Договорени су даљи кораци у циљу регионалне сарадње два национална олимпијска комитета као и да наредни састанак буде одржан у седишту Олимпијског комитета Србије у Београду.

Делегација Олимпијског комитета Србије посетила је Олимпијски музеј, поставку јединственог споја спорта и уметности чији је оснивач Олимпијски комитет Босне и Херцеговине а све у жељи да трајно чува успомену на организацију и реализацију незаборавне спортске манифестације, XИВ ЗОИ одржане 1984. године у Сарајеву.овати Војводини у последњем колу.

Тодоров је у разговору посебно апострофирао значај промоције спорта као и правих вредности који он има за најмлађе и омладину у њиховом расту и развоју. Кад је у питању врхунски спорт посебно је истакнут значај дисциплине, посвећености и преданог рада као темеља изванредних спортских резултата.

Tодоров је пожелео Томашевићу и Бојовићу много успеха у предстојећем циклусу и путу ка Играма у Лос Анђелесу 2028.

Томашевића и Бојовића током боравка у Сарајеву очекују састанци са водећим људима Олимпијског комитета Босне и Херцеговине.

"Предводити највећи спортски колектив у овом делу Европе није само позиција, то је привилегија, али и дуг према српском спорту и свима који Звезду доживљавају као нешто више од клуба. Иза нас су четири године испуњене резултатима на које можемо да будемо поносни. Освајали смо трофеје, бележили успехе на домаћој и међународној сцени, подизали стандарде и доказали да Звезда има снагу да траје и да побеђује", рекао је Терзић на почетку говора. 

Додао је и да за Црвену звезду успех никад није довољан ако није највећи. 

"Наша обавеза није да будемо међу најбољима, већ да будемо најбољи. Посебну тежину и одговорност носи чињеница да Спортско друштво Црвена звезда није само симбол спортских успеха, већ и расадник врхунских људи, који достојно представљају своју земљу на највећим европским и светским такмичењима. Кад Звездини спортисти изађу на међународну сцену, они не носе само грб клуба, већ и боје Србије, вредности нашег спорта и углед који смо градили деценијама", рекао је Терзић. 

Подвукао је да обавеза свих у руководству клуба да спортистима обезбеде најбоље услове и подршку која ће им омогућити да наставе да померају границе и да буду понос и Звезде и Србије.

"Зато смо у протеклом периоду настојали да не гледамо само данашњи резултат, већ и оно што долази. Посебну пажњу морамо и даље посветити образовању и усавршавању наших тренера, јер управо од њиховог знања, посвећености и савременог приступа зависи како ће се развијати наши млади спортисти. Звезда је увек била расадник талената, али тај статус морамо непрестано да унапређујемо. Рад са младима није само спортски задатак - то је стратешка обавеза", навео је Терзић.

Додао је Терзић затим и да Црвена звезда мора да буде и друштвено одговорна.

"Наша улога не почиње и не завршава се на терену. У раду са најмлађима, тренери имају посебну обавезу да, поред спортског развоја, обликују и њихове људске вредности да их усмеравају, уче дисциплини, поштовању, патриотизму и здравим навикама. У временима када друштвене мреже и мобилни телефони често носе и негативне утицаје, наша је дужност да деци понудимо праве узоре, да их одвратимо од лоших образаца и помогнемо им да израсту у одговорне и здраве личности, достојне имена које носи Црвена звезда", додао је Терзић и посебно се захвалио недавно преминулом Александру Боричићу и Владимиру Цветковићу.

"Њихова дела, посвећеност и љубав према Звезди остају трајни путоказ свима нама - пут који ћемо наставити да следимо, достојни имена и вредности које су оставили у наслеђе", истакао је Терзић.

"Фудбалски клуб је ослонац свима у спортском друштву"

Подсетио је окупљене да је на почетку мандата јасно рекао да ће фудбалски клуб бити ослонац свим клубовима у оквиру нашег друштва.

"Данас могу са поносом да кажем да смо то обећање испунили. У протекле четири године, више од 2.5 милиона евра усмерено је ка клубовима и самом спортском друштву, као директна подршка њиховом раду, развоју и стабилности. И у наредном периоду трудићемо се да помажемо, јер Звезда мора да буде јединствен систем у коме свако има своје место и подршку", рекао је Терзић.

