Немице су успеле да изједначе на 1:1 освајањем другог сета, али у наставку нису успеле да угрозе актуелне владарке европске одбојке.

Кубанка Варгас је по обичају била најефикаснија у редовима Турске са 26 поена, а најбоље је пратила Ердем са 12 . Код Немица се истакла Алсмајер са 13, док је Гросер стала на 12 поена.

Следи полуфинале са Србијом у Истанбулу у суботу од 18 часова.

Интензивно ривалство Србије и Турске у завршницама првенстава Европе датира још од 2011. године, кад су српске одбојкашице савладале Туркиње у полуфиналу са 3:2. Четири године касније је Србија била боља и у борби за бронзу 3:0, па је и полуфинале 2017. године окончано истим резултатом. Србија се тад домогла првог, а Турска трећег места. Наше играчице су наставиле победнички низ и у финалу 2019. (3:2) и полуфиналу 2021. године (3:1). Туркиње су "скинуле клетву" тек у финалу прошлог Европског првенства слављем 3:2.

Пре Партизана, великих утакмица и пуних трибина, за Горана је био старији брат са којим је делио детињство, игру и прве фудбалске снове.

"После 41 године морам да кажем да сузе и данас иду. То је једино што је остало од Драгана, споменик и улица", изјавио је млађи Драганов брат Горан.

"Не може ништа лепше да буде него што сам ја провео детињство са њим. Да је био таленат и да је био врхунски, јесте, али је било потребно да се докаже. Онда је у 14-ој години кренуо са тренирањем и на крају је доказао себе ко је и шта је за кратко време", говорио је Горан.

У кући Манцеових није било дилеме око тога за кога се навија.

"Од малих ногу смо навијали за Партизан и отац је био велики партизановац, тако да нас је отац научио томе и нама је само постојао Паризан и нико више", изјавио је Горан.

За само неколико година, дечја игра постала је каријера о којој се причало широм Југославије. Против највећег ривала, Драган Манце постигао је гол који се и данас препричава.

"Најбољи, најлепши и најтежи гол је против Црвене звезде кад смо добили овде на стадиону Партизана кад је Клинчарски центрирао и главом кад је лопта са друге стативе прешла на прву", истакао је Горан Манце.

Драган није пропустио ниједан тренинг. Није стигао само тог 3. септембра 1985. године. Данас, 41 годину касније, за њега знају и генерација које га нису гледале како игра.

Његово име и данас живи у сећањима породице, међу навијачима и на табли ове улице надомак Партизановог стадиона.

"Двадесетдеветогодишњи штопер у Хумску стиже из португалске Санта Кларе на позајмицу до 30. јуна 2027. године, уз право Партизана да по њеном истеку откупи његов уговор", написано је у објави Партизана.

Наводи се даље да је Лима рођен 17. јануара 1997. године у Бразилу, да је висок 185 центиметара и да игра на позицији централног дефанзивца.

"Знао сам много о Партизану и пре него што сам дошао. Партизан је велики клуб са богатом историјом и армијом навијача. Кад је стигао позив ниједна друга опција се није доводила у питање. Веома сам срећан што сам дошао и желим да се борим за трофеје. Дајем максимум на сваком тренингу и утакмици. Борац сам до задње лопте, у то немојте да имате сумњу. Желим да победимо на дербију у недељу и да на тај начин постанем део црно-беле породице", рекао је Лима за клупски сајт после потписивања уговора.

Лима је каријеру градио у нижим бразилским лигама, пре него што је 2018. године дошао у Португалију, где је осим Санта Кларе наступао и за Фелгеирас и Феиренсе.

"Дошао сам као селектор Бразила, али и приватно, да поздравим људе и вратим се на место на којем сам провео много времена. Видео сам бразилске фудбалере који се опорављају. Било је ово лепо јутро", рекао је Анчелоти за клупску телевизију.

Италијански тренер истакао је да већ дуго има веома добар однос са Мурињом.

"Размењујемо идеје и поруке. Драго ми је што се вратио у велики клуб какав је Реал Мадрид, који веома добро познаје. Сигуран сам да ће бити успешан. Жозе је велики тренер и уверен сам да ће овде обавити одличан посао", нагласио је Анчелоти.

Некадашњи стратег мадридског клуба задовољан је почетком сезоне Реала.

"Екипа је имала потешкоћа у првој утакмици, али је постепено играла све боље, а против Реал Сосиједада одиграла је одличан меч. Сада почињу важне утакмице – најпре против Бетиса, а затим и Лига шампиона. Тим је добро припремљен, а нови играчи ће донети много тога. Верујем да ће ово бити сјајна сезона за Реал", навео је селектор Бразила.

Анчелоти је поручио да Реал и даље сматра својим клубом.

"Реал Мадрид је мој дом, моја породица, све. Овде сам провео дивне тренутке и носим фантастичне успомене. Од тренера Реала постао сам његов навијач, један од највећих. Кад год Реал игра, седнем испред телевизора", рекао је Анчелоти.

Говорећи о плановима са репрезентацијом Бразила, Анчелоти је нагласио да је после Светског првенства започета смена генерација.

