Правила синхроног пливања

На Олимпијским играма синхроно пливање се састоји од два догађаја: дуета и екипног такмичења. Сваки догађај укључује два наступа: слободну и техничку рутину.

Судијска комисија оцењује извођење и синхронизацију спортиста, као и степен тежине, употребу музике и кореографије током рутине. Спортисти наступају у базену дубоком три метра, дугом 25 и широком 20 метара.

Спортисти треба да се извуку из воде да би извели одређене покрете или се окретали са горњом половином тела под водом. Спорт стога захтева велику флексибилност, снагу, пажњу на детаље и координацију покрета.

Историја синхроног пливања на Олимпијским играма

Синхроно пливање је постало олимпијска дисциплина на Играма у Лос Анђелесу 1984. У Паризу, мушкарцима ће бити дозвољено да се такмиче у овом спорту први пут у историји Олимпијских игара у тимском такмичењу.

САД и Канада су биле доминантна сила у синхроном пливању. Од Игара у Сиднеју 2000. године, Руски олимпијски комитет је постао најтрофејнији национални олимпијски комитет у спорту, освојивши 12 узастопних златних медаља.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- дует и тимско такмичење