Улоге: Кејли Спини, Џејкоб Елорди, Ари Коен

Режија: Софија Копола

Улоге: Дајо Окенији, Бен Робсон, Џејмс Кромвел

Режија: Марк Ејмин

Улоге: Нађа Терескевич, Ребека Мардер, Изабел Ипер

Режија: Франсоа Озон

Многа деца из логора Стара Градишка одвожена су у домове широм НДХ или смештена по породицама, али је велики број деце убијен или преминуо од последица изузетно тешких услова живота у логору. Дарина судбина је судбина једног детета Козаре и кроз њу је испричана судбина деце Јасеновца, а оно што су преживели не сме никада бити заборављено. Сви догађаји у филму писани су на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша.

Снимање филма су финансијски подржали Влада Републике Србије, Влада Републике Српске, Филмски центар Србије као и друге институције.

Главног лика, девојчицу Дару, тумачи Биљана Чекић. У осталим улогама: Марко Јанкетић, Игор Ђорђевић, Наташа Нинковић, Бојан Жировић, Јово Максић, Радослав Миленковић, Вук Костић, Татјана Кецман, Петар Зекавица, Ања Станић, Златан Видовић, Николина Фригановић, Сандра Љубојевић, Жељко Еркић, Горан Јокић...

Неке од Басариних основних теза у књизи есеја Дрво историје, се протежу од Фаме о бициклистима, до последње књиге Андрићева лествица ужаса, а темеље се на бодријаровском симулакруму по коме је цео наш живот симулација, дупликат стварног, илузија, потом на  Фукујаминој теорији о крају историје, на иронизовању Фројда и Ничеа, али оно по чему се Басара разликује је парадоксалне, (а какве друге) природе, јер су све постмодерне теме пропуштене и кроз призму религијских, пре свега хришћанских, али и мистичких традиција.

Ово су само неке од тема о којима Басара говори за Вавилон, а у овом Вавилону ћемо се уверити да је једна емисија за разговор са овим луцидним и надахнутим ствараоцем недовољна да се дубље разуме његова поетика, као и да се одгонетну све тајне споне и лавиринти којима се Басара креће преспајајући живот, свакодневицу, историју, онострано и литературу и доводећи их на непоновљив начин у раван уметничког дела.

Уредник: Јасмина Врбавац

Сниматељ: Периша Ђинђић

Режија: Марко Шотра.

Приказујући у својим делима друштвене и породичне прилике минулог доба, Симовић актуелизује питања индивидуалних слобода, положаја жена у патријархалном свету, немоћи појединца који против своје воље бива увучен у опасне политичке интриге.

Као помни посматрач народа и малог човека у својим антологисјким драмама он периферију претвара у епску позорницу, а њене јунаке у важне сведоке универзалног времена. У историју наше драме увео је путујуће глумце, ситне преваранте, просјаке и приградске антихероје, стварајући од њих ликове античке снаге. Говорећи универзалним језиком његове дружине из Путујућег позоришта Шопаловић и кафане Шарган стизале су на позорнице широм света, све до далеких Јапана и Кореје.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељи Сима Димитрић и Далибор Вучковић

монтажа Милош Ачански

режија Милица Митровић

Блокада зграда Радио телевизије Србије у Таковској, Абердаревој улици и на Кошутњаку ушла у 70 сат.

Потврђена оптужница Вишег јавног тужилаштва у Београду против менаџерке Инфраструктура железнице Србије и чланова комисија за технички преглед Железничке станице у Новом Саду.

Амерички, европски и украјински званичници у Паризу разговарају о окончању рата у Украјини.

Преминуо један од највећих српских песника и драмских писаца академик Љубомир Симовић. Цео радни век провео је у Радио Београду.

Режија: Горан Гајић

Изабрана нова Влада Србије. Професор доктор Ђуро Мацут и 30 министара положили заклетву.

Руска Федерална служба безбедности објавила извештај - на протесту 15. марта у Београду није коришћен акустични уређаји типа емитера ЛРАД које поседују полицијски органи Србије.

Студенти у Стразбуру разговарали са посланицима Европског парламента, предали писмо савету Европе.

Драгиша Миленковић првостепено осуђен на седам година затвора, због наводног ратног злочина пре 27 година. Канцеларија за Косово и Метохију пресуду види као политички прогон Срба. Адвокати најављују жалбу.

"Радмила је од нас створила часне и радне људе. Ми се поносимо њом, њеном бригом и пажњом коју је исказивала према нама деци, како и љубављу коју нам је пружала кроз живот, њеном искреношћу и односом и према нашем оцу, према комшијама и фамилији" - каже Зорка Обреновић, најстарија Радмилина ћерка.