"Процењујемо пре свега младе бразилске фудбалере који играју широм света и почињемо да стварамо нову генерацију која би на Светском првенству 2030. године могла да наступи амбициозно, квалитетно и равноправно се надмеће са свим селекцијама. Квалитет бразилских играча од 20 и 21 године је веома висок. Предстојеће пријатељске утакмице искористићемо да их боље упознамо", закључио је Анчелоти.

"Одлучио сам се за Хетафе, јер је то велики клуб који већ дуги низ година игра у Ла Лиги. То је веома стабилан клуб. Привукао ме је квалитет тима, као и тренер Хозе Бордалас. Дошао сам у Хетафе, јер желим да допринесем овом дивном пројекту", рекао је Гудељ на конференцији за медије на којој је представљен као ново појачање Хетафеа.

Гудељ је истакао да ће искуством и знањем да допринесе Хетафеу, који ће ове сезоне играти у Лиги конференције.

"Доста сам разговарао са тренером Бордаласом. Он зна да доносим искуство. Увек желим да дам све од себе на терену. Имам искуство играња у европским клупским такмичењима. Дошао сам да помогнем клубу, веома сам срећан што сам овде", изјавио је Гудељ.

Српски фудбалер је истакао да се налази у доброј форми и додао да је спреман да одговори на захтеве тренера Хетафеа.

Гудељ је рекао да је, пре него што је прихватио понуду Хетафеа, разговарао са Немањом Максимовићем и Давидом Соријом. 

"Максимовић ми је рекао све најбоље о клубу. Причао ми је колико је Бордалас захтеван тренер. Очекујем тешку сезону, као и сваку другу", закључио је Гудељ.

Српски фудбалер је претходних седам сезона играо за Севиљу.

Чак шест послова премашило је границу од 100 милиона евра, а Манчестер сити и Тотенхем довели су по три играча са листе.

Једини трансфер који није укључивао клуб из Енглеске био је прелазак Јана Диомандеа из Лајпцига у Реал Мадрид.

10. Бруно Гимараеш – Арсенал добио искуство и сигурност у средини терена

Арсенал је за Бруна Гимараеша платио Њукаслу 87,5 милиона евра и са бразилским везистом потписао четворогодишњи уговор, уз могућност продужетка сарадње за још једну сезону. У Њукасл је стигао из Лиона у јануару 2022. године, а на "Сент Џејмс парку" брзо је постао један од најважнијих играча и капитен екипе.

За клуб са североистока Енглеске одиграо је 195 утакмица и постигао 31 гол. Био је један од предводника генерације која је 2025. освојила Лига куп и тако Њукаслу донела први домаћи трофеј после седам деценија.

Гимараеш, способан да игра на више позиција у везном реду, у Арсенал је стигао као фудбалер који може да допринесе и организацији напада и дефанзивној стабилности екипе.

9. Савињо – нови покушај Тотенхема да убрза напад

Тотенхем је Савиња довео из Манчестер ситија за 87,7 милиона евра, а бразилски крилни нападач задужио је дрес са бројем 17. Европску каријеру градио је преко Трое и ПСВ-а, док је пуну афирмацију стекао током позајмице у Ђирони.

У сезони у којој је Ђирона освојила треће место у шпанском првенству одиграо је 41 утакмицу и постигао 11 голова, уз највише успешних дриблинга у Ла Лиги. За Манчестер сити је на 84 меча у свим такмичењима постигао седам погодака и учествовао у освајању ФА купа и Лига купа.

Савињо је до доласка у Тотенхем сакупио и 13 наступа за репрезентацију Бразила, за коју је постигао један гол.

8. Ајуб Буади – тинејџер од 95 милиона евра

Манчестер сити је за 18-годишњег Ајуба Буадија платио Лилу 95 милиона евра, уз још пет милиона могућих бонуса, и потписао са њим уговор до 2031. године. Буади је за први тим Лила дебитовао у Лиги конференција само три дана након 16. рођендана, поставши најмлађи играч у историји клуба.

И поред тога што је тек на почетку сениорске каријере, за француски тим одиграо је 96 утакмица. Прошао је млађе селекције Француске, али је потом одлучио да на сениорском нивоу наступа за Мароко, земљу порекла својих родитеља.

Пре доласка у Сити већ је уписао осам наступа за мароканску репрезентацију, а енглески клуб га види као дугорочно решење у средини терена.

7. Матеус Фернандес – трећи клуб у Енглеској за три сезоне

Тотенхем је за Матеуса Фернандеса издвојио 99 милиона евра, чиме је португалски везиста после Саутемптона и Вест Хема добио прилику у трећем енглеском клубу. Поникао је у Спортингу, а пре одласка у Премијер лигу провео је сезону на позајмици у Есторилу, за који је одиграо 28 првенствених утакмица.

У дресу Саутемптона забележио је два гола и четири асистенције на 36 мечева и био проглашен за најбољег играча клуба у сезони 2024/2025. За Вест Хем је у наредној сезони поново одиграо 36 првенствених утакмица, уз три поготка и четири асистенције, а са 103 успешна старта био је међу најбољима у лиги у тој категорији.

Добре партије донеле су му и деби за сениорску репрезентацију Португалије у априлу 2026. године.

