Просечан посматрач кошаркашког меча, што у дворани што на ТВ-у, не обраћа превише пажње на сам паркет, његова важност за квалитет игре и сигурност актера је изузетно важна.

Да би смо сазнали како се бира, како поставља а како одржава дрвена кошаркашка подлога, посетили смо компaнију "Мускулус", која је један од лидера у постављању спортских паркета у региону.

Они су недавно променили комплетан паркет у хали "Александар Николић", а нешто раније и у београдској "Штарк Арени". Наш саговорник био је Матеја Матејић, и сам бивши кошаркаш, који је сада у игри, али на знатно другачији начин.

Инсталација паркета - све по потреби  

Прво питање за њега било које врсте дрвета се користе за кошаркашке терене?

"Најчешће смо постављали у нашеој регији су буква, јасен и јавор, са тим што највећи примат има буква, управо због неког техничког одржавања на нашим просторима, јер хале код нас за разлику од Америке или западне Европе немају толико новца за одржавање", објашњава Матеја на почетку и наставља:

"Што се тиче хала у Америци, тамо најчешће постављају јаворов паркет, због канадског јавора и огромног пространства које тамо постоји. Иначе, не постоје неке велике разлике, јер сви ти спортски паркети морају да имају неки одређени сертификат који одговара Фиба стандардима или НБА стандардима".

А да ли постоји разлика у начину инсталације паркета?

"Да, постоји, и све зависи од тога која је намена хале. Код нас постављамо 'блубат' за мање површине, 'унобат' за већу фреквентност и 'портабл' под, који је на расклапање и најсличнији оном у Београдској арени или неким сличним аренама".

"Када говоримо о школским дворанама које су мањих површина, ту се користи паркет који иде на 'блубат', односно на најобичније штафне, где се тражи идеално равна цемента кошуља. У већим халама, где је фреквентност већа, ставља се 'унобат' паркет, на подконструкцију, који је дебљи и чвршћи и одговара више за професионално бављење спортом", открива Матеја и онда открива како се ради за "портабл" подовима.

"Тај паркет се јако брзо поставља и јако брзо скида, и одговара мултифункционалним објектима, у којима се смењују догађају веома брзо. У принципу, десетак људи који раде на том објекту могу да поставе односно склоне паркет за три до четири сата".

Налепи, али пази 

Интересантна компонента модерних паркета су и рекламне налепнице (у круговима рекета и на центру), а које су умеле да буду и узрок повреда играча. Недавно је Унија играча Евролиге успела да се избори за њихово уклањење из рекета.

"Налепнице које иду на паркет само требају да прате стандарде који су дати од стране Фиба или било које друге лиге, да прате стандарде који су везани за кошарку, а све то да не би долазило до клизања и повреде играча", каже он и појашњава:

"У принципу, налепнице треба што пре скидати са паркета после утакмица, што донекле одговара и тржишту, јер некад исту халу деле два-три тима, или неки тим има више неких спонзора и зато се и стављају налепнице. Лично мислим да је боље фарбати кошаркашки терен. Међутим, ту долази до проблема јер би након прекида сарадње са неким спонзором цео паркет морао да се мења или поновно хоблује".

Такође, битна а невидљива је важност утицаја паркета на одскок лопте и трчање играча, али се исто тако мора знати како паркет реагује на тежину конструкције коша, па и трибина.

"Треба да се обрати пажња да ли паркет има стандард за одскок лопте, да се води рачуна да он не буде сувише клизав или да му не 'запне' нога, већ да има нормалан раскорак приликом трчања. Обраћа се пажња и на тежину коју паркет трпи, јер се често кошеви, који су јако тешки и имају по тону, померају по паркету. Или, имамо трибине које су такође веома тешке а које некада улазе у терен због публике. То су те неке ситнице, на које људи не обраћају пажњу, али које су веома важне за очување квалитета паркета", закључује Матеја.

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (LjubomirovicM)

"Знате како, кошаркаши у иностранству имају доста слободног времена. Врло брзо вам досаде и дојаде сви кафићи, видео-игрице и остале глупости. Тако да, ето, мало је то разлог почетка мог писања, а мало и то што сам у том тренутку опет имао неку жељу и потребу да саопштим и кажем неке ствари девојци са којом сам се дуго забављао", открива Јереминов у разговору за Продужетак.

Радња романа одвија се у свлачионици, у паузи између два полувремена утакмице, док се главни јунак Џошуа присећа свог живота, посебно оног периода док је био у љубавној вези са лепом чирлидерсицом Ејми.

"Наслов 'Крај првог полувременa' на први поглед асоцира на то да је књига кошаркашка, спортска. Међутим, она то није у преовлађујућој мери. Она је више врста романа и животна прича него што је прича са кошаркашког терена. Међутим, свакако да има делова који су повезани са мојим клупским и репрезентативним догађајима. А оно што ја сматрам да ће бити занимљиво читаоцима су неке две анегдоте које су везане за наше прослављене и врхунске кошаркаше, Милоша Теодосића и Владимира Штимца."

За крај Бранко открива: "Живот главног лика Џошуе је поприлично мој живот..."

Да ли Нагетси коначно иду у плеј-оф?

"Велики терет је на Николи, велика одговорност. Он има само 24 године и две успешне сезоне у НБА. Мислим да ће рад на психолошкој припреми и његова стабилност одредити и бити кључни фактор за резултате Денвера. Имају велики притисак да морају да уђу у плеј-оф ове године. Није му се посрећило што ове године он треба да буде тај вођа под тим притиском, али то ће бити ново искуство за њега. Да ли ће оно бити позитивно или негативно, зависи од сарадње осталих играча у тиму и од концепције коју тренер Мелоун буде замислио. Тај тим је млад, тај тим је перспективан. Са њим на челу сигурно добија нову димензију", сматра Марин и додаје:

"С друге стране, биће трн у оку многима. Не само због уговора, већ зато што је Европљанин који игра и зато што је белац вођа екипе. Јер ако погледамо друге екипе, ту црнци преовлађују, што није лоше јер је кошарка тако предодређена. Тако да је ово неки заокрет који је направљен, таква је визија тренера. Видећемо, ја бих желео да они коначно уђу у тај плеј-оф, мада ће бити веома тешко. Мислим да је Никола зрелији за годину дана, физички спремнији и да ће дати све од себе да допринесе тиму на адекватан начин. Оно што ће бити тест за њега је како се враћати из пораза, како се враћати из неке евентуалне лоше серије и поново улазити у победнички колосек. Много тога биће јасније до половине сезоне и Ол-стар викенда, у ком правцу ће се кретати његова сезона у којој ће бити вођа и самим тим и резултати Денвера."

