РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Еду глобал, 314. еп. https://rts.rs/tv/rts-nauka/6084788/edu-global-314-ep.html Природа без граница – очување екосистема, климатски изазови и суживот са дивљим животињама Заштита природе, очување биодиверзитета и обнова екосистема све су важнији задаци земаља Западног Балкана, које кроз заједничке планове до 2030. године настоје да сачувају природна станишта и вредне екосистеме.

Истовремено, климатске промене доносе све израженије последице, због чега правовремена и поуздана временска прогноза постаје један од важних алата за смањење ризика и штете.

Од топљења глечера и последица климатских промена на острвским државама, до заједничких иницијатива Србије и Црне Горе за развој шумског туризма у пограничним подручјима, све је више примера који показују колико су заштита природе и одрживо управљање ресурсима важни за будућност региона. Шетња кроз шуме и планине, планинарење, терапија шумом и посматрање птица отварају нове могућности за развој туризма, али и за јачање свести о значају очувања природног окружења.

С друге стране, све чешћи сусрети људи са медведима и дивљим свињама у близини насеља указују на сложен однос човека и дивљих животиња, као и на потребу да се боље разумеју узроци њиховог приближавања људским стаништима.

 

Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић

]]>
Mon, 16 Nov 2026 13:16:54 +0100 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/6084788/edu-global-314-ep.html
Око: Како се топио катран https://rts.rs/tv/rts-sat/6084806/oko-kako-se-topio-katran.html Јабланица, Доброселица, цркве брвнаре, Турци и виле

Тамо, где природа још уме да говори, сваки бор чува по неку причу. На златиборским обронцима, далеко од великих путева, стоје села која су сачувала оно што градови олако заборављају. Своје памћење. 
Једно село, чијем је имену кумовао цар Душан. Доброселица.

Друго, познато по катрану, црном злату, које се некада из луча, цедио готово у свакој кући. Јабланица.

Сања Драгићевић Бабић
Сања Драгићевић Бабић

Оба села крију исто благо. Необичне, историјски значајне, заштићене, другачије - цркве брвнаре. Мале по мери човека, велике по ономе што чувају. Око њих и данас стоје борови столоваши. Неки од њих, према предању, памте Косовску битку.

Какве везе са овим селима имају Цар Душан и Милош Обреновић? Шта крију цркве брвнаре, а шта памте данашњи мештани?

Аутор: Сања Драгићевић Бабић

 
]]>
Mon, 16 Nov 2026 13:51:37 +0100 РТС Свет https://rts.rs/tv/rts-sat/6084806/oko-kako-se-topio-katran.html
Азија: Срце сушног подручја https://rts.rs/tv/rts-nauka/6084779/azija-srce-susnog-podrucja.html У самом срцу Азије простире се огромно сушно подручје, од Арабијског полуострва на западу, па све до источне Кине. То су негостољубиве пустиње у којима је сваки облик живота доведен до границе опстанка. У пустињи Гоби пратимо невероватну борбу за преживљавање, док се у Кини налази Такламакан – пустиња коју називају „морем смрти“. Али, на јужном рубу овог азијског „сушног срца“, налази се пустиња која врви од живота. Тар у Индији најгушће је насељена пустиња на свету, са око 20 милиона људи, али и дом бројним животињским врстама. Како је могуће опстати у тако екстремним условима?

]]>
Mon, 16 Nov 2026 13:12:45 +0100 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/6084779/azija-srce-susnog-podrucja.html
Корзо - документарни серијал, 4. епизода https://rts.rs/tv/rts1/6084935/korzo---dokumentarni-serijal-4-epizoda.html Након подсећања на изузетне људе и догађаје који су обележили еру шездесетих - кроз две епизоде, трећом је започето а у овој следи наставак путовања кроз седму деценију прошлог века. Следи подсећање на популарне и вољене филмове и серије, на еру када су филмске реплике живеле дуго после одјавног рола, а серије окупљале читаве породице.  Било је то време када су се у целој држави сви смејали истим репликама, сви навијали за исте јунаке и без превода разумели различите језике и дијалекте...

Како је "Позориште у кући", од оспораване ТВ серије, постало југословенски телевизијски феномен? И како су глумци, играјући породицу Петровић, то заиста постали - и ван филмског студија? 