6. Сандро Тонали – још један рекордни посао Тотенхема

Тотенхем је наставио преобликовање везног реда довођењем Сандра Тоналија из Њукасла за 108 милиона евра.

Италијан је сениорску каријеру почео у Бреши, за коју је одиграо 89 утакмица и помогао јој да се 2019. врати у Серију А. Потом је прешао у Милан, где је на 130 мечева постигао седам голова и 2022. освојио титулу првака Италије.

У Њукаслу је забележио 110 наступа и десет погодака, а са "свракама" је 2025. освојио Лига куп. Пре доласка у Лондон уписао је 32 утакмице и четири гола за репрезентацију Италије, па је Тотенхем добио једног од искуснијих играча у Премијер лиги.

5. Јан Диоманде – од Леганеса до Реала за две године

Реал Мадрид је за Јана Диомандеа платио Лајпцигу 125 милиона евра и са крилним нападачем потписао седмогодишњи уговор, до лета 2033. године. Фудбалер рођен 2006. у Абиџану пробио се у сениорски фудбал у Леганесу, за који је у сезони 2024/2025 на десет утакмица у Ла Лиги постигао два гола и забележио једну асистенцију.

После само једне сезоне преселио се у Лајпциг и у Бундеслиги одиграо 33 меча, постигао 12 голова и уписао осам асистенција. Реал је тако за фудбалера који је само две године раније наступао и за други тим Леганеса издвојио највећу суму у клупској историји.

Диоманде је у прва три првенствена наступа за мадридски клуб сакупио 57 минута, без гола и асистенције.

4. Бредли Баркола – нови адут Ливерпула на крилу

Ливерпул је довео Бредлија Барколу из Пари Сен Жермена у послу вредном 125 милиона евра, а француски нападач потписао је петогодишњи уговор. Баркола је поникао у Лиону, за чији је први тим на 47 утакмица постигао седам голова и забележио 11 асистенција.

У Пари Сен Жермен је прешао 2023. за 45 милиона евра и током три сезоне одиграо 152 меча, постигао 39 погодака и уписао 35 асистенција. Са париским клубом освојио је три титуле првака Француске, два национална купа и две Лиге шампиона.

До доласка на "Енфилд" одиграо је 28 утакмица и постигао шест голова за Француску, од којих три на Светском првенству 2026. године.

3. Елиот Андерсон – најскупљи британски фудбалер

Манчестер сити је за Елиота Андерсона платио Нотингем форесту 135 милиона евра, чиме је енглески репрезентативац постао најскупљи британски фудбалер и најскупље појачање у дотадашњој историји клуба.

Андерсон је прошао академију Њукасла, одакле је 2024. прешао у Нотингем форест за око 35 милиона фунти. За две сезоне на "Сити граунду" одиграо је 92 утакмице, постигао шест голова и забележио 11 асистенција. До тренутка трансфера већ је имао 174 сениорска клупска наступа, као и седам утакмица за репрезентацију Енглеске.

Сити је у њему добио енергичног везисту способног да пренесе лопту, учествује у пресингу и повеже дефанзивни и нападачки део тима.

2. Морган Роџерс – Челси платио 137,3 милиона евра

Челси је за Моргана Роџерса издвојио 137,3 милиона евра, а енглески офанзивац обавезао се на верност лондонском клубу до 2033. године. Фудбалски је стасао у академији Вест Бромвич Албиона, а потом је преко Манчестер ситија, Линколна, Борнмута, Блекпула и Мидлзброа стигао до Астон Виле.

У клуб из Бирмингема дошао је почетком 2024. године и убрзо постао један од најважнијих играча у нападу. На 85 утакмица у Премијер лиги учествовао је код 40 погодака, рачунајући збир голова и асистенција, а са Вилом је освојио Лигу Европе.

За Енглеску је дебитовао у новембру 2024. и до трансфера у Челси уписао 22 наступа, укључујући и учешће на Светском првенству 2026. године.

1. Енцо Фернандез – најскупље појачање лета

Манчестер сити је последњег дана прелазног рока платио Челсију 145 милиона евра за Енца Фернандеза, чиме је изједначен рекорд најскупљег трансфера у историји Премијер лиге.

Аргентинац је каријеру почео у Ривер Плејту, играо је на позајмици у Дефенси и Хустисији, а у Европу је стигао 2022. године, када га је ангажовала Бенфика. Челси га је довео почетком 2023, након што је са Аргентином освојио Светско првенство у Катару и био проглашен за најбољег младог играча турнира.

У сезони 2025/2026 одиграо је 54 утакмице за лондонски клуб, постигао 15 голова и забележио седам асистенција, што је био његов најефикаснији учинак у Енглеској.

Са Аргентином је, поред титуле светског првака, освојио и Копа Америку 2024, док је са Челсијем подигао трофеје Лиге конференција и Светског клупског првенства.

"Много ми значи, после 13 година сениорске каријере освојио сам прво светско одлчје. Имам седам европских медаља, а пет у овој дисциплини. Два пута сам као првак Европе одлазио на светска првенства у улози фаворита, али догађали су ми се пехови, тако да ми је та медаља увек измицала за мало. Сад сам знао да ће ми бити тешко, финале на 200 метара била је осма трка на такмичењу, али сам изгурао. Био сам толико сигуран и веровао сам у одличје", истакао је Марко Драгосављевић за РТС.