Други српски тим који ће бити интересантан је Сакраменто. Богдану се придружио Бјелица, који је у једном моменту био виђен у Филаделфији. Шта њима предвиђате, а шта организацији коју воде Дивац и Стојаковић?

"Оно што тржиште говори и што говоре пројекције људи који се тиме баве јесте да су они тим у изградњи, тим који треба да сакупља искуство и прави селекцију за улазак у плеј-оф наредних година. Колико ће то њихова организација истрпети, ја не знам, али сасвим сигурно им ова година није примарна што се борбе за плеј-оф тиче. Оно што други кажу, они који пројектују те ствари, јесте да би Сакраменто требало да има 27 победа ове године, што не мора да буде тачно, али то даје неки параметар у ком правцу они иду. Наравно, било би ми драго да тандем Богдановић–Бјелица буде носилац тога. Ипак, све зависи од тренера Јегера и његовог виђења по питању Бјелице, његове улоге у тиму, позиције коју ће покривати. Како ће се то одразити на резултате и да ли ће бити неког притиска, то ћемо видети. Мислим да они могу да играју доста растерећеније него остали и да тако изграде тим за будућност."

И у Лос Анђелесу имамо тим са два српска играча. Тео и Боби су у Клиперсима, какву сезону њима прогнозирате?

"Њих двојицу бих дефинисао у оквиру система који је присутан у кошарци, а који у тиму спаја играче различитих профила на истим позицијама. Теодосић, који је битно другачији од својих претходника, али и садашњих саиграча, и Боби, који са 3-4 године искуства сада показује изузетну зрелост и изузетан учинак у кратком временском периоду проведеном у игри. Ако буду здрави, што им желим, мислим да ће имати завидне улоге. Не бих улазио у главу и систем игре тренера Риверса, али сматрам да су Клиперси озбиљни конкуренти да буду међу осам. Имају искуства из претходне сезоне, са оном 'рупом' и црном серијом пораза и то даје простора тренеру, који је тамо алфа и омега, да уклопи у систем и да резултат буде какав они и очекују", каже Седлачек.

Од Бобија пуно очекују и у маркетиншком шоу-биз смислу, где се добро сналази...

"Осим што је доброћудни џин, Боби је и изузетан карактер и има изузетан ментални склоп за човека са том висином. Он има квалитет да се адаптира на све, што може да буде и идеја за тренера да то искористи. Он има и изузетну подршку публике, то је невероватно и плени својом игром и понашањем тамо. С друге стране, има и искуство играња у тој средини и може себе ту да пронађе."

Српски тим овог лета постао је и Финикс, који има српског тренера на клупи. Игор Кокошов, причали смо о њему када је летос добио тај посао.

Како видите његов тим и шта можемо да очекујемо од њих ове године?

"Очекујем да ће они сигурно бити бољи него прошле године, не само због малог броја победа који су имали већ гледајући и мало шире. Знате, и Европи је увек интересантнији тренер који је тим увео из друге у прву лигу него онај који је освојио титулу. Игор има огромно искуство у лиги, направио је тим скоро по својој жељи. Једино ова турбуленција која се десила (отказ генералном менаџеру седам дана пред старт сезоне, прим. аут.), не знам како ће се то рефлектовати. Иако су то биле припреме, они су играли и добили Голден стејт у гостима и то није мала ствар. Они су тим који има амбицију да се докаже, има првог пика са драфта Деандреа Итона, који је показао да је адаптиран на оно што се игра у лиги", сматра Марин и додаје:

"Мислим да Игор има искуства да процени ситуацију, када ићи даље и направити искорак који је потребан да би се направило нешто више. Он има уговор на три године, то је један пројекат и говори о томе да има поверење газде клуба који је стао иза њега и сигуран сам да ће Игор наћи начин да оствари оно што се од њега очекује."

"Ако они (Голден стејт) буду комплетни, здрави и присутни, онда тешко", јасан је Марин Седлачек.

"Али кажем опет, незахвалне су прогнозе. Враћам се опет на период када је требало да се ангажују слободни агенти после драфта, и како су се мењале прогнозе ко ће где да оде, тако су се мењале и шансе и квоте. Ово је у ствари један период као што је био период времена Лејкерса, па Чикага, тако је сада време Голден стејта. Они у оваквом саставу и са стилом којим играју завређују највише пажње и потврђују највећи квалитет."

"Е сад, Хјустон у једном измењеном издању, и по систему и по начину игре, можда може да парира њима у том стилу. Сад смо имали прилику да видимо утакмицу у предсезони у којој су они имали више шутева за три него за два поена! Сад, да ли је то довољан одговор и да ли ће стварно финале бити оно пројектовано Хјустон – Голден стејт, то ћемо видети. Али, понављам, ако сви буду комплетни, мислим да ће Запад поново имати шампиона НБА лиге", предвиђа Седлачек.

Рокитси појачани Кармелом свакако јесу главни, или један од главних изазивача.

"Оно што је питање за мене је како ће се Кармело снаћи као играч који ће улазити са клупе. Он је у претходним срединама у Њујорку и у Оклахоми био у стартној постави. Висина његовог уговора не одговара амбицијама за стицањем новца, јер је он то већ зарадио. Овде је питање да ли ће њему та рола са клупе одговарати. Ми смо имали припрема раније, истина не толико великих звезда, као на пример Ђинобили, који је са клупе био најпродуктивнији и на крају донео титулу Сан Антонију. Али на начин који можда звучи чудно јер је играо три пута по седам минута, што је бројка од 21 минута и то није занемарљиво, али можда јесте за Кармела", сматра Седлачек и појашњава:

"Видећемо како ће то све да се исхендлује и искомбинује у систему Мајка Дантонија, који форсира брзу игру са доста шутева. Зависи и какав ће бити старт, дуга је сезона. Они су прошле сезоне имали малер да им се повредио најбољи играч на почетку и да неке утакмице на Источној обали изгубе јер нису били комплетни. Онда после улазе у јурњаву, јер се изгубила та нека нит, та нека линија која води ка првом месту и предности домаћег терена."