За "Корзо" је говорио и глумац Бранко Цвејић, о необичном путовању "Грлом у јагоде" кроз генерације и градове, као и о Београду који је у тој ТВ серији "препознао сопствени дух". 

Сазнаћете и зашто легендарни Петар Божовић не може да задржи сузе док гледа сцену из серије "Више од игре" - у којој су Зоран Радмиловић, Власта Велисављевић и Весна Малохоџић? Глумац Жарко Радић поверава сећања на велику популарност серије "Капелски кресови" и како је, заједно са великим Павлом Вуисићем - уместо на снимању серије у Горском котару, завршио у Истри...

Ова епизода серијала "Корзо" доноси и сећање на глумце који су данас важан део нашег колективног памћења, а који су неке од својих највећих улога остварили управо седамдесетих година мунулог века: Милена Дравић, Бата Живојиновић, Бата Стојковић, Драган Николић, Зоран Радмиловић, Павле Вуисић, Радмила Савићевић...

Корзо, документарни ТВ серијал о изузетним људима и догађајима који су обележили једно време - пратите средом на РТС 1 од 21.55.

]]>
Mon, 16 Nov 2026 15:09:42 +0100 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6084935/korzo---dokumentarni-serijal-4-epizoda.html
Добро је, добро је знати: Хроничне неуролошке болести, чекајући оптогенетику https://rts.rs/tv/rts-nauka/6084715/dobro-je-dobro-je-znati-hronicne-neuroloske-bolesti-cekajuci-optogenetiku.html У званичним саопштењима о Нобеловој награди наглашено је да оптогенетика фундаментално мења начин на који се истражују и лече хроничне неуролошке болести. Према званичним подацима Светске здравствене организације, само четири хроничне неуролошке болести погађају више од 565 милиона људи широм света и преко 650.000 грађана Србије. Пацијенте који се суочавају са депресијом, неуропатијом, деменцијом и Паркинсоновом болешћу веома интересује развој нових, прецизних терапија попут оптогенетике. Колико је све то далеко од нас, да ли је само питање времена када ће се ова научна сазнања имплементирати у нашу праксу? До тада, колики је домет савремене неурологије? Ова питања поставићемо госту у студију, проф. др Ранку Раичевићу, председнику Удружења науролга Западног Балкана.

Медицину је завршио у Београду са високим просеком, а одмах након лекарског стажа улази у професионалну војну службу. И корак по корак – радио је као лекар опште праксе и управник гарнизонске амбуланте, пре него што се усмерио ка неурологији.

Након специјализације на ВМА, брзо пролази кроз све академске и војне чинове. Постао је начелник одељења, затим заменик, а убрзо преузима и руковођење Клиником за неурологију ВМА. Паралелно добија чин пуковника и звање редовног професора. Његов рад обележило је писање и истраживање више од 600 научних радова и више од 20 уџбеника и монографија. Нису изостале вишеструке награде за аутора године у стручним медицинским часописима као и руковођење међународним пројектима о Паркинсоновој болести, мултилој склерози, болестима крвних судова и још много тога…

Поред рада са пацијентима проф. Раичевић посвећен је Друштву неуролога Србије, представља домаћу медицину у стручним панелима Европске неуролошке академије и Светског друштва неуролога. Поносан на своје две ћерке и врло задовољан што је једногласно изабран за председника Удружења неуролога Западног Балкана.

Добро је данас говорити о овим открићима која доносе светло у науку. Ипак, пут је био дуг, са много лутања и неразумевања. Кроз наше рубрике, враћамо точак историје - како су медицина и друштво некада гледали на неуролошке болести…

Уредник Маријана Вук Мрђа, монтажер Александра Виријевић Павлек, редитељ Драгица Гачић

]]>
Mon, 16 Nov 2026 12:25:03 +0100 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/6084715/dobro-je-dobro-je-znati-hronicne-neuroloske-bolesti-cekajuci-optogenetiku.html
Младе баке су будућност дедовине https://rts.rs/tv/rts1/6084618/mlade-bake-su-buducnost-dedovine.html Ова епизода посвећена је младим бакама и мајкам - женама, које су већ са двадесетак година преузеле одговорност за нове животе и оним женама које су у четрдесетим осетиле чари љуљања унука. Домаћица нове епизоде, Данка (48), већ годину дана мало по мало покушава да спасе своју дедовину у Новом Селу код Сокобање. Постала је мајка у својим двадесетим, сада и њена ћерка долази трудна други пут - прво дете родила је у 21. години. Зато имамо домаћицу младу баку јер је бирала пут налик нашим бакама, које често нису имале једну седу кад су добиле унучиће.

