РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Пиџама за двоје https://rts.rs/tv/rts1/5801056/pidzama-za-dvoje.html Џери Вебстер и Керол Темплтон раде у свету оглашавања, али за различите агенције. Изнервирана Џеријевим методама — употребом алкохола и жена да би обезбедио уговоре за своју агенцију - Керол покушава да га избаци из професије. (Lover Come Back, 1961.) Да би то избегао, Џери подмићује девојку која би сведочила против њега тако што јој даје главну улогу у ТВ реклами за измишљени производ под именом "ВИП". Рекламе случајно буду емитоване, па Џери, да би задржао посао, мора заиста да осмисли "ВИП", у чему му помаже доктор Лајнус Тајлер. Керол одлази код доктора у покушају да се докопа "ВИП"-а, али пошто се она и Џери никада раније нису срели, помисли да је Џери заправо доктор. Џери користи ситуацију да би је освојио.

Улоге: Рок Хадсон, Дорис Деј, Тони Рендал

Режија: Делберт Ман

 

]]> Tue, 7 Oct 2025 13:35:18 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5801056/pidzama-za-dvoje.html Позориште изван времена https://rts.rs/tv/rts1/5800916/pozoriste-izvan-vremena.html У Културном дневнику о двадесетом издању Међународног позоришног фестивала "Јоакимфест" у Крагујевцу. У овогодишњем програму под називом "Позориште изван времена" учествују уметници из Италије, Словеније, Северне Македоније, Црне Горе и Србије. У емисији представљамо ретроспективну изложбу слика Ранка Крстајића под називом "Ver sacrum vivendum - Завет пролећног жртвовања" у Галерији РТС. Наша тема је портрет једног поднебља испричан у трогласу - роман "Бекос" Енеса Халиловића.

На завршетку овогодишње Међународне трибине композитора - омаж Зорану Ерићу. Говоримо о његовим делима за контрабас, као и делима његових савременика и некадашњих студената.

У Мадриду је отворена изложба посвећена немачком произвођачу фото апарата и камера "Лајка" поводом 100 година постојања тог бренда.

О изазовима у писању есеја о музици говори Ксенија Стевановић, добитница овогодишње Награде "Павле Стефановић" за музичку критику, гост Културног дневника.

Уредник Драгана Пантић
Реализатор Маја Мандић
Монтажер Горан Мијић

]]> Tue, 7 Oct 2025 11:28:44 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5800916/pozoriste-izvan-vremena.html Мој злочин https://rts.rs/tv/rts2/5801060/moj-zlocin.html Париз, 1935. године. Пошто јој неколико утеривача дугова долази на врата, глумица Мадлен Вердије осећа се сатерана у ћошак. Међутим, живот је пун изненађења. (Mon crime, 2023.) Без очигледног разлога, неко је убио продуцента Монферана. Као да јој сиромаштво није довољно, уметница без пребијене паре сада мора да се суочи са оптужбом за убиство једног од најугледнијих људи у граду. Срећом, Мадленина цимерка је адвокатица...

Улоге: Нађа Терескевич, Ребека Мардер, Изабел Ипер

Режија: Франсоа Озон

 

]]> Tue, 7 Oct 2025 13:39:16 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5801060/moj-zlocin.html Немањићи - рађање краљевине https://rts.rs/tv/rts1/5800889/nemanjici---radjanje-kraljevine.html Осма епизода: Код Кулина бана Стефан и Рашка дошли су у Бугарску да траже помоћ од краља Калојована. Успут им се, као пратња, придружио снажни и наочити младић, Богдан. Богдан је спреман да верно служи Стефану у његовом покушају да се врати на престо.

Калојован обећа Стефану помоћ у сукобу са Вуканом и угарским краљем, Емериком. На бугарском двору Стефан каже Рашки да ће се оженити са њом. Стефан добије савет од Калојована да оде у Босну код Кулина код којег је папски изасланик, Казамарис, који проверава да ли се Кулин заиста окренуо католичанству. Стефан од Казамариса очекује помоћ у вези са приближавањем папи који би га подржао у намери да се крунише као краљ Србије.

Редитељ серије је Марко Маринковић, а сценариста Гордан Михић.

Главне улоге у осмој епизоди играју Војин Ћетковић, Дубравка Мијатовић, Небојша Глоговац, Нада Шагин, Драган Мићановић, Вучић Перовић, Исидора Минић, Богољуб Митић и Ана Стефановић.

