Куда иду велики грбави китови, а куда ајкуле, и да ли леопарди нападају људе испричаће нам Владимир Банић.

Од Костарике и Панамe до Сингапура и Шри Ланке, и од Етиопије, и Уганде до Исланда и Ирске.

Куда иду велики грбави китови, а куда ајкуле, и да ли леопарди нападају људе испричаће нам Владимир Банић.

"Фантастична планета"

Млади Зрнић, одважан и жељан знања, са двеста америчких долара у џепу отиснуо се из Ријеке на дуго путовање бродом до америчког континента. У Сједињеним Државама завршава мастер и докторске студије, после којих се опредељује за област метеорологије. У држави Оклахоми, у граду Норман на Универзитету Оклахоме остварује велике научне успехе у проучавању торнада и других ветрова. Објавио је више књига и велики број научних радова.

Члан је многих научних друштава. Иако дуго ван отаџбине професор Зрнић је јако везан за Србију. Читав живот се бавио спортом а и данас у деветој деценији, скија, плива, вози бицикл и трчи. Воли уметност, свира клавир, а бавио се и сликарством. О овом свестраном господину сазнајте више у нашој емисији.

Уредник: Душан Жарковић

Редитељ: Драгица Гачић

Председник Србије у Центру за разминирање. Из Америке још 5 милиона долара за уклањање заосталог наоружања

Делиблатска пешчара први пут од 21. јула без жаришта. Нови пожар између Краљева и Лучана.

Звезда против Плзења, Партизан дочекује Хетафе. Одбојкашице победиле Украјинке.

Сунчано и до 38 степени. За викенд пролазно наоблачење.

Током Другог светског рата нашао се у радном логору у Бечу, где је усавршавао фотографију. По завршетку рата, у Ниш доноси црно-белу фотографију, која је за Беч била уобичајена. Врло брзо се прочуло за њега и његов рад, па су нови послови и поруџбине убрзо почели да пристижу у Моравчев атеље.

Дуже од две деценије био је званични фотограф Нишког народног позоришта у коме је забележио сцене из култних представа, глумце и златно доба овог театра. Моравчеви трагови данас су видљиви и у Дуванској и Електронској индустрији у Нишу, за које је годинама стварао рекламну фотографију.

У емисији „Моравац – чувар нишких успомена”, о фотографу раскошног талента и његовим траговима говоре: чланови породице, нишки фотографи, пријатељи, представници Народног позоришта у Нишу.

Ауторка: Јелена З. Николић
Сниматељи: Роман Нуши, Александар Живковић и Иван Стамболић
Монтажерка: Марија Баронијан Шашић

Она живи у палати која од давнина припада њеној породици, још из ренесансног периода. Породица Дона дале Розе припада старим венецијанским аристократским породицама, а колекција слика припада ренесансном периоду.

Сви који су у сличној ситуацији су већ дигли руке и своје палате препустили хотелима, галеријама и институцијама. Тешко је замислити одржавање оваквог простора.

Кјара је свестрана жена - професор Универзитета, ангажована на Академији лепих уметности, пише књиге, често редитељ позоришних представа, кустос појединих националних павиљона на Бијеналу, прави изложбе на тргу, пише радове из историје своје земље и члан је многих међународних организација. Прави је представник ренесансног периода, када су се људи исказивали на многим пољима уметности и јавног живота.

Данас са својом породицом живи у палати коју брани свим снагама. Врата њеног дома отворена су за посетиоце, који имају прилике да виде аутентичан амбијент једног венецијанског дома и прођу кроз одаје праве венецијанске палате у којој живи једна аутентична, властелинска, аристократска венецијанска породица.

Када туристи дођу да све то виде, Кјара Модика Дона дале Розе их води кроз одаје свог дома. И сама уметник, мецена, колекционар и сликар - радо показује и своје радове.

У њену палату можете ући са воде и доживети Венецију на један посебан начин.

Коментатор је Предраг Милинковић.

