Градоначелници четири општине на северу Косова и Метохије, након преузимања дужности - затекли катастрофално стање у зградама.

Полиција у Сплиту - ухапсила младиће од 16 и 18 година, јер су напали двојицу држављана Србије због њиховог екавског изговора.

Масовни руски напади на енергетска постројења, виталну инфрастуктуру и војну индустрију широм Украјине.

Сутра облачно и хладно, местимично с кишом. Температура од 3 до 10 степени.

Змај је био најоданији сарадник Светозара Милетића, вође Срба у Аустругарској и једног од првака Српске Војводине.

У емисији погледајте причу о политичким идејама које су се родиле у Српској Атини, о надимку Змај и политичкој поезији Јована Јовановића.

У емисији погледајте причу и о српском женском рукомету. Дванаест година прошло је од последње медаље српске репрезентације у овом некада за нас трофејном спорту.

Сада, на Светском првенству у Немачкој, коначно смо дочекали да играмо утакмицу за пласман у четвртфинале. Сутра је у тој кључној утакмици противник Црна Гора, земља у којој је женски рукомет национални спорт.

У Око магазину погледајте причу о садашњости и историји женског рукомета.

Бечко позориште Јозефштат је за предбожићну премијеру изабрало Шекспирову романтичну комедију ''Сан летње ноћи''.

У оквиру манифестације Мозаик културе, у Палати уметности Мадлена је постављена изложба посвећена Петру Лубарди.

На Коларцу – Београдска филхармонија и солисти, перкусионисти Александар Радуловић и Иван Марјановић. 

У емисији и о другим догађајима из културе.

Уредник Снежана Стаменковић Јојић

Монтажер Марија Аранђеловић

Реализатор Маја Мандић

Уредница и сценаристкиња: Јелена Радовић Јовановић

Улоге тумаче: Николина Поповић, Немања Микић, Кате Марковић, Никола Тодор, Христина Татић, Андреј Јемцов, Николина Кокунешовски и Светлана Сретеновић.

Екипа серије: сценаристи Сташа Петровић и Тамара Вешковић, мајстори звука Владица Будић и Милутин Бабић, дизајнер звука Предраг Стаматовић, монтажер Марко Тисовец, директор фотографије Милан Ракић, уредник и креатор серије Тамара Вешковић и редитељ Милан Јовановић

Улоге тумаче: Николина Поповић, Немања Микић, Кате Марковић, Никола Тодор, Христина Татић, Андреј Јемцов, Николина Кокунешовски и Светлана Сретеновић.

Екипа серије: сценаристи Сташа Петровић и Тамара Вешковић, мајстори звука Владица Будић и Милутин Бабић, дизајнер звука Предраг Стаматовић, монтажер Марко Тисовец, директор фотографије Милан Ракић, уредник и креатор серије Тамара Вешковић и редитељ Милан Јовановић

Како у Танзанији изгледа ноћење од хиљаду евра у смештају без казанчета у тоалету и како фудбалски клуб Визија храни децу у Гани.

Колико су људи свесни важности заштите података и дигиталних уређаја? Знају ли коме могу да се обрате у случају дигиталне преваре?

Осврнула се домаћица и на своје претходно учешће у овом серијалу а открила је и неке новитете у свом животу о којима је, врло искрено, говорио и њен отац.

Распевана и увек одлично расположена Бојана се и овај пут показала као сјајна домаћица па није чудо што су се Гоца, Зое, Јелена, Зијо, Франо и Радиша провели фантастично код ње у гостима.

За крај, домаћица је са својим пријатељима из бенда Биберићима представила своје две нове песме и подигла их на ноге па се ово дружење са њом претворило у праву журку.

Борис Миљковић на снимању

Путоваћемо интимним просторима нашег наратора, чија ће породична веза са Славонијом бити полазна тачка путовања, срешћемо се са чувеним Славонцима, тражићемо и откривати њихове трагове и културне последице.