Причу о Радмили, мајци храброст, чији је цео живот био испуњен жртвом за друге, екипа Квадратуре круга снимила је пре 10 година. Ових дана били смо јој поново у посети, пред њен 90. рођендан.

Пожешко „Разиграно коло“, свило је тако, од Србије до Диселдорфа лепа пријатељства. Више од четрдесет младих Пожежана, фолклор је спојио са вршњацима у Немачкој. Много вежбе, да се провери научено, да се ансамбли из Србије и Реклинхаузена уиграју, пред заједнички наступ и велику фолклорну смотру која ће окупити КУД-ове из Антверпена, Солингена, Диселдорфа, Реклингхаузена, Уне и наравно, госте из Србије. Нису се теме и интересовања током седмодневног боравка свеле на уигравањe и кореографију, била је ово прилика за дружење, заједничке изласке и упознавање околине.

Реклинхаузен је један од десет општинских средишта истоименог округа, са око 120.000 становника. Први пут се помиње 1017. године, а статус града је добио 1236. Био је то рударски центар у који су, управо због посла, долазили радници из Србије и осталих југословенских република.

После добродошлице у српској цркви у Ротердаму, запутили смо се ка градском центру, и чудима модерне архитектуре. Ротердамске кубне куће, једна од градских атракција, станови су без иједног усправног зида, а дизајнирао их је пре 40 година холандски архитекта Пит Блом. То су дословно коцкице, постављене под углом од 45 степени, има их укупно 38 и у њима се живи као и у било којем другом стамбеном објекту. Идеја архитекте је била да створи „живе шуме“ у граду: свака је коцка апстрактно дрво, а насеље урбана шума.

У центру града, а недалеко од овог „коцкастог насеља“ је и ротердамска библиотека – којом се Холанђани с правом поносе.

У круг живота у туђини стају и путовања у родни крај, доласци и одласци, чежња, пријатељства и лепа сећања. У неколико дана тог прохладног новембра, стало је много – пређених километара, нових утисака, градова и предела, али више од свега, ту се сместила љубав, искрена блискост и везе које неће избледети.

По повратку у Немачку, посетили смо Дортмунд и нашу цркву, под чијим се окриљем људи окупљају, исповедају своју веру, друже и организују како би помогли онима којима је помоћ потребна. Овде смо срели и Рубена Аманда Бона – Немца који је заволео српски језик и решио да га научи. У томе је успео.

Са обала Рајне, нове, младе генерације умеју и имају шта да кажу: језик им је матерњи, а осећања - лепа и везана за домовину њихових родитеља, којој на један посебан начин, и сами припадају.

Уредница: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

Аутор: Бобан Трајковић

сниматељ: Душан Кривец

монтажерка: Ирена Петричић Димитријевић

Новинар: Тамара Јовановић

Али, неспорна лепота, природом дата, умножена је свим оним полуострвима и острвима, на којима су се давно некад, угњездили рибари, дворе свили владари, храмове монаси, преписивачи, штампари, учењаци, трговци и природњаци. На Скадарском језеру је чак 15 средњовековних православних манастира који су били изузетна духовна језгра, и током прошлости, сведоци бурних догађаја.

Током времена на острвској заравни, зарасли у шибље и нар, самовали су остаци храмова, манастирског средишта грађени и обнављани у време владарских династија Војислављевића, Балшића, Црнојевића и Петровића.

За цркву Св.Ђорђа нема прецизних података, а сматра се да јој је ктитор био Ђурђе II Страцимировић Балшић, и да је подигнута последњих деценија 14. века. Потврђује то и посвета храма светитељу, чији је имењак овај зетски владар, а и чињеница да недалеко, своју гробну цркву подиже његова супруга Јелена, кћи кнеза Лазара, али тек пошто јој је преминуо и други супруг – Сандаљ Хранић Косача. Јелена је о цркви Св.Ђорђа водила бригу, плаћала поправке и даривала је богослужбеним предметима.

У бурним и тешким годинама ратова и пустошења, запустео је манастир Бешка, и тако је било све до краја 19. века, када је Богородичину цркву, Јеленину задужбину, обновио књаз Никола први Петровић. Векови културне историје слагали су трагове на овом кршевитом тлу, али је у последњој обнови, коју је иницирао блаженопочивши митрополит Амфилохије, васкрсло све оно што је било готово изгубљено.

