РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Велика илузија: О моди и року https://rts.rs/tv/rts1/5922480/velika-iluzija-o-modi-i-roku-.html Од филма који је обележио једну генерацију "Пакет аранжман" до остварења као што су "Небеска удица", "Апсолутних сто" и "Точкови" - изградио је препознатљив ауторски рукопис на раскршћу филма и телевизије. Као сценариста, редитељ и писац, створио је светове у којима се личне судбине преплићу са ширим друштвеним и историјским контекстом — што посебно долази до изражаја у серијама. Његов најновији пројекат, "Плава крв", серија чије је снимање у току, доноси нову причу о породици као месту сусрета различитих генерација и вредности. У "Крупном плану" Велике илузије један од најтраженијих сценариста Ђорђе Милосављевић. Од високе моде и рок епопеје, до историјских дилема и суочавања са најмрачнијим деловима прошлости — у овој епизоди "Велике илузије", гледамо како приче обликују свет у којем живимо.

Говоримо о наставку модне приче "Ђаво носи Праду" и о повратку метал бенда "Ирон Маиден" на филмско платно.

О историјском мјузиклу "Прича о Ен Ли" - из ракурса критичара Ђорђа Бајића. У "Премотавању", подсећање на опус Џона Траволте.

Рубрика "Контраплан" доноси интервју са редитељем Кирилом Серебрењиковим, поводом филма "Нестанак Јозефа Менгела".

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

]]> Wed, 8 Apr 2026 13:17:59 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5922480/velika-iluzija-o-modi-i-roku-.html Зелени часовник: Четврта емисија https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922440/zeleni-casovnik-cetvrta-emisija.html У новој епизоди серијала "Зелени часовник" гледаоци ће моћи да сазнају шта су научници утврдили о интелигенцији хоботница, која животиња се користи као поуздан тест за утврђивање трудноће и зашто вилински коњици спадају у рекордере по брзини лета. Такође, дајемо и најновије информације о бројности белоглавих супова у нашој земљи. О могућностима јачања енергетске ефикасности и улози енергетских менаџера, разговарали смо са професорком Мирјаном Стаменић са Машинског факултета у Београду. У Србији живи чак 66 одсто фауне птица и 43 одсто фауне сисара Европе. Бројне врсте нису у потпуности истражене, али је чињеница да је Србија подручје изузетног генског, специјског и екосистемског диверзитета.

Гледаоцима, уз помоћ стручњака Завода за заштиту природе, представљамо и карту биодиверзитета Србије. Основна начела политике животне средине Европске уније су: предострожност, превенција и принцип по којем "загађивач плаћа". За примену тековина Уније у области животне средине потребна су значајна улагања, адекватна администрација и посебни оквир за финансијско управљање и контролу. Гледаоце упознајемо са преговарачким поглављем 27, које се односи на регулисање области животне средине.

]]> Wed, 8 Apr 2026 12:56:14 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922440/zeleni-casovnik-cetvrta-emisija.html Лајбах у Београду https://rts.rs/tv/rts1/5922136/lajbah-u-beogradu.html Гост Културног дневника је Иван Новак, фронтмен словеначког авангардног бенда Лајбах, поводом новог студијског албума. У емисији говоримо о додели Награде "Момо Капор" Сањи Савић Милосављевић за роман "Мартин удио". Награда Момо Капор је књижевна и ликовна награда која се традиционално додељује на на рођендан Моме Капора са циљем да подржи развој уметности.

Културни центар Град обележава 17 година постојања на независној културној сцени као центар уметности, сусрета, нових идеја и експеримената.

У Пароброду - изложба илустрација Владана Јеремића за књигу Драгана Ђорђевића "Мала црна музика". Књига је студија о хипхоп култури, награђена специјалним признањем "Богдан Кршић" за најлепшу књигу на 68. Међународном београдском сајму књига 2025. године.

На завршетку Фестивала игре, у Српском народном позоришту наступила је чувена италијанска трупа Атербалето.

У Риму се завршава рестаурација базилике Цркве Светог Петра у оковима. Ова знаменитост препознатљива је по мермерној статуи Мојсија Микеланђела Буонаротија. У Културном дневнику и о осталим дешавањима из света културе и уметности.

