РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://rts.rs/tv/rss.html Зелена граница https://rts.rs/tv/rts-digital/5908110/zelena-granica.html У мочварним шумама које чине тзв. "зелену границу" између Белорусије и Пољске, заробљене су избеглице са Блиског истока и из Африке, које покушавају да стигну до Европске Уније. (Zielona granica, 2023.) Избеглице су намамљене до границе пропагандом која обећава лак улазак у ЕУ. Попут пиона у скривеном рату, преплићу се животи активисткиње Јулије, која је одустала од удобног живота, младог граничара Јана и сиријске породице.

Улоге: Џалал Алтавил, Маја Остазевска, Бехи Ђанати Атај

Режија: Агнежка Холанд

 

]]> Wed, 18 Mar 2026 07:53:00 +0100 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5908110/zelena-granica.html Љубав која преостаје https://rts.rs/tv/rts-digital/5908100/ljubav-koja-preostaje.html "Љубав која преостаје" (Ástin sem eftir er, 2025), у режији Хлинура Палмасона, након Кана приказан је на бројним фестивалима широм света, укључујући Торонто, Њујорк, Чикаго, Сан Себастиан, Сиднеј и Гетебург освојивши више награда и номинација, чиме је додатно учврстио репутацију једног од најзанимљивијих европских филмова године. Исланд га је изабрао као свог службеног кандидата за Оскара, али није ушао у ужи избор. Радња филма прати уметницу Ану и рибара Магнуса, који проводи месеце на мору, током године након што одлуче окончати свој брак. Њихов свакодневни живот одвија се у руралном исландском окружењу, где покушавају одржати стабилност за своје троје деце.

Кроз нежне тренутке и неочекиване преокрете, истражује крхке нити љубави, породице и одјека заједничких сећања.

 

Улоге: Сага Гардарсдотир, Ида Мекин Хлíнздотир, Сверир Гуднасон, Халдор Лакснес Халлдорсон...

]]> Wed, 18 Mar 2026 07:55:58 +0100 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5908100/ljubav-koja-preostaje.html Потера https://rts.rs/tv/rts1/5908138/potera.html И овог понедељка на Првом тим такмичара ће покушати да напуни заједничку касу до врха, а потом и да утекне увек незгодном Трагачу. Новинар и фудбалски судија Вук Гвозденовић, докторанд физике Александар Васиљковић, професор математике Богољуб Ђурић и дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства Реља Симић једва чекају да заузму своје позиције. Заузмите их и ви 23. марта од 21ч.

Водитељ емисије је Јован Мемедовић.

 

 

]]> Wed, 18 Mar 2026 10:00:40 +0100 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5908138/potera.html Еко минијатуре: Са Ђолетом у башти https://rts.rs/tv/rts2/5908182/eko-minijature-sa-djoletom-u-basti.html Како се шири и подиже еколошка свест, урбано баштованство постаје све популарније, нарочито међу младима. Зелене јавне површине, попут шума или градских паркова, плућа су сваког града и о њима треба да брину сви грађани. У овој епизоди еко минијатура "Са Ђолетом у башти" окупила се група ентузијаста са намером да среди један градски парк. неки од њих први пут су засадили дрво, а у свему им је помагала и наша позната глумица Бранка Катић.

Уредник емисије Наташа Тодоровић, редитељ Милица Митровић, сценариста и водитељ Ђорђе Драгићевић

 

]]> Wed, 18 Mar 2026 11:21:24 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5908182/eko-minijature-sa-djoletom-u-basti.html Преваспитани: Никола Ранковић https://rts.rs/tv/rts2/5908198/prevaspitani-nikola-rankovic.html Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови. Не поставимо права питања. Нестрпљиви смо да саслушамо одговор. А ко би још отћутао, и дао себи комоције да га на прави начин разуме?

Ми смо их зато позвали. Не по било каквим другим критеријумима, осим по процени да ће искрено и аргументовано образлагати своје ставове. Па су тако следиле опсервације на варијацију прустовског упитника, широког спектра, од рецимо

Како сте?

преко:

Треба ли родитељ детету бити друг?

