Мачковић је предводио микс осмерац Тима света до другог места. У узбудљивој финалној трци боља је била посада Немачке.

После јучерашње победе Мачковића и Пименова у дубл скулу, нове медаље потврдиле су успешну сезону двојице српских репрезентативаца.

"Много смо поносни што смо и на овом новом великом такмичењу у календару Светске веслачке федерације успели да Србији донесемо још једно злато. Посебно ми значи што смо у Тиму света показали да можемо много да допринесемо резултатима и на овом заиста највишем светском нивоу", рекао је Пименов после трке.

Његова партнерка Викторија Сенкуте, освајачица бронзане олимпијске медаље у скифу у Паризу, истакла је Пименовљев допринос победи.

"Ово такмичење је било заиста сјајно, а Николај га је учинио још бољим. Много је веровао у нас. Јуче ми је било тешко и све је било много захтевније него што сам очекивала, али данас ми је Николај заиста много помогао. Снажно нас је гурао напред, доносио праве одлуке, а ја сам само морала да га пратим. Рекао ми је: ‘Ово носимо кући’ – и управо смо то урадили. Пресрећна сам и најежим се само док причам о томе", рекла је Сенкуте.

Тренер Никола Стојић такође је задовољан наступима српских веслача у Шангају.

"Заиста сам препоносан на све што Мартин и Николај постижу ове године. Ово није нешто што се догодило преко ноћи. То је резултат онога што смо годинама градили, уз веру да имају квалитет за сам светски врх. Било је потребно много вере, рада и стрпљења, а сада су дошли и резултати. Због њих сам заиста много срећан и поносан", рекао је Стојић.

Мачковић је изабран за капитена Тима света, што је признање за његове резултате и искуство.

Председник Вучић је захвалио Боксерскском савезу и свим боксерима и боксеркама на величанственом успеху који су постигли.

За људе који не знају, Србија је на управо одржаном Европском првенству у Софији освојила четири медаље, од тога два злата, једно сребро и једну бронзу. И четврта смо нација по успешности. Испред нас су Руси, Турци и Азербејџанци, рекао бих, та источна школа. Оно што је занимљиво, по први пут смо испред Украјине. Да је светско првенство, било би мука и са Узбекистаном и Казахстаном, али је јасно да се бокс полако сели ка истоку. Наши момци и девојке су се фантастично борили. Ја само морам да кажем да је ово огроман успех и Боксерског савеза јер смо имали ништа од резултата", рекао је Вучић на пријему у Председништву.

Истакао је да се бокс био угасио пре неколико година, док сада са сваког такмичења српски боксери доносе велики број медаља.

"И надам се само да ће бити оних који ће се пласирати кроз квалификације и на Олимпијске игре у Лос Анђелесу и после Лос Анђелеса и да ћемо поново моћи да се радујемо и некој олимпијској медаљи. Много је тешко освајати данас светске и олимпијске медаље. Хоћу да захвалим и нашим српским, и руским и кубанским тренерима. Сви они раде заједно и допринели су огромном успеху", поручио је Вучић.

Посебно је захвалио Сари Ћирковић, која је одбранила злато из 2024. године, али је захвалио и осталим боксерима - Кристини Кулуховој, Растку Симићу и Милени Матовић.

"Ти, Растко, за овог Руса да вежбаш, посебно да обратиш пажњу на другу и трећу рунду, како је било, и да будеш физички још спремнији и да можеш да победиш и ту борбу. Милена је имала пех, тежак меч у полуфиналу, баш тежак меч са Енглескињом, 3:2 одлуком судија, није прошла у финале те је освојила бронзану медаљу. Али свака част свима, бескрајно вам хвала, обрадовали сте наш народ и ја сам поносан на сваког од вас. Хвала свим људима који су дали све од себе, и да нас обрадујете још много пута", рекао је Вучић. 

Најавио је да ће држава подржавати боксере.

"Ја сам вам захвалан, бескрајно срећан, и честитам на томе што сте бокс на велика врата вратили у нашу земљу, а Ненаде (Боровчанин), гледајте да се направи још неки центар, да не буде све у Лозници. Сви нам боксери долазе из Лознице, сви нам долазе, сви тренинзи, све је у Лозници, гледај да се подигне још неки град. Имали смо некада од Смедеревске Паланке, Крагујевца, Смедерева, Прокупља, Ниша, гледај да подижете те центре полако, Новог Пазара, Ваљева, да их подижете полако, и да враћамо бокс на велика врата", рекао је Вучић.

Председник је од српских боксера на поклон добио боксерске рукавице.

На пријему у Председништву били су и селектори Мирко Ждрало и Милан Пиперски, председник Српског боксерског савеза Ненад Боровчанин, председник Надзорног одбора Аднан Бајрамовић, потпредседник Савеза Александар Галић,  министар спорта у техничком мандату Зоран Гајић, председник Олимпијског комитета Србије Дејан Томашевић, директор Телекома Владимир Лучић и други.

