обрађује славну историју града Крушевца.

У првој слици кнез Лазар у молитвеном разговору са Светим Амосом прима благослов и слави са Књегињом Милицом, породицом и народом, изградњу престоног српског града. Градитељи зидају први бедем Крушевца, а потом Цркву Лазарицу, житељи доносе камен крушац из Мораве. Друга слика тематизује Косовски бој, убиство Мурата и Лазарево опредељење за царство небеско. Свети Амос се поново појављује у трећој сцени и разговара са Лазаром. Лазара анђео узводи на небо и док сви преносе његове мошти, појављује се Небески Лазар.

Милан и Маријана Кљајић, из села Лубнице, општина Беране - како је органски мед сачувао имање и кућу стару 107 година па данас у њу долазе гости из целог света.

Мирослав Голубовић, како функционише породична задруга у мешовитој производњи - од њиве до трпезе.

Дејан Мартиновић, општина Беране, шта мучи а шта радује пољопривреднике са ових простора.

Радомир Цимбаљевић, село Дапсиће, сачувао Воденицу на крај села - одговоран према себи и природи.

Милош и Маријана Николић из села Витежево, општина Жабари, на десној страни Велике Мораве, производе млеко и телад врхунског квалитета.

Уредник: Драгана Попов
Новинари: Душан Величковић, Миле Новаковић

Чувени писац бајки Ханс Кристијан Андерсен посветио нам је поглавље једне своје књиге, један дански слависта још у 19. веку преводи српске народне песме, чувени песник Милан Ракић провео је тамо неколико година као амбасадор. Званични дипломатски односи двеју земаља трају више од једног века, а током тог века било је неколико таласа насељавања људи са наших простора.

Статуа Мале Сирене у Копенхагену

О данском менталитету, важности цркве у одржавању идентитета, али пре свега о личним историјама говоре они који су током претходних деценија долазили из Источне Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе. Међу саговорницима били су и хроничар и публициста, Тихомир Барбуловић, амбасадорка Републике Србије у Краљевини Данској Мирјана Живковић и њена претходница на тој функцији Јасмина Митровић Марић.

Aуторка емисије Јована Милованчевић

Ауторка емисије: Јована Милованчевић

Посетили смо и изложбу акварела и принтова "Змајолик – 100 x боје", уметнице Милице Туцаковић. У Бриселу су пред аукцију представљени предмети који су припадали белгијској модној креаторки Изабели де Боршграв. 

Уредник Јована Јанковић

Монтажа Зорица Јовић

Реализација Сања Реџић

Изложба "Пионирско ходочашће" ауторке Ане Миљачки отворена је у Музеју Југославије. У фокусу изложбе су сећања на колективне школске посете споменицима Народноослободилачке борбе у Југославији, прикупљена из приватних и историјских архива.

У Културном дневнику биће речи и о 7. Фестивалу француског филма. Фестивал је свечано отворен у Зрењанину пројекцијом филма "Репарација", најновијег остварења једног од најзначајнијих савремених француских редитеља и добитника Оскара - Режиса Варњијеа.

Водимо вас и у Српско народно позориште где су промовисана нова издања ове театарске куће из Новог Сада. Представљена су два последња броја часописа "Позориште", књига "Огледи из историје српског позоришта" Ђорђа Перића и драма Владана Ђорђевића "Народ и великаши".

Из Шангаја нам стиже прича о Међународном филмском фестивалу, најзначајнијој таквој смотри у Кини. 27. издање фестивала показује да кинеска индустрија забаве убрзава своје глобалне амбиције кроз технолошке иновације, а догађај је успешно спојио филмско и ТВ тржиште.

Уредник Јелена Виденовић

Реализација Сања Реџић

Монтажа Стеван Чворовић

Већина овогодишњих учесника први пут ће имати прилику да наступи у професионалним условима телевизијског студија, што чини овај фестивал јединственом националном платформом за афирмацију неафирмисаних музичких талената.

Уз ауторку емисије "Бунт" и пројекта Бунт рок фестивал, Бранку Главоњић - водитељи програма фестивала су Зоран Стефанов Исказ и Александар Марковић Лама.

У првом полуфиналу, које ће бити одржано у четвртак, 26. јуна (РТС 2, 21.50), представиће се десет извођача, док ће се у другом полуфиналу, у петак, 27. јуна (РТС 2, 21.20), публици представити још десет бендова и аутора. У оквиру сваког полуфинала биће одржан и ревијални програм, у којем наступају афирмисани музички састави.

На основу одлуке Стручног жирија Бунт рок фестивала, по пет такмичара из сваког полуфинала пласираће се у велико финале, које ће бити одржано у суботу, 28. јуна (РТС 2, 20.30). Током завршне вечери фестивала, за титуле и вредне награде такмичиће се укупно десет финалиста.

