Велика је привилегија и одговорност бити селектор најкошаркашкије нације у Европи и сести на столицу на којој су седели Светислав Пешић, Душан Ивковић, Жељко Обрадовић, Александар Ђорђевић.

Горислав Папић

Почео је на најбољи могући начин, са две победе али тек сад следе највећи изазови. Први на реду је вицешампион Европе Турска.

С каквом репрезентацијом ћемо на мегдан Турцима? У каквом саставу ће да игра Турска а у каквом Србија? Зашто је Ергину Атаману неупоредиво лакше?

Шта нас све чека на путу до Светског првенства у Дохи?

Да ли ћемо у Дохи или можда и пре ње моћи да рачунамо на најбољег играча света: Николу Јокића?

Како му изгледају резултати Партизана и Црвене звезде у Евролиги а посебно учинак српских репрезентативаца?

Гост: Душан Алимпијевић, селектор кошаркашке репрезентације Србије

Аутор емисије: Горислав Папић

У сусрет овогодишњем Фесту који је добио нов термин од 2. до 11. октобра, организован је Фест интро под слоганом “Извините на прекиду програма”. Дводневни догађај отвара филм “Глас Хинд Ражаб”, награђен на Фестивалу у Сан Себастијану и на Венецијанском фестивалу.

"Алиса у Ничијој земљи" нови је манга серијал досупан у Србији у издању Лагуне.

У Лондону је отворена изложба посвећена историји и традицији јапанских ратника - самураја. О делима на репертоару и о уметничком изазову говори солиста на концерту Симфонијског оркестра РТС, сопран Биљана Јовановић, гост Културног дневника.

Уредник Драгана Пантић

Реализатор Маја Мандић

Монтажер Бранислав Поповић.

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељ: Маја Бојић

Редитељ: Александар Јован Крстић

Од те три саставнице највише је наглашено Обилићево херојско дело: штавише, Милош је личност којакод Његоша, према речима француског слависте Мишел Обена, задобија статус "епског Христа". Међутим, да се овде не ради само о поетској артикулацији једног мотива, сведочи богата Његошева кореспонденција, из које се јасно види да косовска традиција представља темељну тачку његове самоперцепције и његовог разумевања историје. Из тог и многих других разлога, Иво Андрић ће у свом познатом есеју из 1935. године за црногорског владику рећи да је "трагични јунак косовске мисли".

Креатор серијала: Микоња Кнежевић

Продуценти: Андрија Милошевић, Милеса Стефановић-Бановић

Режија: Данило Бећковић

Сценарио: Микоња Кнежевић

Сарадник на сценарију: Немања Николић

Монтажа: Сара Јовановић, Александар Поповић

Директори фотографије: Михајло Савић, Стефан Вучковић

Извршни продуценти: Мирослав Ђурђевић, Микоња Кнежевић

Професионални успон почиње у Лос Мамбо Јамбо бенду. Затим оснива Barcelona Big Blues Band. Као уметнички руководилац обликовао је звук једног од најзначајнијих европских ритам и блуз оркестра. Осим што свира у бенду је аранжер и продуцент.

Од 2012. године свира у Barcelona Gipsy Balkan Orchestra, који комбинује балканску, ромску, клезмер и медитеранску музику. Barcelona Gipsy Balkan Orchestra постаје светски познат бенд, а Иван Ковачевић један од његових креативних стубова. Балкански корени и медитерански дух сусрећу се ту кроз ритмове који не познају границе.  Са њима наступа у преко тридесетпет земаља широм Европе, Јужне и Северне Америке – укључујући престижне музичке фестивале. Емисију смо снимили у простору где овај оркестар свакодневно проба, у кући њиховог перкусионисте на самом ободу Барселоне. И на местима важним за Иванову каријеру.

Четврти музички пројекат у коме Иван Ковачевић са великим ентузијазмом учествује је квинтет Братиа који повезује џез и балканске ритмове. То није само бенд, већ музичко братство уметника из различитих крајева Европе, који Барселону осећају као заједнички дом.