"Хјустону је ово већ трећа шанса, они су пребродили ту психолошку баријеру да уђу у финале и видећемо на крају, не могу да будем убеђен да ипак неће моћи да дођу до титуле и изненађења. Али, како ствари тренутно стоје, мислим да је Голден стејт и даље у предности."

Да ли су у Оклахоми овог лета радили са намером да ископирају стил шампиона и можда они буду ти који ће их срушити?

"Нека прича која кружи у НБА лиги, као нека пројекција будућности играња кошарке јесте та да ће линија за три поена постати најбитнији и најдоминантнији елеменат игре у нападу. Да већ сада имамо систем са четири играча споља и једним унутра, али да и тај један који је унутра може да погоди за тројку. У свему томе и та адаптација тимова."

"Оклахома је у једној специфичној ситуацији што се тиче тренерског кадра. Њихов тренер Донован има уговор још годину дана. То може да се гледа са две стране – с једне је да кренем добро да би ми на половини сезоне понудили нови уговор, с друге кренем слабије да завршим сезону па шта буде – буде. Мада, поучени искуством од прошле сезоне, када Оклахома није имала тако добар старт и касније су јурили за позицијом у плеј-офу, сада су направили композицију да имају малтене два добра тима", сматра Марин.

Шта може Леброн са Лејкерсима и шта могу Лејкерси са Леброном?

"Ја сам убеђен у једно – да ће Лејкерси бити међу осам, тј. у плеј-офу, за разлику од претходних сезона. Не морамо да говоримо много о Леброну, само желим да кажем да верујем да ће он мобилисати све у ЛА као што је мобилисао и у Кливленду. Лејкерси нису тим по мени који може да се ухвати укоштац са полуфиналом или финалом, али мислим да са једним тако искусним играчем, који има велики квалитет, могуће је да направе неко изненађење. Запад ће имати изузетно јаку конкуренцију једно 4-5 тимова који ће се борити за тај потез од петог до осмог места и плеј-оф. Мислим да је њихова предност та што Леброн зна да игра добро битне утакмице, а битне утакмице ће бити против директних конкурената за тај пласман и због тога верујем да ће Лејкерси наћи место међу осам", истиче познати стручњак.

Како гледате на селидбу "краља" Џејмса у Лос Анђелес? Да ли је поред очигледно и спортског мотива, улогу имао и финансијски, шоу-биз мотив?

"Мислим да је Лос Анђелес један велики изазов, ако гледамо где је он био пре. Мајами је исто био једна озбиљна прича, у врху пет-шест градова у Америци. Уз дужно поштовање, Кливленд је мало тржиште и не може да се пореди са Лос Анђелесом и тим мирисом Холивуда."

"Он финансијски, кошаркашки неће нешто много боље да прође јер су порези већи у Калифорнији него у Охају. С друге стране, сигурно да ће бити у фокусу ствари које су комерцијалне ван терена, и мислим да је то био један изазов. Јер, колико сам чуо и прочитао, његова идеја је и идеја његове агенције је да се снима 'Спејс Џем 2' (Space Jam 2), попут оног што је снимао Џордан и та прича добија ту конотацију. Да је остао у Кливленду, тај филм се вероватно не би снимао", закључује други део разговора  за "Продужетак" Марин Седлачек.

"Па, били би смо задовољни титулом, то је сигурно. Али, доћи до титуле је дугачак пут. Ја би цитирао тренера Брета Брауна, који је рекао да је циљ финале. Финале Источне конференције или финале НБА, није дефинисано. Али, по многим прогнозама и очекивањима и виђеним прошле године, неко пројктовано финале је Филаделфија - Бостон. То је сад толико далеко, јун месец, односно април када се заврши регуларна сезона и почиње плеј-оф, тако да је врло тешко било шта рећи. Много фактора и много елемената утиче и током сезоне, и на полусезони током Ол-стар паузе, који могу драстично да промене ситуацију. То смо ми показали на практичном примеру ове године, са великим бројем победа у једном импозантном низу обарајући рекорде. Са друге стране, и од распореда вам зависи јер обично тих задњих 4-5 утакмица регуларне сезоне ако сте обезбедили плеј-оф вам служи за одмор и припрему. Тако да су амбиције оно што је рекао тренер - финале", преноси Марин размишљања из организације Сиксерса.

Овог лета било је промена и у тиму и у фронт офису. Да ли се мења концепт или се наставља "процес"?

"Концепт се не мења. Мислим да смо ми изашли из тог процеса, јер тај процес се сада претворио у конкретан задатак и саме промене у тиму биле су условљене на основу резултата које смо ми имали у прошлој сезони, са костуром младог тима у композицији са искусним и старијим играчима. Нормално, рачунајући и на то да је одрађен и драфт, и да су се појединци као што је Маркел Фулц вратили у тим. Композицијиа тима може да буде мало другачија, али постоје три основна параметра које морају да имају играчи који играју у Сиксерсима - одбрана, добро позиционирање без лопте и промена ритма", открива Марин Седлачек.

Ко су сада фаворити на Истоку када нема више Леброна Џејмса, осмоструког узстопног шампиона те конференције?

"Торонто је екипа која је завршила прва на Истоку прошле сезоне, али стицајем околности испала од Кливленда на изузетно лош начин, што је коштало тренера Кејсија смене. Потом ту је Бостон који је био финалиста конференције. Задржали су тим и имају опорављене играче и ја бих додао још и Милвоки, као екипу која има млад тим, са доста потенцијала, веома интересантан. Ту још неко може да искочи, веома је тешко то предвидети сада. Ми нисмо били пројектовани за треће место прошле сезоне, али добра игра и стицај околности су то учинили. Без обзира што нема Леброна, мислим да то даје већу неизвесност конференцији, не треба отписати ни Кливленд предвођени Лавом. Сада, такав тим поприма другачију контуру, јер играчи који су били 'епизодни играчи' добијају више простора и сигурно ће неко испливати из сенке."