"Свесни смо да је ФК Црвена звезда локомотива нашег спортског друштва и носилац снаге, препознатљивости и стабилности целог система. Управо зато, у наредном периоду посебно ћемо радити на јачању синергије између фудбалског клуба, спортског друштва и свих осталих клубова у оквиру друштва, јер само кроз јединствен наступ, размену ресурса и заједничку визију можемо да подигнемо укупан ниво и обезбедимо да сваки сегмент Црвене звезде расте и напредује у складу са величином имена које носимо", навео је Терзић.

На крају је Терзић предложио нови састав Управног одбора.

То су потпредседници Дијана Вукомановић, Жељко Дрчелић, Владан Микетић и Дејан Стаматовић, и чланови Светозар Мијаиловић, Марко Петровић, Душан Милосављевић, Иван Бошњак, Драган Килибарда, Милан Вујко, Ненад Перуничић, Драшко Марковић, Владан Ковачевић, Горан Ђаковић, Марко Јевтовић, Анђелка Вукмировић Радуловић, Светлана Петронијевић,  Драган Поповић, Иванка Ковачевић, Бојан Димић, Милан Баштинац и Дарко Милуновић. 

Пуковник у пензији Ненад Кузмановић и оснивач Падобранског клуба ветерана 63. падобранске бригаде "Архистратиг" рекао је да је овогодишња манифестација окупила активне припаднике и ветеране Војске Србије, домаће спортске падобранце, али и госте из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Северне Македоније, Бугарске, Италије, Мађарске, Аустрије и Немачке.

"На традиционалној манифестацији ове године имамо 126 пријављених учесника, од којих поједини ветерани 63. падобранске бригаде живе за овај догађај и једва чекају да учествују на њему. Ова манифестација је наша традиција, повезивање и сарадња са земљама из региона, Европе и света. Надам се да ће и убудуће да се одржи захваљујући пре свега нашем Министарству одбране, Министарству унутрашњих послова, Ваздухопловном савезу Србије, командама РВ и ПВО и 63. падобранске бригаде, Специјалној антитерористичкој јединици и медијима", истакао је пуковник Кузмановић.

"Балкански скок пријатељства 2026" окупио падобранце региона

Традиционална манифестација "Балкански скок пријатељства 2026", која је и ове године окупила падобранце из више земаља региона, отворена је данас на спортском аеродрому "Лисичји јарак".

Први дан манифестације протекао је у такмичењу падобранаца у скоку на циљ са 1000 метара. Наредних дана, осим такмичарских, тренажних и демо скокова, биће реализовани и падобрански скокови из авиона АН-26 Војске Србије на батајничком војном аеродрому "Пуковник-пилот Миленко Павловић", уз подршку 204. ваздухопловне бригаде Ратног ваздухопловства и ПВО.

Пуковник у пензији Ненад Кузмановић и оснивач Падобранског клуба ветерана 63. падобранске бригаде "Архистратиг" рекао је да је овогодишња манифестација окупила активне припаднике и ветеране Војске Србије, домаће спортске падобранце, али и госте из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Северне Македоније, Бугарске, Италије, Мађарске, Аустрије и Немачке.

"На традиционалној манифестацији ове године имамо 126 пријављених учесника, од којих поједини ветерани 63. падобранске бригаде живе за овај догађај и једва чекају да учествују на њему. Ова манифестација је наша традиција, повезивање и сарадња са земљама из региона, Европе и света. Надам се да ће и убудуће да се одржи захваљујући пре свега нашем Министарству одбране, Министарству унутрашњих послова, Ваздухопловном савезу Србије, командама РВ и ПВО и 63. падобранске бригаде, Специјалној антитерористичкој јединици и медијима", истакао је пуковник Кузмановић.

Током састанка анализирана је тренутна ситуација у области спорта, са посебним освртом на јачање улоге Савеза за школски спорт, као и промоција здравих стилова живота у школама, уз иницијативу укључивања предшколских група у спортске активности.

Дејан Томашевић, председник Олимпијског комитета Србије, истакао је изузетну важност враћања физичког васпитања у оквире који одговарају значају бриге о здрављу деце и здрављу нације у целини.

"Школски спорт је платформа кроз коју ћемо сасвим сигурно доћи и до кандидата за Олимпијске игре и олимпијских шампиона", рекао је председник ОКС-а.

