Америчке тенисерке Џесика Пегула и Аманда Анисимова су напредовале за по једну позицију. Пегула је четврта, а Анисимова пета играчица света.

Рускиња Мира Андрејева, која је освојила Ролан Гарос, поправила је пласман за две позиције и тренутно је шеста на ВТА листи.

Американка Коко Гоф назадовала је за три места и од данас је седма тенисерка света, док је Украјинка Елина Свитолина пала на осму позицију.

У ТОП 10 најбољих тенисерки света налазе се још Канађанка Викторија Мбоко и Чехиња Каролина Мухова.

Тријумфом у свом четвртом гренд слем финалу, Немац је прекинуо низ болних пораза на највећој сцени и исписао нове странице тениске историје, како своје, тако и немачке.

Пут до овог успеха није био лак. Зверев је претходно губио у финалима Ју-Ес опена 2020. године од Доминика Тима, где је водио са 2:0 у сетовима, затим на Ролан Гаросу 2024. од Карлоса Алкараза и на Аустралијан опену 2025. од Јаника Синера.

Сваки од тих пораза носио је додатни притисак, али је победа у Паризу показала његову менталну снагу и непоколебљиву веру. Постао је први Немац са гренд слем трофејом у синглу још од легендарног Бориса Бекера, који је последњи пут славио 1996. године.

Олимпијски трон као најава великих дела

Много пре париске шљаке, Зверев је показао да је предодређен за велика дела, и то на Олимпијским играма у Токију 2021. године. У свом дебитантском наступу на највећој светској спортској смотри, освојио је златну медаљу, што је остварење које многи шампиони никада нису достигли.

Његов пут до злата био је импресиван, а у полуфиналу је приредио прворазредну сензацију победивши Новака Ђоковића. Тиме је прекинуо сан српског аса о освајању "златног слема", јединог достигнућа које му је у том тренутку недостајало.

У финалном мечу, Зверев је био доминантан против Карена Хачанова из Руског олимпијског комитета, победивши га резултатом 6:3, 6:1. Том победом је Немачкој донео прво олимпијско злато у мушком тениском синглу. Значај тог успеха Зверев је и сам више пута истицао.

"Освојио сам Завршни мастерс, али златна медаља на Олимпијским играма има невероватну вредност, јер не играте само за себе, играте за своју земљу. То је невероватан осећај. Нема ничег бољег од овога", рекао је Зверев након историјске победе у Токију.

Управо је та медаља, како се чини, била кључни корак у његовом сазревању и дала му самопоуздање да може да побеђује на највећим турнирима.

Пут сазревања кроз мастерс титуле и тешке повреде

Каријера Александра Зверева је прича о константном успеху, али и великим изазовима. Рођен у тенисерској породици, врло рано је показао велики таленат. Био је први јуниор света и освајач јуниорског Аустралијан опена 2014. године, што је био јасан показатељ потенцијала који поседује.

Прелазак у сениорске воде био је готово беспрекоран. Са само 17 година постао је један од најмлађих освајача челенџера у историји, а убрзо се пробио и у топ 20 на АТП листи, као најмлађи играч којем је то пошло за руком још од Новака Ђоковића.

Његова ризница трофеја је изузетно богата. Пре гренд слем титуле, освојио је две титуле на Завршном мастерсу, турниру осам најбољих играча сезоне. Прву 2018. у Лондону, победивши у финалу Ђоковића, док је другу подигао 2021. у Торину, где је био бољи од Данила Медведева.

Поред тога, освојио је осам титула на турнирима из мастерс 1000 серије, што га сврстава међу најуспешније активне играче ван "велике тројке". Његов најбољи пласман на АТП листи било је друго место, на које је стигао у јуну 2022. године.

Ипак, каријеру му је обележила и тешка повреда. У полуфиналу Ролан Гароса 2022. године, у епском мечу против Рафаела Надала, доживео је стравичан прелом скочног зглоба након што је изврнуо ногу.

Због кидања лигамената морао је на операцију и вишемесечну паузу. Многи су сумњали да ли ће се икада вратити на пређашњи ниво, али Зверев се вратио јачи, одлучнији и ментално стабилнији, што је на крају и крунисао титулом у Паризу.

Тенис у крви и живот ван терена

Александер, познат по надимку Саша, рођен је 20. априла 1997. године у Хамбургу. Његови родитељи, Александар старији и Ирина, били су професионални тенисери који су представљали Совјетски Савез пре него што су се преселили у Немачку 1991. године.

Тенис је породични спорт, јер је и његов старији брат Миша имао успешну професионалну каријеру.

Отац га је тренирао од малих ногу и остао је кључна фигура у његовом тиму током целе каријере.

Стил игре Зверева карактерише разоран сервис, који захваљујући висини од 1,98 метара достиже брзину и преко 220 километара на час, као и један од најбољих дворучних бекхенда на свету. Изузетно је агилан за своју висину и подједнако опасан на свим подлогама.