"Браво за Сару и Кристину. Два европска злата и још један велики разлог за понос Србије. Снага, храброст, дисциплина и огромно срце шампиона довели су српски бокс поново на врх Европе. Честитам Сари и Кристини на величанственом успеху и одбрани европског трона, а посебно на невероватној борби. Србија слави своје шампионке. Честитам Растку Симићу на сребрној и Милени Матовић на бронзаној медаљи. Иза сваког изласка у ринг стоје огроман рад, одрицање и жеља за победом, а ви сте показали да умете да се борите са најбољима. Нека ово буде само почетак великих успеха који вас чекају", написао је Вучић на мрежи Икс.

Србија је освојила укупно четири медаље на шампионату у Софији.  Поред злата Ћирковић и Кулухове, сребра Симића, до бронзе је дошла Милена Матовић.

Пре њега, Сара Ћирковић и Кристина Кулухова одбраниле су раније данас титуле првака Европе.

Србија је освојила укупно четири медаље на шампионату у Софији.

Поред злата Ћирковић и Кулухове, сребра Симића, до бронзе је дошла Милена Матовић.

Кулухова је до великог успеха дошла тријумфом над Францускињом Стелин Гроси, а још један српски такмичар имаће прилику да дође до злата. Растко Симић ће у финалу категорије до 80 кг боксовати против Чирава Ашалајева из Русије.

Ћирковићева је после борбе била веома задовољна својим достигнућем.

"Желела бих пре свега да се захвалим свом тиму, савезу и председнику савеза Ненаду Боровчанину. Јако сам срећна због освојене медаље и сада идемо ка одличју у Лос Анђелесу", рекла је Ћирковићева.

Србија је укупно освојила четири медаље на шампионату у Софији, с обзиром на то да је Милена Матовић у категорији до 70 килограма узела бронзу.

Ћирковићева је раније представљала Србију на Олимпијским играма 2024. године, а успеси из ове године су гарант добром уласку у нови олимпијски циклус.

Српски боксер Растко Симић освојио је сребрну медаљу у категорији до 80 килограма, пошто је у финалу поражен од Руса Черава Ашалајева резултатом 5:0.

Симић је такође поновио резултат из 2024. године, када је у Београду заузео друго место.

Са друге стране, Џошуин табор је све време инсистирао да се меч мора одржати у Великој Британији, одбијајући предлоге за друге локације.

"За петнаест година нико није успео да уговори ову борбу. Још у априлу сам рекао да ће било каква објава доћи од мене", написао је промотер Турки Алалшик на друштвеним мрежама.

Промотер је истакао да су испуњена очекивања домаће публике.

"Сада могу да потврдим да Фјури и Џошуа долазе у Велику Британију, као што сам обећао британским љубитељима бокса. Време за причу је завршено", додао је Алалшик.

Почетак меча тек треба да буде потврђен, а очекује се да ће борба почети у раним јутарњим часовима по локалном времену како би се прилагодила телевизијској публици у Сједињеним Америчким Државама. 

Претходни мечеви и форма боксера

Џошуа и Фјури имају ривалство које траје годинама, обележено прозивкама и отежаним преговорима. Раније ове године, британски боксери су потписали уговор о међусобној борби, али су месеци пролазили без одређивања датума и места.

У једном тренутку се разматрала и опција да се борба одржи у Њујорку.

Стадион у Кардифу често је домаћин великих боксерских догађаја. Џошуа је тамо боксовао два пута, против Карлоса Такама и Џозефа Паркера. Историјски гледано, британски меч у тешкој категорији између Ленокса Луиса и Френка Бруна одржан је на некадашњем Националном стадиону у Кардифу.

Оба боксера су у међувремену имала припремне мечеве. Џошуин наступ у јулу умало се завршио поразом, када га је Кристијан Пренга два пута послао на под у првој рунди. Џошуа је успео да се опорави и савлада противника у другој рунди, а након тога је забележио тридесету победу у каријери.

Фјуријев пут до борбе такође је био пун промена. Најавио је повлачење након што је изгубио реванш од Усика, али се вратио такмичењима у априлу у Лондону, где је победио Арсланбека Махмудова на бодове.

У јулу је у Тајланду прекидом у седмој рунди савладао ветерана Маријуша Ваха. Тренутни скор Фјурија износи 36 победа, два пораза и један реми. 

Фјури и Џошуа састаће се на првој званичној конференцији за медије у среду, 30. септембра у Лондону.

Српкиња ће се за друго узастопно злато на ЕП борити против победнице другог полуфинала између Ленке Бернардове из Чешке и Пихле Каиво Оје из Финске.

Освета Кулухове

До борбе за злато стигла је и Кристина Кулухова, која се пласирала у финале у категорији до 60 килограма.

Кулухова је до финала стигла убедљивом победом резултатом 4:1 против Доњете Садику, представнице такозваног Косова.

Рускиња која се бори под заставом Србије тако се на најбољи могући начин "осветила" Садику која ју је победила 27. августа у финалу Медитеранских игара у Таранту.

Противница Кулуховој у финалу биће победница дуела Гизем Озер (Турска) - Стелин Гроси (Француска).

Симић обезбедио сребро

Српски боксер Растко Симић такође се пласирао у финале Европског првенства у категорији до 80 килограма.

Симић је у полуфиналу савладао представника Украјине Иљушева Павлова и бориће се за најсјајније одличје.