Данки је највећи саборац супруг Топлица, али ће јој и старији сестра и брат помоћи да обнова куће, у којој су одрасли - успе. Кућа је за фамилију важна јер су у њој рођени Данкин покојни отац и стриц. Већ 11 месеци трају покушаји ове фамилије да спасе дедовину, стару преко 100 година. 

Планину Девицу, надомак Сокобање некада је красило Ново Село - препуно људи. Сада је тамо тек десетак становника, који живе у тој нетакнутој природи. Данкини отац и мајка одгајали су децу у тешким условима у овом забаченом месту. Ипак и у доба сиромаштва и муке, породично имање је сачувано за нове генерације. 

Прошло је два века од када је Данкин наврдеда Стојан дошао у овај крај. Од тада, преко 200 потомака носи преизме Стојановић. 

Тим документарног серијала "Моја дедовина" помаже учесницима сваке акције обнове дедовина са нешто више од три хиљаде евра - да се купи грађевински материјал. Обавеза домаћина је да окупи "мобу" - што више пријатеља, рођака и комшија - који ће им при овом важном послу помоћи...

Баба Данка има унука од сина, унуку од ћерке и чека још једно унуче. Решила је да за њих среди своју дедовину - да би њена унучад добила прилику да тамо проживе детињство какво је она имала.

]]>
Mon, 16 Nov 2026 15:12:16 +0100 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6084618/mlade-bake-su-buducnost-dedovine.html
Студио знања: Веровање https://rts.rs/tv/rts-nauka/6084755/studio-znanja-verovanje.html Не пролазимо испод мердевина, куцамо о дрво да не урекнемо срећу, читамо хороскоп „из забаве“, а онда запамтимо баш оно што нам се обистинило. Верујемо у судбину, интуицију, карму, науку, алгоритме или људе које пратимо на друштвеним мрежама. Намеће се питање - да ли је човек икада живео без веровања? Од народних предања до савремених митова, ове недеље у Студију знања истражујемо шта све обликује наше погледе на свет и зашто нам је веровање често важније од чињеница. У првом делу емсије наши саговорници на ту тему су Весна Марјановић, етнолог и Мартина Кварантан Шмитран, психотерапеут, док су у другом делу то проф. Бошко Сувајџић са Филолошког факултета Универзитета у Београду, Марија Симојловић, комуниколог и Душица Ковачевић, бабица из ,,Беби контроле“.

 

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељ: Маја Бојић

Редитељ: Александар Јован Крстић

]]>
Mon, 16 Nov 2026 12:39:30 +0100 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/6084755/studio-znanja-verovanje.html
Моја дедовина: Младе баке су будућност дедовине https://rts.rs/tv/rts-sat/6084823/moja-dedovina-mlade-bake-su-buducnost-dedovine.html Ова епизода посвећена је младим бакама и мајкам - женама, које су већ са двадесетак година преузеле одговорност за нове животе и оним женама које су у четрдесетим осетиле чари љуљања унука.

Домаћица нове епизоде, Данка (48), већ годину дана мало по мало покушава да спасе своју дедовину у Новом Селу код Сокобање. Постала је мајка у својим двадесетим, сада и њена ћерка долази трудна други пут - прво дете родила је у 21. години. Зато имамо домаћицу младу баку јер је бирала пут налик нашим бакама, које често нису имале једну седу кад су добиле унучиће.

"Моја дедовина"

Данки је највећи саборац супруг Топлица, али ће јој и старији сестра и брат помоћи да обнова куће, у којој су одрасли - успе. Кућа је за фамилију важна јер су у њој рођени Данкин покојни отац и стриц. Већ 11 месеци трају покушаји ове фамилије да спасе дедовину, стару преко 100 година. 

"Моја дедовина"

Планину Девицу, надомак Сокобање некада је красило Ново Село - препуно људи. Сада је тамо тек десетак становника, који живе у тој нетакнутој природи. Данкини отац и мајка одгајали су децу у тешким условима у овом забаченом месту. Ипак и у доба сиромаштва и муке, породично имање је сачувано за нове генерације. 

"Моја дедовина"

Прошло је два века од када је Данкин наврдеда Стојан дошао у овај крај. Од тада, преко 200 потомака носи преизме Стојановић. 