"Бруклин је велика непознаница, Њујорк са и без Порзингиса је потпуно различит тим. Чикаго је у фази поновне изградње тима, али са великим амбицијама, као и увек. Има ту доста конкурената из сенке. Са друге стране треба прихватити чињеницу да је Запад јача конференција, да ће веро

ватно бити теже сакупити велики број победа на Истоку као што је то било прошле сезоне."

Да ли је Леброн са собом из Кливленда однео и плеј-оф?

"Па мислим да не. То је екипа која годинама темпира форму и улази у плеј-оф. Прошле године су гађали позицију и бирали противника у плеј-офу. Оно што је претпоставка на папиру не мора увек да се оствари, мислим да Кливленд има доброг тренера и солидну репутацију и да из тога мора да изађе добра амбиција уласка у плеј-оф", сматра Седлачек.

Индијана и Детроит се намећу као потенцијална изненеђења?

"Да, та два тима могу бити изненађење, Индијана има играча који би требало ове године да да још већу димензију резултатима, то више није анонимни играч (Оладипо), већ неко ко привлачи пажњу. Са друге стране, нови тренер Деторита Кејси има изазов у трансформацији целог дела организације тима. Више није све на једном човеку (стен Ван Ганди, пим. аут.) и његово искуство из Торонта ће значити Детроиту и допринети да буде конкурентнији и донети извесно већи број победа него прошле сезоне", закључује Седлачак на крају првог од три дела најаве НБА сезоне у оквиру магазина "Продужетак".

Све је кренулo са Калемегдана, а наставило се у освеженој београдској Штарк арени.

Тамо су најбројнији били турски навијачи, који планирали две победе, али су се радовали само једном, у првом полуфиналу против Жалгириса (76:67).

У другом полуфиналу је Реал, рутински рекло би се, савладао индиспониране милионере из Москве (92:83).

Совјетски обрачун за треће место припао је Жалгирису, нашег Васе Мицића.

Велико финале, у жуто обојеној Арени, донело нам је одличну кошарку, али је у својеврсној међусобној борби за десету титулу најбољег у Европи, Реал Мадрид био бољи од Жељка Обрадовића.

Титулу најбољег играча Фајнал-фора, као и остале главне награде, понела је будућа НБА звезда Лука Дончић.

Пехар су заједно подигли капитен Фелипе Рејес и вођа тима Серхио Љуљ, који је потом скинуо и понео мрежицу за успомену.

Најсрећнији Србин те вечери на паркету Арене био је Огњен Кузмић, центар "краљевског клуба", а момак који је одрастао у Зрењанину, црногорски репрезентативац Дино Радончић такође није крио одушевљење.

Капитен Рејес је био поносан на свој тим, који је издражао много повреда, а у ексклузивној изјави за "Продужетак" први човек Реала Флорентино Перез изразио је велико задовољство због кошаркашке "Ла Десиме".

На крају свега, одговарајући на наше питање о овој титули у Београду, харизматични Пабло Ласо, тренер шампиона Европе, рекао је ће се са супругом сигурно вратити у Београд, али како би га доживео и упознао – без кошарке.

"Ја сам пресрећан. Радећи 16. сезону у НБА лиги, не као тренер него као скаут, знам колико је то тешко, колико пуно коцкица треба да се склопи, и колико профил личности некога који је толико година тамо, а долази са наших простора, мора да се промени да би постао интересантан, да би постао компатибилан са системом и оним што се тражи у НБА", каже Седлачек на почетку разговора.

Какве су реакције унутар лиге?

"Доста резервисане, не еуфоричне као овде, што је и нормално. Много има незапослених тренера који траже посао, и у целом овом полухаосу који је настао по завршетку регуларног дела многи клубови преговарају са више тренера."

Реците нам, како је све почело што се Игора и тренерског посла тиче?

"Мислим да је кључ био његов избор и одлука да оде у ОКК Београд, клуб који није био оптерећен успесима и резултатима по сваку цену тада и који је правио одређени број играча репрезентативног калибра. Али много значајније је то што је њему за шефа тада био постављен Бора Ценић, наша легенда и човек који је одшколовао много тренера", сматра Марин и додаје:

"Игор је момак, сада човек који је неуморан био у остваривању жеља, а његова жеља је била та да оде у Америку и да настави да се школује и да у крајњој линији буде тренер у Америци."

Како је дошло до његовог одласка "преко баре"?

"Игор је отишао у Америку октобра 1998. године, као рефлексија једног позитивног рада УТСЦГ, која је сваке године од средстава која су се прикупљала на име чланарина одвајала одређену суму за школовање тренера. Он се пријавио на том конкурсу", открива Седлачек за "Продужетак" и појашњава која је то преломна тачка била:

"Игор је имао већ тада спремљен одговор на ту ситуацију да евентуално њега неко склони јер је ипак он био у ОКК Београду, а одговор је био да има родбину у Америци и он је продужио свој боравак код родбине, што је индиректно касније утицало на упознавање Квина Снајдера, када је прешао на Дјук. Овај (Игор) је продужио и мислим да је то био један од преломних момената где је имао прилику да покаже шта зна, јер је ипак ово било усавршавање, а ту немате много простора да радите. Али ако одете мало са стране, попричате и прави људи вас препознају. Квин Снајдер је годину дана касније са ангажовањем на Мисурију њега повукао, и то је тада било шокантно свима, јер је била права реткост да неко са стране буде на колеџу. Још шокантније је било када је годину дана касније један од чланова тог стафа отишао у НБА, у Лос Анђелес клиперсе и који је повукао Игора са собом и тако је та прича кренула својим током и траје ево већ 18-19 година. Ово је један пример упорности, што је он и истакао у првој својој изјави, где је рекао да се 18 година спремао за то. Да неком кажете да се спрема 18 година за било шта, тешко би прихватио", поручује искусни Седлачек. 

