Докази о овом спорту датирају из старог Египта и Грчке, где су људи подизали тешко камење у такмичењима у снази. Дизање тегова се поново појавило у 19. веку, када је 1891. одржано прво Светско првенство.

Правила дизања тегова

Олимпијски програм дизања тегова је током времена увелико еволуирао. Од Игара у Монтреалу 1976. на такмичењима су коришћена два дизања – трзај и избачај.

У трзају, шипка се једним покретом подиже од пода до изнад главе. Насупрот томе, избачај се састоји из два покрета – шипка се прво подиже до рамена пре него што се набаци преко главе. Ове изузетно захтевне вежбе захтевају изузетну физичку снагу и чврсту менталну одлучност.

Данас такмичари изводе оба дизања три пута, а њихови најбољи резултати у сваком дизању се комбинују да би се одредио укупан резултат. Победник је такмичар са највећим укупним резултатом.

Мушкарци и жене ће се такмичити у пет тежинских категорија на Олимпијским играма у Паризу 2024. 

Историја на олимпијским играма

Дизање тегова представљено је на првим модерним Олимпијским играма одржаним у Атини 1896. Други пут је било део ОИ 1904, а трећи 1920, и од тада је константно део Игара. Жене се ткмиче од Сиднеја 2000.

Почетком 20. века, европски национални олимпијски комитети, посебно Немачка, Аустрија и Француска – доминирали су у дизању тегова.

Од педесетих година 20. веке, па све до деведесетих, совјетски спортисти су били на врху постоља. Конкуренцију добијају у представницима из Кине, Турске, Грчке и Ирана, који су почели да освајају већину медаља. Кина доминира и у категорији жена.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- дизање тегова у мушким категоријама до 61 килограм, 73 килограма, 89 килограма, 102 килограма и преко 102 килограма
- дизање тегова у женским категоријама до 49 килограма, 59 килограма, 71 килограм, 81 килограм и преко 81 килограма