Драго Кекановић, књижевник

Отићи ћемо до Венеције да причамо о Орфелину, до Будимпеште да причамо о Милутину Миланковићу. У Пакрацу ће нас примити владика славонски Јован. Теме о којима са њим разговарамо биће широке, од рокенрола до српског барока. Отићи ћемо до Даља, Миланковићеве куће и тамо бити гости Ђорђа Нешића, књижевника и пажљивог домаћина. Разговараћемо са Драгом Кекановићем, Славонцем, лауреатом Београдског победника, о његовом роману Приврженост...

Јован Ћулибрк епископ пакрачко-славонски

Нарација и редитељски третман ових интимних и важних белешки доприноси идеји серије Култура Срба у Хрватској, чинећи видљивим њену европску припадност и истовремено, осветљавајући културни спецификум овог народа.

Борис на снимању у Славонији

Започете приче и слике из ове епизоде наставићемо у још једној епизоди посвећеној теми, која нам
долази као наставак прича о Славонији.

Сценариста, редитељ и наратор Борис Миљковић
Директор фотографије Андреја Леко
Монтажер Марко Џамбић

Решења су најчешће врло једноставна и ако их усвојимо, можемо живот учинити ако не много лепшим, онда сигурно подношљивијим.

Сценаристкиња: Мирјана Филиповић
Редитељ: Филип Чоловић

На седмом нивоу, Мина и Јоца су најбољи пријатељи. Пред њима је један страшни неспоразум који ће пољуљати ово лепо пријатељство. Какву ће улогу у тој зврчки имати њихове другарице из прве клупе, Сара и Тара и да ли ће, на овом нивоу, Мина моћи да очекује помоћ од свог старијег брата, свезнајућег Косте? Видећемо!

Уредницa серије: Марија Тошић
Редитељ: Марко Јефтић

Са каквим успехом ће овај тим завршити дуел са Трагачем погледајте у понедељак 8. децембра од 21h на Првом. Водитељ је Јован Мемедовић.

Још има шансе да НИС добије лиценцу, тврди компанија. Снабдевање дериватима стабилно.

Лидери Конга и Руанде потписали су у Белој кући мировни споразум. Са Трампом споразум за ретке минерале.

У Црвеном крсту око 69 хиљада волонтера који желе да помогну другима када је то најпотребније.

Сутра и у недељу облачно, са слабом кишом, понегде магла. Температура од 4 степена до 12 степени.

Марко Лопушина четири деценије проучава судбину наших људи у расејању о чему је написао двадесет књига и три енциклопедије. Сарадник је САНУ и Матице српске за питања дијаспоре. Сценариста је документарног филма Теслин народ и добитник бројних признања удружења новинара, књижевника, државних институција и српских организација широм света.

Марко Лопушина

Истражујући феномен привржености странаца српском народу, Лопушина у књизи "Странци који нас воле" открива да у ближој српској историји постоји најмање пет типова оних који су нас волели и који нас воле. То су најпре странци рођаци - српске снаје и зетови.

Мејбел Грујић

Следе браћа и сестре по вери, Словени и православци. Затим, наши искрени пријатељи који су дирнути судбином српског народа одлучили да га бране како најбоље умеју. Ту су и светски путописци и хроничари који су нас објективним приказима у својим делима представљали свету.  И на крају, воле нас страни гости Београда и Србије, љубитељи српске културе.

Арчибалд Рајс

Зашто је Арчибалд Рајс, швајцарски форензичар и професор на Универзитету у Лозани одлучио "да нам остави срце"? Шта је рекао Алфонс Де Ламартин, француски књижевник и политичар када је видео Ћеле кулу? Зашто је наш народ са одушевљењем у Београду дочекивао француског маршала Франше Д' Епереа? Зашто се Енглескиња Флора Сандс борила за Србију у оба светска рата?

Сећање на Кирка Дагласа у хотелу "Москва"

Шта је рекао британски редитељ Алфред Хичкок шетајући Београдом? Како је изгледао Београд 70-тих година када су га посећивали светски уметници, глумци и музичари? Шта су нобеловци говорили о Србији и српском народу...