Како се учи како да се учи?

У којим ситуацијама лажете?

Може ли ружно да буде лепо?

Како превазилазите стид?

Шта вас просто избезумљује?

Могу ли мање интелигентнији да буду духовити?

Вреди ли збиља Роналдо толико милиона?

до дубоко филозофског

Где се налази душа?

И саговорници су, видећете, били веома искрени и инспирисани. Враћамо полако културу дијалога, као основ разумевања и комуникације.

Уредник: Ана Павловић

Редитељ: Наталија Мићевић

Сценограф: Тања Ивановић

Директор фотографије: Александар Стипић

Графичка анимација: Ема Тасан Лукић

Монтажер: Ненад Џодић

Дизајнер звука: Драгана Робертсон

]]> Wed, 18 Mar 2026 11:32:32 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5908198/prevaspitani-nikola-rankovic.html Ви и ми (Вештачка интелигенција и ми): Биомедицина у ери алгоритама https://rts.rs/tv/rts2/5908147/vi-i-mi-vestacka-inteligencija-i-mi-biomedicina-u-eri-algoritama.html Савремена медицина све чешће проучава болести ван људског тела, кроз такотване in vitro моделе који верно опонашају структуру и функцију ткива и органа. Захваљујући напредним тродимензионалним културама ћелија, такозваним органоидима, као и микрофлуидним платформама познатим као "органи-на-чипу", данас је могуће детаљно пратити развој болести и међусобну комуникацију ћелија у контролисаним условима. Без вештачке интелугенције не би било могуће обрадити огромну количину података које ови системи генеришу. Савремени алгоритми омогућавају анализу сложених биолошких сигнала, препознавање образаца, прецизно моделовање тока болести и знатно бржи развој нових терапија.

Све значајнију улогу вештачка интелигенција има и у развоју "дигиталних близанаца", компјутерских верзија које интегришу клиничке и експерименталне податке, симулирајући ток болести и предвиђајући ефекте терапија.

У приступу познатом као “лабораторија у петљи“ подаци, које обрађује вештачка интелигенција у реалном времену, непосредно усмеравају ток експеримената у лабораторијама.

Како све то изгледа у пракси, сазнали смо од научника који резултате својих истраживања објављују у престижном часопису NATURE, гостујући на истоименој конференцији у Београду.

Уредник: Јелена Мицић

Монтажер: Милица Живојиновић

]]> Wed, 18 Mar 2026 10:31:55 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5908147/vi-i-mi-vestacka-inteligencija-i-mi-biomedicina-u-eri-algoritama.html Бунт: О албуму "Врата раја" бенда "Болесна штенад" https://rts.rs/tv/rts-digital/5908105/bunt-o-albumu-vrata-raja-benda-bolesna-stenad.html У новом издању емисије Бунт, разговарамо о бенду који својим песмама, концертима и ауторским изразом оставља трајан траг на домаћој рок сцени. То су они музичари чије песме слушамо изнова, чије концерте са радошћу посећујемо и чије нове албуме ишчекујемо са посебном пажњом. Свако музичко издање носи своју причу, а свака песма може постати порука која инспирише, подсећа или покреће. Управо зато, у овој емисији заједно откривамо како су настале песме са четвртог студијског албума "Врата раја" бенда "Болесна штенад", као и које се идеје и поруке крију иза шест нумера са овог издања.

Причу започињемо песмом "Никад", која се налази на трећем студијском албуму "Где су те манекенке, где је тај кокаин", као увод у разговор о ауторском путу и стваралаштву овог панк бенда.

Гост емисије је фронтмен групе Александар Марковић Лама, који нам открива како су настајале песме са албума "Врата раја", говори о инспирацијама, темама које прожимају нове композиције и о енергији која покреће бенд "Болесна штенад".

Новинар и водитељ: Никола Сабовљевић
Ауторка емисије Бунт: Бранка Главоњић

]]> Wed, 18 Mar 2026 07:46:54 +0100 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5908105/bunt-o-albumu-vrata-raja-benda-bolesna-stenad.html Гласови из прошлости – приче о легатима https://rts.rs/tv/rts2/5908175/glasovi-iz-proslosti--price-o-legatima.html Десета прича: Галерија "Милан Коњовић" Нова прича серијала води нас у Сомбор, у један од наших најуспешнијих легата – Галерију "Милан Коњовић".

