РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Андре Рију: Поново заједно https://rts.rs/tv/rts2/6056075/andre-riju-ponovo-zajedno.html Након 16 месеци раздвојености и тишине у доба пандемије, маестро Андре Рију и чланови његовог чувеног оркестра "Јохан Штраус" поново су заједно! На сликовитом брду у близини маестровог родног Мастрихта, у току је емотивни сусрет музичара који су предуго били раздвојени. Овај догађај је и повод за евоцирање најлепших успомена са концерата широм света. Видећемо како се публика из Лондона, Рима, Амстердама, Тел Авива и Мексико Ситија плеше у ритму најпознатијих валцера, али и како чувени оркестар прави атмосферу за журку уз популарне тактове "Макарене" групе "Лос дел Рио". Идеја о музици која лечи све ране, спаја људе и враћа ентузијазам и узбуђење код чланова оркестра пред нову концертну сезону.

Не пропустите емисију "Андре Рију – Поново заједно" и осетите радост поновног сусрета и чаролију оркестра и маестра Ријуа која изнова осваја срца публике широм планете.

 

]]> Tue, 6 Oct 2026 14:26:43 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/6056075/andre-riju-ponovo-zajedno.html ТВ театар - Пластичне баште https://rts.rs/tv/rts-drama/6055873/tv-teatar---plasticne-baste.html Представа Пластичне баште италијанског театра Кореја и смедеревског позоришта Патос премијерно је изведена 2010. године на међународном амбијенталном позоришном фестивалу Тврђава театар у Смедереву. Редитељ Салваторе Трамачере објашњава како је реч о комаду који дочарава магичне светове у којима се могу срести ванземаљци, самураји, виле, анђели, где владају сећања, снови и осећања. Причу спонтано смишљају три глумца на сцени, трансформишући се у разне ликове, а њена разнобојна сценографија састављена је од цеви, шешира, гардеробе, једноставних и рециклираних материјала разних врста који захваљујући маштовитој примени светла добијају бајковит изглед.

За ТВ театар представу је адаптирао и режирао Предраг Синђелић.
Уредница: Драгана Бошковић

]]> Tue, 6 Oct 2026 13:55:27 +0200 РТС Драма https://rts.rs/tv/rts-drama/6055873/tv-teatar---plasticne-baste.html РТС ординација, 7. ем, 8ц https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055732/rts-ordinacija-7-em-8c.html У РТС ординацији очекују вас теме у вези са очувањем здравља у време хладних дана. Познати водитељ РТС-а припремаће ново укусно и здраво јело, од стручњака за терапију бола сазнаћете како се све могу третирати болни зглобови и на крају ће на 5 питања у вези са хируршким лечењем гојазности одговорити хирург. Први део емисије "Куварски изазов" биће за водитеља и новинара РТС-а Стефана Поповића. Он ће се потрудити на направи верзију пилећих ћуфти које до сада није припремао, а говориће и о томе са каквим се здравственим изазовима и проблемима сусретао. Зашто је јело здраво објасниће нутрициониста Ана Тодоровић.

У "Ординацији" ће бити речи о болним зглобовима. Сазнаћете које креме могу помоћи, како направити облоге које утичу на то да се бол смањи, како поступати са лековима против болова и колико су опасни, али и које су савремене терапије доступне. Све ће разјаснити др Владан Милошевић, анестезиолог и стручњак за терапију бола.

"5 питања" у вези са хируршким лечењем гојазности поставићемо доц. др Огњану Скробићу, хирургу из Универзитетског клиничког центра Србије. Он ће говорити о томе колико је операција смањења желуца безбедна, зашто неки људи никако другачије не могу смршати, шта се све може покушати пре операције и још много тога корисног.