Уредник Драгана Пантић
Реализатор Сања Реџић
Монтажер Марија Арсенијевић

]]> Wed, 8 Apr 2026 10:09:38 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5922136/lajbah-u-beogradu.html Јелоустоун, 1-10 https://rts.rs/tv/rts-digital/5922566/jeloustoun-1-10.html Једна од најуспешнијих америчких серија - "Јелоустоун" (Yellowstone, 2018), популарна драма о породици Датон, која управља највећим ранчем у Сједињеним Америчким Државама, биће емитована на Првом програму РТС-а недељом у 22.30ч. Серија прати живот Џона Датона, кога тумачи оскаровац Кевин Костнер, који мора да се бори са спољним и унутрашњим претњама како би заштитио своју породицу, ранч и имање. Смештена у дивље пространство Монтане, серија истражује сложене моралне дилеме, борбе за опстанак и породичне сукобе у модерном западном окружењу. Са прелепим пејзажима и напетим заплетима, Јелоустоун нуди причу о љубави, лојалности, моћи и борби за очување традиције. Кевин Костнер није само глумац у серији, већ и један од продуцената. Његово богато искуство у филмској индустрији, укључујући режију и продукцију, помогло је да Јелоустоун буде веродостојан и аутентичан приказ живота на ранчу.

Серија је добила бројне награде, а међу њима и Златни глобус за најбољу телевизијску серију (драма) 2021. године, док је Кевин Костнер је освојио награду за Најбољег глумца у драмској телевизијској серији, исте године. Неколико пута је била номинована за награду Еми.

Главне улоге: Кевин Костнер, Лук Грајмс, Кели Рајли, Вес Бентли, Кол Хаузер…

]]> Wed, 8 Apr 2026 14:14:00 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5922566/jeloustoun-1-10.html Социјализам или капитализам: Жарко Радаковић https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922422/socijalizam-ili-kapitalizam-zarko-radakovic.html Жарко Радаковић изузетна је личност југословенске и српске књижевности и уметности. Он је преводилац који преводи дела само једног писца. Сведок је и учесник почетака београдског уметничког концептуализма, пријатељ и друг из детињства кључних писаца српског високог модернизма и постмодернизма, али и једног од највећих живих светских писаца са којим воли да лута по Србији. Говори о свом детињству у Земуну, друговању с Давидом Албахаријем, Рашом Ливадом, Србом Митровићем, Мирославом Мандићем, недавно преминулим црногорским култним писцем, Миодрагом Вуковићем, о заједничком животу и пријатељству са концептуалним уметником Ером Миливојевићем раних седамдесетих година, о одласку у емиграцију пре четрдесет година и о пријатељству са сликарем Јулијем Книфером и с писцем Петером Хандкеом.

Сценарио и режија Ненад Милошевић

Производња: Редакција документарног програма

]]> Wed, 8 Apr 2026 12:51:19 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922422/socijalizam-ili-kapitalizam-zarko-radakovic.html Социјализам или капитализам: Милета Продановић https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922413/socijalizam-ili-kapitalizam-mileta-prodanovic.html Милета Продановић, сликар и писац професор на Факултету ликовних уметности у Београду у серији "Социјализам (и)ли капитализам" Редакције документарног програма говори о фигури уметника у три раздобља: време социјализма у Београду, време транзиције деведесетих година у Србији и у Београду, и о уметности и фигури уметника данас. Милета Продановић, сем коментара друштвене стварности на својим платнима и у романима, бележио је камером културолошке и архитектонске промене у Београду и Србији у последњих тридесет година. Такође, говори и о југословенској уметничкој традицији, Мештровићу, Богдану Богдановићу, Милени Павловић Барили и другима.

 

Сценарио и режија: Ненад Милошевић

Производња: Редакција документарног програма РТС

]]> Wed, 8 Apr 2026 12:46:42 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922413/socijalizam-ili-kapitalizam-mileta-prodanovic.html Социјализам или капитализам: Мишко Шуваковић https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922415/socijalizam-ili-kapitalizam-misko-suvakovic.html Миодраг Мишко Шуваковић, српски теоретичар уметности и професор естетике и теорије уметности на Факултету музичке уметности у Београду, већ годинама у великој мери утиче на обликовање уметничког мњења у Србији и на ексјугословенском простору. Из године у годину објављује не само енциклопедијске књиге из области модерне уметности, већ и појмовнике, прилоге и приручнике, анализирајући уметничку праксу и идеје у уметности на прелазу између два века, у времену политичких и културних транзиција и великих промена, чији смо често лоши и незаинтересовани сведоци. У овој епизоди чућемо његове ставове о односу између производње и културе, уметности и друштвености, политички оријентисаној уметности, финансијском аспекту уметности у ренесанси, античкој Грчкој и данас, о месту савременог уметника у друштву и у свету.