Министар Зоран Гајић подсетио је и нагласио да је по установљењу нове Владе, када је реч о спорту, први пут премијера Србије др Ђуре Мацута, био је да се школски спорт дигне на највиши могући ниво, као и да је посебно важно да Србија има свог представника, Жељка Танасковића и то као првог човека у Светској федерацији за школски спорт.

На иницијалном састанку који је одржан 27. јануара 2026. коме је председавао премијер Владе Србије др Ђуро Мацут, договорено да се овом пројекту пружи и снажна медијска подршка.

Сходо томе, Мања Грчић генерална директорка РТС-а и Небојша Жугић директор компанија "Арена ченелс груп", овом приликом истакли су да ће се њихове куће у потпуности прикључити реализацији програма развоја школског спорта.

На састанку је разматрана и иницијатива да се у спортске активности укључе и предшколске групе, с обзиром на важност развоја здраве моторике и кретања деце од најранијег узраста.

На састанку је јасно договорен рок, а то је да се већ од септембра 2026. стартује са новим програмима у школама. Циљ је да се у месецу када ђаци поново окрећу са својим образовним обавезама, школе поново постану центри здравог живота, а све како би се младим генерацијама обезбедили здрав развој и квалитетно одрастање.

Састанку су присуствовали и Бранко Јовичић, саветник председника Владе Републике Србије за спорт, Горан Маринковић, генерални секретар Спортског савеза Србије, Саша Барбуловић, уредник програма РТС-а, Ана Тодорић из компаније "Арена ченелс груп" и Урош Савић, саветник у Школском спорту Србије.

Председник Шаховског савеза Србије поручио  је да Крагујевац поново добија значајно место на шаховској мапи региона, нагласивши да је у овом граду шах организовано присутан више од једног века.

Отварање турнира почиње оним нека најбољи победи, али овога пута мислим да смо заједно победили у једној шаховској игри, ми, као организација и Град Крагујевац који се дефинитивно враћа на стазе старе славе.

"Ово није само спортски догађај, већ и потврда да се шах враћа тамо где му је место, а број и квалитет учесника говоре сами за себе- ово је турнир високог ранга", рекао је Јоргић, и додао да Савез наставља са активностима широм Србије и да шах остаје "мост који повезује људе“.

Предраг Стевовић нагласио је да партнерство Града Крагујевца и Шаховског савеза Србије представља важан корак у ревитализацији шаховског живота у граду, који има богату спортску традицију.

"У претходном периоду одржано је неколико важних шаховских турнира, али ово је најважнији догађај у историји града који Крагујевцу враћа стару славу. Трофеј Крагујевца даје посебан печат и поставља га на заслужено место. Одржавање овог турнира додатно ће убрзати поновни развој шаха у нашем граду и привући младе што ће појачати регрутну базу шаховске заједнице, а то и јесте била идеја. Захвалио бих се  Шаховском савезу Србије на иницијативи и организацији спортског спектакла чије је покровитељство град с поносом прихватио", рекао је Стевовић.

Владимир Шакотић, председник Шаховског савеза Београда говорио је о историјату крагујевачког шаха и  подсетио на генерације које су обележиле овај спорт у граду, од браће Милићевић и велемајстора Драгана Барлова, до савремених имена и клубова који су освајали значајне трофеје.

Посебно је  истакао успехе Шаховског клуба "Раднички“, као и да је Крагујевац крајем 20. и почетком 21. века био међу три водећа шаховска центра у Србији.Победу на “Трофеју Крагујевца 2026” однео је велемајстор Ратковић Милован са освојених 8 поена. 

Друго  место припало је Павловић Милошу , док је треће место освојио Ђорђевић Вук. Пехар и медаље најбољима уручио је члан УО Шаховског савеза Србије Мирослав Марковић.

Посебно је наглашено да ће два олимпијска комитета и у наредном периоду наставити да подржавају једни друге у питањима од значаја за олимпијски покрет, спортисте и спортске организације, уз спремност да се добра сарадња преточи у конкретне иницијативе.

Посета легендарног казахстанског боксера Генадија Головкина Србији представља један од најзначајнијих догађаја за домаћи бокс у последњих неколико година. Некадашњи вишеструки светски шампион средње категорије и један од најпрепознатљивијих спортиста модерне ере бокса, данас обавља функцију председника Олимпијског комитета Казахстана и Wорлд Боxинг, организације која има све значајнију улогу у међународном олимпијском боксу и организације која је призната од Међународног олимпијског комитета.

