Коњички догађаји су се на античким Олимпијским играма појављивали као трке кочија, што је био велики спектакл. Уметност јахања је тада пала у заборав све до њеног оживљавања током ренесансе.

Дресура је достигла врхунац стварањем светски познате Шпанске школе јахања у Бечу 1729. године, која је поставила темеље модерне дисциплине.

Правила такмичења

Коњички спорт на Играма се састоји од три дисциплине, при чему се мушкарци и жене такмиче под једнаким условима.

У дисциплини скакања, јахачима се мери време док на коњима прескачу препреке, са казнама за сваку оборену препреку.

Дресура је најнапреднији облик обуке коња, где коњ и јахач изводе низ уметничких покрета уз музику. Судије процењују лакоћу и флуидност са којом се крећу по стази.

Трећа дисциплина личи на коњички триатлон. Комбинује друга два догађаја – скакање и дресуру – са кросом, који се састоји од дугачке стазе која комбинује чврсте и природне препреке.

Историја на Олимпијским играма

Коњички спорт је први пут представљен на модерним Олимпијским играма 1900. године у Паризу са пет догађаја. На Играма у Хелсинкију 1952. године, жене су по први пут почеле да учествују у дресури, која је постала догађај у обе конкуренције.

Женама је учешће у свим коњичким догађајима омогућено 1964. године, што га чини јединим потпуно мешовитим спортом на Олимпијским играма.

Медаље се додељују и појединачним такмичарима и тимовима.

Дисциплине на олимпијским играма:
- индивидуална дресура, мушкарци
- индивидуална дресура, жене 
- тимска дресура, мушкарци 
- тимска дресура жене
- индивидуално скакање, мушкарци
- индивидуално скакање, жене
- тимско скакање, мушкарци
- тимско скакање, жене
- индивидуални крос, мушкарци
- индивидуални крос, жене
- тимски крос, мушкарци
- тимски крос, жене