Ван терена, Зверев живи у Монте Карлу. У дугогодишњој је вези са немачком глумицом и манекенком Софијом Томалом, која му је велика подршка на турнирима. Из претходне везе са Брендом Патеом има ћерку Мајлу, рођену 2021. године.

Један од важних аспеката његовог живота је и борба са дијабетесом типа 1, који му је дијагностикован када је имао само три године.

Основао је фондацију 2022. године која носи његово име, са циљем да помаже деци оболелој од дијабетеса у пружању медицинске неге и обезбеђивању инсулина.

Освајањем Ролан Гароса, Александер Зверев је заокружио обећавајућу каријеру. Придружио се елитном кругу играча са олимпијским златом и гренд слем титулом, чиме је дефинитивно потврдио своје место међу великанима "белог спорта".

Од претходне године су учестало почеле да наступају заједно и специјализовале су се за гренд слем турнире.

Након рутинске победе у полуфиналу, стигле су до другог узастопног финала Ролан Гароса, у ком су прошле сезоне изгубиле од Италијанки Саре Ерани и Џасмин Паолини.

Ове године су деловале још уиграније, што се најбоље видело на Аустралијан опену, на ком су се такође домогле финала. Тада су боље биле Елиз Мертенс и Жанг Шуаи.

Иначе, на путу до последњег меча у Аустралији, Крунићева и Данилина су у четвртфиналу победиле управо Сињакову и Таунсенд, којима су даване највеће шансе за тријумф.

Раније током сезоне су освојиле турнир у Дохи, што им је једина титула серије 1000 откако играју заједно. Последњи заједнички наступ забележиле су крајем марта у Мајамију.

Нешто о Крунићевој

Александра Крунић рођена је 15. марта 1993. године у Москви, а од 2009. године наступа под заставом Србије. Професионалну каријеру започела је 2008. године и током више од деценије на ВТА туру изградила је репутацију борбене и свестране тенисерке.

Најбољи пласман у синглу остварила је у јулу 2018. године, када је заузимала 39. место на ВTA листи.

Крунићева је током каријере освојила једну ВTA титулу у појединачној конкуренцији и више трофеја у дублу, где је остварила још веће успехе.

У конкуренцији парова достигла је врхунске резултате, а 2026. године попела се до четвртог места на ВTA листи дублова, што је њен најбољи пласман у каријери.

Српска тенисерка представљала је Србију на Олимпијским играма у Рију 2016. и Токију 2021. године, као и у националном тиму у Били Џин Кинг купу.

Позната је по изузетној игри на мрежи, брзим реакцијама и тактичкој интелигенцији, што је чини једном од најцењенијих дубл играчица.

Данилина блиста у дублу

Ана Данилина рођена је 20. августа 1995. године у Москви, а од 2011. године наступа под заставом Казахстана. Током јуниорске каријере важила је за једну од најталентованијих тенисерки своје генерације и достигла је треће место на светској јуниорској ранг листи.

Иако је у синглу стигла само до 269. позиције на ВTA листи, много веће успехе остварила је у дубл конкуренцији, у којој се етаблирала као једна од најбољих играчица света.

Најбољи пласман у каријери остварила је у марту 2026. године, када је заузела четврто место на ВTA листи дублова.

Данилина је освојила више титула на ВTA туру, а међу највећим успесима издвајају се трофеји у Сиднеју, Варшави, Вухану, Гвадалахари и Дохи.

Највећи трофеј у каријери освојила је 2023. године када је, у пару са Харијем Хелиоваром, тријумфовала у конкуренцији мешовитих дублова на Отвореном првенству САД.

Улог је огроман у дуелу трећег тенисера света Александера Зверева и десетог носиоца Флавија Коболија. Немац и Италијан ће одиграти најважнији меч у својим досадашњим каријерама на париској шљаци.

Јер је ово за обојицу прилика која се можда никада неће поновити, а пехар мускетара чека онога ко буде успео да савлада притисак и прикаже најбољу игру.

Дуел је постављен као други на Шатријеу и неће почети пре 15.00, а пре финала у појединачној мушкој конкуренцији играће Александра Крунић у пару са Данилином против против Чехиње Катерине Сињакове и Американке Тејлор Таунсенд у финалу женског дубла.

Зверев пред четвртом приликом и теретом фаворита

Александер Зверев играће своје четврто гренд слем финале са теретом великог фаворита. Након пораза у финалима Ју-Ес опена 2020, Ролан Гароса 2024. и Аустралијан опена 2025. године, немачки тенисер се нада да ће четврти покушај бити пресудан.