"Велики део мојих слика расејан је по земљи и иностранству", објашњавао је сликар који је веровао да је акт стварања религија. "Напуштале су ме као деца када одрасту и напусте родитељски дом. Слике које су остале са мном, од којих се никада нисам хтео одвојити, оне припадају граду у коме сам се родио, где ми се пробудила свест, где сам постао човек и сазрео као уметник."

У пуној стваралачкој снази Милан Коњовић је овако најавио дар Сомбору. Године 1965. уз уговор о поклону, оставио је збирку од 500 слика која се касније ширила и данас има готово 1100 радова. На тај начин постао је један од ретких уметника који су за живота добили своју галерију, свечано отворену 1966. године.

"Сликарство је чудо. И увек је загонетка. Да није тако давно бих престао да сликам. Бескрајно је и неухватљиво као равница. Мислиш – тамо негде је крај, а хоризонт се увек помера…" Тако је Коњовић, миљеник богова, како га је називао велики историчар уметности Дејан Медаковић, говорио 1958. године, као зрео и већ остварен уметник.

О томе сведочи и његов сликарски опус – готово да нема технике у којој се није опробао. Хиљаде дела – уља, пастели, темпере, акварели, цртежи, таписерије, позоришне сценографије, скице за костим, витражи, мозаици, графике! Излагао је на више од 300 самосталних и скоро 700 колективних изложби широм земаљске кугле!!!

И сам зачуђен пред обиљем створеног, често се питао како је све то успео да уради.

"А живео сам пун живот, никада нисам био аскета", потврђивао је.

Kако је Коњовић проживео тај свој пребогати живот? О томе шта и кога је волео, где је путовао и боравио, колико се мењао, одакле је црпео инспирацију, како је одговарао на судбинске изазове… у десетој причи серијала "Гласови из прошлости – приче о легатима".

Уредник и сценариста емисије Невена Милић

Редитељ Маша Вујошевић

Наратор Дејан Грујић

Сниматељ Драган Лапчевић

Монтажер Петар Шумоња

Графички дизајн Драган Буловић

Музички уредник Ана Павловић

Дизајн звука Марко М. Вучковић

 

]]> Wed, 18 Mar 2026 11:16:49 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5908175/glasovi-iz-proslosti--price-o-legatima.html Културни центар https://rts.rs/tv/rts-digital/5908109/kulturni-centar.html Музеји немају граница, него мрежу, једна је од идеја којом се води Међународни савет музеја, ИКОМ, који постоји већ осамдесет година. У овом Културном центру истражујемо на који начин ова организација, којој припада и наш Национални комитет ИКОМ Србија, усмерава професионалне и етичке стандарде за музејске активности. О значају ИКОМ-а и раду у музејима разговарали смо са др Уном Поповић, кустосом Музеја савремене уметности у Београду, добитницом ИКОМ награда за кустоса и пројекат године; др Николом Крстовићем, професором музологије и херитологије на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, који је био и председник ИКОМ-а Србије; и Татјаном Радаковић, едукатором у Народном музеју Србије.

У оквиру књижевне критике биће речи о књизи есеја Џонатана Френзена, "Крај краја земље", као и о новом роману Лауре Барне, "Фрау Бета".

Да ли је филм "Оркански висови" оправдао интересовање публике за нову екранизацију чувеног класика, чућемо од нашег филмског критичара.

У емисији говоримо и о феномену суочавања позоришта са актуелним друштвеним приликама.

С нестрпљењем ишчекиван четири године, најзад је изашао четврти албум Харија Стајлса. Критичарка Зорица Којић ће поделити своје утиске о новом албуму чувеног музичара.