]]> Tue, 6 Oct 2026 08:48:54 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055732/rts-ordinacija-7-em-8c.html ТВ театар – Ноћна стража https://rts.rs/tv/rts-drama/6055864/tv-teatar--nocna-straza.html Радња "Ноћне страже", савремене комедије Федора Шилија, дешава се у Београду тридесетих година прошлог века, међу осиромашеним богаташима, трговцима пред банкротом. Водвиљски ток догађаја разоткрива породицу Милоша Владисављевића који кроз калкулантске бракове настоји да задржи лагодан, паразитски живот. За Шилиијев стил писања се овде може рећи да је близак британској комичкој традицији, делима Реја Кунија или П. Г. Вудхауса, што је врло специфично и необично у нашем савременом позоришту. Режија Бориса Лијешевића је веома успешно, без падова у ритму игре, уз подршку прецизних глумаца, течно разиграла овај хохштаплерско-декадентни свет. На сцени пратимо борбу оца и сина за срце једне девојке, Софије (Тамара Драгичевић). Отац Милош (Ненад Ћирић) је надмени себичњак, док је његов сметени син Петар (Урош Јаковљевић) због невиности сматран глупим. Милошева ћерка Нина (Јелена Петровић) је заводљива вереница комички ефектног скандинавског горостаса Торвалда (Стефан Бундало). Ипак, Нина је у искушењу да падне под чарима грофа Андрењија, неуморног љубавника кога са изванредном лакоћом игра Гордан Кичић. Горица Поповић такође убедљиво представља његову тетку Магду, клептоманку која се намерачила да украде Рембрантову "Ноћну стражу". Бојан Жировић је комички пробојан као дадаистички песник Миленко, због снажно ироничног и апсурдно театралног низања псеудо-филозофских нонсенса...

Сценски простор представља дом Владисављевића, уоквирен маштовито стилизованим рамом који утврђује ове призоре из живота елита као неку музејску слику. Она се може схватити метафорички, као одраз једног изолованог и самодовољног света (сценографија Валентина Попржан). А тај свет је сценски обликован са главним циљем да забави публику, у чему недвосмислено успева. Ипак, он има тамно наличје и критички смисао, раскринкавања друштва у коме је отимање новца основни покретач постојања.

ТВ режија Андреа Ада Лазић

Уредница продукција Ранка Јакшић

Уредница ТВ театра Ана Тасић

 
]]> Tue, 6 Oct 2026 13:55:42 +0200 РТС Драма https://rts.rs/tv/rts-drama/6055864/tv-teatar--nocna-straza.html Несташица лекова - зарада важнија од пацијента https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055733/nestasica-lekova---zarada-vaznija-od-pacijenta.html Како је могуће да у Европи 21. века основни лекови постају недоступни? Документарни филм "Несташица лекова – зарада важнија од пацијената" истражује узроке и последице све чешћих несташица лекова које погађају милионе људи широм света. Овај узнемирујући феномен не погађа само скупе или ретке терапије – у питању су и најосновнији лекови попут антибиотика, антипиретика или медикације за хроничне болести.

Кроз приче лекара, фармацеута, пацијената и економиста, открива се мрачна страна фармацеутске индустрије: оптимизација профита кроз премештање производње у земље са нижим трошковима, зависност од ограниченог броја произвођача активних супстанци, као и неспремност тржишта да реагује у кризним ситуацијама.

Филм "Несташица лекова – зарада важнија од пацијената" поставља питање одговорности. Ко сноси последице када несташице постану правило, а не изузетак? Указује и на то да је здравље основно право, а не луксуз. Као такво, мора бити заштићено од логике која ставља профит испред пацијената.

Одабрала Марија Стевановић

Превод и адаптација Катарина Богдановић

]]> Tue, 6 Oct 2026 08:54:31 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055733/nestasica-lekova---zarada-vaznija-od-pacijenta.html Култура Срба у Хрватској: Источна Славонија, Барања и западни Срем, II део https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055729/kultura-srba-u-hrvatskoj-istocna-slavonija-baranja-i-zapadni-srem-ii-deo.html У Даљу је рођен и сахрањен велики научник Милутин Миланковић. Несумњиво да ће живот поред Дунава утицати на његов научни и истраживачки рад. Његова родна кућа данас је важан музеј, који сваке године бележи све већи број посетилаца. Миланковић је завршио Реалну гимназију у Осијеку а Политекникум у Бечу, где је постао и први српски доктор техничких наука. Велико је његово дело м – од реформе календара до климатских промена, осунчавања, теорије леденог доба, историје астрономије. Он је најцитиранији српски научник свих времена. У Даљу је такође рођен и сахрањен велики књижевник Ђорђе Оцић, који је сковао у свом књижевном раду термин Ердабово – Ердут, Даљ, Борово као назив за овај заједнички простор.