Ово је први долазак Головкина у Србију и регион од када је преузео руководећу функцију у Светској боксерској федерацији, што његову посету чини додатно значајном. Током састанка разговарано је о могућностима унапређења сарадње између српских спортских институција и међународних боксерских организација, као и о будућим пројектима који би могли додатно да допринесу развоју бокса у Србији.

Головкин се у аматерској такмичарској каријери окитио златом са Светског првенства 2003. као и вицешампионским звањем са Олимпијских игара у Атини 2004. бранећи боје Казахстана док је у професионалном боксу оставио је дубок траг током каријере која је трајала од 2006. до 2022.

Долазак Головкина у Србију јасна је потврда квалитета српског бокса, али је значајна и за млађе генерације спортиста, које ће имати прилику да се упознају са једним од највећих боксера модерног доба и човеком чије искуство и ауторитет имају велики утицај на будућност олимпијског бокса.

Посета највише делегације светског бокса Србији представља велико признање за наш спорт и потврду угледа који Србија има на међународној спортској сцени. Дејан Томашевић председник ОКС и министар Зоран Гајић, истакли су да ће Олимпијски комитет и Министарство спорта Републике Србије увек имати отворена врата за сваки вид сарадње.

 Челни људи Олимпијског комитета Србије и Казахстана закључили су да постоји огроман потенцијал за заједничко деловање које ће у будућности значајно допринети развоју олимпијског покрета у обе државе.

Догађај је почео извођењем химне Србије коју је отпевао дечји хор "Чаролија".

Министар Гајић се први обратио спортистима и гостима и нагласио да су данашњим потписивањем уговора о стипендијама Влада Србије и Министарство спорта наставили политику огромних улагања у младе спортисте.

"Ово је важан дан за српски спорт. Потписивањем стипендија показујемо колико држава Србија стоји уз младе спортисте и помаже им у каријери. За програм стипендија издвојено је 731 милион динара, што је највеће улагање у стипендије у историји. Овакав однос државе према спорту је доказ континуиране политике председника Александра Вучића који је препознао спорт као један од приоритета државе. Дугујемо велику захвалност и Влади Србије која је финансијски подржала наше министарство и омогућила да улажемо у развој младих спортиста", рекао је Гајић.

Боксерка Сара Ћирковић се захвалила Влади Србије и министарству спорта на континуираној помоћи младим спортистима и истакла да је та подршка изузетно значајна.

Параатлетичар Немања Матијашевић је рекао да спортистима много значи што држава Србија и Министарство спорта стоје уз њих и тако им омогућавају боље услове за рад и развој.

Премијер Србије Ђуро Мацут рекао је да му је изузетно задовољство што је присуствовао свечаности.

"Улагање у спорт значи и улагање у будућност Србије. Наши спортисти су наши најбољи амбасадори. Зато је обавеза Владе Србије да им омогући најбоље могуће услове за рад и развој. Наставићемо да улажемо у спорт. Честитам свима који су добили стипендије и желим вам што више успеха", рекао је Мацут.

Свечаности су присуствовали и председник Олимпијског комитета Србије Дејан Томашевић, председник Рукометног савеза Србије Божо Ђурковић, председник Ватерполо савеза Србије Слободан Соро, председник Спортског савеза Србије Дамир Штефанек и други.

Поновио је успех из 2022. и 2025. године. На светским првенствима се домогао сребра и бронзе.

Истовремено, Андреа Бокан је освојила сребро у категорији до 54 килограма. У финалу је изгубила од Туркиње Елиф Акгул 2:1.

"Спортско-културни центар у Обреновцу угостио је елиту светског бокса, међу којима су освајачи европских, светских и олимпијских медаља, као и највећи таленти овог спорта. У мушкој конкуренцији наступа 114 боксера, док ће се за одличја у женској конкуренцији борити 69 боксерки", навео је БСС.

Србија на турниру наступа са 25 репрезентативаца, 12 боксера и 13 боксерки.

Од српских репрезентативаца први ће у ринг ући Омер Аметовић (до 55 кг), освајач трофеја јубиларног 60. "Београдског победника", који ће одмерити снаге са Украјинцем Максимом Зименком. У истој категорији наступиће и сениорски репрезентативац Никола Максимовић против турског боксера Семиха Гумуса.