"Моја дедовина"

Тим документарног серијала "Моја дедовина" помаже учесницима сваке акције обнове дедовина са нешто више од три хиљаде евра - да се купи грађевински материјал. Обавеза домаћина је да окупи "мобу" - што више пријатеља, рођака и комшија - који ће им при овом важном послу помоћи...

"Моја дедовина"

Баба Данка има унука од сина, унуку од ћерке и чека још једно унуче. Решила је да за њих среди своју дедовину - да би њена унучад добила прилику да тамо проживе детињство какво је она имала.

"Моја дедовина"
 
]]>
Mon, 16 Nov 2026 14:14:37 +0100 РТС Свет https://rts.rs/tv/rts-sat/6084823/moja-dedovina-mlade-bake-su-buducnost-dedovine.html
Нови почетак 5 - Породица Радосављевић (Параћин), 3. емисија https://rts.rs/tv/rts-zivot/6084563/novi-pocetak-5---porodica-radosavljevic-paracin-3-emisija.html У трећој емисији пете ТВ сезоне, тим националног хуманитарног пројекта и ТВ серијала води вас у општину Параћин. Упутили су се у овај крај наше земље на позив брачног пара Радосављевић. Јелена и Момир имају петоро деце, узраста од годину и по до десет година. Живе у заједничком дому са његовим родитељима и братом али је кућа постала тесна када се и брат оженио.

Због тога су Радосављевићи пожелели да се осамостале и пронађу сопствени дом. Момир ради као електричар, Јелена се бави плесом а заједничка жеља им је да имају још деце.

Марија Вељковић је и овога пута несебично помогла и учествовала у свим фазама акције, те је заједно са локалном самоуправом истражила и нашла три слободне куће на продају, које се са буџетом уклапају у конкурс Министарства за бригу о селу.

Није било лако пронаћи адекватну кућу имајући у виду да се ради о седмочланој породици. Након што су Радосављевићи одабрали погоднију кућу за свој нови животни почетак, уследило је прикупљање документације а потом и пријава на конкурс, који је у току. 

Након усељења, сада већ по традицији - тим пројекта "Нови почетак" је додатно допринео да економска будућност и ове породице буде извеснија и да са више радости иду у сусрет остварењу заједничке жеље за проширењем породице. У ери све нижег наталитета, Јелена и Момир Радосављевић су пример и инспирација- да је све могуће уколико имате јасне циљеве и добру вољу. 

]]>
Mon, 16 Nov 2026 14:56:03 +0100 РТС Живот https://rts.rs/tv/rts-zivot/6084563/novi-pocetak-5---porodica-radosavljevic-paracin-3-emisija.html
Андре Рију: Тајни састојак успеха https://rts.rs/tv/rts-digital/6084764/andre-riju-tajni-sastojak-uspeha.html Завирите иза кулиса концерта Андреа Рија на тргу Врајтхоф! У Мастрихту – родном граду маестра Ријуа – током дванаест летњих вечери, чувени трг Врајтхоф претвара се у епицентар светске музичке сцене где више од 150.000 посетилаца дели радост живљења уз чувени оркестар "Јохан Штраус".

Шта је тајни састојак успеха овог уметника? Како се гради породица на сцени и иза ње, сазнајемо у ексклузивним интервјуима са маестром и сарадницима који уз њега корачају деценијама. Завирићемо у просторије у којима се планирају светске турнеје. Од магичног студија, тонске режије и раскошних костима, до дворца из 15. века – ова емисија доноси причу о ентузијазму, снази снова и емоцијама које бришу све границе.

Аутор емисије: Јована Дукић

]]>
Mon, 16 Nov 2026 13:05:22 +0100 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/6084764/andre-riju-tajni-sastojak-uspeha.html
Пупин https://rts.rs/tv/rts-sat/6084884/pupin.html Епизода 6: После дуже времена, Пупин се, 1883. враћа у Идвор, где као повратник из далеке Америке одмах привлачи велику пажњу својих земљака, којима жели да пренесе шта у савременом свету значи слобода и на који начин се треба за слободу борити; усред реченице да је Аустроугарска тиранска, деспостска и неслободна Царевина, на вратима куће у којој су се окупили појављују се гласници Жупана и "моле" Пупина да посети - истог трена - Жупана у његовом двору. Пупиново агитовање против аустријске власти над Србима све је запаженије, али он не одступа од својих ставова. Док га муче мисли о томе како би му живот изгледао да се није одлучио да заплови преко океана, мајка Пијада охрабрује сина својом непогрешивом вером у његов лични пут – пут стицања знања на пољу науке.

