Тениски савез Чешке је саопштио да ће уместо Вондроушове, шампионке Вимблдона из 2023. године, у синглу играти Катерина Синиакова.

У дублу ће уместо Вондроушове у пару са Каролином Муховом играти Линда Носкова. 

"Невероватна је част представљати САД на глобалном нивоу и позорници. поготово у моменту када се цео свет уједињује. За једног клинца из Акрона, одговорност је велика и то не само за мене, већ и за моју породицу, децу из мог родног града, за моје саиграче, колеге Олимпијце и много људи широм земље. Спорт има ту моћ, да може да уједини читав свет", изјавио је Џејмс.

Олимпијски комитет САД је саопштио да ће у уторак одредити женског члана који ће понети барјак.

Американци ће на Олимпијади имати највећи број спортиста - 592, на другом месту је домаћин Француска са 573 учесника.

Отварање игара на програму је у петак од 19.30 часова

Дизајнерски тим је у изглед маскоте уградио све симболе који указују на слободарски дух и историју Француске. Фриж је настао као покретач револуције у спорту са циљем да покаже свету да спорт може да промени све и да заслужује истакнуто место у друштву.

Фригијске капе, којима је маскота инспирисана, мекани су и купасти шешири са врхом завијеним напред. Настали су у Фригији која је данас део модерне Турске. У старом Риму су ослобођени робови носили сличне шешире да би указали на своју личну слободу.

Када је народ Бретање устао против пореске политике Луја XIV 1675. године, побуњеници су носили црвене и понекад плаве фригијске капе. Устанак је угушен, али је капа остала као народна успомена и симбол слободе.

Када је избила револуција у Француској 1789. године, капа је поново коришћена као одраз слободе. Пошто је земљу захватила владавина терора 1793. године, оно што је био симбол оданости револуцији, прихватили су сви, укључујући и аристократе.

Црвена, бела и плава кокарда - округла значка која се носи на капи или капуту и означава припадност неком покрету, такође је служила као револуционарни симбол у Француској. Носиле су је хиљаде људи, често закачену за капу слободе.

Наполеон је у бици код Ватерлоа носио овакву кокарду заденуту за свој дворог шешир, као амблем човек из народа.

Француска тробојна застава настала је током Француске револуције, прилагођена овим кокардама. Маријана, национални симбол Француске, и даље се често приказује са фригијском капом слободе.

Недеља, 28. јул:
10.00 Џудо, мушкарци до 66 кг - прво коло (Страхиња Бунчић)
11.15 Стрељаштво (м), ваздушна пушка 10м - квалификације (Лазар Ковачевић)
11.32 Бокс, мушкарци до 71 кг - шеснаестина финала (Вахид Абасов)
12.05 Србија - Јапан (ватерполо, мушкарци)
17.00 Француска - Србија (одбојка, мушкарци)
17.15 Србија - САД (кошарка, мушкарци)
21.00 Србија - Порторико (кошарка, жене)

Понедељак, 29. јул:
09.15 Стрељаштво (микс), ваздушни пиштољ 10м - квалификације (Микец, Аруновић)
10.00 Џудо, жене до 57 кг - прво коло (Марица Перишић)
11.00 Пливање (ж), 400 метара мешовитим стилом - квалификације (Ања Цревар)
21.00 Француска - Србија (одбојка, жене)

Уторак, 30. јул:
10.30 Аустралија - Србија (ватерполо, мушкарци)
11.00 Пливање (м), 100 метара слободно - квалификације (Андреј Барна)
17.00 Словенија - Србија (одбојка, мушкарци)
22.35 САД - Србија (баскет 3x3)

Среда, 31. јул:
09.00 Стрељаштво (м), малокалибарска пушка, тростав - квалификације (Лазар Ковачевић)
10.00 Џудо, мушкарци до 90 кг - прво коло (Немања Мајдов)
13.30 Кина - Србија (кошарка, жене)
17.00 САД - Србија (одбојка, жене)
17.15 Порторико - Србија (кошарка, мушкарци)
19.05 Србија - Кина (баскет 3x3)

Четвртак, 1. август:
10.00 Џудо, мушкарци до 100 кг - прво коло (Александар Кукољ)
10.05 Холандија - Србија (баскет 3x3)
12.05 Србија - Шпанија (ватерполо, мушкарци)
22.35 Србија - Француска (баскет 3x3)