]]> Tue, 7 Oct 2025 10:32:58 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5800889/nemanjici---radjanje-kraljevine.html Немањићи - рађање краљевине https://rts.rs/tv/rts1/5800884/nemanjici---radjanje-kraljevine.html Седма епизода: Нек' остане сведочење Стефан је рањен. Са најближом пратњом крије се по шумама у долини реке Ибар. У том скривању нападне их група војника. У тој борби погине Адам, верни Стефанов следбеник.

Просигоја и Рашку, чија је колона нападнута од стране разбојника, у ибарској клисури пронађу младић Бран и његова мајка Тиса. Бран спаси и рањеног Стефана. Бран и Тиса су богумили, који су због свог верског опредељења прогоњени. Лутају по шумама једва успевајући да преживе. Бран је на своје лице ставио вештачке красте не би ли се тако спасао од било чије војске која би га мобилисала. Пробијајући се кроз шуму њихову колону поново нападну разбојници.

Редитељ серије је Марко Маринковић, а сценариста Гордан Михић.

Главне улоге у седмој епизоди играју Војин Ћетковић, Дубравка Мијатовић, Младен Нелевић, Небојша Глоговац, Нада Шагин, Драган Мићановић, Мики Крстовић, Милена Павловић, Иван Заблаћански и Горан Султановић.

]]> Tue, 7 Oct 2025 10:28:22 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5800884/nemanjici---radjanje-kraljevine.html Џез петком: Невена Рељин и бенд https://rts.rs/tv/rts-digital/5801027/dzez-petkom-nevena-reljin-i-bend.html Радио-телевизија Србије покреће нови концертни циклус "Џез петком", који ће се одржавати у преуређеном и савремено опремљеном РТС Клубу – простору намењеном музичким сусретима и културним догађајима. Сваког петка од 20.00 до 22.00, љубитељи џеза имаће прилику да у интимној атмосфери уживају у наступима најбољих домаћих џез музичара.

У петак, 10. октобра, наступиће Невена Рељин и бенд

 

 

Директне преносе пратите на РТС 3 и Трећем програму Радио Београда!

]]> Tue, 7 Oct 2025 13:07:33 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5801027/dzez-petkom-nevena-reljin-i-bend.html Србија на вези https://rts.rs/tv/rts-sat/5800911/srbija-na-vezi.html У емисији између осталог.... Уметнички центар "Соко" из Базела је релативно младо, али изузетно активно удружење које већ шест година негује и промовише српску традицију и уметничко стваралаштво. "Соко" окупља више од 30 чланова свих узраста и кроз музику, песму, глуму и књижевност настоји да повеже генерације и представи богатство српске културе у Швајцарској. Са гошћом емисије, Андријаном Адамовић, која је један од оснивача ове организације, разговараћемо о дечјој глумачкој радионици, позоришним представама и бројним другим активностима које планирају до краја године.

Јединствени документарни филм "Гусле моје" говори о једном од најстаријих симбола динарског краја. Циљ филма је да прикаже историју гусала, од њихових корена у еповима до савременог периода, нарочито након што су 2018. године уврштене на УНЕСКО листу. За нашу емисију, о филму "Гусле моје" говори аутор, историчар Сава Самарџић.

Када се везе између држава учвршћују, то се увек одрази на живот наших грађана у дијаспори. Управо због тога је посета Атини Снежане Пауновић, министарке Државне управе и локалне самоуправе Републике Србије, почетком октобра, од значаја за српску заједницу која у Грчкој живи и ради. Током ове посете, отворено је неколико значајних тема. Из Атине извештава Ивана Симић Апостолоу.

Српска заједница у граду Рокфорду је све бројнија. Срби се тамо насељавају већ 30 година и редовно одржавају свој годишњи фестивал. Овога пута, највећу пажњу посветли су спорту. Из Рокфорда извештава Александар Жигић.