Били смо и у Осијеку, највећем граду у Славонији, где нам о прошлости српске заједнице говори протојереј отац Александар Ђурановић. Први помен о Србима је по званичним документима из 1526. а данас их има од некадашањих 20.000, само пет хиљада.

Ову епизоду завршавамо причом о Барањи. О Барањцима је велики историчар Душан Поповић записао да је то једини народ који не зна за псовку. Барању и Славонију дели лепа река Драва. О Барањи нам говоре Милан Дворнић, аутор важне књиге Народни обичаји Срба у Барањи, Светлана Жарковић, председница удружења ФА Чувари традиције барањских Срба, и Дејан Јеличић, из Просвјете пододбора Бели Манастир.

Сазнаћемо и причу о Србима оптантима. Средиште Барање је Бели Манастир, некада Моноштар, у којем су рођена браћа Кашанин: историчар уметности Милан и математичар Радивој. Милан, писац култне књиге Српска књижевност у средњем веку, био је директор Музеја кнеза Павла, који данас носи назив Народни музеј у Београду.

Уредница и сценаристкиња: Наташа Дракулић

]]> Tue, 6 Oct 2026 08:41:57 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055729/kultura-srba-u-hrvatskoj-istocna-slavonija-baranja-i-zapadni-srem-ii-deo.html Магазин Србија на вези https://rts.rs/tv/rts-sat/6056208/magazin-srbija-na-vezi.html Удружење привредника и уметника „Примус" из Београда је организација која повезује привреднике и ствараоце из области уметности из матице, региона и дијаспоре. У Сегедину је отворена Српска гимназија, која делује у оквиру Српског образовног центра у овом граду. На православном богословском факлутету „Свети Сава" у Либертвилу код Чикага, почела четрдесета јубиларна школска година. У Сегедину је отворена Српска гимназија, која делује у оквиру Српског образовног центра у овом граду, који обухвата забавиште, основну школу, а сада и  гимназију. Отварање гиманзије представља остваривање вишегодишњег жеље српске заједнице у Мађарској за наставак образовања на матерњем језику на југу земље. Гост др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској.

Удружење привредника и уметника „Примус" из Београда је органицазија која повезује  привреднике и ствараоце из области уметности. Удружење је познато као организатор међународних манифестација, а последња одржана је Европски фестивал уметности који окупља уметнике из матице, региона и дијаспоре. О активностима Удружења, сарадњи са српском дијаспором разговарамо са Маријом Викторијом Живановић, председницом удружења.

За студенте и професоре Православног богословског факултета „Свети Сава" у Либертвилу код Чикага ове јесени почела је јубиларна четрдесета академска школска година. Из Чикага извештава Нина Стојковић.
Музички гости етно група „Седеф" и пијанискиња Маша Јејина.

Уредник емисије Бобан Ковачевић.
Редитељ Драгица Гачић.

]]> Tue, 6 Oct 2026 17:20:06 +0200 РТС Свет https://rts.rs/tv/rts-sat/6056208/magazin-srbija-na-vezi.html Потера https://rts.rs/tv/rts1/6056135/potera.html Да ли је пут до победе "поплочан" добром причом, прецизним планом или погледом из другачије перспективе? Стефан Пипер, дипломац светске књижевности, биће задужен за добру причу, док ће се ваздухопловни механичар Бранко Попадић побринути да екипа буде на висини задатка. Мастер политиколог Невена Гачић додаће стратешки поглед, а инжењер геодезије Александар Димитријевић прецизност потребну да се зацрта прави правац. Да ли ће се сва њихова знања и вештине сложити у добитну комбинацију против Трагача, сазнајте у новој епизоди "Потере", 7. октобра од 21 час на РТС 1.