Идвор Етно Село Купиново; Млади Пупин - Реља Штиглић, Пијада - Дубравка Ковјанић
Идвор Етно Село Купиново; Млади Пупин - Реља Штиглић, Пијада - Дубравка Ковјанић

Насловну улогу игра Драган Мићановић. У улози младог Михајла Пупина је Реља Штиглић, док Пупина као дечака игра Никола Јонић. У серији глуме: Јован Јовановић, Филип Станковски, Сара Цизељ, Љубомир Бандовић, Дубравка Ковјанић, Катарина Жутић, Славиша Чуровић, Радивоје Буквић, Ника Розман, Сергеј Трифуновић, Теодора Драгићевић, Небојша Миловановић и други.

Лов Купиново; Млади Пупин - Реља Штиглић
Лов Купиново; Млади Пупин - Реља Штиглић

Серију су, према причи Данила Бећковића, креирали Данило Бећковић и Анета Ивановић. Сценарио за прву епизоду потписују Ђорђе Милосављевић, Душан Булић и Данило Бећковић. Редитељ серије је Данило Бећковић.

На серији су радили: костимограф Невена Миловановић, сценографи Јелена Мирковић и Ана Милошевић, монтажер Александар Поповић, директор фотографије Бојана Андрић, композитор Марко Кон.

Извршни продуценти су Марко Паљић и Ана Гобељић. Супервизор продукције је Марија Берета, а уредник серије Кристина Ђуковић.

]]>
Mon, 16 Nov 2026 14:39:45 +0100 РТС Свет https://rts.rs/tv/rts-sat/6084884/pupin.html
Пупин https://rts.rs/tv/rts1/6084766/pupin.html Епизода 4: Након пар година проведених у Америци, будући без конкретних вештина, Пупин не успева да се докопа било каквог посла који би му омогућио напредак, па се његов живот у обећаној земљи своди на преживљавање: на ивици је снага и делује му да је јако далеко од свог циља. Добија посао ложача у фабрици кекса у Њујорку где развија пријатељство са необичним Џимом, али и Билхарцом, немачким емигрантом који својим неконвенционалним идејама подстичу развој Пупинових амбиција. Док се њих двојица боре за Пупинову душу, њега све време занима само црвенокоса Џејн у коју се заљубио и којој планира да тог дана призна своја осећања, док снови о даљем школовању на Колеџу Колумбија неприметно бледе.

Насловну улогу игра Драган Мићановић. У улози младог Михајла Пупина је Реља Штиглић, док Пупина као дечака игра Никола Јонић. У серији глуме: Јован Јовановић, Филип Станковски, Сара Цизељ, Љубомир Бандовић, Дубравка Ковјанић, Катарина Жутић, Славиша Чуровић, Радивоје Буквић, Ника Розман, Сергеј Трифуновић, Теодора Драгићевић, Небојша Миловановић и други.

Серију су, према причи Данила Бећковића, креирали Данило Бећковић и Анета Ивановић. Сценарио за прву епизоду потписују Гргур Струјић, Филип Вујошевоћ и Данило Бећковић. Редитељ серије је Данило Бећковић.

На серији су радили: костимограф Невена Миловановић, сценографи Јелена Мирковић и Ана Милошевић, монтажер Александар Поповић, директор фотографије Бојана Андрић, композитор Марко Кон.

Извршни продуценти су Марко Паљић и Ана Гобељић. Супервизор продукције је Марија Берета, а уредник серије Кристина Ђуковић.

]]>
Mon, 16 Nov 2026 13:15:29 +0100 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6084766/pupin.html
Пупин https://rts.rs/tv/rts1/6084799/pupin.html Епизода 5: Сада већ студент ка колеџу Колумбија, Пупин покушава да пронађе своје место и, као и раније, помири две наизглед непомирљиве стране своје личности – експлозивну нарав склону акцији и авантури и дубоку потребу за посвећивању науци. Господин Ротерфорд, један од најутицајнијих људи са Колумбија колеџа, позива Пупина да буде и тутор његовом сину. Док покушава да добије више образовања из науке, Пупин покушава да доведе у ред младог Винтропа, момка из високог њујоршког друштва склонијег забави него науци. Јер, у случају успеха у том подухвату, могао би да да добије стипендију за одлазак на докторске студије у Европи. Пупин је фасциниран великим британским научницима Максвелом и Фарадејем и схвата да би уз помоћ Ротерфорда могао да настави школовање у Кембриџу, тада водећем центру за изучавање физике. Да ли ће му то поћи за руком?