"Публика у Обреновцу наредних дана имаће прилику да ужива у врхунском боксу, жестоким дуелима и наступима репрезентативаца из Јерменије, Азербејџана, Босне и Херцеговине, Бугарске, Канаде, Кубе, Чешке, Шпаније, Грчке, Мађарске, Италије, Казахстана, Јужне Кореје, Саудијске Арабије, Молдавије, Северне Македоније, Црне Горе, Филипина, Словеније, Румуније, Србије, Турске, Украјине и Велса", наводи се у саопштењу БСС.

За Србију ће у мушкој конкуренцији наступати Љубиша Сталетовић, Артур Нгапетјан, Омер Аметовић, Никола Максимовић, Јован Жикић, Дмитриј Горбенко, Филип Џида, Вахид Абасов, Алмир Мемић, Јован Николић, Растко Симић и Димитрије Андрејевић.

У женској конкуренцији бориће се Сања Митић, Николина Џида, Нина Радовановић, Јелена Зекић, Наталија Шадрина, Анастасија Лукајић, Анастасија Бошковић, Николина Гајић, Леа Благојевић, Милена Матовић, Тијана Милошевић, Сара Мирковић и Наталија Симић.

Како додају из БСС, ова одлука представља још једно велико признање за српски спорт и потврду угледа који Србија ужива у међународним боксерским круговима.

"Истовремено, шампионат ће бити изузетна прилика за промоцију Лознице и Србије на европској и светској спортској сцени. Посебан значај манифестације огледа се и у њеном економском ефекту, имајући у виду да ће репрезентације држава учесница самостално финансирати хотелски смештај својих тимова, што ће допринети већим приходима локалних хотелијера, угоститеља и туристичког сектора", додају из БСС.

Председник БСС Ненад Боровчанин додаје да је ово ново признање за БСС и Србију.

"Додела организације овог великог такмичења још једном потврђује способност Србије да успешно организује највеће међународне спортске догађаје. БСС наставља сад већ традиционално, више од пола деценије, организацију најзначајнијих међународних боксерских такмичења широм наше лепе Србије. Поносно могу да кажем да настављамо наш пут непрестаног померања граница, како у такмичарском, тако и у организационом делу. Идемо даље, пред српским боксом су нови изазови и нове победе", истакао је Боровчанин.

"Опраштамо се од човека чије је име заувек уткано у историју фудбалског клуба Црвена звезда, који није био само директор, него један од симбола њене најславније епохе. Веровао је да Звезда може да стане уз раме највећим клубовима у Европи и у томе је успео", истакао је директор ФК Црвена звезда Звездан Терзић.

Велике победе никада не долазе случајно, иза њих је стајала визија, непоколобљива снага и велика љубав према клубу, нагласио је Терзић.

"Већ 12 година сам на позицији на којој је био Цвеле и можда најбоље разумем колико је снаге и вере потребно, зато је моје поштовање према њему још веће. Изнад свега био је велики звездаш, а на прослави 70. рођендана изговорио је чувену реченицу: 'Има тренутака у животу када стварност надмаши и највеће снове'. Људи попут Цветковића заувек остају као пример како се воли и гради Црвена звезда", истакао је Терзић.

Председник КК Црвена звезда Жељко Дрчелић рекао је да су црвено-бели остали без темеља клуба, који је целу каријеру провео у црвено-белом дресу и трасирао пут до европског трофеја.

"Као директор фудбалског клуба наставио је да брине о нама и увек је био ту да помогне. Говорио је - кад помислиш да си најбољи, знај да може боље. Он није живео за Звезду, него је живео Звезду, а тај чувени говор овде је завршио реченицом: 'Звездо, хвала ти што постојиш'. Био је господин, чак и у временима која нису била господска. Најмање што можемо је да тренинг центар клуба назовемо по њему јер нико није боље спајао прошлост и будућност", истакао је Дрчелић.

У име пријатеља опростио се бивши кошаркаш Црвене звезде Мирко Павловић, у име Цвелетових саиграча Драгиша Вучинић, Зоран Тимић Тима у име навијача и на крају генерални секретар СД Црвена звезда Зоран Аврамовић.