У финалу чека победника дуела између Оладимеџија Шитуа (Енглеска) и Чирава Ашалајева (Русија).

"Припреме теку добро. Што се тиче Олимпијског комитета, немам никакву дилему да ћемо бити максимално спремни, с тим што ће ове Олимпијске игре, чини ми се, бити најзахтевније, како финансијски, тако и организационо. Немам никакву дилему да ће ово бити најбоље икад одржане до сада", рекао је Томашевић.

Истакао је да је одмах након завршетка Зимских олимпијских игара отпутовао у Лос Анђелес како би обишао Олимпијско село, борилишта и потенцијалну локацију за српску Олимпијску кућу. Каже да је град спреман и да Игре могу одмах да почну.

"Олимпијско село ће бити на Ју-Си-Ел-Еј универзитету њиховом, био сам тамо. Њихови смештајни капацитети су неких 50.000 до 60.000 студената које они имају сваке године, више од 10.000 спортиста плус 5.000 људи из њиховог окружења", објаснио је Томашевић.

Искуство спортисте, као и искуство из Кошаркашког савеза Србије, Томашевић настоји да пренесе и на рад у Олимпијском комитету. То се, како је рекао, показало као веома корисно, нарочито током овогодишњих Медитеранских игара, где су људи из ОКС-а били најбоље спремни и најорганизованији.

Нови спортови и шансе за Србију

Списак спортова на Олимпијским играма варира од града до града, а у Лос Анђелесу ће бити четири нова спорта. Између осталих, биће ту амерички фудбал у скраћеној верзији, без контакта и са мањим бројем играча, док су неки, попут брејк денса, испали. Србија има и мушку и женску екипу за олимпијску верзију америчког фудбала, а Томашевић је веома оптимистичан по питању њиховог наступа.

"Већ неколико пута сам са председником нашег савеза био на неким догађајима и ми имамо заиста потенцијал чак са обе екипе да одемо, што би био фантастичан резултат", нагласио је Томашевић.

Томашевић се присетио и Олимпијских игара у Атланти 1996. године, где је са репрезентацијом Југославије освојио сребрну медаљу.

"То је била за већину нас прва утакмица са Американцима. Сигурно да је постојао и некакав бојазан и страх код већине нас. Можда та нека трема нас је на крају и довела до пораза. Чак, чини ми се да смо изгубили са више од 20 разлике на крају. И немам никакву дилему да бисмо, колико трећу, четврту утакмицу против исте те екипе добили јер нама је било само потребно време", рекао је Томашевић.

"Освајач медаље на Олимпијским играма улази у историју"

Говорећи о Играма у Лос Анђелесу, Томашевић је истакао да су припреме организационо на високом нивоу, али и да су цене карата изузетно високе.

"Најјефтинија карта за евентуално финале кошаркашко, у овом тренутку за нас, са неком повластицом, је 3.900 долара. Е сад, замислите на дан одигравања колико ће бити", рекао је Томашевић и напоменуо да се нада смиривању политичке ситуације у свету, барем за време трајања Игара.

На питање колико медаља Србија планира да освоји, Томашевић је одговорио да би волео барем једну више него на претходним Играма, где је освојено пет медаља - три златне, сребрна и бронзана.

"Волео бих да све буду златне, наравно, пре свега због самих спортиста, њихових тренера, савеза, родитеља. Мислим да је освајач медаље на Олимпијским играма, поготово златне, тај који улази у историју, у неку спортску бесмртност. Имамо ми кандидате, сигуран сам да ћемо отићи, али нећемо да намећемо превелико оптерећење на саме спортисте", рекао је Томашевић.

"Немамо довољно стрпљења са младим играчима"

О кошаркашима је Дејан Томашевић говорио са посебним опрезом. Упозорава да им неће бити лако, али жели им сву срећу.

"Пре свега, желим им сву срећу да се квалификују на саме Игре. Одлазак на Игре подразумева да смо се пласирали на Светско првенство, а да бисмо отишли у Лос Анђелес 2028. морамо да будемо међу две првопласиране европске екипе. Уколико буду здрави и у комплетном саставу, то значи да играју и Никола и Богдан. Онда верујем да можемо да одемо на Светско првенство, а онда и тамо да направимо добар резултат", истакао је Томашевић.

Подсетио је да су награде за освајаче олимпијских медаља у Србији данас изузетно високе.

"Прво место, то јест златна медаља на Олимпијским играма је 200.000 евра, и то се исплаћује одмах након прве седнице владе. Иако верујем да то није примарно у главама наших спортиста, много значи, а пре свега значи то национално признање, паушално названо пензија - да сваки од освајача, не само Олимпијске медаље, већ и на Светском или Европском првенству, има право на пензију, зависно од боје те медаље", рекао је Томашевић.

Кад је реч о младим играчима данас, Томашевић је истакао проблем нестрпљења у српском спорту.

"Мислим да немамо довољно стрпљења са младим играчима. Наравно да млад играч пре свега треба да добије шансу да греши. Сећам се да сам на једној утакмици направио пет пута грешке у корацима, то је сада незамисливо. После прве грешке у корацима, вређају га сви, тренер га мења, малтене га избаци ван дворане", рекао је Томашевић.