Уредник емисије: Јасмина Мијић

Аутори рубрика: Јасмина Мијић, Јасмина Врбавац, Мирољуб Стојановић, Игор Перишић, Зорица Којић и Ана Тасић

Монтажери: Лука Маринчевић и Милица Живојиновић

Редитељ: Јован Бачкуља

 

]]> Wed, 18 Mar 2026 07:49:03 +0100 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5908109/kulturni-centar.html Дигитална доминација – Медији под притиском екрана https://rts.rs/tv/rts2/5908151/digitalna-dominacija--mediji-pod-pritiskom-ekrana.html Дигитални свет данас диктира ритам живота, посебно међу младима. Уместо јутарњих новина – нотификације, уместо телевизије – алгоритми. Све што видимо, чујемо и делимо постаје део једне огромне мреже информација, која често обликује нашу перцепцију стварности. Али где су у свему томе традиционални медији? Да ли и даље имају снагу да формирају мишљење или су препуштени борби с дигиталним гигантима? И док су се раније најновије вести чекале ујутру у дневнеим новинама, или у тачно време на телевизији, данас информације долазе у реалном времену - у џепу сваког корисника. Традиционални медији се труде да задрже поверење, док дигитални медији нуде брзину и интеракцију. Разлика није само у формату, већ и начину на који млади доживљавају свет – кроз екран и клик.

Kада говоримо о дигиталној доминацији неопходна је и нова врста писмености коју је донела са собом – медијска писменост. Она подразумева разумевање, препознавање и критичко промишљање садржаја.

Саговорници у четвртој епизоди су: Марко Недељковић - доцент на Kатедри за новинарство и комуникологију на Факултету политичких наука у Београду, Јелена Суботић Kривокапић – психолог на Универзитету Сингидунум, Миљана Јовановић - уредница портала за младе "Мингл", Марија Јовановић са Института за медије и различитости "Западни Балкан", Дејана Милић Субић - Завод за унапређивање образовања и васпитања, проф. др Симона Жикић - Факултет за медије и комуникације у Београду, Зефирино Граси - главни и одговорни уредник часописа "Политикин Забавник", студенти Факултета за медије и комуникације у Београду.

Ауторка и уредница емисије, Јована Арсеновић

Редитељ, Александар Јован Kрстић

Одговорни уредник Редакције општеобразовног програма, Зоран Живковић

Главни и одговорни уредник Образовно-научног програма, Милош Јанковић

 

]]> Wed, 18 Mar 2026 10:40:59 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5908151/digitalna-dominacija--mediji-pod-pritiskom-ekrana.html Деца на чекању https://rts.rs/tv/rts2/5908146/deca-na-cekanju.html У овонедељној емисији о особама са инвалидитетом „Место за нас” причамо причу о томе како изгледа живот деце и њихових породица док чекају да се одобри лек који им може побољшати квалитет живота. У Србији са Дишеновом мишићном дистрофијом живи око двеста дечака и младића који се свакодневно суочавају са прогресивним губитком мишићне снаге, отежаним устајањем, пењањем уз степенице и губитком покрета који подразумевају једноставне радње као што је држање чаше у руци.

Андрија Васиљевић је један од седамдесет и пет дечака и младића који, заједно са својом породицом, чека терапију која може да се примењује код свих оболелих без обзира на тип мутације. Лекари су упутили захтев за одобравање ове терапије Комисији за лечење ретких болести и Републичком фонду за здравствено осигурање. Породице стрпљења имају, али им време цури.

Уредница емисије: Ива Омрчен

 

]]> Wed, 18 Mar 2026 10:21:01 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5908146/deca-na-cekanju.html Еко минијатуре: Срећна планета, 3. циклус https://rts.rs/tv/rts2/5908191/eko-minijature-srecna-planeta-3-ciklus.html У циклусу еко минијатура под називом "Срећна планета" четири еко мускетара истражују које су то еколошке заповести којих се треба придржавати за што чистију и здравију животну средину. Малишани и сами схватају колико је важно још у њиховом узрасту формирати здраве навике и вредности и колико њихово понашање може да утиче на околину. Када науче да штеде воду, не бацају смеће у природу, брину о биљкама и животињама, развијају осећај одговорности према свету око себе. Таква знања и навике које стичу од најранијег детињства помажу им да боље разумеју повезаност између својих поступака и последица по природу и доприносе њиховој сигурнијој и здравијој будућности. 