Намеће се питање хоће ли Игоров ангажман отворити врата и другим европским тренерима?

"Искрено говорећи, не верујем да ће се (Игоров ангажман) уопште одразити (на друге европске тренере), јер је то једна изузетно затворена средина. Једна средина која је искључива, у смислу тога да постоје одређени стандарди гледања на спорт, гледања на кошарку, гледања на тренерски посао. Другачије је од онога у Европи", сматра он и додаје:

"Ово није модни тренд. Игор Кокошков је довољно дуго тамо да је постао део те њихове приче. То што је његово порекло одавде, што је одавде отишао када је имао 28 година... Он осим родбине и пријатеља, и што прати европску кошарку, нема никакве додирне тачке са српском кошарком, нажалост."

Шта Кокошкова очекује у Финиксу и шта могу Санси у наредном периоду?

"То је један млад тим који ће вероватно претрпети под Игоровим вођством одређене промене. Њему сигурно неће бити лако, не због тога што је Србин, то нема никакве везе, већ због тога што су амбиције Финикс санса увек да направи нешто боље. Мислим да он улази у један развојни програм, потписивање на три године је стварање простора да се нешто више уради и да Санси буду екипа која ће моћи да уђе у завршницу плеј-офа Западне конференције. Неће му бити лако, али ја мислим да је он спреман на све изазове и да ће адекватно одговорити."

И за крај једно полуреторичко питање: Да ли је ово школски пример развоја каријере?

"Мислим да је Игор постигао свој циљ, и да поента целе ове приче треба да буде (порука) неким новима који почињу да се баве тренерским послом да никада не треба да одустану, да треба стално да се усавршавају, јер ово је показало да један момак који је пошао из Београда 1998. године на усавршавање, који је искористио шансу и наставио да се усавршава и да добије прилику која је дошла после 18 година", закључује Седлачек на крају разговора за "Продужетак".

"Хоћу да кажем да је ставити клуб на добре, здраве ноге веома тешко, а кад се стави, ви морате да имате стални извор прихода који ће долазити. Небојша (Човић, прим. аут.) је овде направио генијалан потез. Он је успео од оне Звезде и 14,5 милиона дуга да реши проблем, и да је Звезда данас респектабилан тим у Европи, респектабилан на свим овим просторима, три пута заредом су били прваци. А да ли Партизан има таквог човека, са таквим идејама? Јер тај човек ипак треба да реши тај проблем", сматра Лале.

Лучић је једини стручњак у историји који је тренирао и мушки и женски тим оба клуба, а кратко је обављао и председничку функцију у веома тешком тренутку за Звезду.

"Ми смо пронашли да је Звезда дуговала 14,5 милиона и пробали смо са веома квалитетним људима да решимо проблем. Међутим, имали смо стално неки зид."

Како каже, у ово сурово време бити на челу кошаркашког клуба је веома тежак посао.

"Водити један клуб је тежак посао и то сам ја осетио. Оног тренутка када уђете у канцеларију и окренете телефон, то је већ један трошак. Упалите светло други трошак. Пустите грејање трећи трошак. А то је сваког дана! Онда имате тим коме ако не дате једну плату, па не дате другу плату, па не дате три, онда је то страшно много. Једна плата и може, али три плате је страшно тешко. Где су сада уговори толики и толики, у то сада не улазим. Али свако кашњење је већа главобоља", каже Лучић и наставља:

"Један добар друг ми је рекао: 'Сад кад си председник, мораш имати сако са мањим рукавима'. Ја рекао: Зашто? 'Па сви ће те вући за рукав, за паре.' Од станодаваца, од чирлидерсица, од музике и озвучења, записничког стола... Мислим, то су страшни трошкови."

Иако се то вероватно неће допасти навијачима Партизана, Лучић сматра да је једини спас за Партизан да пронађе неког председника попут Небојше Човића.

"Партизан мора да нађе другог Небојшу Човића! Да нађе једног човека који ће све то осмислити. Верујем да су ови људи око Небојше јако добри извршиоци, али његових идеја", закључио је Владислав Лале Лучић.

"Прва Српска је овде лига, али свеједно - игра се 40 минута и неопходна је иста снага, иста воља, само што је сада мозак мало бржи, паметнији сам и мање енергије трошим него кад сам био млађи", открива Предраг Шупут на почетку разговора за магазин "Продужетак".

Идеја му је да бар донекле врати игри и граду оно што су му у животу пружили.

"Па то је љубав према кошарци и ово где сада седимо (Шупут је власник пицерије у Апатину прим. аут.), то ми је она дала, тако да покушавамо нешто и да вратимо. Избор је пао на Апатин, и трудим се да пренесем оно што ми је кошарка дала. Једноставно, овде смо кренули, овде и завршавамо." 

Док је живео у родној Лици, играо је и био добар у фудбалу. Толико да му је надимак био Мркела. Ипак, карактеристично поднебљу са којег је избегао у Србију након "Олује", изабрао је да игра кошарку...

"То је била неако више љубав, мањи је терен, лопта је више у рукама. Ја сам играо фудбал, тад су ме звали Мркела, али кад играш лево или десно крило, лопту добијеш пет пута, па сам се вероватно због тога опредилио за кошарку", присећа се Шупут. 

Али некарактеристично, да навија за Партизан...

"Ја увек кажем: Отац је био Звездаш, а ја сам контраш и онда супротно", открива Пеђа.

На жалост, отац којем је исконтрирао није доживео да види његов успех.

"Он је 2000. умро и није видео мој успех. Ја сам увек говорио да ћу бити спортиста, он је говорио 'школа', и због тога смо се увек препирали. На крају, успео сам у томе, али ми је жао што он то није доживео да види. Али ваљда 'од горе' види. То ми је једна неостварена жеља у сјајној каријери коју сам имао".

Играо је за бројне клубове у Србији. Од суботичког Спартака, преко Војводине до Партизана и Хемофарма. Ипак, највећи траг оставио је у Немачкој, у екипи Бамберга, где је провео 5 година. Захвалност за тај избор дугује свом бившем саиграчу и великом пријатељу.