Насловну улогу игра Драган Мићановић. У улози младог Михајла Пупина је Реља Штиглић, док Пупина као дечака игра Никола Јонић. У серији глуме: Јован Јовановић, Филип Станковски, Сара Цизељ, Љубомир Бандовић, Дубравка Ковјанић, Катарина Жутић, Славиша Чуровић, Радивоје Буквић, Ника Розман, Сергеј Трифуновић, Теодора Драгићевић, Небојша Миловановић и други.

Серију су, према причи Данила Бећковића, креирали Данило Бећковић и Анета Ивановић. Сценарио за прву епизоду потписују Филип Вујошевоић, Душан Булић и Данило Бећковић. Редитељ серије је Данило Бећковић.

На серији су радили: костимограф Невена Миловановић, сценографи Јелена Мирковић и Ана Милошевић, монтажер Александар Поповић, директор фотографије Бојана Андрић, композитор Марко Кон.

Извршни продуценти су Марко Паљић и Ана Гобељић. Супервизор продукције је Марија Берета, а уредник серије Кристина Ђуковић.

]]>
Mon, 16 Nov 2026 13:29:50 +0100 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6084799/pupin.html
Пупин https://rts.rs/tv/rts1/6084858/pupin.html Епизода 6: После дуже времена, Пупин се, 1883. враћа у Идвор, где као повратник из далеке Америке одмах привлачи велику пажњу својих земљака, којима жели да пренесе шта у савременом свету значи слобода и на који начин се треба за слободу борити; усред реченице да је Аустроугарска тиранска, деспостска и неслободна Царевина, на вратима куће у којој су се окупили појављују се гласници Жупана и "моле" Пупина да посети - истог трена - Жупана у његовом двору. Пупиново агитовање против аустријске власти над Србима све је запаженије, али он не одступа од својих ставова. Док га муче мисли о томе како би му живот изгледао да се није одлучио да заплови преко океана, мајка Пијада охрабрује сина својом непогрешивом вером у његов лични пут – пут стицања знања на пољу науке.

Насловну улогу игра Драган Мићановић. У улози младог Михајла Пупина је Реља Штиглић, док Пупина као дечака игра Никола Јонић. У серији глуме: Јован Јовановић, Филип Станковски, Сара Цизељ, Љубомир Бандовић, Дубравка Ковјанић, Катарина Жутић, Славиша Чуровић, Радивоје Буквић, Ника Розман, Сергеј Трифуновић, Теодора Драгићевић, Небојша Миловановић и други.

Серију су, према причи Данила Бећковића, креирали Данило Бећковић и Анета Ивановић. Сценарио за прву епизоду потписују Ђорђе Милосављевић, Душан Булић и Данило Бећковић. Редитељ серије је Данило Бећковић.

На серији су радили: костимограф Невена Миловановић, сценографи Јелена Мирковић и Ана Милошевић, монтажер Александар Поповић, директор фотографије Бојана Андрић, композитор Марко Кон.

Извршни продуценти су Марко Паљић и Ана Гобељић. Супервизор продукције је Марија Берета, а уредник серије Кристина Ђуковић.

]]>
Mon, 16 Nov 2026 14:35:14 +0100 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6084858/pupin.html
Пупин https://rts.rs/tv/rts-sat/6084876/pupin.html Епизода 5: Сада већ студент ка колеџу Колумбија, Пупин покушава да пронађе своје место и, као и раније, помири две наизглед непомирљиве стране своје личности – експлозивну нарав склону акцији и авантури и дубоку потребу за посвећивању науци. Господин Ротерфорд, један од најутицајнијих људи са Колумбија колеџа, позива Пупина да буде и тутор његовом сину. Док покушава да добије више образовања из науке, Пупин покушава да доведе у ред младог Винтропа, момка из високог њујоршког друштва склонијег забави него науци. Јер, у случају успеха у том подухвату, могао би да да добије стипендију за одлазак на докторске студије у Европи. Пупин је фасциниран великим британским научницима Максвелом и Фарадејем и схвата да би уз помоћ Ротерфорда могао да настави школовање у Кембриџу, тада водећем центру за изучавање физике. Да ли ће му то поћи за руком?