Кроз игру, боравак у природи и практичне активности постављају важна еколошка питања и траже одговоре који ће задовољити њихову дечју радозналост. 

Уредник Наташа Тодоровић

 

 

]]> Wed, 18 Mar 2026 11:27:21 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5908191/eko-minijature-srecna-planeta-3-ciklus.html Екологери: Манђелос https://rts.rs/tv/rts2/5908227/ekologeri-mandjelos.html Уметници имају специфичан однос са природом. Она их надахњује и оплемењује. Гледаоци серијала "Екологери" упознаће уметнички пар који је ношен креативном енергијом напустио Нови Београд и прешао да живи у месту Манђелос. Док сликају, гаје старе сорте воћа, праве органску храну и пију чисту воду са свог извора уверили су нас да су пронашли своје парче раја на земљи.

Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић

Редитељ: Сунчица Јерговић

Монтажер: Јаков Кроња

 

 

]]> Wed, 18 Mar 2026 12:02:33 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5908227/ekologeri-mandjelos.html Лични космос: Александар Зограф https://rts.rs/tv/rts2/5908232/licni-kosmos-aleksandar-zograf.html У емисији Лични космос, стрип аутор Саша Ракезић алијас Алесандар Зограф, говори о свом детињству, почецима, односу према сновима, ратном времену и времену санкција, бомбардовању 1999, виђењу историје и Другог светског рата. Зограф је 1963, у Панчеву. Колекције стрипова најпре објављује на тржишту бивше СФРЈ (НOH, Ритам, Рок), а почетком 90-их највише на међународној сцени. Многи Зографови стрипови објављени су прво у иностранству, а затим у Србији. Међу најпознатијим су Психонаут, Океан изненађења, Месец и огњено срце, Половни свет, Крвави октобар 1941, Други светски рат... Његов стрип о Хилди Дајч, јеврејској девојци која је за време Другог светског рата била заточена у логору Сајмиште, уврштен је у библиотеку меморијалног центра Yad Vashem у Јерусалиму.

Александар Зограф сарађује са часописима као што су The Comics Journal, Zero Zero, Weirdo, Rare Bit Fiends, Buzzard, Cow и Tantalizing Stories. У Србији је стални сарадник часописа Време. Добитник је и награде Десимир Тошић за најуспешнији серијал објављен у штампаним и електронским медијима у 2008. години.

У Културном центру Србије у Паризу, 16. марта 2023. биће отворена изложба “Речи о рату или о (не)могућностима сводочења” Музеј Југославије у сарадњи са Александром Зографом.

Уредник: Мирјана Бјелогрлић, сниматељ: Раде Бубало, графички дизајнер: Драган Буловић, анимација стрипа Бојана Девић Опачић, дизајнер звука Александара Зоричић, монтажер: Мирослав Николов, редитељ: Ивана Стивенс.

 

]]> Wed, 18 Mar 2026 12:13:48 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5908232/licni-kosmos-aleksandar-zograf.html Еко перспективе: Зелена Европа, друга сезона https://rts.rs/tv/rts2/5908164/eko-perspektive-zelena-evropa-druga-sezona.html Најлепши парк цвећа, Кеукенхоф, многи зову и “Врт Европе”. Простире се на 32 хектара а у њему се више од седам милиона цветова посади сваке године. Његову лепоту употпуњују стара, вишевековна стабла, живописни спрудови, канали, водопади и фонтане. Смештен је готово на самој обали, између Амстердама и Хага, у маленом граду Лассе. Шетајући овим парком приказаћемо вам како се саде луковице лала, да ли се користе пестициди и како изгледа најпознатији цвет-чувена црна лала. Како изгледа први "паметни дистрикт" у Италији који на милион квадратних метара гради компанија “Еуромилано"? Развија се по начелима одрживости и у њему ће живети око 15 хиљада људи. Златни сертификат зелене градње Италије добио је, између осталог, јер не производи CO2, заправо, прочишћава га захваљујући парку од 30 хектара. То је један од највећих паркова у том граду у коме се води рачуна о биодиверзитету. У њему живе  птице као што су сиви соко, неке врсте сова, лептирови.