Двадесетдеветогодишњи освајач златне олимпијске медаље из Токија деловао је доминантно током целог турнира, изгубивши само два сета на путу до финала. У полуфиналу је у четири сета савладао чешку звезду Јакуба Меншика резултатом 7:5, 6:2, 3:6, 6:3.

Његов пут до финала био је статистички захтевнији, али је Немац показао изузетну менталну стабилност.

Зверев је одиграо шест комплетних мечева, остваривши 49 ас удараца уз 14 двоструких сервис грешака. Ипак, сервис је био посебно поуздан у завршници турнира – у четвртфиналу против Рафаела Ходара убацио је 80 одсто првих сервиса, а у полуфиналу против Меншика 75 одсто.

Управо ће сервис бити његово најјаче оружје у покушају да коначно подигне гренд слем трофеј.

Коболијев пут изненађења и свежина као адут

Са друге стране мреже стајаће Флавио Коболи, двадесетчетворогодишњи Италијан који је највеће изненађење турнира. Иако су многи очекивали друга италијанска имена у завршници, Коболи је заслужено стигао до свог првог финала на највећој сцени.

Његов пут је обележила победа против четвртог носиоца Феликса Оже-Алијасима у четвртфиналу, након чега је у финале прошао без борбе, пошто му је сународник Матео Арналди предао меч због болести.

Та предаја му је донела значајну предност у виду свежине, али поставља и питање недостатка такмичарског ритма пред овако важан дуел. У пет одиграних мечева, Коболи је такође изгубио само два сета, забележио је 39 асова и 12 двоструких сервис грешака.

Оно што га је красило током турнира јесте изузетна игра на ритерну. У четири узастопна меча, од другог кола до четвртфинала, стварао је најмање десет брејк прилика, што показује способност да врши константан притисак на сервис противника.

Променљиви исходи на шљаци

Зверев води против Коболија са 3:1 у међусобним сусретима, али њихови мечеви на шљаци ове сезоне показују да је исход непредвидив. У Мадриду, Зверев је био убедљив, добивши 73 одсто поена на свој сервис и не дозволивши Италијану ниједну брејк лопту.

Међутим, сусрет у Минхену нуди потпуно другачију слику. Коболи је тада славио, казнивши други сервис Зверева и освојивши чак 70 одсто поена у тим ситуацијама. Тај меч је доказ да Коболи има решење за игру Немца када успе да продужи поене и нападне други сервис.

Њихов претходни сусрет на Ролан Гаросу, прошле године, припао је Звереву у три сета. Немац је тада доминирао и у брзини сервиса, са просечном брзином првог сервиса од 202 километара на час у поређењу са Коболијевих 168.

Ова статистика показује да Зверев, када намести сервис, има јасну предност у дуелима.

Сервис против ритерна

Финале ће вероватно бити одлучено у борби између Зверевљевог сервиса и Коболијевог ритерна.

Немачки тенисер је током турнира показао да му је сервис на највишем нивоу, што му је омогућавало да лако осваја сервис гемове. Са друге стране, Коболи је доказао да је један од најбољих ритернера на турниру. Успевао је да неутралише почетни ударац противника и ствара брејк шансе, што ће бити кључно да победи у финалу.

Очекују се дуге размене са основне линије, где оба играча поседују снажне ударце. Коболи ће покушати да диктира темпо форхендом, док ће се Зверев ослањати на своју свеукупно чвршћу игру и веће искуство у мечевима на пет сетова.

Ипак, статистика из последњих годину дана показује да је Коболи био успешнији у одлучујућим сетовима, што му даје наду ако меч уђе у неизвесну завршницу. Притисак ће бити огроман на обојици, јер су свесни да им је ово можда најбоља прилика за освајање гренд слем титуле.

Стручњаци предвиђају победу Зверева, али упозоравају да Италијан има оружја да закомпликује меч и направи изненађење. Победник турнира освојиће 3,25 милиона долара, док ће пораженом финалисти припасти 1,62 милиона долара.

Рођена 29. априла 2007. године у Краснојарску, у Сибиру, одрасла је у породици у којој је тенис постао заједничка мисија.

Њена мајка, Раиса, била је кључна фигура, инспирисана победом Марата Сафина на Аустралијан опену 2005. године, верујући да њене ћерке могу достићи светске висине.

Отац Александар, иако мање присутан у јавности, био је задужен за финансијску стабилност породице и обезбеђивање новца за опрему и турнире.

Због бољих услова за тренинг, породица се прво преселила у Москву, а потом 2022. године у Кан, у Француској, где су Мира и њена старија сестра Ерика, такође професионална тенисерка (692. на ВТА листи), трениралe у "Елитном тениском центру", иначе некадашњој бази Данила Медведева.

Са 15 година прва професионална победа

Андрејева је брзо показала изузетан таленат. Након што је стигла до финала јуниорског Аустралијан опена 2023. године, са само петнаест година је као добитница специјалне позивнице на мастерсу из серије 1000 у Мадриду победила Лејлу Фернандез.