Сценарио и режија Ненад Милошевић

Производња: Редакција документарног програма

 

]]> Wed, 8 Apr 2026 12:48:57 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922415/socijalizam-ili-kapitalizam-misko-suvakovic.html Социјализам или капитализам: Загорка Голубовић https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922428/socijalizam-ili-kapitalizam-zagorka-golubovic.html Наша позната антрополошкиња и социолошкиња Загорка Голубовић говори о свом односу према властима за време социјализма у Југославији, познанству с Марком Никезићем, Кочом Поповићем, свом односу према Миловану Ђиласу, Добрици Ћосићу, супругу и политичару Бранку Пешићу. Говори о суђењу њеној књизи, свом односу према маспоку и српским либералима, о прогону са Београдског универзитета, гостовањима на катедрама европских универзитета, у совјетској Русији, односу и додирним тачкама либерализма и демократије, теорији дистрибутивне правде Џона Ролса.

Сценарио и режија: Ненад Милошевић.

Производња: Редакција документарног програма

]]> Wed, 8 Apr 2026 12:53:30 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922428/socijalizam-ili-kapitalizam-zagorka-golubovic.html Временска капсула: Манастир Бођани https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922408/vremenska-kapsula-manastir-bodjani.html Редакција за културу и уметност, у оквиру серијала Временска капсула, премијерно приказује документарну емисију Манастир Бођани, посвећену једном од најлепших и најзначајнијих српских православних храмова у Војводини. Манастир се налази на левој обали Дунава, у непрегледној и питомој бачкој равници, између села Вајска и Бођани. Прва црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице подигнута је у 15. веку, а она коју данас видимо је четврта црква по реду из 18. века. Како легенда каже, изградио је трговац, пореклом из Далмације, који је изгубио вид. Пролазећи овим крајевима, он је застао на месту где се налазио извор лековите воде, умио се том водицом и прогледао је. Заветовао се да ће на том месту, у знак захвалности, изградити цркву што је касније и учинио. По њему је манастир добио име Богдан - Бођани. Манастир је живописан у првој половини 18. века. Оно по чему је јединствен и особен јесте његов живопис који је осликао Христофор Жефаровић.

О историјату манастира, његовој архитектури и живопису, као и о животу и делу фрескосликара Христофора Жефаровића, у емисији говоре: др Љиљана Стошић, историчар уметности, др Славица Вујовић, архитекта, отац Захарије, игуман манастира и Маја Величковић, виши конзерватор у Покрајинском заводу за заштиту споменика, Петроварадин.

Стручни консултант емисије је др Славица Вујовић.

Аутор и уредник емисије: Светлана Илић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Организатори: Зоран Зиндовић, Милош Миловановић

Аутор шпице серијала и графички дизајнер емсиије: Драган Буловић

Музички уредник: Силвија Милошевић

Расветљивачи: Зоран Николић

Асистенти сниматеља: Иван Васиљевић, Бојан Даниловић

Сниматељи звука: Петар Петровић, Горан Мрђа

Колор корекција: Драшко Пејановић

Дизајнер звука: Срђан Филиповић

Дрон оператери: Добривоје Каитовић, Мирослав Кондић

Директор фотографије: Бранко Срећковић

Монтажер: Александра Виријевић Павлек

 

]]> Wed, 8 Apr 2026 12:44:15 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922408/vremenska-kapsula-manastir-bodjani.html Пољубац као жеља и представа https://rts.rs/tv/rts2/5922548/poljubac-kao-zelja-i-predstava.html Не знамо када је настала прва песма о пољупцу, немамо ни поуздан одговор како је љубљење постало глобална појава , али већина нас се сећа свог првог пољупца. Романтични, пријатељски, родитељски, онај који прижељкујемо, који нам ствара осећај среће, о ком пишемо стихове и уметнички га приказујемо… Све су то пољупци који су инспирисали Студио знања да се ове недеље бави темом "Пољубац као жеља и представа". У првом делу емисије о пољупцима разговарамо са др Иреном Ђорђевић, психијатаром и професором Драганом Хрнчићем, неурофизиологом, док у другом делу емисије наши саговорници на ту тему су Анђелија Нешић, психолог, професор Оливер Томић, историчар уметности и Александар Петровић, ветеринар.