Такмичарски бендови првог полуфинала Бунт рок фестивала 2025: "Мидлсекс", "Грешни рај", "Hoodterror", "Promonael", "Switch", "Цват", Irina Space, "Polsky", "Радиокасет" и "Скелет психо манијака".

Жири

Чланови стручног жирија Бунт рок фестивала су и ове године: Маја Цветковић (бенд "Е-play“), Иван Феце Фирчи (ЕКВ, Задужбина Милана Маденовића), Милена Милутиновић (бенд "Репетитор"), Милош Игњатовић ("Дорћол плац") и Милован Бошковић (бенд "Земља грува"). У финалу, придружиће им се још два реномирана члана: директор ПГП РТС-а и композитор Владимир Граић и уредница ТВ канала РТС Музика, Ана Милићевић

Награде

Најбољи учесници биће награђени традиционалним статуетама муње - златном, сребрном и бронзаном, као и новчаним наградама РТС-а: 200.000 динара припашће победницима, 150.000 динара другопласиранима а 100.000 динара бенду или аутору који освоји треће место. Такође, пријатељи и партнери Бунт рок фестивала доделиће вредне награде у виду инструмената за најбоље музичаре 9. Бунт рок фестивала. Од претходног издања, успостављена је и пракса да се победнички бенд може надати још једној врло важној награди, поклону ПГП РТС-а: објављивање студијског албума! По традицији, уз мултимедијску подршку РТС-а, изабрани бендови добиће поново и прилику да наступе на најзначајнијим музичким фестивалима у земљи и региону, кроз пројекат "Бунт рок турнеја".

У ревијалном програму Бунт рок фестивала 2025 наступиће: "Оxајо", "Аутопарк", "Велики презир", "The Bite", "Газорпазорп", Михаило Татић и победници БРФ2024 - "Мали демон".

Ауторка и уредница Бунт рок фестивала: Бранка Главоњић

Новинари: Вукашин Јањић и Никола Сабовљевић

Редитељ: Миодраг Коларић Аги

Бунт рок фестивал је једини телевизијски музички фестивал такмичарског карактера у Србији, са мисијом афирмације домаће поп и рок музике и стварања нове српске музичке сцене. Настао је као пројекат култне музичке емисије "Бунт", која се у континуитету емитује већ 22 године и представља најдуговечнији музички ТВ формат у историји РТС-а. Од оснивања фестивала, кроз селекционе процесе прошло је више од 2.000 бендова и аутора, док је 180 њих имало прилику да наступи у ТВ студију РТС-а и представи се најширем аудиторијуму.

Већина овогодишњих учесника први пут ће имати прилику да наступи у професионалним условима телевизијског студија, што чини овај фестивал јединственом националном платформом за афирмацију неафирмисаних музичких талената.

Уз ауторку емисије "Бунт" и пројекта Бунт рок фестивал, Бранку Главоњић - водитељи програма фестивала су Зоран Стефанов Исказ и Александар Марковић Лама.

У првом полуфиналу, које ће бити одржано у четвртак, 26. јуна (РТС 2, 21.50), представиће се десет извођача, док ће се у другом полуфиналу, у петак, 27. јуна (РТС 2, 21.20), публици представити још десет бендова и аутора. У оквиру сваког полуфинала биће одржан и ревијални програм, у којем наступају афирмисани музички састави.

На основу одлуке Стручног жирија Бунт рок фестивала, по пет такмичара из сваког полуфинала пласираће се у велико финале, које ће бити одржано у суботу, 28. јуна (РТС 2, 20.30). Током завршне вечери фестивала, за титуле и вредне награде такмичиће се укупно десет финалиста.

Такмичарски бендови другог полуфинала Бунт рок фестивала 2025: "Окот", "Дионис", "Дно", "Контрола беса", "Пакс", "Vever", "Omama", "Сан Гвида са Хокаида", "Restore" и "Није за њу"

Жири Чланови стручног жирија Бунт рок фестивала су и ове године: Маја Цветковић (бенд "Е-play"), Иван Феце Фирчи (ЕКВ, Задужбина Милана Маденовића), Милена Милутиновић (бенд "„Репетитор"), Милош Игњатовић ("Дорћол плац") и Милован Бошковић (бенд "Земља грува"). У финалу, придружиће им се још два реномирана члана - директор ПГП РТС-а и композитор Владимир Граић и уредница ТВ канала РТС Музика, Ана Милићевић

Награде Најбољи учесници биће награђени традиционалним статуетама муње - златном, сребрном и бронзаном, као и новчаним наградама РТС-а: 200.000 динара припашће победницима, 150.000 динара другопласиранима а 100.000 динара бенду или аутору који освоји треће место. Такође, пријатељи и партнери Бунт рок фестивала доделиће вредне награде у виду инструмената за најбоље музичаре 9. Бунт рок фестивала. Од претходног издања, успостављена је и пракса да се победнички бенд може надати још једној врло важној награди, поклону ПГП РТС-а: објављивање студијског албума! По традицији, уз мултимедијску подршку РТС- а, изабрани бендови добиће поново и прилику да наступе на најзначајнијим музичким фестивалима у земљи и региону, кроз пројекат "Бунт рок турнеја".