У том квинтету су чланови врхунски музичари из  Шпаније, Србије, Француске, Грчке и Канаде... повезује их  љубав према ритмовима Балкана, џез импровизацији и енергија живих наступа. 

Са Братијом проводимо једно пре подне на проби са симфонијским оркестром музичке школе у Барселони у којој припремају своје наступе... затим идемо на њихову матине свирку у препуном клубу у близини базилике Саграда фамилиа где у срцу Барселоне Братиа тако шири Балкански ритам и дух. 

Ковачевићева музичка естетика заснива се на споју аутентичности и виртуозности. И поред тога што су његови корени у џез и блуз традицији, није роб жанрова – за њега је музика универзални језик којим се показују емоције, идентитет и слобода.

Барселона није само место Ивановог пребивалишта - она је и његов уметнички дом, лабораторија идеја и културни простор где се сусрећу различити музички језици. Он је музичар који повезује жанрове, народе и емоције.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Милан Ромањук

монтажа Никола Загорац

режија Милица Митровић

У најдужем говору пред Конгресом Трамп нагласио значај економије и нове мере за привреду.

Електронски картон уведен у четири здравствене установе. За два месеца у целој Србији.

У Рачи отворен Музеј ћирилице, да чува ћирилицу као писмо и јединствено културно благо.

У фудбалској Лиги шампиона вечерас Реал Мадрид - Бенфика на Сантијаго Бернабеу.

Сутра, и наредних седам дана, претежно сунчано. Температура од -2 до 14 степени.

Никола Тесла је 1856. рођен у селу Смиљан у Лици а исте године у Неготину родио се Стеван Стојановић Мокрањац. О оцу српске музике, како га музиколози често називају, говоримо са професорком Соњом Маринковић. Она је уредник часописа Мокрањац, аутор бројних текстова о њему и вишегодишњи селектор фестивала Мокрањчеви дани. Подсећамо на Мокрањчев пут од Неготина до светских престоница у којима је школован и о повратку у Београд где је своје школовање донео као опште добро. Говоримо о његовој музици и гостовањима са Првим београдским певачким друштвом. Такође ћемо уживати у неким његовим композицијама-руковетима у извођењу Хора и Биг Бенда РТС-а.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић, редитељ Ернестина Глигоријевић

Селектор Душан Алимпијевић је за ово окупљање одлучио да се млађима придружи и неколико искуснух играча попут Луке Митровића и повратника у репрезентацију Николе Калинића.

Први меч између Србије и Турске игра се у петак, од 19.00 у Београду, док ће три дана касније, 2. марта наша селекција гостовати у Истанбулу.

Директне преносе оба меча пратите на програмима РТС-а. Коментатор утакмице у Београду је Слободан Шаренац.

Адут црвено - белих је одлична форма Александра Катајија, као и младог Костова. Уз  Арнаутовића и новајлију Енема то је заиста моћан нападачки ред. Утакмица Црвена звезда - Лил игра се у четвртак на стадиону Рајко Митић.

Директан пренос на Првом програму РТС-а у 18 часова и 45 минута.

Коментатор је Немања Матић.

Велика је привилегија и одговорност бити селектор најкошаркашкије нације у Европи и сести на столицу на којој су седели Светислав Пешић, Душан Ивковић, Жељко Обрадовић, Александар Ђорђевић.

Почео је на најбољи могући начин, са две победе али тек сад следе највећи изазови. Први на реду је вицешампион Европе Турска.

С каквом репрезентацијом ћемо на мегдан Турцима? У каквом саставу ће да игра Турска а у каквом Србија? Зашто је Ергину Атаману неупоредиво лакше?

Шта нас све чека на путу до Светског првенства у Дохи?

Да ли ћемо у Дохи или можда и пре ње моћи да рачунамо на најбољег играча света: Николу Јокића?

Како му изгледају резултати Партизана и Црвене звезде у Евролиги а посебно учинак српских репрезентативаца?

Гост: Душан Алимпијевић, селектор кошаркашке репрезентације Србије

Аутор емисије: Горислав Папић

У емисији подсећамо шта су рекли, шта говоре и шта су урадили, бре.