 

 

 

 

]]> Tue, 6 Oct 2026 15:32:47 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6056135/potera.html Суперпотера https://rts.rs/tv/rts1/6056108/superpotera.html Четири такмичара различитих адута суочиће се ове суботе са Трагачима. Професор шпанског и пројект менаџер Немања Грчић добро ће испланирати пут до победе, логопед Нина Валоневић пробаће да пронађе праву реч у правом тренутку, а таксиста Горан Вукоје најбољу руту до циља.

Менаџер у трговини и маркетингу Немања Стојадиновић покушаће, пак, да међу понудама изабере ону која највише вреди. Ко ће најбоље одиграти, сазнајте уз Јована Мемедовића у новој "Суперпотери" у суботу, 10. октобра у 21 час на РТС 1.

]]> Tue, 6 Oct 2026 16:37:58 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6056108/superpotera.html Концерт из Париза https://rts.rs/tv/rts-digital/6055960/koncert-iz-pariza.html Традиционални "Концерт из Париза", којим Француска слави Пад Бастиље, ове године доноси спектакл и магију директно у наше домове. Упркос екстремном топлотном таласу који је одложио почетак програма, уметници су под отвореним небом Марсових поља створили атмосферу за памћење. На монументалној бини под диригентском палицом Данијела Хардинга наступили су Национални оркестар Француске и хор француског Радија, укључујући и Дечји хор који слави 80 година постојања. Светске оперске и инструменталне звезде биле су солисти на овом концерту укључујући Марину Виоти, коју памтимо по историјском наступу на отварању Олимпијских игара, харизматичног Јакуба Јозефа Орлинског, па све до виртуоза на челу Готјеа Каписона и виолинисте Данијела Лозаковича. Изведене су најлепше арије Вердија, Бизеа и Берлиоза а концерт је кулминирао моћном и емотивном Марсељезом.

 

Производња: Редакција музичког програма

 

]]> Tue, 6 Oct 2026 12:38:32 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/6055960/koncert-iz-pariza.html Извор https://rts.rs/tv/rts1/6055932/izvor.html Прва епизода: Уна Станковић и Драган Биорац одлучују да се венчају. Унина породица је из Београда, Драганова из Рамаће, невеликог шумадијског села. И док њихови очеви, Обрен Биорац и Горан Станковић, са радошћу дочекају ову вест, Унина мајка Лола и Драганова Зорка сматрају да су двоје младих са својом одлуком преуранили…

Главне улоге тумаче: Ђорђе Кадијевић, Теодора Драгићевић, Мима Караџић, Александар Ђурица, Слобода Мићаловић, Данијела Нела Михаиловић, Исидора Симијоновић, Љуба Булајић, Александар Вучковић, Огњен Никола Радуловић. Поред њих ту су и: Небојша Миловановић, Милош Влалукин, Злата Нуманагић, Марко Гверо, Горан Шушљик, Ивана Поповић, Бане Видаковић, Тома Трифуновић..

Серија је настала у продукцији РТС-а, док је извршна продукција Vision team. Сценарио су потписали Ђорђе Милосављевић и Мирко Стојковић, а режију Милан Караџић.

Директор фотографије: Далибор Тонковић

Сниматељ звука: Владимир Ћук

Композитор: Марко Матовић

Костимографкиња: Драгица Лаушевић

Сценографкиња: Ивана Протић

Маскер: Александра Павелкић Јанковић

Монтажер: Ареф Зааби

Директор серије: Јована Мијовић

Извршни продуцент: Драган Ђурковић

Супервизор продукције: Милорад Конрад

Уредник серије: Кристина Ђуковић

]]> Tue, 6 Oct 2026 12:22:05 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6055932/izvor.html Извор https://rts.rs/tv/rts1/6055943/izvor.html Друга епизода: Испоставља се да из подршке коју двојица очева, Обрен Биорац и Горан Станковић дају браку своје деце стоје и пословни разлози. Њих двојица наиме планирају да у Рамаћи подигну фабрику воде Амиџин извор. Због тога, и Обрен и Горан желе да њихова деца склопа својеврсни предбрачни уговор, којим ће заштити и будући брак, али своју инвестицију. Они ангажују адвокате, Горан Јована Камбера, престижног београдског адвоката, а Обрен Ратковића, који је прекинуо све везе са адвокатуром откад се повукао у Рамаћу…

Главне улоге играју: Ђорђе Кадијевић, Теодора Драгићевић, Мима Караџић, Александар Ђурица, Слобода Мићаловић, Данијела Нела Михаиловић, Исидора Симијоновић, Љуба Булајић, Александар Вучковић, Огњен Никола Радуловић.