Водимо вас и на кровове Берлина. Од првог јануара 2023. године у Берлину је на снагу ступио нови закон о соларној енергији по коме све зграде на својим крововима морају имати соларне панеле. Грађевинска задруга “Шарлотенбургер” поставила је на крововима зграда соларне панеле у комбинацији са тзв. зеленим крововима. Самим тим се складишти кишница, а истовремено преко соларних панела упија сунчева светлост и производи струја, која се користи и за пуњаче електрићних аутомобила у подземној гаражи.

уредник емисије: Драгана Живојновић

сниматељ: Иван Димитријевић

]]> Wed, 18 Mar 2026 11:04:00 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5908164/eko-perspektive-zelena-evropa-druga-sezona.html Зелени бисери Србије: Бођоши из Мисисипија - зелена бајка о Сомбору, први део https://rts.rs/tv/rts2/5908208/zeleni-biseri-srbije-bodjosi-iz-misisipija---zelena-bajka-o-somboru-prvi-deo.html Водимо вас у Сомбор – град који се поноси својим дрворедима и бођошима, због којих се сматра најзеленијим градом Србије и једним од најзеленијих у Европи. Овде су улице више од обичних пролаза – оне су шеталишта кроз природу и време.

Топот коња који вуку фијакер одзвања градским улицама и подсећа на минула времена. На салашима око града, где ветар шуми кроз поља кукуруза и мириси домаће кухиње мешају се са звуцима тамбурице, чува се истинска душа бачке равнице.

Ту се налази чувена галерија Милан Коњовић, посвећена овом експресионистичком сликару светског гласа, чије су слике обојиле више од 60 година уметничке сцене Србије и Европе.

Кажу да је то најопеванији град јер је о њему написано 40 песама.

Бођоши су најпознатија еколошка тајна Сомбора. Прве саднице пристигле су у Сомбор из Северне Америке. У питању је дрво које припада породици брестова и препознатљиво је како по бобицама, тако и по меснатим, али храпавим листовима.

Ипак, ово није само прича о бођошима. Ово је прича о граду где природа шапуће, а људи умеју да слушају.

Уредник емисије Драгана Живојновић

 

]]> Wed, 18 Mar 2026 11:45:56 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5908208/zeleni-biseri-srbije-bodjosi-iz-misisipija---zelena-bajka-o-somboru-prvi-deo.html Час анатомије: Књижевност је женског рода https://rts.rs/tv/rts-digital/5908087/cas-anatomije-knjizevnost-je-zenskog-roda.html Пенелопа, Кирка, Хасанагиница, Медеја, Офелија, Настасја Филиповна, Соња Мармеладова, Ана Карењина, Ема Бовари… Ово су само неке од најпознатијих јунакиња у историји књижевности. Ново издање Часа анатомије анализира женске ликове, њихову позицију у структури текста и значај. Креирали су их и креирају једнако и мушкарци и жене али историја књижевности и феминистичке теорије не пропуштају да укажу на специфичност женских ликова у историјском, временском контексти али и са становишта теорија рода.

Да ли нам женски ликови у историји књижевности и уметности указују на специфичности положаја жене, може ли се пратити развој женских ликова од антике до данас, која су кључна места њиховог развоја, постоји ли универзални женски лик у уметности или је управо уметност савршено огледало друштва и времена? Главни или епизодни, јаки или слаби, неки женски ликови су постали део историје уметности и цивилизације, тачније, савршено сведочанство цивилизацијског развоја. Зашто?