"Да напоменем Дејана Милојевића, који ме саветовао кад сам одлазио из Хемофарма. Имао сам две опције - Русија (неке екипе) и Бамберг. И онда сам ја са њим причао и рекао ми да је Немачка уређена земља, и да одем тамо и за мање пара. Захваљујем њему што сам га послушао. Јесте да је у почетку био мало проблем са рејтингом немачке кошарке. Али смо одмах играли Евролигу, победили код куће Партизан, у Београду се обрукали али шта ћеш...", присећа се Шупут.

Колико га и даље цене у организацији Бросеа најбоље осликава анегдота, о једном позиву из претпрошле сезоне, када је немачки шампион имао велике проблеме са повредама а Пеђа већ дубоко био у полупрофесионалној кошарци.

"Стварно, овај тренер Тринкијери ме је звао, мада је причао на хрватском гутајући падеже, јер му је мајка Хрватица. Заправо, звао ме је мој другар Павић, који је сад тренер тамо, и рекао да неко хоће да ме чује. Ја сам одбио ту понуду, и онда ме он (Павић) пита: 'Па како си га одбио, јел знаш ко је то?'. Ја му кажем да не знам, јер ми га није представио. И тако, уз мало смеха, то је прошло. Али да, имао сам понуду".

Последњу професионалну сезону у каријери одиграо је у држави из које је као младић побегао, а где му данас живе мајка и брат. Наступао је у дресу Цедевите, коју је са клупе предводио Божа Маљковић.

"Имам родбине тамо доста и то ме је привукло да одем да видим како ће бити и шта ће бити. И на крају крајева било је добро, нисам имао никаквих проблема што се тиче односа Срба и Хрвата. Била је сезона добра, иако смо могли бољи, али нажалост тако се десило", каже Пеђа.

Не воли превише да прича о томе, али пуно жали за 2007. годином, када, иако је био на ширем списку, није добио шансу на припремама Мокине репрезентације, популарних "москитоса".

"О томе нисам хтео ни тада разговарати, тако да нећу ни сада. Али, да, то ми је једино можда жао што нисам остварио у каријери. Можда би прошао, можда не би, али бар да сам прошао те припреме..." 

На констатацију да је важио за грубог играча, који много бије, прва реакција била му је...

"(Смех). Добро, ми смо стара школа, ја сам самоук, кошарку сам научио највише на баскету. Те доле потезе, да кош можеш дати само изван (рекета). Имао сам и добру леђну технику, моја констутуција је таква, тежак сам а и играо сам тројку, тако да је било тешко чувати ме доле (под кошем). А и имао сам шут. Јер, ја увек кажем да кошаркаш без шута ми и није кошаркаш", у даху прича овај харизматични Личанин.

Каже да сада кошарку прати, али слекетивно - НБА само плеј-оф, док Евролигу целини.

"НБА увек гледам кад почне плеј-оф, ме волим да гледам овако. Али Евролигу баш пратим, све фазе. Чак и кладионицу 'бацимо'. Сви волим ту кошарку, али у фудбал. У принципу пратим све спортове", рекао је Шупут за крај разговора за "Продужетак".

У наставку разговора са господином Седлачеком дотакли смо се проблема и изазова у развоју младих играча, као и потешкоћа које имају они који у Србији са њима раде. Како му је посао управо праћење талената, а добар део времена проводи у Београду, веома је добро упућен у ту тематику.

Издваја два проблема – запостављену селекцију играча и "поплаву" професионализације.

Ипак, излагање је почео коментаром раног одласка овдашњих играча у иностранство.

"Знате шта, ви никоме не можете да забраните да се школује у Америци. Кошарка је успутна ствар, код нас примарна, ако поднесете захтев за одлазак тамо, морате да наведете да вас прво интересује школа па кошарка, јер вам у супротном шансе нису велике, негде 50-50 одсто. Међутим, тај број није толико драстичан у поређењу са оним за играче од 14-15 година који одлазе у европске клубове, уз тенденцију враћања."

"Међутим, мислим да ми нисмо успели да задржимо кошаркашке центре, и да се фокусирамо на скупљање и кванитета и квалитета. Ми причамо о Чачку као једном од центара, у којем су раније били Борац и Железничар. Касније се појавила Младост, која је радила боље од оба ова клуба. Али за тај град је било много да има три клуба, што је касније узроковало потписивање споразума о сарадњи Борца и Младости. Мислим да смо управо у том неком континуитету стварања нових екипа и изједначавања школа кошарке са клубовима изгубили једну нит која је била битна, а то је селекција. Мислим да је код нас запостављена селекција у том примарном узрасту од 14-15 година, и да управо из тога произлазе лутања родитеља, улазак менаџера који обећавају куле и градове, финансијска и економска слабост породице као матичне ћелије од које све треба да полази, и када се све то споји испадне, да простите на изразу, једна папазјанија", поручује Седлачек.

"Уз то, нас је пре једно 20-ак година захватила једна 'поплава' професионализације по клубовима, која је чак отишла испод друге лиге и где су се запоставила нека основна правила – кад играч потписује за клуб, да ли је приступница довољна, да ли је дозвољено имати тзв. отворене уговоре, као што то имамо у овој нашој српској лиги. То не постоји нигде на свету, и ако ми сами не можемо то да регулишемо, онда је ово прича само занимљива медијима и гледаоцима, без неке конкретне помоћи", додаје познати НБА скаут.

Једна од ствари које могу помоћи у решавању, или бар ублажавању, тих проблема је и Маринов пре двадесет година издат приручник "Само од тебе зависи", који је финансирао тадашњи Кошаркашки савез Југославије. 

"Ово је била једна идеја коју сам ја остварио са КСЈ-ом тада и Зораном Радовићем, уз свесрдну помоћ Џорџа Ревлинга, једне од легенди америчке колеџ кошарке, који нам је уступио део својих материјала, из чега смо ми извукли најбитније. Сигурно да овакве ствари могу помоћи да се подигне кошаркашка интелигенција и да подстакне на размишљање, јер не могу сви да постану врхунски играчи, али могу да се задрже у кошарци као спонзори, технички руководиоци или вође тимова. Ова књига може да пружи неке друге смернице, јер није направљена искључиво за кошарку. У њој се не говори ни о двокорацима, ни о зонској одбрани или одбрани 'човек на човека', већ је треба гледати као једну смерницу за младе људе да извуку из спорта једну бенифицију која може да им траје до краја живота", закључио је овај дводелни разговор за "Продужетак" Марин Седлачек.