У ревијалном програму Бунт рок фестивала 2025 наступиће: "Оxајо", "Аутопарк", "Велики презир", "The Bite", "Газорпазорп", Михаило Татић и победници БРФ2024 - "Мали демон".

Ауторка и уредница Бунт рок фестивала: Бранка Главоњић

Новинари: Вукашин Јањић и Никола Сабовљевић

Редитељ: Миодраг Коларић Аги

Бунт рок фестивал је једини телевизијски музички фестивал такмичарског карактера у Србији, са мисијом афирмације домаће поп и рок музике и стварања нове српске музичке сцене. Настао је као пројекат култне музичке емисије "Бунт", која се у континуитету емитује већ 22 године и представља најдуговечнији музички ТВ формат у историји РТС-а. Од оснивања фестивала, кроз селекционе процесе прошло је више од 2.000 бендова и аутора, док је 180 њих имало прилику да наступи у ТВ студију РТС-а и представи се најширем аудиторијуму.

За улазак у историју и шансу да постану део нове генерације домаће музичке сцене, десет финалиста – по пет из сваког полуфинала 9. БРФ-а, вечерас ће "одмерити снаге" пред стручним жиријем фестивала, публиком и аудиторијумом РТС-а.

Домаћини вечери су ауторка емисије "Бунт" и "Бунт рок фестивала" - Бранка Главоњић, уз подршку музичара и водитеља Зорана Стефанова Исказа и Александра Марковића Ламе.

А уз такмичарски део, припремите се и за спектакл ревијалног програма Бунт рок фестивала 2025, у РТС-овом студију ће наступити музички састави “Оxајо”, “Велики презир” и прошлогодишњи победници – Мали демон!

Жири

Чланови стручног жирија финала 9. Бунт рок фестивала су: Маја Цветковић (бенд "Е-play"), Иван Феце Фирчи (ЕКВ, Задужбина Милана Маденовића), Милена Милутиновић (бенд "Репетитор"), Милош Игњатовић ("Дорћол плац"), Милован Бошковић (бенд "Земља грува"), директор ПГП РТС- а и композитор Владимир Граић и уредница ТВ канала РТС Музика, Ана Милићевић.

Награде

Најбољи учесници биће награђени традиционалним статуетама муње - златном, сребрном и бронзаном, као и новчаним наградама РТС-а: 200.000 динара припашће победницима, 150.000 динара другопласиранима а 100.000 динара биће новчана награда за трећепласиране на Бунт рок фестивалу 2025.

Такође, пријатељи и партнери Бунт рок фестивала доделиће изузетно вредне награде, у виду инструмената, и опреме - најбољим музичарима 9. издања фестивала, у категоријама: Најбољи гитариста БРФ9, Најбољи/Најзанимљивији вокал БРФ9, Најбољи бубњар БРФ9, Најбољи басиста БРФ9…

Од претходног издања, успостављена је и пракса да се победнички бенд може надати још једној врло важној И вредној награди, поклону ПГП РТС-а: објављивање студијског албума!

По традицији, захваљујући подршци РТС-а и изузетној вишегодишњој сарадњи ауторке и тима Бунт рок фестивала са реномираним музичким фестивалима, најбољи БРФ бендови добиће још једну, врло вредну награду - "Бунт рок турнеју". Овога пута, најистакнутији учесници и лауреати Бунт рок фестивала - добиће прилику да наступе и представе се на укупно 11 најзначајнијих музичких фестивала, у Србији и региону.

Ауторка и уредница Бунт рок фестивала: Бранка Главоњић

Новинари: Вукашин Јањић и Никола Сабовљевић

Редитељ: Миодраг Коларић Аги

Бунт рок фестивал је једини телевизијски музички фестивал такмичарског карактера у Србији, са мисијом афирмације домаће поп и рок музике и стварања нове српске музичке сцене. Настао је као пројекат култне музичке емисије "Бунт", која се у континуитету емитује већ 22 године и представља најдуговечнији музички ТВ формат у историји РТС-а. Од оснивања фестивала, кроз селекционе процесе прошло је више од 2.000 бендова и аутора, док је 180 њих имало прилику да наступи у ТВ студију РТС-а и представи се најширем аудиторијуму.