Петак, 2. август:
10.00 Џудо, жене преко 78 кг - прво коло (Милица Жабић)
10.15 Атлетика, скок увис - квалификације (Ангелина Топић)
19.05 Србија - Летонија (баскет 3x3)
20.10 Атлетика, бацање кугле - квалификације (Армин Синанчевић)
22.05 Пољска - Србија (баскет 3x3)

Субота, 3. август:
11.00 Друмски бициклизам, друмска трка за мушкарце (Огњен Илић)
13.30 Србија - Шпанија (кошарка, жене)
19.30 Србија - Француска (ватерполо, мушкарци)
21.00 Србија - Јужни Судан (кошарка, мушкарци)
21.00 Канада - Србија (одбојка, мушкарци)

Недеља, 4. август:
14.00 Друмски бициклизам, друмска трка за жене (Јелена Ерић)
17.00 Кина - Србија (одбојка, жене)
18.35 Србија - Литванија (баскет 3x3)

Понедељак, 5. август:
12.00 Мађарска - Србија (ватерполо, мушкарци)
15.00 Рвање, грчко-римски 60кг - осмина финала (Георги Тибилов)

Уторак, 6. август:
09.30 Кајак, мушки четверац - квалификације (Џомбета, Новаковић, Драгосављевић, Торубаров)
10.00 Кајак, женски четверац - квалификације (Бајук, Достанић, Новаковић, Станојев)
11.15 Атлетика, скок удаљ - квалификације (Ивана Шпановић, Милица Гардашевић)

Среда, 7. август:
09.46 Таеквондо, мушкарци до 58 кг - осмина финала (Лев Корнеев)
11.10 Атлетика, трка на 5.000 метара - квалификације (Елзан Бибић)
10.25 Атлетика, бацање копља - квалификације (Адриана Вилагош)
11.30 Рвање, грчко-римски 87 кг - осмина финала (Александар Комаров)
11.30 Рвање, грчко-римски 67 кг - осмина финала (Мате Немеш)

Четвртак, 8. август:
11.30 Рвање, слободни стил 57 кг - осмина финала (Стеван Андрија Мићић)

Петак, 9. август:
09.09 Таеквондо, жене до 67 кг - осмина финала (Александра Перишић)
09.21 Таеквондо, мушкарци до 80 кг - осмина финала (Стефан Таков)
11.30 Рвање, слободни стил 74 кг - осмина финала (Али Арслан)

Прво коло:
28. јул: Јужни Судан - Порторико 11.00
28.јул: Србија - САД 17.15

Друго коло:
31. јул: Порторико - Србија 17.15
31. јул: САД - Јужни Судан 21.00

Треће коло:
3. август: Порторико - САД 17.15
3. август: Србија - Јужни Судан 21.00

Систем такмичења

Пласман у четвртфинале обезбедиће по две најбоље екипе из сваке групе (А, Б и Ц), као и две најбоље од укупно три трећепласиране селекције.

Кош-разлика игра значајну улогу и друго је мерило по важности након освојених бодова, док ће у случају идентичне кош-разлике о пласману одлучивати број постигнутих поена. Ако ни трећи критеријум не покаже ко је од два тима бољи, пресудиће пласман на Фибиној ранг листи.

По завршетку прве фазе следи нови жреб на којем ће бити одређени парови четвртфинала. Квалификовани тимови биће подељени у четири шешира на основу кумулативног рангирања. Шешир Д чиниће два најбоље рангирана тима, шешир Е трећи и четврти, шешир Ф пети и шести, а шешир Г седми и осми тим по рангу.

Екипе из шешира Д играће у четвртфиналу са селекцијама из шешира Г, а репрезентације из шешира Е са онима из шешира Ф.

Победници четвртфинала иду директно у полуфинале, а победници полуфинала у финале. Поражени у полуфиналним мечевима одиграће дуел за бронзану медаљу.

Прво коло:
28. јул: Шпанија - Кина 13.30
28. јул: Србија - Порторико 21.00

Друго коло:
31. јул: Порторико - Шпанија 11.00
31. јул: Кина Србија 13.30

Треће коло:
3. август: Кина - Порторико 11.00
3. август Србија - Шпанија 13.30

Систем такмичења

Пласман у четвртфинале обезбедиће по две најбоље екипе из сваке групе (А, Б и Ц), као и две најбоље од укупно три трећепласиране селекције.