Драматична завршница трке најбоље се огледа у томе што ни сам Марко до последњих метара није знао на којем ће месту завршити. 

"Тешко је то рећи, нисам имао добар преглед трке. Видео сам периферно конкуренте са леве и десне стране, у тренутку трке кад сам био испред њих помислио сам да сам први и то је то. Међутим, у последњих десет метара видео сам такмичара из Италије, који је имао најбољи старт и извеслао је трку живота, свака му част. Тешко ми је пало, јер сам био убеђен да сам први прошао, али презадовољан сам како сам веслао. Није ме занимало ни време нити било шта друго, једино што ми је било важно је да испуним задатак и донесем кући медаљу, ма које год боје била. Био сам решен до краја", јасан је био Драгосављевић.

Кајак у ДНК породице Драгосављевић

Посебно је занимљиво што породица Драгосављевић има дугу кајакашку традицију. Осим Марка, овим спортом се бави и његов брат Страхиња, док су се раније кајаком бавили и њихови родитељи, као и браћа с очеве стране. Породичну традицију наставља и Милан, син једног од стричева српских репрезентативаца.

"Ми у породици Драгосављевић чекамо 13 година на то одичје. Прошле године мој брат Страхиња је дошао на Светско првенство као првак Европе и у улози фаворита, али се и њему догодио пех. Био је четврти и веома мало му је недостајало за победничко постоље. Тако да смо сада, коначно, испунили то. Увек идемо с вером у Бога, на крају Његова је последња и све ће се догодити с Његовим благословом. Верујем у то и више пута сам током ове сезоне и доказао", поносно је рекао старији од браће Драгосављевић. 

Осим у једноседу, момак из Бачке Паланке такмичио се и у двоседу и четверцу, чиме је био међу јединим такмичарима који су наступили у више дисциплина на планетарном шампионату у Пољској.

"У четверцу смо били четврти и стварно смо извеслали најбољу трку до сада. Кроз последња три такмичења показали смо да вредимо и да сваки пут напредујемо, поправљамо детаље и све смо ближи медаљама. Бронза нам измиче већ трећи пут, на Светском купу у Канади смо били пети, на Европском првенству смо такође били близу, као и сад на Светском. У Познању смо били трећи, у последњих 20 метара Португалци и ми смо ушли у фото-финиш, чак су помислили да смо ми прошли као трећи", поручио је Драгосављевић, а потом додао:

"На Олимпијским играма бићемо у двоседу и четверцу, тренутно се добро котирамо. У овом тренутку смо на максимуму кад је реч о броју репрезентативаца који могу да се такмиче на највећој спортској смотри. Ипак, на пола пута смо, следеће године очекује нас пет такмичења. Ако наставимо овим темпом, а верујем да хоћемо, одлазимо у Лос Анђелес", нагласио је Драгосављевић.

"Треба да се покаже срце и на домаћим такмичењима"

Само неколико дана по завршетку Светског првенства и сезоне на међународној сцени, српски репрезентативци се окрећу домаћем такмичењу – Државном првенству на Ади Циганлији.

"Све су репрезентативци, навикли смо на домаћу сцену и међусобно знамо колико ко може да оствари. Ово је битно највише због клубова, веслаћемо у неколико дисциплина и биће занимљиво. Битни су бодови, да се покажемо у најбољем светлу испред својих клубова, као и да извесламо групне посаде са млађим колегама и на тај начин им помогнемо. Осим тога, државно првенство значи и за децу која нас гледају, да такмичење није само оно што је на телевизији, већ да треба да се покаже срце и на нашим, домаћим", напоменуо је Драгосављевић.

За крај гостовања уследило је и једно занимљиво питање – да ли се Марко опробао у све популарнијој вожњи СУП даске.

"Не, немам ништа против тога, али немам жељу и не видим се у томе. Држим се кајака на мирним водама, пробао бих и на дивљим али кад завршим каријеру, имам осећај да бих могао лако да се повредим", изјавио је уз осмех Драгосављевић.

Изабраници селектора Владимира Вујасиновића успели су да се подигну после полуфиналног пораза и такмичење заврше на победничком постољу.

Вујасиновић је након тријумфа истакао да је екипи било важно да на прави начин оконча двомесечни период рада.

"Било нам је битно да дођемо макар до медаље, иако нам је циљ био злато. Нажалост, јучерашња утакмица била је таква каква је била, али честитам момцима и стручном штабу што смо сви заједно смогли снаге да пребродимо тај тежак тренутак. Ово је било важно због свега што се дешавало овог лета, због ових момака, због рада и посвећености које су показали током претходна два месеца. На крају је ово леп завршетак. Идемо даље, имамо много јаснију слику о свему и мислим да нас очекује јако лепа будућност", рекао је Вујасиновић.

Верује да постоји шира база играча на које ће репрезентација моћи да рачуна у будућности.