 Ања Петровић је професор југословенске и светске књижевности. Сликарство и примењену уметност учила је у Београду и Лондону. Оснивач је и учитељ методе "Тесла метаморфоза", већ три деценије живи у Аустралији и своја искуства је сажела у књизи "Тесла метаморфоза за лечење и еволуцију". Недавно је боравила у Београду и то је била прилика да се сретне и разговара са Вањом Васић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализацијa Ернестина Глигоријевић

]]> Tue, 7 Oct 2025 11:12:54 +0200 РТС Свет https://rts.rs/tv/rts-sat/5800911/srbija-na-vezi.html Страдање дечанског монаха Гаврила https://rts.rs/tv/rts1/5801009/stradanje-decanskog-monaha-gavrila.html Био је леп и узвишен као Бог. Тако је монаха Гаврила, у својој књизи Црвена куга,описао историчар и књижевник Антоније Ђурић, који је био Гаврилов сапатник у затвору у Сремској Митровици.

Гаврило је рођен 1920.г одине у Мостару, у богатој трговачкој и винарској породици Ковачина. Након завршетка школовања у Мостару и Сарајеву Гаврило 1939. године одлучује да се замонаши у манастиру Високи Дечани где завршава трогодишњу монашку школу.

Када је НДХ 1941. године  успоставила власт у Мостару, део Гаврилове породице је избегао у Београд, а део је страдао од усташке руке у Мостару.

Гаврило је цео Други светски рат провео у манастиру Дечани и захваљујући његовом познавању италијанског језика манастир није девастиран, јер је та светиња, као и цела Метохија, била у италијанској окупационој зони.

Након Другог светског рата нове власти су похапсиле део дечанских монаха, део прогнале, а манастиру је одузето око 700 хектара земље, винограда и шума. Од бројног братства у Дечанима су остала само четири монаха. Међу њима и Гаврило. Врло брзо је и он ухапшен под оптужбом да је за време рата пунио акумулаторе за радио станицу у селу Лочани, која је, наводно, одржавала везу са штабом Драже Михаиловића. Дивизијски војни суд у Приштини због тога Гаврила осуђује на 10 година затвора и упућује га на издржавање казне у Сремску Митровицу.

После 4 године проведене у затвору Гаврло умире у својој 29. години. Умро је са иконом на грудима, како сведочи у својим мемоарима, Антоније Ђурић. Сахрањен је на затворском гробљу у Лаћарку. Његова породица није могла добити посмртне остатке јер су тадашња правила затвора налагала да се тело покојника не може добити све док не истекне затворска казна. Гаврило је сахрањен на затворском гробљу код Лаћарка, без икаквог обележја.

Његова мајка је неколико пута писала управи затвора у Сремској Митровици, тражећи Гаврилову смртовницу, како би могла решити имовинско-правне односе и повратити имовину коју им је током рата одузела НДХ. Добила ју је тек из петог покушаја. Тада је већ било касно, јер су нове, послератне власти претвориле готово сву имовину породице Ковачина у друштвену својину.

]]> Tue, 7 Oct 2025 13:13:43 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5801009/stradanje-decanskog-monaha-gavrila.html Запис у времену - 90 година Народног оркестра РТС-а https://rts.rs/tv/rts1/5800994/zapis-u-vremenu---90-godina-narodnog-orkestra-rts-a.html Прва емисија новог пројекта редакције Забавног програма, посвећена је оснивачу Народног оркестра РТС-а, Властимиру Павловићу Царевцу. Забавно-музички серијал "Запис у времену – 90 година Народног оркестра РТС-а", ће кроз 12 тематских епизода представити историју, значај и уметнички допринос овог ансамбла у обликовању националног музичког идентитета. Раскошну и обимну биографију Народног оркестра РТС-а чини стотине кола, хиљаде песама и десетине хиљада снимака. 

Чувени српски композитор, музиколог и једна од најзначајнијих личности народне музике и музичке културе у Србији - Властимир Павловић Царевац био је оснивач, први уметнички руководилац и први диригент Народног оркестра РТС-а (Народни оркестар Радио Београда). Вишеструко је допринео стварању и профилисању овог оркестра, који је изборио епитет респектабилне институције српске музике. Под Царевчевим вођством, Народни оркестар је постао централна институција за промоцију српске и балканске музике на радију. Његов ауторитет, познавање народне музике и харизма учинили су га идеалним вођом оркестра, који је оставио дубок траг у српској народној музици. 