Говорећи о томе где је Србија данас у кошарци, истакао је да сматра да је трећа на свету и да јесте велесила.

"Ми имамо најбољег играча можда у историји или једног од најбољих играча у историји светске кошарке. Смањили смо се као територија, постоје многе друге државе, улаже се генерално у кошарку много више него раније", напоменуо је Томашевић.

"Свака београдска општина треба да има барем по још једну тренажну дворану"

Председник ОКС-а је нагласио да и Србија данас много улаже у спорт и спортску инфраструктуру.

"Јуче сам био у Новом Саду, обишли смо спортске клубове, фудбалске, кошаркашке, неке школе, обишао сам три нове хале, спортске тренажне су се изградиле у Новом Саду. Нови Сад можда као град има најбољу спортску инфраструктуру и немам никакву дилему да ће то дати резултате", рекао је Томашевић.

Коментаришући "Београдску арену", Томашевић је рекао да се сећа деведесетих година, када је направљена, и да је сигурно једна од најлепших, али и на неки начин превазиђена, те да ће Србији требати још спортских борилишта.

"Сада имамо и Звезду и Партизан који играју Евролигу и АБА лигу, имамо много концерата. Ако је некада била мисаона именица да се та 'Арена' напуни, ви сада имате било коју музичку звезду или некакав догађај који врло лако за дан или за неколико сати прода ту исту дворану. Чини ми се да је прошле године 180 догађаја било у нашој 'Арени'", рекао је Томашевић.

На примедбу да је у плану реконструкција и осавремењавање хале, Томашевић је рекао да би волео да се то деси.

"Да, ја бих волео, недавно сам причао и са градоначелником Београда. Мислим да свака београдска општина треба да има барем по још једну тренажну дворану за различите спортове", рекао је Томашевић и честитао Одбојкашком савезу, који би требало да добије тренажну дворану.

Цео разговор са Дејаном Томашевићем погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Сара Ћирковић се пласирала у полуфинале у категорији до 54 килограма, пошто је у четвртфиналу савладала репрезентативку Турске Бусе Наз Чакироглу резултатом 3:2. Анастасија Кол из Русије биће противница Српкињи у полуфиналу.

У категорији до 60 килограма, Кристина Кулухова је била боља од Украјинке Татјане Довхал и изборила пласман међу четири најбоље боксерке Европе. Кулухову у полуфиналу очекује дуел са репрезентативком такозваног Косова Доњетом Садику.

Растко Симић је изборио полуфинале у категорији до 80 килограма, пошто је у четвртфиналу савладао представника Бугарске Вилијама Чолова. Симића у полуфиналу очекује дуел са Украјинцем Павлом Иљушевим.

Овогодишње Европско првенство у Софији окупило је више од 400 боксера и боксерки из око 40 европских федерација.

Ћирковић и Чакироглу су приредиле меч достојан завршнице шампионата, а стручњаци и тренери готово једногласно су га оценили као "финале пре финала".

У изузетно неизвесној борби одлучивале су нијансе, српска репрезентативка је показала огромну менталну снагу, квалитет и карактер када је било најпотребније, а на крају је славила одлуком судија са 3:2.

Ћирковић је овим тријумфом већ обезбедила најмање бронзану медаљу на ЕП.

Српска боксерка ће се у полуфиналу ЕП борити против Рускиње Анастасије Кол.

Претходни рекорд, који је био на снази од 2014. године, надмашила је за скоро 4,5 секунди.

Време које је Ју Зиди остварила је четврто најбрже на свету ове године, а бољи резултат имала је само канадска пливачица и светска рекордерка Самер Мекинтош.

У финалној трци, Ју је била 3,95 секунди бржа од сународнице Ке Венкси, која је освојила сребрну медаљу, док је бронза припала јапанској пливачици Мио Нарити.

Млада пливачица је у Нагоји већ освојила златне медаље у дисциплинама 200 метара лептир и 200 метара мешовито, обе у времену нових рекорда Игара.

Њено време на 200 метара мешовито износило је два минута и 6,10 секунди, што је нови азијски рекорд и други најбржи резултат у историји те дисциплине, само 40 стотинки спорије од светског рекорда Канађанке Самер Мекинтош.

У трци на 200 метара лептир славила је са резултатом два минута и 5,08 секунди.

Страховит успон младе пливачице

Ју Зиди је рођена у октобру 2012. године у Баодингу, а пажњу пливачких тренера привукла је са само шест година.

На Светском првенству 2025. у Сингапуру, са само 12 година, постала је најмлађа освајачица медаље у историји светских шампионата. Тада је освојила бронзу као део кинеске штафете четири пута 200 метара слободним стилом.

Стручњаци истичу да је њен успех резултат системског улагања у Кини, где је пливачки савез фокусиран на стварање нове генерације спортиста за Олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028. године.

Појава изузетно младих спортиста на светској сцени није ограничена само на Кину, будући да су и такмичарке попут Самер Мекинтош и америчке пливачице Кети Грајмс постигле запажене резултате у тинејџерском узрасту.

Огњен и Стефан стигли су до сребра (до 23 године) у двоседу на 500 метара, Марко је освојио сребрно одличје на 100 м, а Марија Достанић бронзу са Белорускињом у двеоседу на 350 м.