"Има доста момака који из разноразних разлога нису дошли овде, а који су без проблема могли да нас представљају на овом такмичењу. Постоји добра база. Треба радити, треба тренирати и задржати мотивацију коју су ови момци имали током лета. Мислим да на тај начин нећемо имати никаквих проблема", истакао је Вујасиновић.

Нагласио је да значај освојене бронзе није само у медаљи, већ и у игри и борбености коју је Србија показала током турнира.

"Мислим да ово свима много значи, не само због медаље, него и због начина на који смо играли против свих репрезентација и начина на који смо се борили. Изгубили смо две утакмице и имали последњи шут за нерешено, тако да је сваки резултат био могућ. То је оно што нам улива наду у лепо сутра", закључио је селектор Србије.

Његова смрт дубоко је потресла навијаче Партизана, али и читаву спортску јавност бивше Југославије.

"Отишао је у легенду, опеван је у песмама и заувек остао упамћен, не само као симбол једне генерације црно-белих, нити само као један од најталентованијих нападача који је носио дрес 'парног ваљка', већ као синоним за верност. Ону његову према клубу који је волео и ону навијача према њему на коју су му се заклели још пре четири и више деценија. И та заклетва се никада неће прегазити", истакли су црно-бели данас на друштвеним мрежама.

Манце је рођен 26. септембра 1962. године у Београду. Фудбалску каријеру започео је у Галеници, данашњем Земуну, а у Партизан је стигао 1980. За црно-беле је у домаћем шампионату одиграо 134 утакмице, уз 47 постигнутих голова.

Освојио је са Партизаном титулу шампиона државе у сезони 1982/83. За репрезентацију Југославије наступио је четири пута.

Данас на месту његове погибије стоји мурал у његову част са натписом "Легенда живи".

Са укупно 36, наша држава је надмашила свој досадашњи рекорд од 35 медаља, постављен у Пескари 2009. године.

Злата

Кајакаши Страхиња Драгосављевић и Вељко Вјештица донели су Србији прву златну медаљу, у дисциплини К2 на 500 метара. Српски двосед је до победе стигао после 1:28,92.

Истог дана, до најсјајнијег одличја стигао је и Александар Комаров у рвању грчко-римским стилом, у категорији до 97 килограма. У финалу је савладао домаћег такмичара Николоза Кахелашвилија са 3:1.

Марко Јоргић освојио је златну медаљу у џудоу, у категорији до 66 килограма. У финалу је био бољи од Кипранина Петроса Христодолидеса резултатом 1:0.

Зорана Аруновић била је најбоља у стрељаштву, у дисциплини ваздушни пиштољ на 10 метара, те је тако Србији припало још једно златно одличје.

До најсјајније медаље стигли су и Анђелија Стевановић и Алекса Ракоњац у микс конкуренцији ваздушном пушком. Српски тандем је био најуспешнији у финалу, погодивши 505,8 кругова.

Адриана Вилагош освојила је злато у бацању копља. Српска атлетичарка је до победе стигла хицем од 65,93 метра, што је уједно био и рекорд Медитеранских игара.

Мартин Мачковић и Николај Пименов заокружили су златни низ Србије тријумфом у веслању, у дисциплини дубл скул. Српски двојац је у финалу славио временом 06:25,37.

Сребра

Прво сребро Србији донела је Анђела Шевић у теквондоу, у категорији преко 67 килограма. У финалу је поражена од Туркиње Суде Јарен Узунчавдар са 2:0.

У стрељаштву је сребро освојила Анђелија Стевановић у дисциплини ваздушна пушка на 10 метара.

Боксер Марко Пижурица освојио је сребро у категорији до 90 килограма, пошто је у финалу поражен од Шпанца Емануела Рејеса Плеа са 5:0.

И Кристина Кулухова стигла је до сребрне медаље у боксу, у категорији до 60 килограма. У финалу је поражена од Доњете Садику.

У џудоу је Марица Перишић освојила сребро у категорији до 57 килограма.

Њен успех употпунила је Александра Андрић, која је освојила сребрну медаљу у категорији до 70 килограма.

Сребро у џудоу освојио је и Милан Булаја, у категорији до 100 килограма.

У веслању је Јована Арсић освојила сребро у скифу. У финалу је била друга с временом 8:03,87.

На крају, у атлетици је Ивана Шпановић освојила сребрну медаљу у троскоку, резултатом 14,09 метара.

Бронзе 

Прву медаљу Србији у Таранту освојио је Жарко Крајишник, који је стигао до бронзе у теквондоу.

У бадминтону су Михајло Томић и Анђела Витман освојили одличје у микс дублу.

Стефан Таков попео се на победничко постоље у теквондоу, у категорији до 80 килограма.

У рвању грчко-римским стилом Виктор Немеш завршио је такмичење на трећем месту у категорији до 87 килограма.

Српски кајакаши такође су стигли до одличја. Жарко Јаковљевић био је трећи у К1 на 1.000 метара, док је Жофи Хорват исту позицију заузела у дисциплини К1 на 500 метара.

У боксу су до трећег места стигли Сара Ћирковић у категорији до 54 килограма, Артур Аликович Нагапејтан до 55 килограма, Дмитри Горбенко до 65 килограма и Николина Гајић до 70 килограма.