Иза серије "Извор" стоји екипа: директор фотографије Далибор Тонковић, САС, сниматељ звука Владимир Ћук, композитор

Марко Матовић, костимографкиња Драгица Лаушевић, УКСС, сценографкиња Ивана Протић, маскер Александра Павелкић Јанковић, монтажер Ареф Зааби, УФМС, директор серије Јована Мијовић.

Драган Ђурковић је извршни продуцент серије, супервизор продукције Милорад Конрад, а уредник серије Кристина Ђуковић.

]]> Tue, 6 Oct 2026 12:30:11 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6055943/izvor.html Наука 2026: Чудесни Никола Тесла https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055727/nauka-2026-cudesni-nikola-tesla.html Прошло је 170 година од рођења Николе Тесле, поносног и једноставног човека чије су идеје обележиле историју човечанства и тако га сврстале у плејаду аутентичних личности, којe ће без обзира на идеје и нове научне продоре, у историји остати вечно упамћени као људи који су својим хуманим визијама и универзално вредним делом променили свет. Зароните у свет генијалности прослављеног научника и сазнајте без којих његових иновација свет данас не би изгледао исто и зашто је Тесла био човек који је ишао далеко испред свог времена. 

Редакција за науку Образовно-научног програма припремила је документарну емисију "Чудесни Никола Тесла", коју ће премијерно приказати на његов рођендан.

Тесла је био пионир зелене транзиције, дао је допринос и медицини, и оставио детаљне записе о низу здравствених тегоба које су га мучиле и тако довеле до најважнијих открића данашњице. Његови патетни су основица хидроелектране на Нијагариним водопадима. Дружио се и сарађивао са великим именима свог доба из различитих области, попут Марк Твена.

Емисија истражује најважније сегменте Теслиног живота, са освртом на његову посету Београду и на то како је електрификација Чикага покренула Лесковац.

Саговорници су: проф. др Игор Рудан (члан Краљевског научног друштва у Единбургу и шеф Катедре за међународно здравље и молекуларну медицину Универзитета у Единбургу), Владимир Јеленковић (аутор књиге "Скривени свет генија", некадашњи директор Музеја Николе Тесле), проф. др Јован Цветић (Катедра за микроелектронику и техничку физику, Електротехнички факултет Универзитета у Београду), др Жарко Јанда (председник Научног већа Електротехничког института Никола Тесла) и Срђан Митић (председник Удружења "Наше Поречје" и хроничар Вучја).

Уредник: Драгана Даничић

Монтажа: Марко Тисовец

Сценарио и режија: Саша Габрић

]]> Tue, 6 Oct 2026 08:33:55 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055727/nauka-2026-cudesni-nikola-tesla.html Дневник 2 https://rts.rs/tv/rts1/6056262/dnevnik-2.html Уторак, 6. октобар 2026. Самит министара у Београду: Србија, Северна Македонија, Грчка и Бугарска заједно за енергетску стабилност и нове гасне коридоре.

У поноћ истиче рок за избор председника привремених приштинских институција. Нови протести присталица тзв. ОВК.

Масовни напад дроновима на Московску област, има погинулих. Руска војска гађала украјинске дата центре.

Сува земља отежава јесењу сетву. Ратари због сигурнијег приноса сеју веће површине под пшеницом.

Ђоковић после предаје Де Минора освојио седму титулу у Пекингу и 102. у каријери.

Сутра од нуле до 28 степени. Од петка захлађење.