У овој емисији видећете снимке Комодо змајева, егзотична племена, Храм пацова, пливање са ајкулама, одлазак у Патагонију и званично долазак на крај света, као и посебну причу са Тибету. Али ту су и кадрови иза сцене за време снимања са Кустурицом у Америци и снимање спота Еди Гранта, а то су само фрагменти прича из богатог професионалног живота Ратка Кушића.

Ратко Кушић

Аутор: Тања Петернек Алексић

Краљ Милутин је био најбогатији владар свог доба на Балкану, богатији и од самог византијског цара. Успешан освајач, власник седам великих рудника сребра и злата, међу којима је и чувено Ново Брдо, Грачаницу је начинио једним од врхунских дела касновизантијске архитектуре, лепшом по концепцији и богатије измаштаном од савремених цркава саграђених у Цариграду, Солуну и тадашњој Србији.

"Родославци: Прађа векова"

Записи Грачанице трају кроз векове. Остају у онима који држе до себе и виде даље од јутарње измаглице.Тамо где их руше, темељи се назиру, па и када све унаоколо пропада. Негде се обнављају, негде трају, ти гласови из давнина, ти храмови, ти главни градови старе Србије.

"Родославци: Прађа векова"

У Церници, осам километара од Гњилана, путописац је крајем 19. века записао да се у атару села налази 13 цркава у рушевинама. Сада су ту три православна храма, у српској енклави – црква Св. Спаса, Св. Петке, и на брду, црква Светог Илије – подигнута 1926. У рано јутро, 2000. године, у експлозији је уништена њена унутрашњост, оштећени зидови, као и три суседне куће, али је исте године, уз помоћ анонимног дародавца из иностранства и добровољним радом мештана обновљена, да би сада прославила век свог постојања.

"Родославци: Прађа векова"

Недалеко од древног Звечана, на падинама Брда соколова, где су они одвајкада свијали своја гнезда, тихује Соколица – манастир са храмом из прве половине 14. века, који је највероватније подигао господар звечанске жупе, челник Муса, родоначелник чувене породице Мусић и зет кнеза Лазара.

"Родославци: Прађа векова"

Рашко призренској епархији припада и манастир Црна Река, у селу Рибариће,са пећинском црквом посвећеном Св. архангелу Михаилу, и испосницама у које су први монаси дошли крајем 13. века. Предање каже да се овде крајем 14. века подвизавао Св. Јоаникије, коме је током молитве сметала бука реке, па је подвикнуо – „умукни црна реко!“. Утом се вода утиша и настаде савршени мир - река је постала понорница, да би 500 метара ниже од манастира, наставила бучно да тече, а ово свето место доби своје име – Црна река.

"Родославци: Прађа векова"

О тим спонама које нас везују, сведочи и црква Свете Марије Магдалене, недалеко од Црне Реке, у селу Попе, код Тутина. Освештана је 2003. године, над благим странама Попуље и Поповог потока, на ливади коју је цркви и народу поклонио Софроније Сташевић. И тако, док надгледа ободе Пештера, као да потврђује да се лепше гледа и срећније живи, ту где се осећа деловање духа.

"Родославци: Прађа векова"

Они су као искра сазнања да се истина не да срушити, прекопати или запалити. Па ако неко тврди да све овакве успомене могу бити спорне, и да су косовске пређе невидљиве, нека ослушне молитве и боље погледа записе у камену, или иконе и фреске о које се векови ослонише, па ће знати, о чему, вековима говори народ, уверен у своје, а не у туђе постојање.

"Родославци: Прађа векова"

Аутори уредник: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

"Родославци: Прађа векова"

Зато ћемо од шпаргли направити лаган, кремаст потаж, али ћемо искористити готово сваки њихов део. Од крајева шпаргли, празилука и першуна направићемо ароматичан фонд, док ћемо младим спанаћем сачувати ону препознатљиву, интензивно зелену боју. За крај, мало хрскавих крутона, неколико врхова шпаргли, павлака, млади грашак и свежина нане и мирођије. Од њиве у Дечу до тањира у Гастрономаду – данас причамо причу о шпаргли, намирници којој је потребно врло мало да покаже колико може да буде посебна. Пријатно гледање!