Александра Стојадиновић освојила је одличје у стрељаштву, у дисциплини ваздушна пушка на 10 метара.

У стоном тенису су, у екипној конкуренцији, Изабела Лупулеску и Сабина Шурјан завршиле такмичење на трећем месту, док је у појединачној конкуренцији одличје истог сјаја освојила Изабела Лупулеску.

У џудоу су се на победничко постоље попели Андреа Стојадинов у категорији до 52 килограма, Јована Стјепановић до 78 килограма и Игор Врачар у категорији преко 100 килограма.

Одбојкашице Србије освојиле су одличје после победе над Грчком 3:2 у мечу за треће место.

У стрељачком миксу ваздушним пиштољем Зорана Аруновић и Дамир Микец завршили су такмичење на трећој позицији.

У атлетици је Александра Митровић освојила треће место у троскоку, резултатом 13,69 метара.

Ватерполо репрезентација Србије освојила је бронзану медаљу, пошто је у борби за одличје савладала Шпанију резултатом 12:8 (5:2, 3:3, 2:2, 2:1).

Шпанци су још једном стигли до изједначења, али је Србија до краја прве четвртине заиграла знатно боље. Немања Станојевић, Душан Тртовић и Вук Милојевић били су прецизни, па су „делфини“ после првих осам минута имали 5:2.

Предност је додатно порасла на почетку друге деонице, кад је Богдан Гавриловић погодио са позиције центра. Шпанија је успела да смањи заостатак, али је Мартиновић са два гола, од којих један из петерца, одвео Србију на 8:3.

До одласка на велики одмор Шпанија је успела да смањи разлику, па је Србија после две четвртине водила 8:5.

Трећа деоница донела је нешто тврђу игру. После више од четири минута без гола, Мартиновић је прекинуо пост и погодио за 9:5. Шпанија је смањила, али је Гавриловић поново одвео Србију на четири гола предности. Шпанци су до краја периода постигли још један гол, па је пред последњу четвртину било 10:7.

Србија је у завршници могла да буде још убедљивија, пошто је Шпанија пропустила прилику да смањи заостатак из петерца. Мартиновић је потом постигао свој пети гол за 11:7. Шпанија је брзо одговорила, али није успела да угрози вођство српске екипе.

Тачку на меч ставио је Мартиновић, који је нешто мање од три минута пре краја стигао до шестог гола и поставио коначних 12:8.

Најефикаснији у редовима Србије био је Василије Мартиновић са шест голова. Богдан Гавриловић постигао је два, док су по једном прецизни били Ђорђе Вучинић, Немања Станојевић, Душан Тртовић и Вук Милојевић, док је голман Милан Глушац имао осам одбрана.

За собом је оставио рекордно наслеђе од 125 голова на 207 одиграних утакмица. Ниједан Аргентинац није одиграо више мечева нити постигао више голова за своју земљу.

Зато ће предстојећег викенда, у Месијеву част, судије свих утакмица аргентинског првенства прекинути игру у 10. минуту, како би уследио једноминутни аплауз.

Меси се повукао из националног тима као играч који је освојио сва могућа такмичења у међународном фудбалу - подигао је трофеј Копа Америка два пута (2021. и 2024.), освојио је Светско првенство у Катару и као капитен водио Аргентину до победе у првом издању Финалисиме 2022. године.

Аргентина је 19. јула ове године изгубила од Шпаније у свом другом узастопном финалу Светског првенства, а гол Ферана Тореса донео је "црвеној фурији" другу титулу првака света.

Први председник клуба био је Милош Илић, први српски авијатичар, а занимљиво је да су дрес клуба пре и током Другог светског рата носила и велика имена попут Благоја Моше Марјановића.

После година проведених у нижим лигама, Чукарички је прве велике успехе забележио током деведесетих година, када је играо и у Интертото купу.

Златна ера тима са Бановог брда почела је пре 15 година, под председником Драганом Обрадовићем.

"Драган Обрадовић је човек који је извадио тај Чукарички из блата. Не кажем да је пре тога било неких грешака, сви људи су успешни у неком свом сегменту, али ја сам са њим неких 12 година и могу да кажем да је донео све што је требало у фудбалски клуб из бизниса и ми тако функционишемо. Зна се ко шта ради", рекао је за РТС спортски директор Чукаричког Владимир Матијашевић.

Први велики трофеј у клупски музеј стигао је у сезони 2014/15, када је Чукарички у финалу Купа победио Партизан.

Бело-црни су касније постали познати као клуб са јасном организацијом, одличном трансфер политиком и одличном омладинском школом.

"Ми смо последњих 11 или 12 година у врху српског фудбала. Два пута смо играли плеј-аут, али могу да будем задовољан. Морамо и да направимо буџет, да продајемо играче. Наши играчи су на цени, клуб је на цени, препознати смо у Европи. Надам се да ће бити још само боље", истакао је Матијашевић.

Колико је Чукарички цењен као клуб показао је одзив званица. Свечаности су, између осталих, присуствовали председник Фудбалског савеза Србије Драган Џајић, селектор репрезентације Вељко Пауновић, делегације Партизана и Црвене звезде, истакнути спортски радници, некадашњи тренери, бивши асови клуба, али и комплетан садашњи тим, предвођен тренером Марком Јакшићем.