Кош-разлика игра значајну улогу и друго је мерило по важности након освојених бодова, док ће у случају идентичне кош-разлике о пласману одлучивати број постигнутих поена. Ако ни трећи критеријум не покаже ко је од два тима бољи, пресудиће пласман на Фибиној ранг листи.

По завршетку прве фазе следи нови жреб на којем ће бити одређени парови четвртфинала. Квалификовани тимови биће подељени у четири шешира на основу кумулативног рангирања. Шешир Д чиниће два најбоље рангирана тима, шешир Е трећи и четврти, шешир Ф пети и шести, а шешир Г седми и осми тим по рангу.

Екипе из шешира Д играће у четвртфиналу са селекцијама из шешира Г, а репрезентације из шешира Е са онима из шешира Ф.

Победници четвртфинала иду директно у полуфинале, а победници полуфинала у финале. Поражени у полуфиналним мечевима одиграће дуел за бронзану медаљу.

Прво коло:
28. јул: Француска - Србија 17.00
28. јул: Словенија - Канада 21.00

Друго коло:
30. јул: Словенија - Србија 17.00
30. јул: Француска - Канада 21.00

Треће коло:
2. август: Француска - Словенија 17.00
3. август: Канада - Србија 21.00

Систем такмичења

Пласман у четвртфинале избориће по две првопласиране репрезентације из све три групе (А, Б и Ц), као и две најбоље од укупно три трећепласиране селекције.

По завршетку такмичења по групама биће направљена табела са осам селекција које су се пласирале у четвртфинале. Оне ће бити рангиране на основу резултата у групама, да би се добио распоред четвртфиналних утакмица.

Приликом одређивања табеле, прва три места ће припасти победницима група на основу њихових резултата, следећа три места заузеће три другопласиране репрезентације по истим критеријумима и на крају две најбоље трећепласиране селекције.

На основу табеле, у четвртфиналу ће играти најуспешнији победник групе (први на табели) и друга најбоља трећепласирана селекција (осми на табели) и тако редом.

Победници четвртфинала иду директно у полуфинале, а победници полуфинала у финале. Поражени у полуфиналним мечевима одиграће дуел за бронзану медаљу.

Првоо коло:
29. јул: САД - Кина 17.00
29. јул: Француска - Србија 21.00

Друго коло:
31. јул: САД - Србија 17.00
1. август: Француска - Кина 21.00

Треће коло:
4. август: Француска - САД 13.00
4. август: Кина - Србија 17.00

Систем такмичења

Пласман у четвртфинале избориће по две првопласиране репрезентације из све три групе (А, Б и Ц), као и две најбоље од укупно три трећепласиране селекције.

По завршетку такмичења по групама биће направљена табела са осам селекција које су се пласирале у четвртфинале. Оне ће бити рангиране на основу резултата у групама, да би се добио распоред четвртфиналних утакмица.

Приликом одређивања табеле, прва три места ће припасти победницима група на основу њихових резултата, следећа три места заузеће три другопласиране репрезентације по истим критеријумима и на крају две најбоље трећепласиране селекције.

На основу табеле, у четвртфиналу ће играти најуспешнији победник групе (први на табели) и друга најбоља трећепласирана селекција (осми на табели) и тако редом.

Победници четвртфинала иду директно у полуфинале, а победници полуфинала у финале. Поражени у полуфиналним мечевима одиграће дуел за бронзану медаљу.

Прво коло:
28. јул: Аустралија - Шпанија 10.30
28. јул: Србија - Јапан 12.05
28. јул: Француска - Мађарска 19.30

Друго коло:
30. јул: Аустралија - Србија 10.30
30. јул: Јапан - Француска 15.00
30. јул: Шпанија - Мађарска 21.05

Треће коло:
1. август: Србија - Шпанија 12.05
1. август: Француска - Аустралија 15.00
1. август: Мађарска - Јапан 21.05

Четврто коло:
3. август: Шпанија - Јапан 10.30
3. август: Аустралија - Мађарска 15.00
3. август: Србија - Француска 19.30

Пето коло:
5. август: Мађарска - Србија 12.00
5. август: Аустралија - Јапан 13.35
5. август: Француска - Шпанија 20.05

Систем такмичења

Национални тимови су распоређени у две групе (А и Б) са по шест репрезентација. Након групне фазе такмичења по четири најбоље екипе из обе групе избориће пласман у четвртфинале.