Комеморацији су, уз породицу, сина Растка и ћерку Зорану, присуствовали потпредседник Владе Ивица Дачић, министар спорта Зоран Гајић, председник Олимпијског комитета Дејан Томашевић, градоначелник Београда Александар Шапић, председник Скупштине СД Црвена звезда Стојан Вујко и бројне спортске легенде Драган Џајић, Жарко Зечевић, Владимир Петровић, Душан Савић, Зоран Филиповић, Драгиша Бинић, Слободан Маровић, Зоран Славнић, тренер фудбалера Дејан Станковић, првотимци Александар Катаи, Мирко Иванић и други...

Председник Србије Александар Вучић је на Новом гробљу изразио саучешће породици преминулог чувеног кошаркаша и функционера Владимира Цветковића.

Цветковић ће бити сахрањен данас у 14 сати на Новом гробљу у Београду, по сопственој жељи, у породичној гробници.

Достигнућа Владимира Цветковића

Легендарни Цвеле је за кошаркашку репрезентацију Југославије одиграо 149 утакмица и постигао 1.276 поена. Освојио је четири сребрне медаље на великим такмичењима, на Светском првенству 1963. и 1967. године, Олимпијским играма 1968. и Европском првенству 1969. године.

Посебно ће остати упамћена његова два погођена слободна бацања за победу против селекције СССР 63:62 на Олимпијским играма у Мексику 1968. године, којом је Југославија обезбедила прву кошаркашку медаљу у историји на највећој светској смотри спорта.

Цветковић је био један од синонима за кошаркашки клуб Црвена звезда, за који је одиграо 13 шампионата Југославије и освојио две шампионске титуле и један национални Куп. Након кошаркашке каријере постао је генерални секретар Фудбалског клуба Црвена звезда, а за 18 година као генерални секретар допринео освајању 18 трофеја од 1983. до 2001. године.

Био је један од најзаслужнијих за формирање тима који је постао шампион Европе у Барију и шампион света у Токију. Од 1992. до 1998. године обављао је функцију министра за спорт.

Учествоваће више од 300 боксера из 22 државе.

"Обреновац спремно дочекује најбоље боксере света, а предстојећи спектакл обећава врхунске мечеве, пуну дворану и сјајну атмосферу. Све организационе припреме завршене су на време, док љубитељи племените вештине са нестрпљењем очекују долазак светских и европских шампиона", рекао је Пиперски, а преноси Боксерски савез Србије (БСС).

Он је навео да репрезентација Србије у Обреновац стиже са свеже одрађених припрема у Лозници, где је одржан међународни камп у којем је учествовало још пет селекција.

"Имали смо прилику да спарингујемо са боксерима који долазе из различитих боксерксих школа што је подигло квалитет и мотивацију свих такмичара уочи старта Београдског победника, такмичењем које живи 63 године и којим се поносимо. Овај догађај представља велику промоцију спорта и значајан тренутак за домаћи бокс и спортску сцену Србије. Србија ће наступити у изузетно јаком саставу и даћемо све од себе да потврдимо квалитет и оправдамо очекивања", изјавио је Пиперски.

Боксерски савез Србије је нагласио да је циљ турнира промоција бокса, спортског духа и међународне сарадње, као и додатни развој домаће боксерске сцене.

"Манифестација ће уједно допринети промоцији града домаћина и Србије као организатора великих спортских догађаја, уз очекиван долазак бројних спортских делегација и гостију. Посебну тежину турниру даје његова богата историја. Током претходних деценија на 'Београдском победнику' наступала су нека од највећих имена југословенског и светског бокса, међу којима су Мате Парлов, Звонко Вујин, Тадија Качар и Анте Јосиповић. Под вођством Боксерског савеза Србије и уз подршку локалних институција, овогодишње издање турнира потврђује озбиљан приступ организацији и амбицију да Србија настави да буде домаћин великих међународних спортских манифестација", саопштио је БСС.

Спартак је са 106 бодова заузео друго место, док је београдски Раднички био трећи са 76.

Шампиони Србије у 10 тежинских категорија су: Шаболц Лошонц (55 кг - Пролетер), Себастијан Коломпар (60 кг - Спартак), Андреј Велисављев (63 кг - Пролетер), Кристиан Доби (67 кг - Раднички СО), Себастијан Нађ (72 кг - Спартак), Залан Пек (77 кг - Сента), Антал Вамош (82 кг - Орка), Андрија Михајловић (87 кг - Пролетер), Бранко Ђукић (97 кг - Пролетер), Немања Павловић (130 кг - Војводина).