Дугогодишњи солиста Радио Београда, Недељко Билкић је имао ту привилегију да уживо слуша виолину Властимира Павловића Царевца. Своје утиске и сећања поделиће и Милутин Поповић Захар, композитор, који је као виолиниста био код Царевца у оркестру. Осим Недељка Билкића и реномиране уметнице Данка Стојиљковић и Марина Станкић ће у првој емисији серијала, уз пратњу Народног оркестра, својим раскошним вокалима подсетити на неке од најпознтијијих композиција Царевчеве ере.

Прве четири деценије Народног оркестра обележио је звук виолине. За то је наравно најзаслужнији Царевац. Специфичан звук његове виолине и музика његовог оркестра, представљају и данас мистерију за многе истраживаче... Бранко Белобрк, Миодраг Раде Јашаревић, Жарко Милановић, Аца Шишић, Зоран Бахуцки Баџа, Добрица Васић, Бошко Васић су својим виолинама записали једну епоху наше народне музике. Заједно са њима, то је чинио и Момчило Мома Станојевић, који је свој радни век провео као прва виолина нашег Народног оркестра. 

Неки од виолиниста су свирали са Царевцем, а некима је то био само сан. У уметности, у музици, нејасне су и непредвидиве границе јаве и сна. Савремена технологија нам је омогућила да "буде и оно што бити не може", попут могућности да се у једном тренутку споје музике из две различите епохе, два века.

Еклсклузивно у емисији "Запис у времену - 90 година Народног оркестра РТС-а" чућемо и видети сасвим посебан дует виолина, о коме смо могли само да сањамо...

Водитељи: Милан Поповић и Ненад Камиџорац 
Уредници пројекта: Оливера Ковачевић, Јована Дукић и Душан Шуклетовић 
Аутор сценарија и документарних видео репортажа је Слободан Симојловић, а режију потписује Петар Станојловић.

Од 11. октобра, суботом у 16.45 - пратите нови забавно-музички серијал "Запис у времену- 90 година Народног оркестра РТС-а"

]]> Tue, 7 Oct 2025 12:49:12 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5800994/zapis-u-vremenu---90-godina-narodnog-orkestra-rts-a.html Језик и идентитет https://rts.rs/tv/rts2/5801012/jezik-i-identitet.html "Где је људима завичај?", одговор на то питање пронашла je Исидора Секулић у језику. Без језика, записала је, нема ни корена ни идентитета. Где смо укорењени и каква је природа везе између, с једне стране језика, а с друге - појединца и заједнице, културе и традиције, прошлости, садашњости и будућности? Замишљеност над тим питањима одвела нас је до оних за које поуздано знамо да су свој животни позив посветили управо феноменима језика и идентитета.

"Ум је језик, логос", писао је немачки филозоф Јохан Георг Хаман, "то је она кост пуна сржи коју глођем и коју ћу глодати до смрти. За мене су ове дубине још мрачне; још чекaм да дође апокалиптички анђео са кључем за овај понор". Исти филозоф писао је да је поезија матерњи језик човечанства. Тако и сваки народ има себи својствен израз и своју матерњу мелодију, о којој пише Момчило Настасијевић када каже: "Нем је Бог у свету биља и животиња; кроз човека промуца; кроз уметника проговори, чујемо му глас: сушта је мелодија."

Полазећи од идеједа је језик много више од средства комуникације - огледало личног и колективног идентитета, носилац културне специфичности народа, у четири емисије документарни серијал Језик и идентитет отвара питања која се тичу ових феномена.

Прва епизода Порекло истражује однос језика и идентитета, личног и колективног, како изражавамо своје мисли, идеје и емоције, али начин на који тумачимо стварност и чувамо културно наслеђе.

Друга епизода Народ, слово и границеразматра идентитет српског језика и писма, све битне фазе у њиховом настанку и развојним превирањима од старословенске матрице до краја двадесетог века.

Трећа епизода Певање, приповедање, припадањебави се речју, писаном и изговореном - уметношћу израза, поезијом и митом, нераскидивом везом између језика и књижевности, односно идентитетом српске књижевности.

Четврта епизода Одјек посвећена је говорној култури и језику наше свакодневице.