Вигњевић: Био сам у друштву олимпијских шампиона

Утиске боравка у руској престоници поделио је Стефан Вигњвић. Истакао је да главни фокус није био толико на тркама, колико на дружењу и упознавању људи – што је заправо и читава поента спорта.

"Кад смо стигли било је 12, 13 степени и то је био помало шок за нас, али у наредним данима је било боље. Успели смо да искористимо време и обиђемо Москву", рекао је Вигњевић за РТС.

Посебан утисак оставила је могућност да у двоседу наступи са такмичарима из других земаља.

"Најзанимљивије су ми биле рели трке, у којима сам учествовао заједно са Белорусом. Оно што бих посебно истакао је то што смо могли да весламо са такмичарима из други држава, што довољно говори о опуштености самог такмичења. Али опет, било је жара и борбе, сви су желели да буду на победничком постољу", нагласио је Вигњевић. 

Боравак у Москви српским кајакашима донео је и сусрет са дисциплинама које иначе нису део уобичајеног такмичарског програма.

"Рели трке су нешто специфичније од оних на које смо ми навикли. Ради се о томе да кад мој колега заврши трку, одмах наступам ја, не померам седиште или и било шта друго, само настављам. После тога, ја завршавам и по истом принципу он наставља. Мало је хаотично, али је врло интересантно за гледање", изјавио је Вигњевић.

Одушевио га је град, поготово ноћу кад све сија. Осим тога, рекао је да су људи су били изузетно пријатни и желели су да им помогну око свега. 

"Значило ми је што сам учествовао на овом такмичењу, организација је била на врхунском нивоу, били смо у друштву олимпијских шампиоан из Лондона Јуриј Постригај и Александар Дјаченко, причао сам са њима и то је златно искуство за мене", истакао је Вигњевић.

Крамер: Лепо искуство, волео бих да се вратим и следеће године

Огњен Крамер рекао је да носи веома лепе утиске из Русије и да му значи што је стекао нова искусва и пријатељства.  

"Људи су били јако љубазни, лепо су нас угостили. Упознао сам пуно светских и олимпјских шампиона, била ми је част што сам се тркао са њима. Осим лепог искуства, значи ми и то што сам освојио две медаље. Драго ми је што сам позван на овакво такмичење, волео бих да се понови исто следеће године", поручио је Крамер за РТС.

Шахисткиње Србије су одиграле нерешено 2:2 против репрезентације Турске и сада се налазе на 16. месту са девет бодова.

Србија у женској конкуренцији наступа у саставу Теодора Ињац, Алина Бивол, Елиф Мехмед, Јована Срдановић и Софија Погорелских.

У уторак је на програму дан одмора, а преостало је да се одигра још пет кола.

Кулухова у категорији до 60 килограма победила Словакињу Мирославу Јединакову и за пласман у полуфинале бориће се против Украјинке Татјане Довхал.

Српски боксер Алмир Мемић је у осмини финала у категорији до 75 килограма поражен на поене од Руса Исмаила Муцолгова.

Најбољи резултат српског тима остварио је Оливер Бездан, који је последњег такмичарског дана заузео четврто место у К1 5.000 м за такмичаре до 15 година. Бездан је стазу прешао за 22:28,357, а од бронзане медаље делило га је нешто више од шест секунди.

Дан раније, Бездан је наступио и у Б финалу К1 500 м, где је заузео осмо место, док је у К1 1.000 м завршио као 16. у генералном пласману.

Данијел Кантор остварио је други најбољи резултат Србије, заузевши пето место у А финалу К1 500 м за такмичаре до 15 година. Кантор је у финалу остварио време 1:47,150, након што је кроз полуфинале прошао као другопласирани.

Учествовао је и у К2 500 м, где је заједно са Себастијаном Штаубом стигао до А финала, где је српска посада заузела девето место.

Прошлогодишњи освајач златне медаље Себастијан Штауб заузео је осмо место у А финалу К1 500 м за такмичаре до 16 година, резултатом 1:47,974. 

У А финалу К2 1.000 м за такмичаре до 17 година наступили су Душан Филиповић и Андрија Сибинкић. Српски двојац је претходно победио у полуфиналу резултатом 3:29,793, а у финалу је заузео осмо место са временом 3:32,605.

Још два А финала Србија је имала у К2 500 м. Лука Колар и Немања Влатковић заузели су девето место у конкуренцији такмичара до 17 година, док су Ања Локнар и Андреа Вукашиновић биле девете у конкуренцији такмичарки до 17 година.

Тиме је Србија имала три посаде у А финалима К2 500 м, а све три завршиле су такмичење на деветом месту.

Три дисциплине и три изазова за Драгосављевића

Милан Драгосављевић имао је наступ у три дисциплине. У К1 1.000 м за такмичаре до 16 година пласирао се у Б финале, у којем је заузео четврто место, односно 14. место у генералном пласману.

У К2 1000 м за узраст 15–16 година наступио је са Марком Лакатушем. Њих двојица заузели су седмо место у полуфиналу и завршили такмичење у тој дисциплини.

