Растућа популарност овог спорта резултирала је оснивањем међународне федерације 1848. године. Тренутно има преко 120 земаља чланица.

Правила такмичења

Модерни пентатлон се састоји од четири догађаја који комбинују пет спортова – јахање, мачевање, пливање, трчање и пуцање. 

Јахање подразумева дисциплину у којој спортисти жребом добијају непознатог коња 20 минута пре такмичења.

Мачевање подразумева две рунде борбе – за рангирање и појединачу елиминацију. У првој се такмичари боре један против другог у спортском окршају који траје један минут или до првог поена. Друга рунда представља одређивање парова на основу резултата из претходне фазе. Поени се бодују у свакој борби. 

Плива се 200 метара слободним стилом, а трчи 3000 метара и пуца наизменично, где спортисти гађају пет мета са удаљености од 10 метара из ласерског пиштоља.

Модерни пенталтон је подељен на два дела. Прво, спортисти освајају бодове према томе како се рангирају у дисциплинама мачевања, јахања и пливања, а који одлучују о њиховој почетној позицији за трчање и пуцање.

Друго, током ласерског трчања, спортисти почињу са закашњењем које одговара броју поена између њих и лидера. Први спортиста који пређе циљну линију у трчању осваја златну медаљу.

Модерни петобој (пентатлон) је изузетно захтеван спорт који гура спортисте до њихових менталних и физичких граница и захтева изузетну разноврсност вештина.

Историја на олимпијским играма

Модерни пентатлон је у олимпијски програм 1912. године увео барон Пјер де Кубертен, оснивач Олимпијских игара. Првобитно се одржавала само једна дисциплина дневно пре него што је свих пет спортова премештено да се одрже у исти дан. 

Женска дисциплина је представљена на Олимпијским играма у Сиднеју 2000.

Модерним пентатлоном дуго су доминирали европски национални олимпијски комитети, посебно Мађарска и Шведска, при чему је потоња освојила 13 од 15 медаља између Игара у Стокхолму 1912. и Лос Анђелеса 1932. године.

 Дисциплине на Олимпијским играма:
- мушкарци, појединачно
- жене, појединачно