Колумбија УниверизтетНародна Скупштина; Млади Пупин - Реља Штиглић
Колумбија УниверизтетНародна Скупштина; Млади Пупин - Реља Штиглић

Насловну улогу игра Драган Мићановић. У улози младог Михајла Пупина је Реља Штиглић, док Пупина као дечака игра Никола Јонић. У серији глуме: Јован Јовановић, Филип Станковски, Сара Цизељ, Љубомир Бандовић, Дубравка Ковјанић, Катарина Жутић, Славиша Чуровић, Радивоје Буквић, Ника Розман, Сергеј Трифуновић, Теодора Драгићевић, Небојша Миловановић и други.

Колумбија Универзитет Ротефордов кабинет, Општина Савски Венац; Ротефорд - Marc Cram
Колумбија Универзитет Ротефордов кабинет, Општина Савски Венац; Ротефорд - Marc Cram

Серију су, према причи Данила Бећковића, креирали Данило Бећковић и Анета Ивановић. Сценарио за прву епизоду потписују Филип Вујошевоић, Душан Булић и Данило Бећковић. Редитељ серије је Данило Бећковић.

На серији су радили: костимограф Невена Миловановић, сценографи Јелена Мирковић и Ана Милошевић, монтажер Александар Поповић, директор фотографије Бојана Андрић, композитор Марко Кон.

Извршни продуценти су Марко Паљић и Ана Гобељић. Супервизор продукције је Марија Берета, а уредник серије Кристина Ђуковић.

]]>
Mon, 16 Nov 2026 14:35:36 +0100 РТС Свет https://rts.rs/tv/rts-sat/6084876/pupin.html
Дневник 2 https://rts.rs/tv/rts1/6085136/dnevnik-2.html Понедељак, 16. новембар 2026. Ухапшен декан новосадског ДИФ-а Патрик Дрид, одлука о његовој смени одложена. Радивоје Стојковић више није директор Јовине гиманзије.

Представници Студентске листе на Европском форуму о проширењу у Бриселу поручили да желе демократску Србију и ближу сарадњу са Европском унијом.

Кривична пријава три организације Срба са Косова и Метохије против Вучића, Дачића, Брнабићеве, Петковића и Ракића.

Прва честитка за избор новог председника Скупштине Србије и позив за посету и сарадњу стићи ће из Бања Луке, поручено са конститутивне седнице Скупштине Српске.

Сутра умерено облачно са сунчаним периодима и топлије, до 21 степен, увече киша.

]]>
Mon, 16 Nov 2026 19:34:27 +0100 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6085136/dnevnik-2.html
Србија на вези: Лео Мартин, 2. део https://rts.rs/tv/rts-sat/6084923/srbija-na-vezi-leo-martin-2-deo.html У време планираних наступа у земљама западне Европе и сарадње са највећим звездама попут Тома Џонса, Инглберта Хампердинка, Дасти Спрингфилд... позива за сарадњу америчке продуцентске куће Си Би Ес, Лео одлучује да напусти све и врати се у Југославију... У првој емисији Лео нас је причом и музиком вратио у године које гледано из данашње перспективе, чини се, изгледају идилично. Београдски клубови и игранке, телевизијски програм, музика уз коју се некада плесало и уживало, начин на који је дисао Београд али и Југославија...

Лео Мартин Лео Мартин

Зашто је у јеку припрема за турнеје са Томом Џонсом и другим врсним музичарима донео неочекивану одлуку која је запањила све, а посебно продуцента Си Би Ес-а? Шта су предности а шта недостаци живота на светским позорницама и у студијима?

Лео Мартин и Јова Радовановић и шоу програму Лео Мартин и Јова Радовановић и шоу програму

По повратку у Београд уследио је позив "Седморице младих" да им се придружи на турнеји по Совјетском Савезу. Иако му је одмор био неопходан, није одбио другове које је познавао још из школских дана... Како је доживео концерте и публику на истоку?

Лео, Нада Кнежевић и Ладо Лесковар у Русији Лео, Нада Кнежевић и Ладо Лесковар у Русији

Зашто му је кашњење на музички фестивал "Сунчев брег" у Софији променило живот? Како деценијама негује љубав према бугарској редитељки Васји Колевој?