Роберт Де Ниро и Мирјана Ван Блариком

Ово је прича о странцима који су нас волели, али и људима чије су емоције и потреба да помогну превазилазиле и нагон за сопственим животом. Неки поступци нас остављају без речи, други нас чине поносним... Нема дилеме да човек племенитог срца и племените душе не зна за националност, пол, веру... 

Почетком прошле недеље у Бањалуци је одржана Конференција под називом „Назад у Српску: дијаспора као мост будућности“, у организацији Ресора за сарадњу са дијаспором горе поменутог министарства. На скупу су поред представника Владе Српске и представника институција Србије задужених за дијаспору и Србе у региону, учествовали и многобројни привредници али и други заинтересовани за ову тему.

У фокусу разговора са Гораном Вучићем јесу пре свега мотиви и циљеви саме ове конференције, посебно значај дијаспоре за матицу, као и могућности њеног повратка и укључења у свеукупни развој државе и друштва. Сазнаћемо и шта је то што матица очекује од дијаспоре а и шта сама дијаспора очекује од матице, који су то модалитети повезивања и сарадње? Како привући да дијаспора не само да инвестира у матицу већ и да се трајно враћа и гради свој живот у свом завичају?

У оквиру разговора са гостом емисије чућемо и изјаве министра Златана Клокића, као и директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владимира Кокановића.Такође, подсетићемо се и на поруку доскорашњег председника Републике Српске Милорада Додика коју је упутио на недавном отварању привредно-културне манифестације Дани дијаспоре у Српској.

"Дан кад се вратио Дучић" назив је књиге чијом промоцијом Епархија захумско херцеговачка и приморска обележава 25 година од преноса моштију песника Јована Дучића из Америке у родно Требиње, као и четврт века од освећења Храма Благовештења пресвете Богородице. Дучићу у помен, у Херцеговачкој Грачаници биће служена литургија. Цео догађај прате колеге из РТРС-а.

Удружење грађана "ДОМ", у сарадњи са Канцеларијама за бесплатну правну помоћ и Управом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије, спроводи пројекат "Имовина има памћење". Циљ пројекта је заштита и промоција имовинских права Срба протераних са простора садашње Федерације БиХ, као и подизање свести о значају очувања имовине као темељног права. И овом приликом скрећемо пажњу на важност пројекта.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ерна Глигоријевић

Змај је био најоданији сарадник Светозара Милетића, вође Срба у Аустругарској и једног од првака Српске Војводине.

У емисији погледајте причу о политичким идејама које су се родиле у Српској Атини, о надимку Змај и политичкој поезији Јована Јовановића.

У емисији погледајте причу и о српском женском рукомету. Дванаест година прошло је од последње медаље српске репрезентације у овом некада за нас трофејном спорту.

Сада, на Светском првенству у Немачкој, коначно смо дочекали да играмо утакмицу за пласман у четвртфинале. Сутра је у тој кључној утакмици противник Црна Гора, земља у којој је женски рукомет национални спорт.

У Око магазину погледајте причу о садашњости и историји женског рукомета.

Шумадија је свима нама синоним за завичај. За пасторалне пределе у којима живе топли и распевани људи. Опевали су је многи у певаним и писаним песмама.

У овој емисији говоре а неки од њих уз пратњу Народног оркестра РТС- а и певају шумадијске и завичајне песме: Јелена Броћић, Гоца Лазаревић, Раша Павловић, Андрија Бајић, Радиша Урошевић, Катарина Богдановић и Сашка Стефановић.

Забавно- музички серијал "Запис у времену – 90 година Народног оркестра РТС-а", кроз 12 тематских епизода представља историју, значај и уметнички допринос овог ансамбла у обликовању националног музичког идентитета.

Водитељи: Милан Поповић и Ненад Камиџорац

Уредници пројекта: Оливера Ковачевић, Душан Шуклетовић и Јована Дукић

Аутор сценарија и документарних видео репортажа: Слободан Симојловић.

Редитељ: Петар Станојловић

РТС1, субота 6. децембар у 17.10-  Пратите "Запис у времену-  90 година Народног оркестра РТС- а"