]]> Tue, 6 Oct 2026 20:12:04 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6056262/dnevnik-2.html Еко перспективе: Јужнобанатска равница, III део https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055722/eko-perspektive-juznobanatska-ravnica-iii-deo.html На територији општине Ковин, на ободу Делиблатске пешчаре, коју многи називају „плућима Европе”, налази се село Делиблато. На самом улазу је још један резерват природе – језеро Краљевац је специфично по плутајућим острвима и богато је разноврсном флором и фауном. Богата гастрономска понуда али и Музеј Банатске војне границе привлаче туристе у Делиблато и околна села. Локалитет Корн у Делиблатској пешчари један је од најпознатијих пашњака, где се налази и највеће хранилиште за ретке птице грабљивице. Мало село Шушара припада граду Вршцу. Најзеленије и најчистије село у окружењу добило је име по честим сушама, а познато је и по томе што је водовод имао четири године пре Париза. На излазу из Шушаре многобројни туристи наилазе на најатрактивнији део Делиблатске пешчаре – Загајичка брда.

Уредник емисије: Драгана Живојновић

Сниматељ: Иван Димитријевић

Монтажа: Марија Аранђеловић

Производња: Редакција еколошког програма

]]> Tue, 6 Oct 2026 08:29:29 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055722/eko-perspektive-juznobanatska-ravnica-iii-deo.html Екологизација: Панчевачки рит, I део https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055716/ekologizacija-pancevacki-rit-i-deo.html Београд је чувен као град који излази на две реке, које су вековима биле бедем одбране од освајача. Иако физички близу једној од навећих урбаних целина југоисточне Европе, оне су остале већином нетакнуте, стари Београд још увек није сишао на обале. Део те водене целине је и Панчевачки рит, делимично искрчен и пошумљен, али и даље припада више природи него човеку.

Станиште је великог броја биљних и животињских врста, па тако рит, осим љумских радника, редовно посећују и орнитолози, миколози, ботаничари, али и љубитељи природе из два суседна града на његовим ободима, Београда и Панчева.

Уредник: Бојан Главонић

]]> Tue, 6 Oct 2026 08:26:56 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055716/ekologizacija-pancevacki-rit-i-deo.html Позориште у кући, 15-26 https://rts.rs/tv/rts-drama/6055854/pozoriste-u-kuci-15-26.html Телевизијска серија из 2007. године, римејк истоимене серије из 1972. године. Серија прати живот породице Петровић коју чине-Родољуб, Олга, њихов син Борко, ташта Снежана Николајевић и кућна помоћница тина. Поред њих, неизбежне ликове чине: Васа С.Тајчић, кућни пријатељ, Мајка Вука, Рођина мајка, Чеда Мунгос, хаузмајстор, Рајка, Чедина жена, Клативода, позорник, Бркић, Рођин колега, Ана Шумовић, Снежанина пријатељица из младости.

У серији играју: Драган Бјелогрлић, Наташа Шолак, Тања Бошковић, Марко Бркић, Нада Мацанковић, Бранимир Брстина, Никола Ђуричко, Милена Дравић, Ања Поповић...
Редитељ Мирослав Лекић, сценарио Новак Новак и Ивана Димић (адаптација).

]]> Tue, 6 Oct 2026 15:18:15 +0200 РТС Драма https://rts.rs/tv/rts-drama/6055854/pozoriste-u-kuci-15-26.html Рукумијски посни кувар: На води, 5. ем. https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055712/rukumijski-posni-kuvar-na-vodi-5-em.html Серијал "Рукумијски посни кувар" снимљен је у Манастиру Рукумија по рецептури монахиње Атанасије Рашић. Свака емисија доноси по један посни јеловник припремљен на води. Гледаоци ће имати прилику да завире у манастирску кухињу и сазнају како се припремају: сир од бадема, шницле од коприве, пројара са луком, салама од пасуља, биљно месо, жетварска салата са јестивим цвећем, шпагети са сосом од сунцокрета, пљескавице од сочива и пиринча, пребранац на води, пихтије од боба, кобасица од пшенице, пире од грашка и броколија, посне паштете, рукумијска пита од јабука и друга укусна посна јела.