Драгосављевић је био и члан мушког четверца на 500 метара, заједно са Марком Лакатушем, Стефаном Радићем и Аљошом Стевановићем. Посада је у квалификацијама била седма са временом 1:33,907, али је као једна од три најбоље седмопласиране посаде изборила полуфинале, где су на седмој позицији завршили наступ.

Десет посада у Б финалима – Клаудији треће, пето и девето место

У Б финалима Србија је имала укупно 10 наступа. Поред Драгосављевића, у Б финалима на 1.000 метара наступили су Андрија Сибинкић, који је завршио као 17. у генералном пласману, Оливер Бездан, који је био 16, и Марија Куртовић, која је заузела 15. место.

У К2 500 м Лука Цвијановић и Аљоша Стевановић били су трећи у Б финалу и 12. у генералном пласману, док су исти пласман оствариле Лара Холо и Клаудија Кереши.

У К1 500 м Лука Стојановић заузео је шесто место у Б финалу, Оливер Бездан осмо, а Клаудија Кереши пето место.

Женски четверац Лара Холо, Клаудија Кереши, Ања Локнар и Марија Куртовић био је девети у Б финалу К4 500 м, што им је донело 18. место у генералном пласману.

Седам наступа у Ц финалима

У Ц финалима Србија је имала седам наступа. Душан Филиповић заузео је 20. место у К1 1.000 м, Максим Рудовић био је 23, Марко Лакатуш 25, а Уна Бошњачић 22. у својим категоријама.

У К1 500 м Лука Цвијановић победио је у Ц финалу за такмичаре до 17 година, Уна Бошњачић била је четврта у Ц финалу за такмичарке до 16 година, док је Лара Холо победила у Ц финалу за петнаестогодишњакиње резултатом 2:04,738.

Запажени резултати четвераца

Посебно је значајан податак да су сва четири српска четверца на 500 метара изборила полуфинале. У мушкој конкуренцији, поред Драгосављевића, Лакатуша, Радића и Стевановића, у полуфинале су прошли и Лука Цвијановић, Лука Колар, Алекса Пушица и Немања Влатковић.

Други мушки четверац заузео је седмо, а први осмо место у полуфиналу и завршио такмичење.

Код девојака су полуфинале избориле посаде Лара Холо, Клаудија Кереши, Ања Локнар и Марија Куртовић, као и Уна Бошњачић, Анастасија Губица, Хелена Ивковић и Лејла Ласло. Прва посада стигла је до Б финала, где је заузела девето место.

Српски тим је током такмичења имао и неколико пласмана који су остали на нивоу квалификација или полуфинала. Хелена Ивковић завршила је наступ у К1 1.000 м после полуфинала, док је Анастасија Губица такмичење у истој дисциплини завршила у квалификацијама.

Јелена Николић и Ана Звекић завршиле су наступ у К2 500 м у полуфиналу. Андреа Вукашиновић због повишене температуре није наступила у полуфиналу К1 500 м, као ни у квалификацијама четвераца, где ју је заменила Марија Куртовић.

У женској конкуренцији Милица Перовић и Евелин Ујхељи су освојиле златне медаље, док су Маша Перовић и Јана Петровић биле пете што им је у екипном пласману донело треће место.

Код рвача грчко-римским стилом Виктор Немеш, Лука Катић и Милош Перовић окитили су се бронзаним одличјима.

"Било је онако, осредње", рекла је насмејана Ју после доделе медаља.

Она је прошле године ушла у историју светских првенстава у пливању као најмлађа освајачица медаље. Тада је са само 12 година освојила бронзу у штафети.

Сада је 200 метара делфин стилом препливала за два минута, пет секунди и осам стотинки. Занимљиво, такво време би на последњим Олимпијским играма у Паризу било довољно за бронзану медаљу, што довољно говори о потенцијалу који Зиди Ју поседује.

Пливачка такмичења једна су од дисциплина које се одржавају у Токију, једном од три града домаћина Азијских игара. Остала такмичења одржавају се у Нагоји и префектури Аичи.

Очекује се да Кина буде најуспешнија нација у базену, пошто су њихови пливачи већ првог дана освојили шест од седам доступних златних медаља.

Азијске игре угрожене због лоше организације

Азијске игре званично је у суботу отворио јапански цар Нарухито. У наредне две недеље више од 11.000 спортиста такмичиће се у више од 40 спортова, а такмичење ће бити завршено 4. октобра.

На Играма су уједно доступне и квоте за Олимпијске игре 2028. године, али су припреме за такмичење биле обележене бројним проблемима.

Организатори суочили су се са великим изазовом приликом смештаја више од 11.000 спортиста и 6.000 чланова стручних и пратећих тимова. Како би смањили трошкове, одлучено је да не буде изграђено традиционално Олимпијско село, па су учесници распоређени у привремене објекте налик контејнерима, хотеле и на крузер "Коста Серена".

Председница Међународног олимпијског комитета Кирсти Ковентри у недељу је обишла привремени смештај и назвала га "прелепим", али је признала да су просторије"нешто тесније" у поређењу са смештајем на Зимским олимпијским играма у Милану и Кортини д'Ампецо ове године.

Јапански организатори сада желе да спортска дешавања потисну у други план проблеме који су пратили припреме, укључујући примедбе на смештај и недостатак соба.