Први из једне групе играће у четвртфиналу против четвртог из друге групе, а други против трећег и обрнуто.

Победници четвртфинала иду директно у полуфинале, а победници полуфинала у финале. Поражени у полуфиналним мечевима одиграће дуел за бронзану медаљу.

Уторак, 30. јул:
Литванија - Летонија 18.35
Холандија - Кина 19.05
Француска - Пољска 22.05
САД - Србија 22.35

Среда, 31. јул:
Летонија - Холандија 18.35
Србија - Кина 19.05
Литванија - Француска 22.05
САД - Пољска 22.35

Четвртак, 1. август:
Холандија - Србија 10.05
Кина - Летонија 10.35
Пољска - Литванија 13.35
Француска - Холандија 14.05
Литванија - САД 19.05
Кина - Пољска 19.35
Србија - Француска 22.35
Летонија - САД 23.05

Петак, 2. август:
Литванија - Кина 10.05
Пољска - Холандија 10.35
Холандија - Литванија 13.35
Летонија - Француска 14.05
САД - Француска 18.35
Србија - Летонија 19.05
Пољска - Србија 22.05
Кина - САД 22.35

Недеља, 4. август:
Француска - Кина 17.30
Летонија - Пољска 18.00
Србија - Литванија 18.35
САД - Холандија 19.05

Табела:
1. Србија 0-0
2. САД 0-0
3. Кина 0-0
4. Летонија 0-0
5. Холандија 0-0
6. Француска 0-0
7. Литванија 0-0
8. Пољска 0-0

Систем такмичења

На Олимпијским играма у Паризу такмичи се осам репрезентација. Екипе нису подељене у групе, па ће свака репрезентација одиграти по једну утакмицу са свих преосталих седам учесника.

Две најбоље екипе након прелиминарног дела такмичења избориће директан пласман у полуфинале, док ће се тимови пласирани од трећег до шестог места борити за полуфинале у плеј-ин утакмицама. Трећи на табели ће у плеј-ину играти против шестог, а четврти са петим.

Полуфиналне и финалне утакмице, као и утакмица бронзану медаљу, биће одигране последњег дана такмичења у Паризу - 5. августа.

Међутим, велико интересовање за овај спорт појавило се већ педесетих година 20. века.

Правила одбојке на песку

Одбојку на песку играју две екипе од по два играча на пешчаном терену дужине 16 метара и ширине 8 метара, нешто мањем од терена за одбојку, ривале дели мрежа. Одбојка на песку користи исту висину мреже као и одбојка у дворани: 2,24 за жене и 2,43 метара за мушкарце.

Тим који први добије два сета побеђује у мечу. Прва два сета се играју до 21 поена, а трећи сет, по потреби, до 15 поена. Пошто постоје само два играча по тиму, играчи имају много више терена за покривање, што значи да су им потребни изузетни рефлекси и добра кретња и физичка припрема.

Мечеви одбојке на песку играју се на отвореном; ветар, сунце и киша могу утицати на услове играња, играчи стога морају да се прилагођавају датим приликама.

Историја одбојке на песку на Олимпијским играма

Одбојка на песку је дебитовала на Олимпијским играма у Атланти 1996, а пре тога први пут појавила се као демонстрациони спорт на Играма 1992. у Барселони.

Бразил и САД постигли су значајан успех у овом спорту, освојивши укупно 24 олимпијске медаље, укључујући 10 златних, од могуће 42.

Други национални тимови који су освајали златне медаље били су: Немачка у мушкој конкуренцији Лондон 2012. и на турниру за жене у Рио де Жанеиру 2016, Аустралија на турниру за жене у Сиднеју 2000, и Норвешка на турниру за мушкарце у Токију 2021. године.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- Мушка конкуренција
- Женска конкуренција

Правила спортске гимнастике

Спортска гимнастика се састоји од већег броја појединачних надметања на различитим справама, као и екипног такмичења са справама које су специфичне у обе конкуренције.