У женској конкуренцији у шест тежинских категорија на шампионату у Сенти учествовало је 30 рвачица из 12 клубова.

Црвена звезда је била најуспешнија са 95 освојених бодова, Херкулес је био други са 77, док је треће место припало Партизану са 60 освојених бодова.

Златне медаље освојиле су: Сузана Коломпар (50 кг - Херкулес), Исидора Живковић (53 кг - Партизан), Ивана Гајић (57 кг - Витез), Милица Перовић (62 кг - Црвена звезда), Емилија Јаковљевић (68 кг - Крагујевац), Евелин Ујхељи (76 кг - Потисје Кањижа).

За најбољег рвача проглашен је Кристиан Даби из сомборског Радничког, док је титулу најбоље рвачице понела Емилија Јаковљевић.

Најбољи тренер у мушкој конкуренцији је Ђорђе Миолски из Пролетера, док је најбољи тренер жена Далибор Перовић из Црвене звезде. Награда за најбољег судију припала је Марку Пановићу.

Централна тема разговора био је заједнички наступ кроз европски програм Еразмус+. Договорено је удруживање капацитета два Комитета за заједничко аплицирање и реализацију пројеката, са циљем максимизовања ресурса намењених развоју спорта, едукацији и омладинским спортским иницијативама.

Истовремено, посебан акценат стављен је на креирање стратегија и размену најбољих пракси за додатну популаризацију и развој кошарке 3×3.

У смеру будуће сарадње, саговорници су најавили дефинисање конкретних корака који укључују размену стручног кадра и континуирану организацију заједничких припрема спортиста из обе земље.

У оквиру посете, Дејан Томашевић, председник ОКС имао је прилику да посети инфраструктурне капацитете Олимпијског спортског центра, као и да се директно упозна са условима за тренинг, развој и стручно усавршавање са акцентом на најсавременију лабораторију за мерење спортских перформанси.

Два председника су закључила да постоји огроман потенцијал за заједничко деловање које ће у будућности значајно допринети развоју олимпијског покрета у обе државе.

На кампу је учествовало више од 100 боксера из шест држава, док ће на турниру, 63. по реду, у Обреновцу, од 12. до 18. маја, учествовати више од 300 такмичара из 22 земље.

“Овакви кампови омогућавају спаринге са боксерима различитих профила, што је кључно за напредак у модерном боксу. Заједнички рад у "племенитој вештини" доказује да спорт може бити изузетно снажан алат за повезивање људи и народа”,  рекао је Боровчанин.

 "Петар је у клубу две године и могу да кажем да је недавно, на Првенству Београда, освојио бронзану медаљу. То треће место је награда за посвећеност и одлучност коју показује на тренинзима, током којих се ни по чему не разликује од другара", каже Радојковићев тренер Милош Питулић.

На питање зашто је одабрао рвање, Петар у даху одговара:

"Тренирао сам карате, затим отишао на фудбал, потом се вратио на карате... Желео сам да се опробам у џудоу, али је избор пао на рвање и баш сам задовољан. Много тренирамо и екипа је добра. Некад победим, некада изгубим од школског друга Михајла, а без обзира на недостатак са шаком, велики број хватова и бацања могу да изведем. Веома је забавно, осим када мене баце на струњачу. Пад зна и да боли (смех), али све је то део борбе и спорта у којем сам се апсолутно пронашао", прича једанаестогодишњи Петар Радојковић, додајући да му је рвање занимљивије од школе.

"Настава зна да буде досадна, али сам свестан да је важна. Родитељи и тренер Милош не дају да у школи посустанем, често говоре да и ту мора бити успеха као што их има на струњачи", каже Радојковић.

Са друге стране, Дамиан Олђе, слепи дванаестогодишњи рвач зрењанинског Пролетера, како тврди његов тренер Душан Попетру, велика је инспирација свима у клубу.