Ауторка и уредница: Александра Божовић

]]> Tue, 6 Oct 2026 08:24:09 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/6055712/rukumijski-posni-kuvar-na-vodi-5-em.html Халид Бешлић, година за годином https://rts.rs/tv/rts1/6056192/halid-beslic-godina-za-godinom.html "Напиши ми песму о завичају", рекао је Халид Бешлић Мирку Шенковском Џерониму, човеку који има и македонске и славонске крви, и жену из Бихаћа, али нема никакве везе са Романијом. О њој је слушао из Халидових прича. Бешлић није хтео да то буде нешто јефтино, типа "село моје завичају мио, где сам досад био!" Џерониму је споменуо топониме који га подсећају на младост и прву љубав. Али баш као што ни Драгиша Недовић није имао везе са Вишеградом, а написао је најлепшу песму о том граду, тако је и Џеронимо већ сутрадан имао спреман текст и песму о Романији.

"Направи ми песму", рекао је Халид Бешлић Жељку Јоксимовићу када му је дао текст Фахрудина Пецикосе који је био инспирисан љубављу и реком Миљацком. "Миљацка" ће постати још један велики хит.

Неки певачи живе од старе славе, неки готово да пензију дочекају певајући више деценија старе хитове. То није био случај са Халидом Бешлићем. Заправо, тешко да би се могло рећи ко је био популарнији – млади или зрели Халид.

Млади је имао ту срећу да је у једној сарајевској кафани 70-их година срео текстописца и композитора Назифа Гљиву. Гљива је 1984. написао речи песме која ће обојици променити живот. "Нећу, нећу дијаманте" постао је велики хит, али је постао и животни мото Халида Бешлића, човека кога слава није ни мало променила и који је, како су његови пријатељи говорили помогао многима али није дао да се о томе говори.

Бешлић се увек трудио да наредни хит буде потпуно другачији од оног претходног, а Назиф Гљива, пишући за Бешлића, никад се није понављао. После песме "Нећу, нећу дијаманте", стигле су потпуно различите песме - "И занесен том љепотом" и "Златне струне".

И то су само неке од песама, а Халид Бешлић имао их је чак 200. Није само био велика звезда Балкана. Био је један од ретких који је могао да каже да је код своје куће и онда када је био у кући у Сарајеву и онда када је био у родној кући на Романији.

О "тесару који је направио велике хитове", како су га новинари описивали, у емисији говоре: кум Халида Бешлића Машо Шиповац, музичар Жељко Јоксимовић, текстописац и композитор Назиф Гљива, аранжер, композитор и музичар Драган Стојковић Босанац, редитељ Рајко Грлић и сценариста Наташа Дракулић.

Аутори: Стеван Костић, Ђорђе Славковић и Сања Драгићевић Бабић

]]> Tue, 6 Oct 2026 19:01:58 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6056192/halid-beslic-godina-za-godinom.html Омладинска штампа у Југославији https://rts.rs/tv/rts2/6056176/omladinska-stampa-u-jugoslaviji.html Омладинска штампа осамдесетих година, иако и даље под надзором државе, све више постаје место другачијих и отворених погледа на свет. Алтернативна култура и рокенрол били су одраз бунта младе урбане генерације, а о томе се у Београду писало у омладинским и музичким листовима као што су "Џубокс", "Студент", "Рок" и "Ритам", мада се сећамо и загребачког листа "Полет", пријатељске редакције Џубокса. По чему су се разликовали и колики утицај су имали на младе генерације? Који су рок критичари посебно љутили читаоце и који се интервјуи и данас препричавају? Уз причу о часопису "Рок" подсећамо се и важних музичких активности које је редакција овог листа организовала – "Ју рок мисија" у Београду и концерт београдских бендова у Загребу "Боље вас нашли".

У емисији говоре: Петар Пеца Поповић, Петар Јањатовић, Драган Амброзић, Драган Кремер, Александар Бошковић, Љубица Спасковска, Владимир Стакић, Момчило Рајин и Војислав Пантић.

Аутор: Ивана Нићифоровић

]]> Tue, 6 Oct 2026 16:15:06 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/6056176/omladinska-stampa-u-jugoslaviji.html