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељ: Маја Бојић

Редитељ: Александар Јован Крстић

]]> Wed, 8 Apr 2026 14:02:57 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5922548/poljubac-kao-zelja-i-predstava.html Креативни дистрикт: Тања Остојић https://rts.rs/tv/rts2/5922148/kreativni-distrikt-tanja-ostojic.html Тања Остојић једна је од најзначајнијих савремених уметница са простора некадашње Југославије, чији је рад дубоко укорењен у перформансу, феминистичкој уметности и политички ангажованој пракси. Живи и ствара у Берлину, где у Кући светских уметности, на изложби на којој је и њен рад снимамо нашу емисију. У Тањиној биографији пише да је уметница из Београда која живи и ради у Берлину. Рођена је у Ужицу... дипломирала вајарство на Ликовној академији у Београду, али је њен уметнички пут концептуалан. На самом почетку каријере запажено учествује на најзначајнијој смотри савремене уметности - Бијеналу у Венецији. Са концептуалним радом под називом Бићу ваш анђео којим током трајања 47. бијенала у стопу прати селектора Харолда Земана...

Теме Тањиних уметничких дела су миграције, идентитет, тело као политички простор, родне и класне неједнакости, механизми моћи на европском континенту.

Она користи сопствено тело као главни медиј, често се директно постављајући у средиште друштвено-политичких тензија. У њеним раним радовима, посебно оним из периода када је живела између Берлина и Београда, разматра питање слободе кретања жена са Балкана у контексту визног режима Европске уније. Британски Гардијан је проглашава за једну од 25 најзначајнијих уметника у 21. веку, пре свега захваљујући њеном перформансу под насловом Тражим мужа са пасошем Европске уније. Тај најпознатији и најанализиранији рад Тање Остојић настаје на прелазу миленијума, у тренутку када земље бивше Југославије нису имале приступ Европској унији, а визни режими били строги, нарочито према женама. У оквиру пројекта она тражи мужа са пасошем ЕУ, с циљем да реши свој статус мигранта.

2005. године се заиста удаје за немачког држављанина Клеменса Шита, а цео процес (упознавање, брак, добијање папира, развод) постаје документован уметнички чин. Први сусрет био је симболично испред Музеја савремене уметности у Београду. Критика је била подељена: део јавности је у овом гесту видео циничну инструментализацију, док су уметнички кругови препознали субверзију администрације Европске уније и њених правних режима.

Бројни су њени запажени радови који су увек ангажовани, који указују на социјалне неправде... и увек су уметнички оригинални.

У свом новом перформансу под називом Измењена водом бави се својим телом у годинама у којима је сада када се њено тело мења. Део тог рада је на изложби у простору у којем смо снимили нашу емисију.

Тања је необична особа, занимљива, оригинална, ретка и јединствена, било је задовољство провести дан са њом у Берлину.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Милан Ромањук

монтажер Никола Загорац

режија Милица Митровић

 

]]> Wed, 8 Apr 2026 10:34:56 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5922148/kreativni-distrikt-tanja-ostojic.html Весна Поповић https://rts.rs/tv/rts2/5922181/vesna-popovic.html О значају и улози сценографије у позоришту. Весна Поповић је ауторка више од сто двадесет позоришних сценографија. Редовна је професорка на Факултету примењених уметности у Београду. У позоришту је активна безмало четврт века. Вишеструко је награђивана за свој рад. Њене сценографије одликује и монументалност и минимализам, осећај за детаљ, колорит и светло. У синкретичком поступку, примерено савременим праксама, користи и реализам и стилизацију у изразу, комбинује традиционалне елементе и нове технологије.

Према једној од могућих дефиниција: сценографија је беспрекорно јединство простора, текста, различитих уметности, глумаца, редитеља и публике које доприноси стварању значења у представи. Али, како данас, у ситуацији беспарице у позориштима, у култури уопште, остварити то беспрекорно јединство? Да ли због недостатка средстава и одговарајућих материјала највише трпи позоришна сценографија?

У овој епизоди серијала Читање позоришта Весна Поповић говори о значају и улози сценографије у позоришту, о продукцијским условима некад и сад, сарадњи са редитељима, о својим сценографским, позоришним печатима који су до данас обележили њену плодну каријеру.

Аутор и уредник серијала је Слободан Савић

 

 

 

 

 

]]> Wed, 8 Apr 2026 13:44:02 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5922181/vesna-popovic.html Цитирај ме https://rts.rs/tv/rts2/5922138/citiraj-me.html После класичне, модерне, постмодерне уметности, после авангардних покрета с почетка 20. века, постмодернизма и свих потоњих "изама", можемо ли се надати некој новој, аутентичној уметничкој појави, мисли и идеји? Ново издање Часа анатомије анализира и тумачи тезу о "цитатности" савременог доба. Тачније, тезу о непостојању оригиналне мисли данас, о непрегледном пољу цитата и референци, уметности ауторефлексије, перформанса, колажа, рециклаже...