Еволуција кошаркашке опреме 

Дуги шортсеви, хеланке за грејање мишића и дресови са дугим рукавима, све су чешћа, скоро па редовна појава на кошаркашким теренима данашњице. Ипак, средином прошлог века мода је била битно другачија.

Првобитни шортсеви имали су каиш уместо ластиша око струка, били су знатно краћи и прилично тесни.

Што се патика тиче, некада су доминантне биле "старке", чарапе су биле дуге, а на главама честе знојнице, тј. траке.

Почетком деведесетих долази до великих промена. Мичигенов "Fab five" са Крисом Вебером и Џејленом Роузом у Ен-Си-Еј-Еју (NCAA), а Мајкл Џордан и Булси у НБА лиги такорећи уводе у употребу дуже шортсеве. 

Негде у то време појављују се шири, модернији и колоритнији дресови, да би почетак новог миленијума донео разне аксесоаре и ретро дресове. 

Године 2013. Голден стејт вориорси у моду враћају дресове са дугим рукавима, што се брзо прелило и у Европу (примери Уникахе, Билбаоа и Меге).

Занимљиво је поменути и то да је Фиба недавно попустила и знатно ублажила правила за тзв. хедгир (headgear), па је конкретно у муслиманским земљама то изузетно добро примљено.

На наше питање да ли верује у популарни "процес", Марин се насмејао и поручио да је то комплексно питање и да би га он поделио на неколико сегмената.

"Прво, 2010. дошло је до промене власника, који су желели повратак и оживљавање Филаделфије. Доведен је и нови, млади генерални менаџер Сем Хинки, који је добио задатак да направи једну комплетну реконструкцију, па после две године његовог рада више није било играча које је затекао у тиму."

"Други сегмент је тај да је аналитика превладала кошарку. Пошто је нови генерални менаџер познат по томе, јер је његово читаво окружење било конципирано на тим играма бројки и стварима које се упоредо дешавају", каже Седлачек и наставља:

"Трећи проблем, који је, по мени, довео до тога да се тај циклус назовe 'процес', биле су повреде. Ту спада и драфтовање повређених играча (Норленса Ноела и Џоела Ембида), што је такође за анализу", открива Марин за нови "Продужетак".

"Четврти сегмент, који никада није званично потврђен, јесте то, како они у Америци воле да кажу, 'танковање', односно бирање доброг пика на рачун лоших резултата. Тако да ја не могу да говорим о процесу, као што га они називају и не верујем у то, већ на то гледам као на стицај околности, које нама као организацији дају добре позиције за будућност", поручује интернационални скаут Филаделфије, и некада тренер у Црвеној звезди и Хемофраму.

Седлачек открива да је основна идеја Филаделфије пред недавно одржани драфт била да, након трејда и договора са Бостоном, узму најбољег плејмејкера (биран Маркел Фулц) и играче које ће моћи да оставе да се развијају у Европи (Пасечникс, Болден и Лесорт). Он открива да су власници били изузетно задовољни урађеним, поготово што су те ноћи трговином пиковима зарадили 5,2 милиона долара!

Што се самог драфта тиче, каже да је тешко доносити оцене о потезима тимова, јер су све организације прича за себе. Додаје да га је лично изненадио трејд Бруклина и Лејкерса, пре свега због Расела, и каже да не би причао о трејду Чикага и Минесоте као о "пљачки", јер још нисмо видели шта ће, конкретно Батлер, донети на терену.

О могућем проблему за европску кошарку у перспективи, због промена правила у НБА лиги и развојној Џи лиги (повећање уговора), каже да ће их вероватно бити, али да није то толико драматично:

"Ја то не видим као неки глобални проблем и као отимање играча Европи, јер се и у самој Америци догађају неке промене. Једна од промена је та да играчи који буду играли ту развојну лигу плату од 275.000 долара моћи ће да зараде само ако укупно 45 дана буду играли у НБА лиги. Друга ствар је разматрање увођења "бејзбол правила", односно да млади играчи могу доћи у лигу или директно после средње школе или тек након три године на колеџу. Све то може да утиче на одлазак играча из Европе. Међутим, ови млади који су недавно одлазили нису имали велике улоге у Европи и нису играли Евролигу, што значи да нису толико и директно ослабили најјачу лигу. Уз то, Евролига је новим концептом направила добру ствар, пандан НБА лиги, који је чак и занимљивији за гледање, не рачунајући плеј-оф", сматра Седлачек.

За тенденцију стварања супертимова у НБА лиги, каже да то можда тренутно јесте проблем, али да ће се ускоро направити нови баланс, надоласком нових, младих снага (Таунс, Вигинс, Адетокунбо...).

Дејан Радоњић је човек који је успео да промени историју Кошаркашког клуба Црвена звезда. За нешто више од четири године освојио је девет трофеја и постао стручњак са највише утакмица (326) и највише победа (239) на клупи тима са Малог Калемегдана.

Ипак, није увек било лако. Прошао је тежак пут од терања са трибина и спремања смене, па до скандирања његовог имена са тих истих трибина и молби да остане на клупи...

"Када сам дошао, нормално да ми је било потребно време да препознам целу ситуацију. Године без резултата произвеле су страх код навијача, и није било лако то променити. Ипак, успели смо у томе али оно што је најчудније што су и поред постигнутих резултата неке ствари из тога старог периода остале. Наравно, прија ми чињеница да су навијачи задовољни са оним што смо направили ове године, али и у претходном периоду", истиче Радоњић.

Део присталица Звзеде и део јавности доживљава га као строго дефанзивно орјентисаног тренера, и спочитава му ригидност и некреативност у офанзиви, са чиме се он нимало не слаже.