Аутор: Тања Петернек Алексић

Током Другог светског рата нашао се у радном логору у Бечу, где је усавршавао фотографију. По завршетку рата, у Ниш доноси црно-белу фотографију, која је за Беч била уобичајена. Врло брзо се прочуло за њега и његов рад, па су нови послови и поруџбине убрзо почели да пристижу у Моравчев атеље.

Дуже од две деценије био је званични фотограф Нишког народног позоришта у коме је забележио сцене из култних представа, глумце и златно доба овог театра. Моравчеви трагови данас су видљиви и у Дуванској и Електронској индустрији у Нишу, за које је годинама стварао рекламну фотографију.

У емисији „Моравац – чувар нишких успомена”, о фотографу раскошног талента и његовим траговима говоре: чланови породице, нишки фотографи, пријатељи, представници Народног позоришта у Нишу.

Ауторка: Јелена З. Николић
Сниматељи: Роман Нуши, Александар Живковић и Иван Стамболић
Монтажерка: Марија Баронијан Шашић

35 година од распада Совјетског Савеза. Зашто је Москва изгубила део некадашње сфере утицаја и како ће се даље водити борба за постсовјетски простор? О томе разговарамо са Александром Јаковљевићем, аналитичарем међународних односа.

Јелена Терзић и Марко Ивас

Исланд на европској раскрсници – референдум о Европској унији између рибарства, суверенитета и нове борбе за Арктик. Уживо смо у Бриселу и Рејкјавику. Шта ће одлучити тесну трку анализира Вилборг Аса Гуђонсдотир, стручњак за међународне односе.

Аутор и водитељ: Марко Ивас

Уредници емисије: Јелена Терзић и Наташа Јовановић

Исланд на европској раскрсници – референдум о Европској унији између рибарства, суверенитета и нове борбе за Арктик. Уживо смо у Бриселу и Рејкјавику. Шта ће одлучити тесну трку анализира Вилборг Аса Гуђонсдотир, стручњак за међународне односе.

Аутор и водитељ: Марко Ивас

Уредници емисије: Јелена Терзић и Наташа Јовановић

Душан Зрнић био је један од најбољх студената београдског Електротехничког факултета. Син је историчарке уметности и једног од конструктора чувеног авиона ИК-3, који се у нападу нацистичке Немачке на Краљњвину Југославију изузетно добро показао, којим су браниоци земље нанели значајне губитке агресору, упркос његовој бројчаној надмоћи.

Млади Зрнић, одважан и жељан знања, са двеста америчких долара у џепу отиснуо се из Ријеке на дуго путовање бродом до америчког континента. У Сједињеним Државама завршава мастер и докторске студије, после којих се опредељује за област метеорологије. У држави Оклахоми, у граду Норман на Универзитету Оклахоме остварује велике научне успехе у проучавању торнада и других ветрова. Објавио је више књига и велики број научних радова.

Члан је многих научних друштава. Иако дуго ван отаџбине професор Зрнић је јако везан за Србију. Читав живот се бавио спортом а и данас у деветој деценији, скија, плива, вози бицикл и трчи. Воли уметност, свира клавир, а бавио се и сликарством. О овом свестраном господину сазнајте више у нашој емисији.

Уредник: Душан Жарковић

Редитељ: Драгица Гачић

У мају 1991.године, кренуло је емитовање програма РТС преко сателита, што је означило прекретницу у пријему сигнала и програма наше националне телевизије, и ван наших граница, а на опште одушевљење наших људи широм света.

Редакција Програма за иностранство некада, а данас, Програма за дијаспору, овог маја слави вредан јубилеј, 35 година постојања, припремања и емитовања програма намењеног нашим људима широм света, са темама које се тичу свих нас, ма где живели. 