Од почетка нове сезоне, Чукарички је у првих седам кола Суперлиге Србије забележио три победе, реми и три пораза, а у суботу ће играти против Радника у Сурдулици.

Прешао је у руски Зенит из Санкт Петербурга 2023, али се у фебруару ове године вратио у Звезду као позајмљени играч.

Позајмица је трајала до 1. септембра, а Звезда је имала опцију да откупи Ераковића од Зенита, али нови тренер Алберт Ријера очигледно има другачије жеље и захтеве.

Ераковић је укупно одиграо 168 утакмица за београдске црвено-беле, а 25 у другом мандату.

За сениорску репрезентацију Србије забележио је досад 22 наступа.

Карлос Кеирош је после разговора са руководством Фудбалског савеза Гане и Министарством спорта одлучио да започне нови селекторски мандат.

"Сматрамо да га богато међународно искуство, стручност и познавање тима чине идеалним кандидатом за вођење екипе у новом поглављу. Додатни детаљи о новом мандату и предстојећем програму биће благовремено саопштени, док се Савез и селектор усмеравају ка изградњи успешне нове фазе за Гану на међународној сцени", саопштио је Фудбалски савез Гане.

Кеирош је претходно од априла до јула ове године био селектор Гане, која је на Светском првенству елиминисана у шеснаестини финала од Колумбије.

Португалац је током богате каријере био селектор бројних репрезентација - Португалије, Уједињених Арапских Емирата, Јужне Африке, Ирана, Колумбије, Египта, Катара, Омана и Гане.

Гана ће 23. септембра гостовати у Обали Слоноваче на старту квалификација за Афрички куп нација.

"Као што је и речено пред одлазак на Европско првенство, први циљ је остварен – пласман у полуфинале. Можда ће неки рећи да наша група није била толико јака и да смо лагано прошли, али у данашње време фаворит постоји само на папиру. Наше девојке су урадиле одличан посао", нагласила је за РТС Весна Читаковић Ђуришић. 

Противник у четвртфиналу био је исти тим са којим се Србија већ састала у групној фази такмичења. 

"Сигурно је тешко победити два пута исту екипу, међутим, Грчка је далеко испод нас, без било каквог омаловажавања. Нису имали среће, њихове две играчице су се повредиле. Не умањујем наш успех, али било нам је лакше да завршимо у нашу корист", поручила је Читаковић Ђуришић.

"Маја и Тијана имају највећу одговорност"

Некадашња капитенка женске одбојкашке репрезентације Србије рекла је да су се девојке одрекле лета, као и да су се припремале најбоље што су могле, што и показују на терену.

"Краси их дух, љубав према Србији и одбојци. Верујем да ћемо освојити једну од медаља. Сваки играч има одговорност на терену и свако даје максимум. Наравно, све очи су упрте у Мају и Тијану, које решавају невероватне ситуације. Имамо једну од најбољих дијагонала на свету, а то су њих две, без сумње оне преузимају највећу одговорност. Све девојке су показале да имају јако добар карактер и да воле то што раде. Рекла бих да Узелац из утакмице у утакмицу игра све боље и да јој прија оно на чему је Терзић инсистирао, а то је пријем", рекла је Читаковић Ђуришић.

"Србија нема притисак играња великих утакмица"

Додала је да Србија, уколико жели да освоји златну медаљу, мора да буде спремна да победи сваког противника који јој се нађе на путу до титуле.

"За нас је важно да буду девојке здраве и да одиграју најбоље што могу, а успех онда неће изостати. Верујем да Србија нема притисак играња великих утакмица, полуфинала или финала. Навикле су на то, нема притиска, а нарочито нема негативног. Све ово им је само додатна мотивација, мислим да је ово наше Европско првенство", истакла је Читаковић Ђуришић.

Српске одбојкашице у полуфиналу ће играти против победника четвртфиналног дуела Немачке и Турске. Њихов сусрет заказан је за данас од 18 часова, после чега ће бити познат и наредни ривал Србије у борби за пролаз у финале.

"Нама све екипе одговарају, докле год будемо играли добро, на нивоу на којем смо навикли и кад буде свака девојка одрадила свој део посла... свеједно је ко је у полуфиналу. Најбоље су!", закључила је Читаковић Ђуришић.

Најбољи стрелац у историји босанског националног тима најавио је на Инстаграму да се у 41. години повлачи из репрезентације.

"Понекад сам се питао када ће овај тренутак доћи, али никада нисам замишљао колико ћу бити емотиван док будем писао ове речи. Против Шведске, 2. октобра, одиграћу своју следећу и последњу утакмицу за нашу репрезентацију. Ништа у мојој каријери никада није могло да се упореди са поносом који сам осећао сваки пут када сам носио дрес репрезентације. То је био мој дечачки сан, увек сам био поносан што то чиним, баш као и први пут. Прошло је скоро 20 година од те утакмице против Турске. Толико тога се променило, променио сам се и ја, али моја љубав према овом дресу никада није", написао је Џеко на Инстаграму.