Додатне потешкоће донело је и невреме. Тајфун који је у недељу захватио Токио донео је обилну кишу, док се најјачи удари очекују у понедељак, када су прогнозирани снажни ветрови и велике падавине.

Реч је о Летњим азијским играма, крупној спортској фешти на којој по правилу учествује више атлета него на олимпијским играма, а које су синоћ званично отпочеле у јапанском граду Нагоји.

На овогодишњим играма, двадесетим по реду, учествују представници 45 земаља и региона - њих више од 17.000. Они ће се надметати у чак 43 спорта и 469 дисциплине на 53 различита борилишта.

Поређења ради, на прошлој Летњој олимпијади у Паризу учешће је узело нешто више од десет и по хиљада спортиста.

Муке у Нагоји

У Нагоји озбиљни проблеми су почели још пре отварања игара, јер је због недостатка новца организатор одустао од изградње спортског села, те, уместо тога, за боравак великог броја такмичара припремио алтернативни смештај, као што су бројни хотели, велики путнички брод (крузер) и преуређени контејнери (реч је о врсти контејнера какви се у Јапану обично користе за смештај настрадалих од елементарних непогода).

Јапански медији протеклих дана су извештавали о притужбама страних спортиста, који су због административних пропуста и недостатка средстава за превоз били присиљени да по доласку на аеродром у Јапану чекају и по шест сати да буду пребачени до свог смештаја, или били присиљени да колективно спавају у ходницима брода јер је расподела соба потрајала пуних 12 часова.

Куриозитет је да је, по писању стране и локалне штампе, кинеска репрезентација због лоше организације превоза затражила од својих сународника настањених у Нагоји да помогну у пребацивању такмичара од смештаја до борилишта.

Велика увреда за суседа

У политичком смислу, међутим, вероватно највећи скандал десио се у петак, дан пред званично отварање игара, када је пред почетак меча у хокеју на трави између Јужне Кореје и Бангладеша организатор, уместо јужнокорејске, пустио химну Северне Кореје.

С обзиром да је комунистичка држава под управом породице Ким заклети непријатељ Јужне Кореје, а имена две земље се на јапанском пишу потпуно другачије те их је немогуће помешати, многи у Јужној Кореји, али, приватно, и многи у Јапану, ту грешку су протумачили као намерну провокацију.

Ово нарочито стога што у Земљи излазећег сунца има окорелих националиста који презиру Јужну Кореју због територијалног спора између две државе и учесталих оптужби које долазе из те земље у вези јапанских злочина почињених у прошлости.

Наиме, на нивоу обичних грађана постоји велико обострано интересовање, које се може видети у изузетном обиму културне и туристичке размене, односно, у занимању и афинитету за моду, филм и музику оне друге државе.

Међутим, политички односи између Јапана и Републике Кореје последњих година углавном су прилично затегнути, не само због територијалног спора око острва Токдо (у Јапану познатом као Такешима), већ и због несугласица око тумачења историјских догађаја из времена јапанске окупације Корејског полуострва.

Ту је пре свега реч о проблемима ропске експлоатације корејских радника у јапанским рудницима и фабрикама током Другог светског рата и масовног регрутовања (преваром и присилом) корејских жена за јапанске војне борделе, због којих су групе корејских грађана пре десетак година почеле да протестују и траже новчану одштету од јапанских компанија и државе.

Куриозитет је, међутим, да иако је данас тек званично други дан игара, јужнокорејска репрезентација већ има дужу листу притужби на организацију, на којој су између осталог, и пропуст на рукометној утакмици када јужнокорејска химна уопште није била пуштена, отказивање тренинга кошаркашке екипе на дан меча против домаћина Јапана јер аутобус који је требало да је пребаци до хале није дошао и велико кашњење националног фудбалског тима на тренинг због (сличног) проблема с превозом.

Осећању јужнокорејских учесника да је реч о намерним провокацијама допринело је и то што је на догађају 15. септембра којим је обележено упловљавање крузера на којем ће током игара бити смештено 4.000 спортиста и функционера направљен историјски приказ у којем се појављује лик феудалног господара Тојотомија Хидејошија, једног од ујединитеља Јапана у Средњем веку који је пореклом из онога што је данас Нагоја, али који је као владар Земље излазећег сунца крајем 16. века у два наврата наредио инвазију Корејског полуострва и од својих војсковођа захтевао да га у потпуности очисте од Кореанаца.

Такође, у Јужној Кореји су постали вирални и видео снимци појединачних спортиста који илуструју низак квалитет смештаја у Нагоји - огољене цеви и цурење воде или мале кревете неадекватне за одмор високих спортиста попут кошаркаша и одбојкаша.

Чуђење домаће и светске јавности

Мада Јапан већ недељама готово свакодневно, у мањој или већој мери, засипају кише што отежава саобраћај, домаћу и, нарочито, страну јавност чуде бројни и озбиљни пропусти у организацији, јер је далекоисточна царевина само у овом веку већ организовала мноштво крупних спортских догађаја, као што су светска првенства у фудбалу, кошарци, одбојци, гимнастици и атлетици или Олимпијада и параолимпијада у Токију. То богато искуство, чини се, нажалост, није преточено у организацију Азијских игара у Нагоји.

