Крајем 19. века, шведски скакачи су отпутовали у Велику Британију да демонстрирају скокова на Националном такмичењу у грациозним скоковима, што је било прво светско првенство које је довело до оснивања Аматерског скакачког удружења. Акробатско скакање је званично уведено у шампионат 1903. године.

Правила такмичења

На Олимпијским играма се одржава такмичење у осам дисциплина - скокови са одскочне даска три метра (мушкарци и жене, појединачно и синхронизовано) и скокови са торња од 10 метара (мушкарци и жене, појединачно и синхронизовано).

Одскочна даска омогућава скакачима да се одразе високо у ваздух, док се скокови са веће висине изводе са фиксне платформе на 10 метара изнад површине воде. На обе висине такмичари се надмећу и појединачно и у синхронизованим скоковима.

Судијска комисија оцењује сваки скок на основу различитих критеријума, укључујући естетику покрета, сложеност скокова и начин на који скакач улази у воду. Синхронизовани скокови се оцењују и на основу тога колико су скакачи међусобно усклађени.

Историја на олимпијским играма

Скокови у воду су дебитовали на Олимпијским играма 1904. у Сент Луису и од тада су, без прекида, олимпијски спорт. Жене су се први пут такмичиле 1912. у Стокхолму, док су у Сиднеју 2000. у такмичарски програм додати синхронизовани скокови.

Спортисти из Сједињених Америчких Држава доминирали су некада у скоковима на воду, али су примат преузели Кинези. На Олимпијским играма у Токију 2020. такмичари из Кине су освојили 12 од укупно 24 медаље.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- даска три метра, мушкарци
- даска три метра, жене
- даска три метра, мушкарци синхронизовано
- даска три метра, жене синхронизовано
- торањ десет метара, мушкарци
- торањ десет метара, жене
- торањ десет метара, мушкарци синхронизовано
- торањ десет метара, жене синхронизовано