Истакао је да осећа да је дошло време да се повуче после 19 година играња за репрезентацију.

"Ако сам са репрезентацијом стигао до 40. године, то је зато што сам заиста дао све што сам имао. Сваки пут. Пласман на наше прво Светско првенство 2014. године остаје један од најсрећнијих тренутака у мојој каријери. Емоције које сам осетио оне вечери када сам постигао гол против Велса, а затим и у Зеници против Италије у марту, заувек ће остати у мом срцу. Видео сам свој народ како слави на улицама наших градова, то је био још један невероватан тренутак који ми је фудбал пружио", написао је фудбалер Шалкеа.

Един Џеко је 2007. године у дуелу са Турском на "Кошеву" дебитовао за репрезентацију Босне и Херцеговине.

Од тада је одиграо 151 утакмицу и постигао 73 гола у дресу "змајева". Био је учесник два Мундијала - 2014. у Бразилу и ове године у САД, Мексику и Канади.

Када је у марту у Кардифу постигао изједначујући гол против Велса, 2026. је постала округло 20. година заредом у којој је забележио макар један погодак у дресу репрезентације.

Како пишу београдски медији, Партизан ће од продаје црногорског репрезентативца зарадити 3.500.000 евра на име обештећења и још 500.000 евра у виду потенцијалних бонуса. Такође, задржаће право на десет одсто од наредне продаје младог играча.

"Веома сам поносан што сам потписао за Генк. Невероватно је видети колико је великих играча овде наступало. Мотивисан сам да и своје име упишем на ту листу. Ја сам играч који на свакој утакмици даје све од себе за тим. Желим да добијем сваки дуел, вршим притисак на противника, али и да допринесем нападу. Желим да овде освајам трофеје", рекао је Рогановић за сајт свог новог клуба.

Милан Рогановић, рођен 2005. године, још један је фудбалер који је из омладинске школе Партизана, преко Телеоптика, стигао до првог тима.

У сениорској екипи брзо се изборио за статус стандардног првотимца и наметнуо као поуздано решење на позицији десног бека.

Добрим играма у црно-белом дресу заслужио је и позив у А репрезентацију Црне Горе, за коју је дебитовао 5. септембра 2025. против Чешке. За национални тим је досад одиграо седам утакмица.

За први тим Партизана наступио је 69 пута, уз седам уписаних асистенција.

"Партизан захваљује Милану Рогановићу на свему што је пружио у црно-белом дресу и жели му много успеха у наставку каријере. Рого, хвала на свему и срећно!", пише у саопштењу Партизана.

Београдски клуб је овог лета, пре трансфера Милана Рогановића, значајан новац зарадио од продаје Вање Драгојевића у шкотски Ренџерс и Огњена Угрешића у грчки Паок.

Генк се тренутно налази на седмом месту на табели белгијског првенства са седам освојених бодова.

Франкулино је у Трабзон прешао из данскојг Мидтјиланда, за који је наступао током претходне три године.

Фудбалер из Гвинеје Бисао је прошле сезоне са 17 голова био најефикаснији играч данског првенства.

Франкулино је одиграо 14 утакмица и за репрезентацију Гвинеје Бисао.

Трабзон после три одиграна кола у турском првенству има четири освојена бода, а лош почетак сезоне коштао је посла тренера Фатиха Текеа.

Турски клуб, чије боје од овог лета брани и Мохамед Салах, гостоваће 17. децембра Црвеној звезди у шестом колу Лиге конференције.

"Како си расположена сада када је турнир почео? Очигледно је прошле недеље било пуно журки, забаве и сличних ствари", питао је новинар двоструку узастопну шампионку Ју-Ес опена.

Није ни изговорио последњу реч пре него што се Сабаленка у неверици ухватила за главу, видно бесна и увређена.

"Ви се шалите. Журке? Забава? Зашто бисте то уопште рекли? Зашто бисте уопште размишљали о томе? Какво је то питање? Само зато што сам објавила неке активности са брендовима ви мислите да сам се забављала, да нисам тренирала", узвратила је тенисерка контрапитањем.

"Не сугеришем да си се забављала. Кажем да има много догађаја и сличних ствари. Не кажем да идеш на журке", потрудио се новинар да "спусти лопту".

"Буквално сте то рекли", одговорила је кратко Сабаленка и покушала да пређе на другу тему, али је новинар био упоран.

"За све којима није јасно, не сугеришем да се Арина забавља на журкама. Кажем да се много појављује у јавности и да има много тога да уради. Дакле, сада када је турнир почео, да ли осећаш да постајеш озбиљна и борбена", решио је новим питањем да настави ситну провокацију.

"О да, нисам била озбиљна пре тога... Следеће питање. Размисли пре него што кажеш нешто", окончала је Сабаленка расправу.

Арина Сабаленка у Њујорку циља редак подвиг - трећу узастопну титулу, што је у "опен ери" пошло за руком само двема тенисеркама - Крис Еверт и Серени Вилијамс. Осим трофеја, Белорускиња брани и прво место на ВТА листи.

У трећем колу последњег гренд слема у сезони играће против Камиле Рахимове из Узбекистана.