Аутор серијала: Иванка Јоксимовић
Монтажер: Шимон Цубота
Редитељ: Рашко Милатовић

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић
Главни и одговорни уредник Образовно-научног програма Милош Јанковић

]]> Tue, 7 Oct 2025 13:01:16 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5801012/jezik-i-identitet.html Гост Ратко Кушић https://rts.rs/tv/rts1/5801022/gost-ratko-kusic.html Ратко Кушић заиста има свет на длану, како се и зове серијал који је радио, јер је снимио толико путописа да би траке на којима је бележио ова путовања могле да омотају целу земаљску куглу. Овај врсни сниматељ и аутор више воли да је иза камере, тако да је ово гостовање у емисији "ТВ лица као сав нормалан свет" прави преседан, а снимци који ће бити први пут виђени одвешће гледаоце на места до којих се ретко стиже.

Аутор: Тања Петернек Алексић

 

]]> Tue, 7 Oct 2025 13:16:21 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5801022/gost-ratko-kusic.html Рурални развој https://rts.rs/tv/rts1/5800985/ruralni-razvoj.html Развој руралних подручја је процес који захтева целокупно наше залагање. Оно подразумева побољшање квалитета живота и економског благостања људи који живе на овим подручјима који су често изоловани, са лошом инфраструктуром и ретко насељена. Шта о могућностима живота и рада на овим еколошки очуваним подручјима кажу они који тамо и живе у овој емисији Знања имања говоре: Љубиша Новић - зашто плантажа лешника на обронцима планине Мотајице и како се то комбинују ајвар и лешник.

Породица Ђурђевић из села Ратковац код Прњавора - са нешто више од 100 пчелињих друштава отворили Апи центар како би поделили здравље са свима.

Љубомир Живковић, о Крчединској Ади, и сточарству у овој оази на Дунаву као добром примеру очувања биодиверзитета и спајања економије и екологије.

Славко Костадиновић председник месне заједнице заборављеног села Покревеник код Пирота - може ли се кроз туризан сачувати становништво овог краја.

Славица Ћирић о пиротском ћилиму као сликовном писму наших предака.

Уредник: Драгана Попов

Нвинари: Ана Маринковић, Лидија Самарџијевић, Миле Новаковић

]]> Tue, 7 Oct 2025 12:24:28 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5800985/ruralni-razvoj.html Серија са аудио-дескрипцијом: Јутро ће променити све – Плус један, 31-39 https://rts.rs/tv/rts-digital/5800127/serija-sa-audio-deskripcijom-jutro-ce-promeniti-sve--plus-jedan-31-39.html Гледаоци и слушаоци РТС-а 3 имају прилику да прате серијски програм прилагођен слепим и слабовидим особама. Адаптација аудио-дескрипције урађена је у сарадњи са Савезом слепих и слабовидих Србије. Саша је одлучила да се суочи са Филипом како би изгладила однос са њим. Анђела одлази код професора Ћирића да му се пожали на развој догађаја на факултету, а у међувремену добија једну прилично непријатну информацију. Љуба долази код Ивоне и затечен је оним што је видео на улазним вратима.

Улоге тумаче: Небојша Дугалић, Андрија Кузмановић, Анита Манчић, Никола Ракочевић, Исидора Симијоновић и Јована Стојиљковић. Сценаристи Маја Пелевић, Димитрије Кокановић, Милан Марковић Матис, Борис Груровић и Филип Вујошевић. Режија Горан Станковић, Владимир Тагић и Милица Томовић.

 

Производња: Редакција играног програма

]]> Mon, 6 Oct 2025 07:26:50 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5800127/serija-sa-audio-deskripcijom-jutro-ce-promeniti-sve--plus-jedan-31-39.html Културни дневник https://rts.rs/tv/rts1/5800374/kulturni-dnevnik.html Јубиларно 15. издање Међународног фестивала драма и серија ФЕДИС биће одржано од 7. до 9. октобра у Дому омладине. Тим поводом гост Културног дневника је оснивач и директор ФЕДИС-а Ненад Миленковић. У Културном дневнику говоримо о "Театру на раскршћу", Фестивалу драме и позоришта балканског културног простора, чије је шесто издање почело у Нишу представом домаћина "Просјачком опером" Вацлава Хавела у режији Милана Нешковића.

На фестивалском подијуму четрнаестог Београдског Шопен феста наступила је пијанисткиња Наташа Вељковић, о чему ће бити речи у емисији. 

Представљамо четврту епизоду документарне серије “Култура Срба у Хрватској” која ће бити емитована 7. октобра на првом програму РТС-а од 22 часа. Четврта епизода “Дубровник, културно-историјско наслеђе” посвећена је истраживању развоја православне црквене заједнице у граду чија лепота и богата историја не остављају равнодушним ни једног посетиоца, а ауторка је дарматуршкиња Тамара Барачков.