И тако су две цркве, обновљене, остале да светле на камену, међу стаблима нара. Док се смењују дани, буре и бонаце, да буду украс и јасан знак на маленом острву, чију величину многоструко надраста дело оних који су се овде заветовали на службу Господу и прецима. Манастир је сада беспрекорна башта уз два дивна храма.

Уредник серијала: Јелена Божовић
Сниматељ: Душко Перић
Монтажа: Горан Дамљановић

Новинар: Тамара Јовановић

Који су научни докази да је у неком тренутку живота био на острву Гемиле код Фетија? Која је то древна цивилизација инспирисала америчку демократију? Где се налазе монументалне ликијске гробнице, а где је Град духова Кајакој и зашто је напуштен пре 100 година?

На стази Светог Николе трагови су различитих култура, Афродитин храм, амфитеатри, остаци цркава, лучки градови у којима се и данас пажљиво чува старина и негује култура сећања.

Осим што се спомен на дан смрти Светог Николе слави 19. децембра, Свети Никола се прославља и 22. маја, у знак сећања преноса његових моштију у Бари. Кажу да Свети Никола није само чудотворац исцелитељ. Он је светитељ који повезује небо и море, дарујући верницима снагу да преброде олује живота. Од заштитника деце, помораца, сиромашних и болесних до светитеља чудотворца чија милосрдна дела надахњују вернике широм света, Свети Никола остаје у вечности симбол непоколебљиве вере, љубави и доброте.

Аутор емисије: Мирјана Пурић Карасовић

Сниматељ: Никола Ђуровић

Монтажа: Весна Грба

Ову годину завршавамо у нади да ће нас речи храброст, снага, издржљивост и солидарност водити у будућности. Да учимо једни од других и будемо једни уз друге.

Уредница емисије: Ива Омрчен

Мирко Чанадановић износи своја сећања на тај период и говори о њиховим идејама у том времену и зашто су оне, по њему, биле погрешне.

Тибор Варади тврди да је власт кажњавањем младих уметника желела да застраши друге уметнике и да заустави праксу критике власти која се у југословенском друштву јавила касних шездесетих и раних седамдесетих. Такође, Варади тврди да судска власт није могла да се ослободи политичког притиска, и да се заправо исход процеса знао и пре самог суђења уметницима за текстове у новосадском Уј симпозиону и београдском Студенту.

Милан Живановић, члан групе Э (Обрнуто E), тврди да су они били жртве политичких игара тога времена на савезном, републичком и покрајинском нивоу.

Слободан Тишма тврди како Славко Богдановић и Мирослав Мандић нису имали третман политичких затвореника већ да су третирани и осуђени као неки мангупи и како је Мирко Чанадановић сматрао да то што су они писали нема везе са уметношћу.

Драгомир Зупанц, Димитрије Боаров и Мирослав Јокић износе своја сећања на "време српских либерала" који по њима нису били нимало либерални према авангардним уметницима тога доба.

У осмој епизоди говоре: Слободан Тишма, Мирко Чанадановић, Владимир Копицл, Милан Миша Живановић, Јерко Денегри, Димитрије Боаров, Драгомир Зупанц, Мирослав Мића Јокић, Божидар Мандић, Небојша Миленковић и Тибор Варади.

Сценарио и режија Ненад Милошевић

У Скупштини Србије расправа о новој Влади. Мандатар Ђуро Мацут представио програм и биографије 30 министара.

Трампова администрација планира да смањи за половину буџет Стејт департмента, што би смањило финансије за НАТО и УН.

Кошаркаши Црвене Звезде вечерас играју против Бајерна у Минхену у плеј ину Евролиге.

Сутра сунчано и топлије време. Јутарња температура од 8, највиша до 28 степени.

Културни дневник наставља да прати 22. Београдски фестивал игре, који је на сцени Српског народног позоришта угостио Балет грчке националне Опере, који је извео представу “Златно доба” у кореографији и режији Константиноса Ригоса. Уручене су награде за лепоту говора “Радмила Видак” нашим колегама, о чему ће бити речи у Културном дневнику.

Водимо Вас у Музеј Зептер на изожбу најновијих радова сликара Бранислава Михајловића.

У Културном дневнику говоримо и о књизи “Горбар паса” Горана Самарџића, која је овенчана В.Б.З-овом наградом за најбољи роман 2024. године.

Припремили смо Вам и причу из Софије, где је обележен Дан европских писаца, са циљем да надахне млађе генерације да истражују богатство европске књижевности.

Уредник Војка Пајкић Ђорђевић

Реализатор Сања Реџић

Монтажер Мирјана Милосављевић