О томе како Санида, као и други припадници бошњачке мањине живе данас у Србији погледајте у најновијој епизоди серијала "Да нам није", која се емитује у петак, 27. фебруара на Другом каналу РТС-а.

Аутор емисије је Раде Ранковић.

Ово је прича о руднику угља Јасеновац код Крепољина смештеног у недрима Хомољских планина. Ради се као у паклу, напорно, али мирно, уходано, без много разговора, са жељом да се што више ископа угља и изнесе на површину.

Рудари су вредни, честити, племенити и храбри људи.

Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић

Редитељ: Сунчица Јерговић

Јован говори о сећању на оца без кога је остао као петогодишњак, о потреби да преузме бригу о породици, о томе како је његова Јеца посебно дете са обичним потребама да пред њу изручи камион од пет тона љубави и пажње, о родном граду у коме га увек чекају. На сајму на штанду на коме је представљан град Требиње, Јована је дочекао кум који је говорио о њиховиом пријатељству, о опуштеном детињству поред Требишњице и томе да ће ову емисију гледати са Јовановом мајком Анкицом и сестром Јецом.

Аутор: Тања Петернек Алексић

Потпуковник Пурић је тако себи одредио место на попришту судара две војске. На врху планине Јагодње, на Мачковом камену, у бици која се, према жестини и обостраним губицима, сматра највећом, до тада вођеном на Балкану. Свестан кључног тренутка, у коме је на 59.000 српских јуришало 124.000 аустроугарских војника, пркосио је сили, храбрећи и позивајући своје саборце на јуриш.

А када је оружје утихнуло: Сваки камен Мачковог камена је обојен у црвено. Свака влат траве, купа се у крви.

Рођен је у Ивањици – према подацима из протокола крштених цркве ивањичке, 22. октобра 1873. године, од родитеља Тодоре и Милана. У тој вароши под Голијом, а на обали Моравице, завршио је основну школу а у Београду гимназију и војну гимназију. У генералштабног капетана је унапређен 1902. а потом упућен у Француску на усавршавање. По повратку у земљу, постављен је за помоћника начелника штаба Дринске дивизије, а већ 1907. унапређен у чин пешадијског мајора.

У Првом балканском рату, он је у Штабу Дринске дивизије првог позива, а у Другом је командовао пешадијским пуком „Књаз Михаило”, који ће се у судару са Бугарима прославити, а због херојства војника, непријатељи прозвати „Гвоздени пук”.

Из Другог балканског рата ће се вратити са чином потпуковника, и одмах добити команду над Четвртим пешадијским ужичком пуком „Стеван Немања”, који се тада налазио у Новом Пазару. Са својим Ужичанима, 1914. ће ући у Велики рат.

Слава описана, опевана и још важније – у неком кутку бића сачувана. О часним људима, у времену које је захтевало жртву. И није то била само дужност. Била је то одлука, за времена која долазе.

Уредник емисије: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

Већ на почетку снимања постало је јасно да овде нема "акција - рез". Мужа крава се ради до краја, храна се не сипа симболично, а кунићи са шугом не знају ко је гост, а ко домаћин. Вања је све прихватила спортски, са дозом хумора, дозом неверице и повременим питањем: "Је л’ ово сигурно иде у емисију"?

Током дана учили смо, радили и смејали се… Краве су показале ко држи темпо, кунићи ко има карактер а глумица да таленат помаже, али пракса ипак мало више.

Епизода обилује аутентичним ситуацијама, спонтаним реакцијама и искреним тренуцима у којима се брише граница између "познатог лица" и обичног човека који први пут схвата колико је ветеринарски посао захтеван, одговоран, нимало гламурозан.

Ово је Ветеринарска мисија у свом пуном издању, без улепшавања, са хумором који долази из стварног живота, са блатом које се не скида монтажом и са поруком да су знање, рад и емпатија универзални, без обзира да ли долазите са сцене или са фарме.

Ветеринарска мисија, емисија у којој се не глуми брига о животињама. Она се живи.

Уредник: Јелена Радовић Јовановић