Мушкарци се такмиче у вежби на поду, козлићу са хватаљкама, прстеновима, прескоку, упоредним шипкама и на хоризонталној шипци, док жене учествују у прескоку, неравној шипци, греди за равнотежу и у дисциплини на поду.

Сваки елемент гимнастичког такмичења захтева снагу, агилност, координацију покрета и прецизност.

Све до 2004. године гимнастичке рутине на Играма су се оцењивале са максимално 10 поена, али од 2005. начин бодовања је промењен у комбинацији Д (садржај вежбе) и Е скора (извођење) како би се омогућио већи изражај перформанси спортиста.

Промене у систему бодовања први пут су разматране након Олимпијских игара у Монтреалу 1976. године, када је румунска гимнастичарка Нађа Команечи постала прва такмичарка у историји која је зарадила савршен резултат - чиста десетка за рутину на шипкама током тимског такмичења.

Историја спортске гимнастике на Олимпијским играма

Спортска гимнастика је уведена на првим Олимпијским играма модерног доба 1896. године и од тада је била присутна у сваком издању.

Такмичење је било ограничено на мушкарце све до Олимпијских игара 1928. у Амстердаму, када је женама било дозвољено да се такмиче први пут.

Тек 1952. године женски програм је развијен са седам догађаја, а затим се касније стабилизовао на шест, као што је био случај од Игара 1960. у Риму. У мушком програму је осам догађаја.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- Мушка конкуренција
- Женска конкуренција

Хоби је прерастао у надметање са озбиљнијим правилима, потом и спорт који је интегрисан у групу екстремних такмичења, укључујући ту и Међународни фестивал екстремних спортова (ФИСЕ). 

У Међународну бициклистичку унију уврштен је тек 2016, што је био предуслов да се уопште нађе на било којим олимпијским играма.

Правила такмичења

Бе-ем-икс слободним стилом се одржава на кружним полигонима у такозваним урбаним парковима у Паризу. Бициклисти имају прилику да изведу што више унапред одређених трикова за један минут.

Приказ трикова оцењује стручни жири који додељује бодове на основу унапред договорених параметара.

Оцењују се тежина трика, висина скока при извођењу, стил представљања трика и рутина такмичара при извођењу.

Историја на олимпијским играма

Слободни стил бе-ем-икса на олимпијској позорници најпре је демонстриран на Играма младих у Буенос Ајресу 2018. године.

Међународни олимпијски комитет (МОК) препознао је потенцијал овог урбаног спорта и уврстио га за ОИ у Токију 2021.

Такмичење у Паризу ће тако бити друго у историји "младог представника" екстремног бициклизма.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- кружни полигон, мушкарци
- кружни полигон, жене

Како је хоби све више усавршаван, настали су и први специјализовани брдски или планински бицикли који су могли да издрже вожњу на грубљим теренима. Неформална такмичења одржана су током осамдесетих, а званична од деведесетих, укључујући и деби на Олимпијским играма у Атланти 1996.

Правила такмичења

Планински бициклизам је на ОИ у Паризу на распореду у обе категорије – за жене и мушкарце – додуше, на одвојеним стазама. На почетку трке, бициклисти почињу са истог места и возе више кругова на брдском или планинском терену током којих се процењују њихова техника, издрживљост и брзина. 

Такмичарима је потребно од једног до два сата да окончају комплетну трку, дугу неколико десетина километара.

Историја на олимпијским играма

На олимпијским играма планински бициклизам дебитовао је на стоту годишњицу од првих модерних Игара у Атини, и век после велодромског и друмског бициклизма.

Француски и швајцарски представници су најуспешнији. Освојили су 16 од укупно 42 медаље у брдском бициклизму на претходних седам олимпијских турнира. 

Дисциплине на Олимпијским играма:
- планински бициклизам, мушкарци
- планински бициклизам, жене 

Правила такмичења

И кајак-кану на дивљим водама и кајак-кану (на мирним водама) укључени су у програм Олимпијских игара 2024. у Паризу, али са засебним правилима.

Кајак и кану два су чамца која се користе у овом спорту. Код кајака сваки веслач користи весло са две лопатице (пера), док се код кануа користи весло са једном лопатицом, што је случај и у кајак-кануу на дивљим водама.