Тиме је постала трећа најмлађа играчица у историји са победом на турниру тог ранга.

Уследили су пласман у четврто коло Вимблдона исте године и пробој међу 50 најбољих тенисерки света.

Њен успон на светској сцени био је брз, што потврђује и победа над Онс Жабер (6:0, 6:2) на Аустралијан опену 2024. године.

Исте сезоне стигла је и до свог првог гренд слем полуфинала, управо у Паризу, а освојила је и сребрну медаљу у дублу на Олимпијским играма, играјући у пару са Дијаном Шнајдер.

Година 2025. - потпуна афирмација

Претходна година била је година њене потпуне афирмације.

Тријумфовала је на два престижна ВТА турнира из серије 1000. У Дубаију је победила Игу Свјонтек, а у финалу Клару Таусон. У Индијан Велсу је у финалу била боља од тада прве тенисерке света Арине Сабаленке.

Ове победе лансирале су је међу пет најбољих играчица на ВТА листи, чиме је постала најмлађа тенисерка у топ 5 још од Марије Шарапове.

Њен успех је тим већи, јер долази у ери физички захтевнијег тениса, у којој су тинејџерске звезде много ређе него раније, делом и због ВТА правила која ограничавају број турнира за младе играчице.

Под вођством прослављене шпанске тенисерке и бивше шампионке Вимблдона Кончите Мартинез, Андрејева је наставила да усавршава своју игру.

Врхунац њене досадашње каријере догодио се на шљаци Ролан Гароса. На путу до финала редом је побеђивала Фиону Феро, Марину Басолс Риберу, Мари Бузкову, Џил Тајхман и Сорану Кирстеу.

У полуфиналу се реванширала Марти Костјук за недавни пораз у финалу Мадрида, да би у мечу за титулу била боља од сензације турнира, 114. играчице света Маје Хвалинске, која је у главни жреб стигла из квалификација.

Ван терена, упркос слави, вишемилионској заради и спонзорским уговорима са брендовима попут Најкија и Ролекса, остала је приземна и непосредна. Бар тако делује на малом екрану.

Са првом гренд слем титулом у рукама, Мира Андрејева испунила је сан из детињства, али је истовремено послала поруку да је ово тек почетак једне изузетне каријере. 

А, тек јој је 19 година.

Најновија звезда српског тениса је Александра Крунић. Рођена Москвљанка је најзапаженије резултате направила у дублу, иако је дуги низ година играла у појединачној конкурнецији.

С тим у вези, највећи успех у синглу јој је освајање турнира у Хертогенбосу 2018. и 39. место на ВТА листи, али права прилика за вечност указала јој се у игри парова.

Са партнерком Аном Данилином из Казахстана, стигла је до финала Аустралијан опена (2026) и Ролан Гароса (2025 и 2026), потврдивши да припада светском врху. Међутим, пре ових финала каријеру јој је ипак обележила повреда колена 2022. године.

Нема сумње да би гренд слем трофеј био круна истрајности, али и најважнији догађај у досадашњој каријери.

За трофеј ће се борити против Чехиње Катерине Сињакове и Американке Тејлор Таунсенд, тренутно најбољег женског дубла на свету.

Српском тенису једино недостаје управо трофеј из категорије женског дубла.

Југословенски темељи

Да бисмо разумели тежину успеха који Александра данас покушава да достигне, морамо се вратити у време када је југословенска тробојка први пут подигнута на гренд слем подијуму.

Пробијање леда у Опен ери догодило се у мушком дублу. Никола Пилић је 1970. године у пару са Французом Пјером Бартезом покорио Њујорк и освојио Ју-Ес опен. Шеснаест година касније, Слободан Боба Живојиновић на истом месту донео је Југославији нови велики дубл трофеј, освојивши Ју-Ес опен у пару са Андресом Гомезом.

У женској конкуренцији, пре него што су Српкиње загосподариле планетом, Париз је упознао Миму Јаушовец. Она је 1977. године освојила Ролан Гарос у синглу, а само годину дана касније подигла је пехар на истом месту и у женском дублу са Вирџинијом Рузичи.

Управо је Јаушовец поставила стандард за оно што ће деценијама касније постати заштитни знак српског женског тениса.

Највећи заједнички именитељ југословенског и српског тениса је, без икакве дилеме, Моника Селеш. Рођена у Новом Саду, "Мала Мо" је својих првих осам гренд слем титула у синглу освојила наступајући под заставом Југославије (СФРЈ, па СРЈ) у периоду од 1990. до 1993. године.

Један једини, непоновљиви

Но, када се говори о српским гренд слем шампионима, свака прича почиње са Новаком Ђоковићем. Са рекордне 24 титуле у појединачној конкуренцији, он није само најуспешнији српски тенисер, већ најбољи у историји тениса. Доминација је апсолутна: освојио је десет Аустралијан опена, седам Вимблдона, четири Ју-Ес опена и три Ролан Гароса.