О томе ће у емисији Час анатомије разменити мишљења песникиња Дубравка Ђурић и историчар и теоретичар књижевности Владана Бајчета

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Ауторка прилога: Јована Јанковић

Режија: Маја Мандић

]]> Wed, 18 Mar 2026 07:42:34 +0100 РТС 3 https://rts.rs/tv/rts-digital/5908087/cas-anatomije-knjizevnost-je-zenskog-roda.html Фатаморгана https://rts.rs/tv/rts1/5907684/fatamorgana.html Силазећи пешке низ 27 спратова након што је нестало струје у њујоршкој пословној згради, Дејвид Стилвел сазнаје да је један човек скочио или био гурнут кроз прозор и погинуо. Тај човек био је Чарлс Калвин, шеф Унајдина, хуманитарне организације која ради на остварењу светског мира. (Mirage, 1965.) Дејвид примећује и друга необична дешавања. Оно што је за њега уобичајена рутина, други људи за које зна да би требало да је препознају — не препознају. Људи које он не познаје изгледа да познају њега. Такође, ствари за које је мислио да их је видео или да их зна, испостављају се као нетачне. На пример, више подрумских нивоа за које је мислио да постоје у пословној згради.

Када мало боље размисли о свему, почиње да верује да има неки облик амнезије. Зна да ради као рачуновођа за обрачун трошкова, али нема никакву представу шта је тачно рачуновођа за обрачун трошкова нити шта тај посао подразумева.

Убрзо сазнаје да га неки људи прате и да траже нешто што он има, иако он не зна шта је то, а спремни су и да убију даби постигли оно што желе. Млада жена за коју сазнаје да се зове Шила и да му је некада била љубав, покушава да га убеди да сарађује са људима који га прогоне...

Улоге: Грегори Пек, Дајен Бејкер, Волтер Матау

Режија: Едвард Дмитрик

 

]]> Tue, 17 Mar 2026 13:02:15 +0100 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5907684/fatamorgana.html Културни центар https://rts.rs/tv/rts2/5907562/kulturni-centar.html Музеји немају граница, него мрежу, једна је од идеја којом се води Међународни савет музеја, ИКОМ, који постоји већ осамдесет година. У овом Културном центру истражујемо на који начин ова организација, којој припада и наш Национални комитет ИКОМ Србија, усмерава професионалне и етичке стандарде за музејске активности. О значају ИКОМ-а и раду у музејима разговарали смо са др Уном Поповић, кустосом Музеја савремене уметности у Београду, добитницом ИКОМ награда за кустоса и пројекат године; др Николом Крстовићем, професором музологије и херитологије на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, који је био и председник ИКОМ-а Србије; и Татјаном Радаковић, едукатором у Народном музеју Србије.

У оквиру књижевне критике биће речи о књизи есеја Џонатана Френзена, "Крај краја земље", као и о новом роману Лауре Барне, "Фрау Бета".

Да ли је филм "Оркански висови" оправдао интересовање публике за нову екранизацију чувеног класика, чућемо од нашег филмског критичара.

У емисији говоримо и о феномену суочавања позоришта са актуелним друштвеним приликама.

С нестрпљењем ишчекиван четири године, најзад је изашао четврти албум Харија Стајлса. Критичарка Зорица Којић ће поделити своје утиске о новом албуму чувеног музичара.

Уредник емисије: Јасмина Мијић

Аутори рубрика: Јасмина Мијић, Јасмина Врбавац, Мирољуб Стојановић, Игор Перишић, Зорица Којић и Ана Тасић.

Монтажери: Лука Маринчевић и Милица Живојиновић.

Редитељ: Јован Бачкуља.

 

 

]]> Tue, 17 Mar 2026 10:23:59 +0100 РТС 2 https://rts.rs/tv/rts2/5907562/kulturni-centar.html Небеска удица https://rts.rs/tv/rts1/5907707/nebeska-udica.html Филм је о групи људи који се суочавају с последицама НАТО агресије. Већина још није мобилисана, али се труде да живе што нормалније. Бивши репрезентативац долази на идеју да поправи кошаркашки терен. Мада идеја делује сулуда, све више људи се прихвата посла...

У главним улогама су Небојша Глоговац, Ана Софреновић и Никола Којо.Режисер је Љубиша Самарџић.

Као специјални гости појављују се прослављени кошаркаши Александар Ђорђевић, Жељко Ребрача, Дејан Бодирога и Жељко Обрадовић.

 

]]> Tue, 17 Mar 2026 13:13:11 +0100 РТС 1 https://rts.rs/tv/rts1/5907707/nebeska-udica.html