Лео са супругом Васјом Лео са супругом Васјом

Видећете и одломак из чувеног шоу програма бугарског глумца Тодора Колева који је био једна од најгледанијих емисија у тој суседној земљи...

Тодор Колев и Лео Мартин Тодор Колев и Лео Мартин

О јединственом гласу а посебно ванвременским мелодијама Леа Мартина говори чињеница да су многи музичари касније изводили његове нумере, Ван Гог, Лаура 2000, Лутке... 

Лео Мартин и Тамара Дрезгић на снимању емисије Лео Мартин и Тамара Дрезгић на снимању емисије

Уредник емисије Тамара Дрезгић

]]>
Mon, 16 Nov 2026 14:56:43 +0100 РТС Свет https://rts.rs/tv/rts-sat/6084923/srbija-na-vezi-leo-martin-2-deo.html
Како се топио катран https://rts.rs/tv/rts1/6084793/kako-se-topio-katran.html Јабланица, Доброселица, цркве брвнаре, Турци и виле Тамо, где природа још уме да говори, сваки бор чува по неку причу. На златиборским обронцима, далеко од великих путева, стоје села која су сачувала оно што градови олако заборављају. Своје памћење. 
Једно село, чијем је имену кумовао цар Душан. Доброселица.

Друго, познато по катрану, црном злату, које се некада из луча, цедио готово у свакој кући. Јабланица.

Оба села крију исто благо. Необичне, историјски значајне, заштићене, другачије - цркве брвнаре. Мале по мери човека, велике по ономе што чувају. Око њих и данас стоје борови столоваши. Неки од њих, према предању, памте Косовску битку.

Какве везе са овим селима имају Цар Душан и Милош Обреновић? Шта крију цркве брвнаре, а шта памте данашњи мештани?

Аутор: Сања Драгићевић Бабић

]]>
Mon, 16 Nov 2026 19:03:27 +0100 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/6084793/kako-se-topio-katran.html
Нови почетак 5 - Породица Тодоровић (Пирот), 4. емисија https://rts.rs/tv/rts-zivot/6084576/novi-pocetak-5---porodica-todorovic-pirot-4-emisija.html Четврту епизоду пете ТВ сезоне националног хуманитарног пројекта и телевизијског серијала "Нови почетак" посветили смо породици Тодоровић из Пирота. Тим емисије стигао је у овај крај наше земље на позив младог брачног пара - Миле и Ђорђа Тодоровића. Она је по струци куварица, Ђорђе је варилац и имају једногодишњу ћерку, Јану.

Њихова перспективна занимања, олакшала су стручном тиму емисије задатак да и овој породици осмисле бизнис план који ће им омогућити стабилније приходе и извеснију економску будућност.

Претходно је брачни пар, уз помоћ локалне самоуправе, избабрао кућу која им највише одговара. Бирали су између три породична објекта која су на продају у том крају, а средства за куповину куће одобрило је Министарство за бригу о селу. Према овогодишњем Конкурсу за 2026. годину (Конкурс за доделу бесповратних средстава за куповину куће са окућницом), макисмални износ је повећан на 1.5 милиона динара. 

У свој нови дом, Тодоровићи су се преселили из куће Ђорђевих родитеља и нису крили радост и узбуђење што им је омогућено да се најзад осамостале и буду своји на своме. 

Наравно, ни овога пута нису изостали бројни поклони којима ће и ова породична заједница започети ново поглавље свог живота. Уз опрему и машине које су добили, биће у прилици да себи обезбеде сигурну егзистенцију и достојанствен породични живот на селу.

]]>
Mon, 16 Nov 2026 14:38:30 +0100 РТС Живот https://rts.rs/tv/rts-zivot/6084576/novi-pocetak-5---porodica-todorovic-pirot-4-emisija.html
Кошарка (ж) - Кв. за ЕП 2027: Словачка - Србија https://rts.rs/tv/rts2/6084883/kosarka-z---kv-za-ep-2027-slovacka---srbija.html Након победе над Холандијом, кошаркашице Србије корак су ближе пласману на Европско првенство. Квалификациони пут се наставља.

]]>
Mon, 16 Nov 2026 15:43:33 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/6084883/kosarka-z---kv-za-ep-2027-slovacka---srbija.html