"На то могу да гледам само са једним благим осмехом. Играти на овом нивоу на којем игра Звезда а не играти добро у оба правца није могуће, јер онда нема резултата. Одбрана јесте наша препознатљивост, али играти Евролигу и добијати противнике које смо ми добијали а не играти добро у нападу није реално, тако да су те опсервације прилично неутемељене", поручује популарни "Дејо".

Каже да воли да ради са младим играчима али не и да им попушта "јер постоје неке норме које морају да су испуњавају и које су исте за све".

Новине не чита, али сматра да је добро обавештен и да после четири године у клубу може да предвиди неке ствари. Додаје да му је драго што су његове конференције постале "досадне" и неатрактивне жутој штампи.

"Ја сам такав, размишљам како и говорим тамо. Фокусиран сам само на ствари које су кошаркашке и суштинске".

Иако су обавезе бројне и тренерски живот веома тежак и захтеван, Радоњић ужива у њему и открива да му у томе пуно помаже подршка супруге Милице и целе породице:

"Постоји раумевање, али постоји и велика љубав. Када има љубави, има и разумевања", каже Радоњић и открива да је једне године чак 102 дана провео ван куће радећи у репрезентативним селекцијама Црне Горе. Поручује да када сте тренер Црвене звезде не постоји нерадан дан какав постоји код неких других, "нормалних" занимања.

О новом формату Евролиге Радоњић каже да је добар и занимљив, али веома напоран за играче и тренере.

"Ми смо поред те нове лиге, играли још две (АБА и КЛС Суперлига), значи укупно три лиге. Све је то изискивало од нас да мислимо и водимо рачуна о сваком детаљу. Већ се види да постоји тенденција да се у наредном периоду проширију тимови и користи више играча. Ишли смо од дана до дана, постепено кроз сезону, долазили до сазнања и на основу тога правили планове, уз очекивану проблематику повреде играча. Ипак, мислим да смо на крају ипак све то добро урадили, успели све да издржимо и на крају дођемо до овакве сезоне", закључио је досадашњи, али вероватно и будући тренер Црвене звезде.

Живот кошаркашког скаута

Први меч овогодишњег НБА финала, осим победе Голден стејт вориорса, обележила је светски позната певачица Ријана, која из првог реда Оракл арене бодрила свог омиљеног кошаркаша – Леброна Џејмса. Истовремено, покушала је да испровоцира Кевина Дурента, а није пропустила прилику да уђе у расправу са присталицама домаћег тима, популарним "дабсима".

Присуство познатих личности честа је појава на теренима у Америци, па је поред терена на мечевима чувених Никса редован филмски режисер Спајк Ли. Лејкерсе у Граду анђела увек бодри славни глумац Џек Николсон, а у последње време у Торонту је прва "фаца" музичар Дрејк.

И код нас постоји овај тренд, па утакмице кошаркаша Звезде не пропуштају глумци Иван Бекјарев и Милан Калинић, а неретко су поред терена или на навијачким трибинама певачи Александар Вуксановић, познатији као Аца Лукас, и Дејан Матић.

Има и Партизан подршку тзв. "селебритија", па су у Пиониру чести гости Милан Ђурђевић, фронтмен "Неверних беба", хип-хопери Далибор Андонов Гру и Игор Лазић познатији као Нигор, као и глумац Сергеј Трифуновић.

Кошаркашке свађе екс-Ју кошарке

Српска и југословенска кошарка су синоними за успех и медаље. Ипак, није све увек било ружичасто, па су у њеној историји забележени бројни, углавном вербални сукоби. За ову прилику издвојили смо четири најзанимљивија.

Ранко Жеравица и Зоран Славнић

Чувени тренер и прослављени играч никако нису могли заједно. Истина, више је на овај однос утицао Жеравица, који је као селектор репрезентације Југославије крајем шездесетих и почетком седамдесетих година редовно са списка изостављао Моку, објашњавајући ту одлуку врло легитимним ставом да му се не уклапа у концепцију тима и рационалног приступа игри. Славнић пак, у складу са својим карактером, није могао да ћути, па је и у то време, а врло често и касније, критиковао тренерску легенду, сматрајући да је неоправдано био "шиканиран". Ипак, њих двојица су касније изгладили односе, па су последњих пар година са великим поштовањем говорили један о другоме.

Дражен Петровић и Александар Ђорђевић

Иако је ово сукоб о коме се можда најмање зна, ипак га сврставамо у ову групу, пре свега због каријера двојице актера. Све је почело на првенственој утакмици између Цибоне и Партизана 1989. године, када је Дражен бесан викао на Салета и запретио му да неће играти за репрезентацију док је он у њој, а мало је недостајало да на крају тог меча дође до физичког обрачуна између њих. Драженова претња се обистинила већ тог лета, пошто је тадашњи селектор Југославије Душан Ивковић изоставио Ђорђевића са списка за Евробаскет ‘89 у Загребу.

Игор Ракочевић и Марко Јарић

Нетрпељивост двојице сјајних кошаркаша настала је још у млађим категоријама Црвене звезде, када су један другог доживљавали као нешто више од конкурента, готово као непријатеља. Све је ескалирало 2005. године у Новом Саду, на Европском првенству, на којем је селекција тадашње заједнице Србије и Црне Горе доживела дебакл, а Јарић и Ракочевић имали вербални, али и физички обрачун у свлачионици Спенса.

Душко Вујошевић и Небојша Човић

Сукоб некадашњег тренера Партизана и актуелног председника Црвене звезде дуго је пунио новинске ступце и условно речено забављао јавност, и то не само спортску. Врхунац којем је претходио "мали милион саопштења" догодио се априла 2014. године, када су се два, по много чему слична карактера, вербално сукобила у култној политичкој емисији "Утисак недеље". Након тога, Вујошевић 2015. напушта Партизан и Србију, па је тензија спласнула, иако се двојица кошаркашких радника и даље виђају на суду...

У другој епизоди кошаркашког веб-видео магазина "Продужетак" говоримо и о шпанском "преузимању" Евролиге, као и контроверзној америчкој кошаркашкој породици Бол и првим, папрено скупим, патикама њихове робне марке.

Аутор емисије је новинар РТС-а Марко Љубомировић.