Такође, веслачи на дивљим водама једном ногом клече у кануу због боље стабилности, а спортисти у мирним водама у потпуности седе. 

Кајак-кану на дивљим водама одржава се најчешће на брзим рекама у којима је ток воде приметан, а присутни су таласи, брзаци и слапови. У Паризу ће бити одржан на вештачком језеру.

Правила налажу да такмичари прелазе задану стазу која се састоји од 18 до 25 капија, по одређеном редоследу и у најбржем могућем времену. Капије се састоје од две окомите мотке које висе на жици разапетој изнад стазе.

Поједине капије треба проћи низводно, друге узводно, а понекад се постављају и капије које се пролазе уназад. Начин на који капије треба проћи означава боја – зелена (низводно) или црвена (узводно) – док капије које треба проћи уназад имају ознаку "Р".

Сваки погрешни пролазак капије, или додир капије мотком, кажњава се додавањем временског интервала укупном времену такмичара или тима. Трке на тест стављају концентрацију, реакције и технику спортиста.

Такође, у Паризу дебитује и дисциплина у кајак-кросу, која представља комбинацију свих дисциплина на дивљим водама, у којој истовремено наступају четири такмичара.

Историја на олимпијским играма 

Кајак-кану на дивљим водама први пут је на ОИ уврштен у Минхену 1972. године. Олимпијски спорт је без прекида од Игара у Барселони 1992.

Спортисти из Европе доминирају. До сада су освојили око 90 одсто свих медаља.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- кајак једносед, мушкарци
- кајак једносед, жене
- кану једносед, мушкарци 
- кану једносед, жене 
- кајак-крос четверац, мушкарци
- кајак-крос четверац, жене

Правила такмичења

Веслачи се такмиче на раздаљини од 2000 метара, сами или у тимовима од два, четири или осморо чланова. Постоје две различите дисциплине. У једној се весло са обе руке, док у тзв. "скул" веслању, држе по једно весло у свакој руци. Осмочлана посада има кормилара, који управља чамцем и усмерава посаду. Чамац се управља помоћу малог кормила које је сајлом причвршћено за ногу једног од веслача.

Такође веслачи се деле по маси на тешке и лаке. Што се тиче веслача, просечна тежина посаде не сме да пређе 70 килограма, док је појединачни максимум 72,5 килограма. Код жена је граница просека на 57 килограма, а 59 килограма чини границу максимума за једну особу.

Историја на олимпијским играма

Веслање се одржава на свим Играма од прве модерне олимпијаде у Атини 1896. године, бар у мушкој конкуренцији. Међутим, пошто је такмичење требало да се одржи на мору, те године је морало да буде отказано због лошег времена. Женски догађаји су званично укључени у олимпијски програм много касније, на Играма у Монтреалу 1976. године.

Све до Атланта 1996. су на ОИ постојале само дисциплине за тешке веслаче, а од тада и за лаке.

САД су у почетку доминирале олимпијским веслањем, пре него што су Совјетски Савез и Немачка дошли у први план. Шестоструки олимпијци сер Стив Редгрејв (пет златних, једна бронзана) и Елизабета Олениук-Липа (пет златних, два сребра, једна бронза) надалеко су хваљени као највећи олимпијски веслачи свих времена.

Српски представници 

Три имена ће представити Србију у Паризу – Николај Пименов, Мартин Мачковић и Јована Арсић. Од Арсићеве се очекује највише медаља, јер долази у Француску као европска првакиња у дисциплини скиф појединачно.

Распоред трка и учешћа српских представника

Весљање је на програму од 27. јула до 3. августа. 