Рестаурација непроцењивих уметнички дела је деликатан и мукотрпан посао. У париском Лувру стручњаци сада користе исте ласере који се примењују у дерматологији за подмлађивање коже. Након три месеца пажљиве конзервације и рестаурације са четири специјализована ласера конзерватори су открили неке од оригиналних боја статуа старих више векова, о чему ће бити речи у Културном дневнику.

Уредник Војка Пајкић Ђорђевић

Реализатор Маја Мандић

Монтажер Јована Филиповић

 

]]> Tue, 7 Oct 2025 12:58:44 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5800374/kulturni-dnevnik.html Серија са аудио-дескрипцијом: Јутро ће променити све – Друштвено корисни, 30-39 https://rts.rs/tv/rts-digital/5800122/serija-sa-audio-deskripcijom-jutro-ce-promeniti-sve--drustveno-korisni-30-39.html Гледаоци и слушаоци РТС-а 3 имају прилику да прате серијски програм прилагођен слепим и слабовидим особама. Адаптација аудио-дескрипције урађена је у сарадњи са Савезом слепих и слабовидих Србије. У овој епизоди Љуба покушава да се приближи Ивони и да је убеди да је постао нови човек.
Саша прихвата додатне обавезе у депандансу, јер мора да покаже Дини да је одговорна особа. Анђели постаје веома сумњиво све око колеге Младена Димитријевића, који почиње да преузима све више обавеза на факултету. Филип се навикава на друштвено користан рад и на крају дана га изненади неочекивани сусрет.

Улоге тумаче Небојша Дугалић, Андрија Кузмановић, Анита Манчић, Никола Ракочевић, Исидора Симијоновић и Јована Стојиљковић. Сценаристи Маја Пелевић, Димитрије Кокановић, Милан Марковић Матис, Борис Груровић и Филип Вујошевић. Режија Горан Станковић, Владимир Тагић и Милица Томовић.

Производња: Редакција играног програма

]]> Mon, 6 Oct 2025 07:25:10 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5800122/serija-sa-audio-deskripcijom-jutro-ce-promeniti-sve--drustveno-korisni-30-39.html In memoriam Дејан Гвозден https://rts.rs/tv/rts2/5800781/in-memoriam-dejan-gvozden.html Поводом смрти Дејана Гвоздена, оснивача и фронтмена групе Кристали, емитоваћемо емисију Бунт из 2010. године. Ова емисија је снимљена уочи објављивања четвртог студијског албума "Само блуз". Том приликом, бенд Кристали је премијерно извео две нове песме, а одсвирали су и неколико хитова са претходних албума.

Дејан Гвозден (басиста и певач) и гитариста Жељко Маркуш, говорили су у тој емисији Бунт о својим музичким почецима, стваралаштву, о 90-им годинама али и о тадашњој и савременој домаћој рок сцени, медијима и музици уопште...

Реприза емисије Бунт посвећене рок саставу Кристали, јесте својеврстан омаж ванвременској ауторској музици тог бенда и уметничком наслеђу Дејана Гвоздена, који је оставио неизбрисив траг на београдској и српској рок сцени.

Ауторка емисије Бунт: Бранка Главоњић

Режија: Миодраг Коларић

]]> Tue, 7 Oct 2025 10:03:34 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5800781/in-memoriam-dejan-gvozden.html Пуч! https://rts.rs/tv/rts2/5800355/puc.html Док се крију од шпанског грипа 1918. године на свом имању на мору, прогресивни новинар и његова супруга запошљавају мистериозног преваранта као приватног кувара, али када епидемија доспе и до њиховог острва, богата породица и особље виле бивају одсечени од друштва и, попут отпадника, боре се да преживе. (Coup!, 2023.) Нови кувар види прилику да подстакне своје колеге да преиспитају своје позиције и преузму вођење виле, а њихов послодавац сумња да је куваров план има злокобнију позадину. Игре између господара и послуге убрзо се претварају у борбу за доминацију над имањем, друштвена ограничења нестају, а уљудност уступа место животињским инстинктима.