екипа Програма за дијаспору

Из вечери у вече, у ударном термину пред Дневник 2, на РТС Свету, уживо, сваког радног дана емитујемо полусатну емисију "Србија на вези" која кроз теме које обрађује, спаја нас који живимо у Србији, са свима нашима како у региону, тако и у Европи и свету. Богатство нашег програма чине и наши сарадници, дописници које имамо широм света, и захваљујући којима смо испратили све значајне догађаје, на свим континентима.

екипа Програма за дијаспору

У овој емисији, одговорни уредник Програма, Сузана Гвозденовић Пузовић, угостиће своје колеге, новинаре и уреднике који више од две и три деценије стварају програм који служи на понос РТС-у, Јавном медијском сервису Србије, Наду Вукелић, Бобана Ковачевића, Тамару Дрезгић. Из Студија 3 у Таковској улици придружиће им се и остали уредници и водитељи Србије на вези, Вања Васић, Драгана Живојновић, Тијана Адамовић, Тијана Паунковић, Душан Жарковић...

Тамара Дрезгић, Драгица Гачић, Сузана Гвозденовић Пузовић и Бобан Ковачевић

Многе награде у земљи и свету које су добили за свој посвећен рад, говоре о значају ове својеврсне мисије коју обављају, у повезивању свих нас, ма где живели.

екипа Програма за дијаспору са гостима

За емисију говоре и сви претходни главни уредници овог програма, Миодраг Мија Илић, Миодраг Поповић, Дејан Глигоријевић, Татјана Ћитић, Игор Гојковић, некадашњи уредник и спикер који се први обратио гледаоцима Сателитског програма, сећајући се онога што је било главно у њиховом раду, и што је обележило то време, као и инжењер телекомуникација Вуко Лабан, један од највећих стручњака у свету, кога зову " сателитски маг", а који је заслужан за покретање сателитског емитовања телевизијског програма .

екипа Програма за дијаспору

Значајан допринос у овом програму има и Весна Стевановић, секретар и координатор у Програму за дијаспору, као и Владан Ракић, новинар и уредник чији су интервјуи са значајним личностима из земље и иностранства, запажени, а који су и део ове емисије.

Зорана Павић, Сузана Гвозденовић Пузовић и Радослав Спасић

Зорана Павић

Музички гости наступиће уживо у нашем студију, Зорана Павић са пијанистом Радославом Спасићем, у сусрет концерту "Љубав тражи хероје", а који ће бити својеврсни музички времеплов, као и "Роквајер" дечији рок хор са својим бендом. 

Дечји рок хор и бенд "Роквајер"

Уредник емисије, Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ, Драгица Гачић

Променићемо систем подстицаја, регистар пољопривредних газдинстава, увести електронску књигу поља, успоставити АКИС-систем пољопривредног знања и иновација. Могу ли климатске и тржишне неприлике, бити прилика за успех? Постоје домаћини који су невреме искористили на време да већ данас управљају њивама будућности, зато у овој емисији Знања имања говоре:

- Анђелко Спахић, живи у Холандији, aли са „апотекарском” прецизношћу и уз сателитски контролисано наводњавање узгаја боровнице у Србији – сремачке холанђанке!

- Зоран и Горан Бојовић из Брезовице код Чачка, о кромпир-паприкашу, зачињеном жељом и визијом да се уз моравку може живети од села за село.

Заблаће, Бојан Лазовић, произвођач кромпира

- Душан Ивановић, из Удружења за кромпир Србије о разлозима смањења производње и заједништву које би понудило иновативна решења и тржишта.

- Милорад и Владан Ранковић из Коцељеве – тајна успеха су им вина по рецептури са Свете Горе, уз мачванске специјалитете од моравке уживају у природи која их окружује.

Уредник: Драгана Попов

Новинари: Љиљана М. Петровић, Ана Маринковић, Миле Новаковић

Милорад Ранковић, село Коцељева

Производња: Редакција актуелности

Редитељ: Мирослав Лекић

Друга сезона серије надовезује се на догађаје које смо пратили у првом делу серије. Новинар Џон Мур, доктор Крајзлер и Сара након случаја серијског убице, чија су мета били дечаци који се баве проституцијом, уплетени су у случај нестанка ћерке шпанског конзула.