За сада је сигурно да је проблем са неадекватним смештајем спортиста изазвало то што власти града Нагоје и префектуре Аићи у којој се он налази, изгледа, нису нашле начина да заједнички покрију трошкове припрема за одржавање игара који су се испоставили више него три пута већим него што је било предвиђено када је пре десет година истакнута кандидатура. Узроци за тај скоковити раст трошкова су пре свега висока инфлација, односно, поскупљење материјала и радне снаге, те велики пад домаће валуте јена.

Ту је и чињеница да се од организатора тражило да, уместо првобитно планираних 15.000, обезбеди услове за такмичење више од 17.000 спортиста.

Међутим, сигурно је да ће се у наредним данима и месецима више сазнати о околностима које су довеле и до мноштва других пропуста који нису директно везани за новац, попут низа административних грешака у регистрацији такмичара, расподели смештаја, превозних средстава или у пуштању химни.

Азијске игре одржавају се једном у четири године, а претходни турнир организовао је кинески град Ханџоу 2022. године.

Текуће игре у Нагоји завршавају се 4. октобра.

После прва два става у финалу – по десет хитаца клечећим и лежећим ставом – Ивановић је делио четврто и пето место са Словаком Патриком Јанијем.

Српски репрезентативац је у стојећем ставу напредовао ка врху, па је четири хица пре краја делио прво место са Мађаром Иштваном Пенијем.

Домаћи такмичар био је прецизнији у завршници и освојио злато са 357,4 круга, само 0,9 више од Ивановића, који је такмичење завршио са 356,5 кругова. Бронзана медаља припала је Јанију са 345,7, док је Ковачевић био седми са 303,7 кругова.

У женској конкуренцији Александра Стојадиновић заузела је 12. место у квалификацијама тростава са 582 круга. Од пласмана у финале делио ју је један круг.

Српски стрелци освојили су три медаље на овогодишњем МАСПЕД купу. Стојадиновићева је претходно освојила сребро ваздушном пушком, док је Ковачевић у истој дисциплини стигао до бронзаног одличја.

"Даме су победиле максималним резултатом 4:0, а момци су славили 3,5:0,5. Дакле, још увек је фаза загревања, али воле бих да нагласим да је Бојан Максимовић, наш млади велемајстор, дебитовао победом и то је веома важно. Спремни су, здрави и орни за шаховске борбе. Момци у наредној рунди играју са Таџикистаном, а девојке против Шкотске", истакао је Андрија Јоргић за РТС.

Српски шахисти су претходних година остваривали изузетне успехе, а председник Савеза сматра да тај континуитет даје основ за оптимизам.

"Ми смо, уназад три године, захваљујући раду и успесима увек кандидати. У прилог томе јесте и златна медаља са Екипног европског првенства у Будви 2023. године. Прошле године смо освојили бронзу која сија као злато. Надам се да ћемо тај континуитет успеха наставити и у Самарканду", оптимистичан је Јоргић.

Ипак, у Савезу не желе да додатним притиском оптерете играче.

"Наш циљ је да уђемо међу 10. Кад уђете међу 10, од деветог до трећег места је фото-финиш. Сваки зарез се пише. Надам се да ће ове године то бити на нашој страни. Они само нека играју, нека се фокусирају на партије, а онда ће и резултати доћи", истакао је Јоргић.

Конкуренција је изузетно јака, што показује и чињеница да на Олимпијади учествују 208 мушких и 192 женске репрезентације.

"Женска репрезентација остварила је јуче апсолутни успех, све четири табле су однеле победу против Мадагаскара, а већ данас играју са Шкотском. Имамо и појачање, Алина Бивол је прешла на нашу листу", рекла је Елена Стојановић. 

Председник Савеза се осврнуо на период кад је шаховска мапа изгледала другачије. 

"Некада је то био СССР, ми смо били одмах друга сила иза њих, а данас имате шест, седам врхунских  репрезентација – Јерменија, Узбекистан, Казахстан, Украјина и још неколико нижег нивоа, али су све у светском врху. Није уопште лако доћи до успеха, а данас је можда и теже освојити медаљу", нагласио је Јоргић.

Додао је да Србија држи лидерску позицију. 

"Кад је реч о нашем окружењу бивше Југославије, убедљиво смо најбољи. Добро и лепо радимо, имамо пуно деце – будућност српског шаха. Хрватска је у горњем делу табеле, остали морају боље да раде, а ако се повежу са нама, можда ћемо напредовати сви заједно", поручио је Јоргић. 

Осим резултата репрезентација, у разговору је посебна пажња посвећена будућности српског шаха. 

"Млади играју доста шах и то није игра само старијих. Кроз школска и републичка такмичења прође 30 хиљаде деце. Надамо се да ћемо кроз Шаховску академију, коју смо недавно покренули, едуковати 18 најбољих шахиста у Србији и да ће имати идеалне услове да тренирају. На тај начин стварамо базу да у будућности постану шампиони и велемајстори", истакла је Стојановић.

Српски репрезентативци настављају такмичење у Самарканду, са циљем да резултати из првог кола буду почетак још једног успешног наступа на Шаховској олимпијади.