Како је хоби све више усавршаван, настали су и први специјализовани брдски или планински бицикли који су могли да издрже вожњу на грубљим теренима. Неформална такмичења одржана су током осамдесетих, а званична од деведесетих, укључујући и деби на Олимпијским играма у Атланти 1996.

Правила такмичења

Планински бициклизам је на ОИ у Паризу на распореду у обе категорије – за жене и мушкарце – додуше, на одвојеним стазама. На почетку трке, бициклисти почињу са истог места и возе више кругова на брдском или планинском терену током којих се процењују њихова техника, издрживљост и брзина. 

Такмичарима је потребно од једног до два сата да окончају комплетну трку, дугу неколико десетина километара.

Историја на олимпијским играма

На олимпијским играма планински бициклизам дебитовао је на стоту годишњицу од првих модерних Игара у Атини, и век после велодромског и друмског бициклизма.

Француски и швајцарски представници су најуспешнији. Освојили су 16 од укупно 42 медаље у брдском бициклизму на претходних седам олимпијских турнира. 

Дисциплине на Олимпијским играма:
- планински бициклизам, мушкарци
- планински бициклизам, жене