Зашто модеран човек непрестано цитира, комуницира са прошлим и актуелним посредством цитата, фуснота, посредством интелектуалне игре асоцијација, без аутентичног продора у природу савремености. Или је можда управо то бескрајно поље цитата и референци прилика да се аутентично изрази кроз нови облику учешћа у савременом свету и његовом разумевању? Знамо шта смо у прошлости видели, знамо шта цитирамо и шта нам је ослонац из прошлости, да ли ће будућност цитирати нас, зависи од тога шта јој будемо оставили у наслеђе.

Гости Часа су књижевна критичарка Соња Миловановић и редитељ Борис Миљковић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић

 

 

]]> Wed, 8 Apr 2026 10:20:56 +0200 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5922138/citiraj-me.html Временска капсула: Тврђава Дијана https://rts.rs/tv/rts-digital/5922557/vremenska-kapsula-tvrdjava-dijana.html Тврђава Дијана је удаљена два километра од Хидроелектране Ђердап 1 и осам километара од вароши Кладово. Прва археолошка истраживања на овом локалитету почела су 1964. године и са већим или мањим прекидима трају до наших дана. Археолози су током шест деценија истраживања открили: бедеме и куле, капије, улице, палате, житницу, војничке бараке, тоалет, крипту...Такође, ископавања на локалитету изнела су на светло дана бројне покретне налазе: скулптуре, епиграфске споменике, новац, керамику, накит, војничку опрему и бројне дуге предмете... О историјату тврђаве, животу њених становника од 1. до почетка 7. века и стратешком значају који је имала на обали Дунава, у емисији ће говорити: др Татјана Цвјетићанин, руководилац пројекта "Археолошки локалитет Дијана" Народног музеја Србије, др Марко Јанковић, коруководилац пројекта "Археолошки локалитет Дијана" Филозофског факултета у Београду, Синиша Лекић, кустос Народног музеја Србије и др Димитрије Марковић, археолог са Филозофског факултета у Београду.

Аутор и уредник: Светлана Илић

Производња: Редакција за културу

]]> Wed, 8 Apr 2026 14:02:43 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5922557/vremenska-kapsula-tvrdjava-dijana.html РТС ЛАБ: Нарцис https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922589/rts-lab-narcis.html Да ли смо сувише брзо почели да једни друге називамо нарцисима? И шта се заправо крије иза појма који је из мита прешао у свакодневни говор – често као увреда, а ретко као стварна дијагноза? У новој епизоди емисије РТС Лаб бавимо се једним од најчешће погрешно тумачених психолошких феномена данашњице. Раздвајамо митове од науке и постављамо кључна питања: шта је нарцизам, када он постаје поремећај личности и да ли га они који га имају уопште препознају као проблем?

Гост у студију водитељке Тамаре Тубић је др Ђорђе Трајковић, специјализант психијатрије, са којим разговарамо о томе како настаје нарцистички поремећај личности, како се испољава и по чему се разликује од високог самопоуздања или других поремећаја, попут граничног.

Посебну пажњу посвећујемо љубавним односима: како нарциси улазе у везе, зашто их доживљавају другачије и на који начин најчешће из њих излазе. Кроз прилоге истражујемо и како је лик нарциса представљен у књижевности и уметности – и зашто нас те приче и данас узнемиравају.

На крају, отварамо важно питање савременог друштва: ко има право да некога назове нарцисом и које су последице олаког психолошког етикетирања?

Јер нарцизам није само реч – већ сложен психолошки феномен који захтева разумевање, а не пресуду.

Прилоге у емисији су радили Јована Ћирковић и Тамара Тубић.

Емисију је водила Тамара Тубић.

Уредник емисије је Јована Џамбић.

]]> Wed, 8 Apr 2026 14:37:02 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922589/rts-lab-narcis.html РТС ЛАБ: Идеје https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922593/rts-lab-ideje.html Комунизам, капитализам, конзервативизам... Донекле подсећа на мени у ресторану када не знамо шта да изаберемо. Када бирамо друштвену једнакост, слободно тржиште или традиционалне вредности – бирамо идеологију. Идеологије су инспирисале револуције, водиле ратове, мењале друштва и дефинисале епохе. Али шта су заправо иделогије, како су настале и како утичу на нас сазнали смо у разговору са професором доктором Милошом Ковићем са Филозофског факултета. У овој епизоди РТС Лаб истражује моћ идеологија, тоталитарне режиме, идеолошку острашћеност, утопију и дистопију.