Први гренд слем пехар подигао је 2008. у Мелбурну, а освајањем Отвореног првенства Француске 2016. комплетирао је "каријерни гренд слем". Касније је постао једини тенисер који је сваки од четири највећа турнира освојио бар три пута. Невероватни рекорди и ривалства са бројним тенисерима из различитих генерација дефинисали су модерну еру тениса и поставили стандарде за будуће генерације.

Ипак, и у женској конкунренцији тенис је Србији донео велике радости. Ана Ивановић је остварила сан 2008. године, када је освојила Ролан Гарос победивши у финалу Динару Сафину. Тај тријумф ју је лансирао на прво место ВТА листе, што је био врхунац каријере током које је освојила укупно 15 титула и играла још два гренд слем финала.

Њена савременица, Јелена Јанковић, такође је била светски број један, а до гренд слем титуле стигла је у конкуренцији мешовитих парова. Она је 2007. на Вимблдону тријумфовала са Британцем Џејмијем Маријем. У синглу, најближа трофеју била је 2008. на Ју-Ес опену, где је поражена у финалу.

Мајстор игре у пару

Поменути Живојиновић те 1986. године постао је први тенисер из Србије са титулом са гренд слем турнира. Био је и први на свету у дублу, а тај успех, уз полуфинала у синглу у Аустралији и Великој Британији, отворио је врата будућим генерацијама.

Наследник те традиције је Ненад Зимоњић, један од најбољих дубл играча икада.

Током блиставе каријере, Зимоњић је освојио осам гренд слем титула и такође био светски број један. Тријумфовао је три пута у мушком дублу (Вимблдон 2008, 2009; Ролан Гарос 2010) и пет пута у миксу (Аустралијан опен 2004, 2008; Ролан Гарос 2006, 2010; Вимблдон 2014).

Сви ови побројани успеси сачинили су обавезујуће наслеђе, а борба Александре Крунић за прву гренд слем титулу доказ је да српски тенис и даље има представнике у врху светске сцене.

Овогодишње издање париског гренд слема донело је финале које је мало ко могао да предвиди.

Са једне стране мреже наћи ће се тинејџерска сензација Мира Андрејева, осми носилац, која је потврдила статус једне од највећих нада светског тениса.

Њен пут до финала био је доминантан, уз само један изгубљен сет. Редом је побеђивала Фиону Феро, Марину Басолс Риберу, Марију Боузкову, Џил Тајхман и Сорану Кирстеу, да би у полуфиналу убедљиво савладала Марту Костјук са 6:1, 6:3.

Тиме је постала трећа најмлађа финалисткиња Ролан Гароса у овом веку, после Коко Гоф и Ким Клајстерс.

Са друге стране, њена противница исписала је једну од најневероватнијих прича у историји турнира.

Маја Хвалинска, 24-годишња Пољакиња, постала је прва квалификанткиња која се пласирала у финале женског сингла на Ролан Гаросу.

Њен париски пут почео је три недеље пре финала и захтевао је девет победа, укључујући и три меча у квалификацијама.

У главном жребу је такође изгубила само један сет, а на листи њених "жртава" нашле су се олимпијска шампионка Ћинвен Џенг, Елизе Мертенс, Марија Сакари и Ана Калинска.

Улазак у финале обезбедила је тријумфом над 25. носиоцем Дијаном Шнајдер резултатом 7:6 (7:4), 6:4.

Хвалињска је тек друга квалификанткиња у Опен ери која је стигла до финала гренд слема, после Еме Радукану на Ју-Ес опену 2021. године.

Судар стилова и кључни статистички показатељи

Суботње финале биће њихов први међусобни дуел и представиће класичан судар стилова.

Андрејева негује агресиван тенис са основне линије, заснован на снази и прецизности удараца, док је леворука Хвалинска током турнира противнице излуђивала разноврсном и непредвидивом игром, користећи мноштво слајсова, дроп-шотова и лобова.

Статистичка анализа открива скривене предности на обе стране.

Иако обе играчице имају готово идентичан проценат победа у последњих годину дана (Хвалинска 72,58 одсто, Андрејева 72,13 одсто), контекст је пресудан.

Хвалинска је већину мечева одиграла на челенџер и ИТФ турнирима, док је Андрејева углавном наступала на мастерс нивоу. О томе сведочи и просечан ранг њихових противница: код Андрејеве је то 59, док је код Хвалинске 194.

Од одустајања до финала гренд слема

Прича Маје Хвалинске превазилази спортске оквире. Пре мање од пет година озбиљно је размишљала да прекине каријеру због борбе са депресијом.