Први у трци учествује Николај Пименов 27. јула од 9.00 у квалификацијама у мушком скифу. Од 10.12 часова следи Јована Арсић у истој категорији. Затим, од 11.30 Пименов и Мачковић од 11.30 имају квалификације у дубл скулу. Од резултата на тим тркама зависи даљи распоред њихових учешчћа.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- скиф, мушкарци
- скиф, жене 
- двојац без кормиларакајак двојац, мушкарци 
- двојац без кормилара, жене 
- четверац без кормилара, мушкарци 
- двојац скул, мушкарци
- двојац скул, жене
- четверац скул, мушкарци
- четверац скул, жене
- осмерац, мушкарци
- осмерац, жене
- лаки двојац скул, мушкарци
- лаки двојац скул, жене 
- лаки четверац, мушкарци

Каснија правила која су се развила у Шкотској наглашавала су "фудбалски стил игре" уместо "рагби варијанте". Ватерполо је уведен у САД 1888, где се рагби начин игре – сличан америчком фудбалу – користио у води. Међутим, остатак света је усвојио шкотска правила спорта, која су представљала основу за ватерполо какав данас познајемо. Прва међународна утакмица одиграла се 1890. између Енглеске и Шкотске, а момци са севера Британије су тријумфовали 4:0.

Правила ватерпола

Утакмице које је одобрио свет водених спортова захтевају базен 30 пута 20 метара за мушкарце и базен 25 пута 20 метара за жене. Играју се четири четвртине по осам минута. Осим голмана, играчи могу држати лопту само једном руком. Напад траје 30 секунди, а ако екипа не покуша шут у том времену, посед прелази на противничку страну и сат за шут се ресетује.

Ватерполо је физички интезиван спорт – контакт је дозвољен са играчима који поседују лопту. Снага, издржљивост, моћ и стратегија су стога од суштинског значаја.

Историја ватерпола на олимпијским играма

Ватерполо је један од најстаријих екипних спортова на савременим олимпијским играма, јер је у програм уврштен истовремено кад и рагби, 1900. године, прво у виду такмичења међу клубовима, а затим и турнира међу државама од 1908. године.

Тек у Сиднеју 2000, век касније, женско такмичење је уведено на ОИ.

Европске репрезентације су годинама биледоминантне у мушком ватерполу и освајали су злато на сваком издању Игара од 1908.

Мађарска је на врху табеле најсјајнијих одличја за мушкарце са 16 медаља (укључујући девет златних). Женски ватерполо је на Ои је још увек у повоју, али Сједињене Државе су актуелни троструки шампиони након што су освојили злато у Лондону 2012, Рију 2016 и Токију 2020.

Дисциплине на Олимпијским играма
- такмичење у мушкој категорији
- такмичење у женској категорији

Међународна такмичења први су пут одржана деведесетих година, популаришући плесну форму како међу хип-хоп заједницама, тако и у широј јавности.

Правила брејкинга

Такмичење у брејкингу на Олимпијским играма у Паризу састоји се од два догађаја - један за мушкарце и један за жене - где ће се 16 такмичара у мушкој и исти број у женској категорији суочити у појединачним дуелима.

Спортисти користе комбинацију плесног покрета и снаге - укључујући ваздушне окрете, шест окрета и стајање током плеса и све то док импровизују у ритму нумера за које су задружени ди-џејеви.

Судије на крају доносе одлуку о томе који такмичар је најбоље извео покрете и ко је показао висок ниво агилности, али и ритмичности у игри.

Историја брејкинга на Олимпијским играма

Брејкинг је представљен на Олимпијским играма младих у Буенос Ајресу 2018. Након изузетног успеха на Играма у Аргентини, уврштен је у програм Олимпијских игара у Паризу 2024. као нови спорт.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- Мушка конкуренција
- Женска конкуренција

Данас постоји више од 60 милиона голфера и преко 30.000 голф терена широм света.

Правила такмичења

Голф је у принципу једноставна игра и ефикасно је објашњена у свом првом правилнику. 

"Циљ голфа је да се лоптица убаци у рупу једним или након неколико удараца. Играчи користе различите палице на основу различитих критеријума, укључујући удаљеност до рупе и површину за игру".

Формат голфа на Олимпијским играма се састоји од бројања удараца голфера који мора да заврши партију убацивањем лоптице у 18 рупа. Игра се четири пута током четири дана, а играч са најмањим бројем удараца на крају четири рунде побеђује на турниру.

Историја на олимпијским играма

Пре Олимпијских игара у Рију 2016. године, голф је био на олимпијском програму само два пута - 1900. и 1904. Након тога се нашао на програму и у Токију, те ће Париз бити трећи град заредом који ће угостити најбоље светске голфере.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- Терен са 18 рупа, мушка конкуренција
- Терен са 18 рупа женска конкуренција