Емисију воде Иванка Јоксимовић и Виктор Маневић.

Уредник емисије је Јована Џамбић.

 

]]> Wed, 8 Apr 2026 14:39:28 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922593/rts-lab-ideje.html Добро је, добро је знати: Како успорити трошење зглобова https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922398/dobro-je-dobro-je-znati-kako-usporiti-trosenje-zglobova.html Већ смо говорили да је ово време трансформације ортопедије, тако да ћемо се ове године често бавити овом темом, из различитих углова. Још су Хипократ и Гален описивали стања и повезивали их са старењем и „трошењем” тела. Савремена медицина то назива дегенеративним обољењима. Податак из научних радова је да просечно око 80 одсто особа старијих од 60 година има јасне знаке оштећења и губитка хрскавице, испод тога измењене кости и формирање коштаних изданака. Колики је данас домет науке да овај процес успори и лечи, а шта реално можемо да очекујемо од нових истраживања, сазнаћемо од нашег госта, др Жељка Бокуна. Дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Специјализацију ортопедске хирургије и трауматологије завршио је на Војномедицинској академији у Београду. Већ 30 година је запослен у Клиничко-болничком центру „Бежанијска коса“. Прегледао је десетине хиљада пацијената, а оперисао на хиљаде њих. Чврсто верује да је много, много више оних који га се са радошћу сећају...

 Уредник серијала је Маријана Вук Мрђа, организатор Душица Ховјецки, монтажер Слободан Бајкић, редитељ Драгица Гачић.

]]> Wed, 8 Apr 2026 12:41:26 +0200 РТС Наука https://rts.rs/tv/rts-nauka/5922398/dobro-je-dobro-je-znati-kako-usporiti-trosenje-zglobova.html Суперпотера https://rts.rs/tv/rts1/5922165/superpotera.html Кад се већ слави најрадоснији хришћански празник Ускрс, ред је да у Суперпотеру дођу и Славише. Један са сестром, други са великом жељом да победи! Славиша Недељковић, некада новинар а данас рачуновођа, показаће и нама и Трагачима да ли је та жеља пресудна. Његов имењак Славиша Миловановић, сликар аматер, као подршку доводи рођену сестру Сању, квизашима добро познато лице. Осим њих, Јован Мемедовић ће за Трагаче имати још само један изазов: Дарка Вучићевића, наставника из некада рекордерске екипе Потере, жељног да сада сам понови тимски успех.

А шта на то кажу Милица Јокановић, Жарко Стевановић, Милан Буквић и Душан Мацура проверите у суботу 11. априла од 21.10 на Првом.

 

]]> Wed, 8 Apr 2026 13:53:50 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5922165/superpotera.html Потера https://rts.rs/tv/rts1/5922168/potera.html На почетку сваке епизоде квиза Потера се водитељ Јован Мемедовић запита да ли је овај тим спреман да умакне Трагачу, а онда започне узбудљива трка знања која нам готово сат времена касније да и коначан одговор са почетка. Овога пута ће се чувено питање односити на пензионисаног полицајца Срђана Јоксимовића, археолога Вујадина Вујадиновића, пословну аналитичарку Ђурђицу Пантић и студента права Саву Тасића. А како ће гласити њихов финални одговор погледајте у понедељак 13. априла од 21.05 на Првом.

 

]]> Wed, 8 Apr 2026 13:41:47 +0200 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5922168/potera.html ТВ лица: Празници са Дином Чолић https://rts.rs/tv/rts-digital/5922537/tv-lica-praznici-sa-dinom-colic.html Ускршње празнике ће ове године обојити препознатљиви алт Дине Чолић, омиљеног ТВ лица у златно време телевизије. Праве вредности и одмереност одлика су емисија које је водила и уређивала, а од када се повукла са малих екрана, упркос проблемима са видом, прочитала више од осам сати "Молитви са језера" Владике Николаја и у овој емисији пожелеће гледаоцима срећне празнике.

Аутор: Тања Петернек Алексић

Производња: Редакција забавног програма

]]> Wed, 8 Apr 2026 13:58:29 +0200 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5922537/tv-lica-praznici-sa-dinom-colic.html