Како је сама истакла, подршка блиских људи и отвореност колегиница попут Наоми Осаке о менталном здрављу помогли су јој да се постепено врати на терен. Пре доласка у Париз, њен циљ био је само да прође квалификације, јер од Вимблдона 2022. није имала победу у главном жребу неког гренд слема.

"Ово је као сан. Искрено, не знам шта се дешава. Не знам шта да кажем, извините", рекла је Хвалинска публици после полуфиналне победе, описујући свој невероватан пут на Ролан Гаросу.

Иако Андрејева улази у меч као изразити фаворит, сав притисак биће на њој. Хвалнска је већ остварила резултат каријере и играће потпуно растерећено.

Рускиња је, међутим, током целог турнира деловала изузетно смирено и фокусирано. Њено претходно искуство на терену "Филип Шатрије", где је на Олимпијским играма 2024. освојила сребрну медаљу у дублу, може јој пружити додатну сигурност.

Победница ће по први пут у каријери подићи гренд слем трофеј и исписати једну од најлепших прича у новијој историји Отвореног првенства Француске.

Одлука је донета након што је постало јасно да Арналди због здравствених проблема није у стању да изађе на терен.

Разлог отказивања је изненадна вирусна инфекција Матеа Арналдија, тренутно 104. тенисера света.

Италијан се разболео током ноћи уочи полуфинала, а симптоми су били довољно озбиљни да га приморају да одустане од најважнијег меча у досадашњој каријери.

Арналди је на конференцији за медије објаснио да је повраћао током раних јутарњих часова, да није могао да спава и да се осећао исцрпљено и ошамућено неколико сати пре заказаног почетка сусрета.

На конференцији се појавио заједно са Коболијем, што је био редак призор, али су седели на супротним крајевима стола како би избегли могућност преноса заразе.

"Мислим да је у питању вирус. Због температуре нисам могао ни да једем ни да пијем. Жао ми је, нисам могао да играм. Слично је као у Акапулку, али нисам сигуран", рекао је Арналди, алудирајући на здравствене проблеме који су раније погодили учеснике АТП турнира у Мексику.

Историјска прилика и велико разочарање

Отказивање меча представља велико разочарање за италијански тенис, јер је ово требало да буде прво италијанско полуфинале на једном гренд слем турниру у мушкој конкуренцији у Опен ери.

Пласман двојице тенисера међу четворицом најбољих у Паризу било је једно од највећих изненађења овогодишњег турнира.

Победом у полуфиналу Коболи или Арналди били би тек шести тенисери из своје земљи у финалу неког гренд слем турнира.

Пре њих то су успели Никола Пјетранђели, двоструки шампион Ролан Гароса (1959. и 1960), Адријано Паната, шампион Париза из 1976. године, као и Ђорђо ди Стефани, Јаник Синер и Матео Беретини, финалиста Вимблдона 2021.

Арналди је до полуфинала стигао након исцрпљујућег пута, са укупно 19 сати и 42 минута проведених на терену.

То је најдуже време које је један тенисер провео на терену до полуфинала гренд слема откако се бележи трајање мечева, што је вероватно допринело паду имунитета и већој подложности вирусу.

Коболијев пут до првог гренд слем финала

Са друге стране, Флавио Коболи искористио је прилику која му се указала, иако сигурно не на начин који је прижељкивао.

Двадесетчетворогодишњи Италијан, тренутно 14. тенисер света, пласманом у финале обезбедио је и улазак међу десет најбољих играча на АТП листи од наредног понедељка.

За Коболија је ово прво гренд слем финале у каријери, а до њега је стигао, између осталог, и победом над четвртим носиоцем Феликсом Оже-Алијасимом.

У борби за трофеј Купа мускетара, Коболија чека Александер Зверев.

Ретка појава на гренд слем турнирима

Предаја меча у полуфиналу гренд слем турнира изузетно је ретка појава у свету тениса. Последњи пут слична ситуација догодила се на Вимблдону 2022. године, када је Рафаел Надал због повреде трбушног мишића био приморан да без борбе преда полуфинале Нику Кирјосу.

Овогодишњи Ролан Гарос обележили су бројни неочекивани резултати који су значајно променили ток турнира.

Пре почетка такмичења због повреде је одустао Карлос Алкараз, док је један од главних фаворита, Јаник Синер, елиминисан раније него што се очекивало.

Такав расплет отворио је простор играчима попут Коболија и Арналдија да стигну до саме завршнице турнира.

Финале мушког сингла између Флавија Коболија и Александера Зверева на програму је у недељу.

Зверев је од почетка меча наметнуо свој ритам и захваљујући сигурној игри освојио прва два сета. Немачки тенисер контролисао је дешавања на терену, док је Меншик тешко проналазио решења за његов сервис и игру са основне линије.