Улоге: Петер Сарсгард, Били Магнусен, Сара Гејдон

Режија: Остин Старк и Џозеф Шуман

 

]]> Mon, 6 Oct 2025 11:24:55 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5800355/puc.html Михољско лето https://rts.rs/tv/rts1/5800407/miholjsko-leto.html Епизода 3: "Деца и деца" Док се дом "Феникс" прилагођава променама под управом Лелице, испоставља се да поједини станари тешко прихватају новонасталу ситуацију. Мирко, сада смењени директор, бори се са својим новим статусом и покушава да поврати контролу над домом, док у исто време развија необичну романсу са докторком Јелом. Роза доживљава емоционални преокрет када њен син Доријан коначно призна истину о свом животу. У оквиру нових иницијатива, дом организује међугенерацијски програм са децом из хранитељских породица, што изазива различите реакције штићеника.

Глумачку поделу чине: Светозар Цветковић, Аница Добра, Гордана Гаџић, Цвијета Месић, Славко Штимац, Тихомир Станић, Младен Нелевић, Немања Оливерић, Милица Трифуновић, Јован Белобрковић, Јелена Ступљанин, Маја Манџука, Милош Самолов, Бојан Димитријевић, Борис Пинговић.

Креатор и главни писац серије је Иван М. Лалић, а на сценаријима су радиле и Јелена Илић и Јелена Вуксановић. Редитељ је Иван Стефановић, други редитељ и извршни продуцент је Дејан Караклајић. Директор фотографије је Александар Јакоњић, композитори су Биљана Крстић и Мики Станојевић, костимограф је Снежана Карл, сценограф Марија Тимотијевић, а монтажер Милан Јаконић.

 

]]> Mon, 6 Oct 2025 11:52:42 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5800407/miholjsko-leto.html Љубичице: Концерт у студију Крокодил https://rts.rs/tv/rts-digital/5800160/-ljubicice-koncert-u-studiju-krokodil.html У финалу Пролећне турнеје 2018, бенд Љубичице одржао је концерт у неформалној и врло интимној атмосфери свог студија. На снимку је забележен тренутак који осликава сензибилитет бенда у овом периоду рада. Браћа су представила неколико нових песама, али и старе у сасвим новим аранжманима, за дуо. Ово је први званични снимак дуа, а уједно је и први интернет концерт Љубичица, који представља последњу епизоду њиховог Instagram story серијала Ljubičice Tour: Trip Tips & Tricks. Серијал је пратио Пролећну турнеју и живот Љубичица током маја 2018. године. Испуњен је практичним саветима, упутствима и малим тајнама великих мајстора.
Извођачи на концерту: Петар Стевановић – гитара, труба, вокал, Вук Стевановић – бас, електроника, вокал.

Производња: Редакција специјализованих програма

]]> Mon, 6 Oct 2025 07:48:07 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5800160/-ljubicice-koncert-u-studiju-krokodil.html Породични кругови: Насиље над децом https://rts.rs/tv/rts2/5800565/porodicni-krugovi-nasilje-nad-decom.html Према подацима центара за социјални рад број породица у којима се дешава насиље се увећава. Половина жртава су директно деца или су сведоци насиља над неким блиским чланом породице. Деца најчешће не могу да разумеју контекст насиља. Они о томе развијају фантазију и често кривицу за насиље пребацују на себе. То доводи до великих страхова, развијања паничних појава, поремећаја у спавању, храњењу, мокрењу, често добијају тикове, чак и ударају главом о зид. Деца се најчешће идентификују са насилником у сукобу, да би имала осећај контроле. У том случају деца постају асоцијална, агресивна или касније постају алкохоличари. Девојчице се удају за насилнике, постају депресивне и развијају мидел - ја ћу увек бити жртва.

Поред физичког злостављања деца тешко подносе и психичко насиље као што су: вређање, погрдне речи, псовање, закључавање и запостављање. Тај круг насиља из породице креће потом према школи и друштву деце из окружења.

У емисији говоре: Весна Дејановић координатор пројекта за заштиту деце при УНИЦЕФ-у, Ружица Јелисавац саветница за дечију заштиту, Мина Митић Лазаревић психолог и Стабислава Шкугар психотерапеут.

Аутор емисије: Јелена Радованов Живановић

Редитељ: Рамадан Демировић

 

]]> Mon, 6 Oct 2025 14:23:47 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5800565/porodicni-krugovi-nasilje-nad-decom.html