У трећем сету Чех је успео да се врати у меч. Иако је током тог периода затражио медицинску помоћ због проблема са вратом, двадесетогодишњи тенисер није одустајао. Искористио је пад концентрације ривала, освојио сет и продужио полуфинални дуел.

Ипак, више од тога није могао. Зверев је у четвртом сету поново преузео контролу, дошао до раног брејка и без већих проблема привео меч крају за пласман у своје четврто гренд слем финале.

Немац ће тако добити нову прилику да стигне до највећег трофеја у каријери. У претходна три финала на гренд слем турнирима није успео да подигне победнички пехар, иако је најближи био на Ју-Ес опену 2020. године, када је после вођства од два сета изгубио од Доминика Тима.

Зверев је до сада освојио олимпијско злато у Токију, два Завршна мастерса и 24 АТП титуле, али гренд слем трофеј и даље недостаје у његовој колекцији.

У финалу Ролан Гароса састаће се са победником италијанског полуфинала у којем играју Флавио Коболи и Матео Арналди.

Пласманом у финале Зверев је стигао до 44. победе на Ролан Гаросу и изједначио се са Давидом Ферером на десетом месту вечне листе по броју тријумфа у Булоњској шуми у Опен ери.

Финале мушког сингла на програму је у недељу.

Одлучујући моменти уследили су у завршници сета, када су направиле нови брејк и сигурном игром на свој сервис привеле посао крају за вођство од 1:0.

У другом сету биле су још убедљивије. Рано су стекле предност брејка, а затим одолеле налету ривалки, спасивши чак четири брејк лопте у једном од најважнијих гемова меча.

До краја сусрета нису дозволиле противницама да се врате у игру, напротив, доминирале су у завршним гемовима и без већих проблема обезбедиле победу вредну другог узастопног финала на париској шљаци.

За Крунић и Данилину ово ће бити треће гренд слем финале у каријери, а уједно и нова прилика да стигну до прве титуле на највећим тениским турнирима.

За трофеј ће се борити против Чехиње Катерине Сињакове и Американке Тејлор Таунсенд, тренутно најбољег женског дубла на свету.

Сињакова и Таунсенд су у полуфиналу убедљиво савладале Габријелу Дабровски из Канаде и Луизу Стефани из Бразила.

Двадесетчетворогодишња Маја Хвалинска је остварила девету узастопну победу у Паризу и заказала дуел за титулу.

У напетом полуфиналном мечу против Шнајдер, Хвалинска је показала изузетну менталну снагу. Након што је освојила први сет у тај-брејку, у другом је задржала смиреност, одузела сервис противници при резултату 4:3 и рутински сервирала за победу која јој је донела прво гренд слем финале.

Пут до финала је подвиг Пољакиње. Хвалинска је постала тек друга квалификанткиња у Опен ери која је стигла до полуфинала Ролан Гароса, након Нађе Подороске 2020. године, али је отишла и корак даље.

Уједно је тек шеста квалификанткиња у полуфиналу било ког гренд слема, придруживши се именима као што су Кристина Матисон (Аустралијан опен 1978), Александра Стивенсон (Вимблдон 1999), Нађа Подороска (Ролан Гарос 2020), Ема Радукану (Ју-Ес опен 2021) и Дајана Јастремска (Аустралијан опен 2024).

Пре овогодишњег турнира, Хвалинска никада није победила играчицу из топ 50, а онда је у Паризу нанизала чак три такве победе.

Невероватан низ почео је у квалификацијама, а у главном жребу редом је побеђивала олимпијску шампионку Џенг Ћинвен, Елис Мертенс, финалисткињу из 2021. Марију Сакари, Францускињу Дијан Пари и на крају 22. играчицу света Ану Калинскају у четвртфиналу резултатом 7:6, 6:3.

Овај успех је још већи када се узме у обзир њен лични пут. Као јуниорка, била је партнерка Иги Свјонтек, са којом је 2017. године играла финале јуниорског дубла на Аустралијан опену. Док је каријера Свјонтекове кренула узлазном путањом, Хвалинска се борила са повредама и депресијом.

Године 2021. објавила је да се повлачи из тениса како би се посветила менталном здрављу.

"У почетку сам се форсирала. Мислила сам да само треба да будем јака, чврста и да наставим да тренирам. Али онда више нисам могла да устанем из кревета. Била сам беживотна, да будем искрена. Знала сам да морам да направим паузу, јер иначе не бих могла да живим. Искрено, нисам знала да ли ћу се вратити или не", рекла је у једном интервјуу.

Вратила се, јача и са јединственим стилом игре који је мучио све противнице у Паризу. Игра пуна слајсова, дроп шотова и варијација, показала се као изузетно ефикасна на ветровитим теренима Ролан Гароса.

Пре Ролан Гароса, Хвалинска је била 114. на свету, а њен циљ за ову годину био је улазак у топ 100. Након Париза, не само да ће остварити тај циљ, већ јој је загарантован улазак међу 50 најбољих тенисерки света по први пут.

У финалу ће се састати са Миром Андрејевом, која је у другом полуфиналу савладала Марту Костјук.

Готово четири године након што се опростила од спорта, легендарна америчка тенисерка ће заиграти у конкуренцији парова на престижном турниру на трави у Квинс клубу у Лондону, који почиње 8. јуна 2026. године.

Вилијамс и њена 25 година млађа партнерка, Викторија Мбоко, добиле су специјалну позивницу организатора за учешће.

Њих две су већ одрадиле заједнички тренинг на травнатим теренима у западном Лондону, а Канађанка, тренутно девета тенисерка света, није крила одушевљење што ће делиити терен са узором.

"Краљица се вратила. Част је делити терен са једном од највећих спортисткиња свих времена ове недеље. Још сам узбуђенија што ћемо играти заједно у паровима. Тенис је прилично посебан", објавила је Мбоко на друштвеним мрежама уз заједничку фотографију.

Мбоко је и током Ролан Гароса прошле недеље говорила о дивљењу према Серени Вилијамс.

"Заиста се угледам на њу. Сама чињеница да она уопште зна за мене је веома узбудљива", истакла је тада млада канадска тенисерка.

Вилијамс је потврдила да је Квинс клуб идеално место за њен повратак такмичењима, посебно због подлоге на којој је остварила неке од највећих успеха у каријери.

"Квинс се чини као савршено место за почетак следећег поглавља. Трава ми је донела неке од најзначајнијих тренутака у каријери и узбуђена сам што се враћам такмичењу на једној од најпознатијих позорница у нашем спорту", наведено је у саопштењу које је објавио турнир.

Подсетимо, Серена Вилијамс се повукла из професионалног тениса након Ју-Ес опена 2022. године, када је у трећем колу поражена од Ајле Томљановић. Тада је изјавила да се не ради о "пензионисању", већ о "еволуцији" и посвећивању другим животним циљевима.

Нагађања о њеном повратку почела су у децембру 2025. године, када се поново пријавила у антидопинг програм.

Освајачица 23 гренд слем титуле у појединачној конкуренцији, што је рекорд у Опен ери, током каријере је освојила 73 појединачне титуле и провела чак 319 недеља на првом месту ВТА листе.

Доминирала је и у дублу, где је са сестром Венус освојила 14 гренд слем трофеја и три златне олимпијске медаље. Једина је тенисерка у историји која је комплетирала "Златни слем" (освајање сва четири гренд слема и олимпијског злата) и у синглу и у дублу.

Током каријере је само од награда на турнирима зарадила преко 94 милиона долара.

Наступ у Квинсу се сматра идеалном припремом за могући повратак на Вимблдон, турнир који је освајала седам пута. Ипак, за сада нема званичне потврде о њеним плановима за наступ на најпрестижнијем тениском турниру, који почиње 28. јуна, као ни за Ју-Ес опен.

Повратак Серене Вилијамс у 44. години живота део је ширег тренда у спорту. Венус, која је 15 месеци старија, и даље је активна на ВТА туру.

Партнерство са Викторијом Мбоко, која је у последње две године направила велики пробој у светски врх представља и генерацијски сусрет и јединствену прилику за младу Канађанку да учи од једне од највећих у историји.

Вест о повратку изазвала је одушевљење широм света. Директорка ВТА турнира, Лора Робсон, изјавила је да је Вилијамс "једна од највећих спортисткиња које је свет икада видео".

Подршку су јој путем друштвених мрежа упутиле и бројне јавне личности, попут Леброна Џејмса, Опре Винфри и Мишел Обаме, што потврђује да њен повратак није само спортска, већ и вест од глобалног значаја.

Лајовић, који се налази на 137. месту АТП листе, није успео да избори трећи сет и наставак борбе за пласман у четвртфинале.

Португалски тенисер је у првом сету направио један брејк више за 4:3 и потом славио са 6:4, док је у другом сету искористио прилику у завршници меча и резултатом 7:5 потврдио пролаз међу осам најбољих на турниру.

Лајовић је у првом колу турнира у Перуђи савладао Аргентинца Гонзала Буена са 6:4, 6:1, али није успео да понови тај резултат у дуелу са четвртим носиоцем турнира.

Челенџер у Перуђи игра се на шљаци и припада категорији АТП челенџер 125 турнира.

Ипак, ово је био трећи међусобни дуел руске и украјинске тенисерке, а први тријумф Андрејеве.

Руска тенисерка је пласманом у финале Ролан Гароса остварила највећи успех у каријери на гренд слем турнирима.

Андрејева ће у финалу гренд слем турнира у Паризу играти против победнице меча између Рускиње Дијане Шнајдер и Пољакиње Маје Хвалинске.

Финале је на програму у суботу од 15 часова.