"Причамо о васпитаном и свестраном дечаку, који се поред рвања бави и музиком. Пошто је потпуно слеп, ја као његов тренер нисам још дозволио да се такмичи, иако на тренингу све ради као и остали, често и боље. Мотивисан је и одговоран, што је важно, не само због спорта већ и живота који ће водити у годинама које долазе. Мислим да има начина да његов боравак у спорту буде дуг и успешан и сигуран сам да ћемо се сви потрудити да пронађемо најбољи пут", каже Попетру и додаје:

"Велико поштовање имам за Петра и Дамиана, али и њихове родитеље, јер се нису предали и одлучили су да се боре. За мене су они истински хероји, јер пре свега имају храброст. Они су заиста светао пример који би сви требало да следе, јер показују да препреке не постоје и не треба да постоје. Такође, изузетно сам поносан и на овај наш спорт који сви много волимо, и људе који са толико пажње и посвећености раде у рвању, јер овим примерима побеђујемо све предрасуде и рушимо беријере којих понекад нисмо свесни. Рвање је најстарији спорт који представља исконску борбу, а Петар и Дамиан су за све нас примери ко су и шта су прави борци".

Дамиан, који је рођен у Француској, напомиње да се у рвању најбоље осећа, али да оно није било први избор.

"У Француској сам тренирао џудо, кратко се бавио пливањем, али рвање је најбољи спорт који сам до сад срео. Захвалан сам очевом пријатељу Драгутин Дукићу, бившем успешном рвачу Радничког, који ме је упознао са Војиславом Трајковићем, првим тренером наше репрезентације. Воја ме је увео у овај спорт и упознао са тренером Душаном. Тренирам више од годину дана и сан ми је да постанем светски шампион".

Дамиан нема само спортске циљеве.

"Занима ме музика. Свирам фрулу и помало клавир, који би волео да усавршим. За време боравка у Француској научио сам језик земље у којој сам рођен, сада учим и енглески. Сагласан сам са Петром да школа уме бити досадна, али има много тога што треба да научимо и може да нам користи" закључио је Дамиан Олђе.

"Са великом тугом сам примио вест о одласку Владимира Цветковића, легенде српског спорта, човека који је својим знањем, посвећеношћу и енергијом оставио јединствен траг у историји црвено-белих. И данас се сећам свих његових савета, памтим сусрете и састанке, бескрајно захвалан за знање које ми је пренео и срећан што сам имао част да га познајем", навео је Вучић у телеграму. 

Вучић је истакао да је Србија само онолико велика, колико су велики људи који су је градили, а да је Владимир Цветковић један од оних који су своју земљу волели и то показивали својим огромним трудом, док су његова преданост и љубав према клубу узидани у његове темеље, заувек га чинећи великим, снажним и достојним поштовања.

"Његова јединствена личност, прожета огромним ентузијазмом, ретком енергијом и дубоким разумевањем кошарке, чинила га је не само врхунским спортским радником, већ и истинским учитељем и узором. Кошарка за њега није била само игра, већ љубав и позив којем је остао веран целог живота, а ту страст преносио је на све око себе. Владимира су, због челичног интегритета и светски признате стручности, поштовали чак и противници, а то је част коју ретко ко доживи током спортске каријере, ма колико богата била", навео је Вучић.

Додао је да ће Цветковићев рад ће остати пример свима који верују у спорт, фер-плеј и част на терену и ван њега.  "Породици, пријатељима и поштоваоцима дела Владимира Цветковића упућујем искрено саучешће. Нека почива у миру", поручио је Вучић.

Иако је упамћен као кошаркашка легенда, каријеру је почео међу стативама као фудбалски голман.

Прелом руке у 14. години усмерио га је ка кошарци, што се испоставило као судбоносна одлука, не само за њега, већ и за југословенски спорт.

Цео играчки век провео је у Црвеној звезди, за коју је наступао пуних 13 сезона, од 1959. до 1972. године. У том периоду предводио је црвено-беле до две титуле првака Југославије, у сезонама 1968/1969 и 1971/1972, као и до трофеја у националном купу 1971. године.

Мирна рука која је срушила Совјетски Савез

Иако је у клупској кошарци оставио дубок траг, Цветковићев статус легенде успостављен је наступима за репрезентацију Југославије. Био је део генерације која је освојила чак четири сребрне медаље на великим такмичењима: на светским првенствима 1963. у Бразилу и 1967. у Уругвају, на Европском првенству 1969. и на Олимпијским играма 1968. у Мексику.

Управо су Игре у Мексику исписале најсветлије странице његове каријере. У полуфиналном дуелу против неприкосновеног Совјетског Савеза, у мечу који је описан као борба Давида и Голијата, Цветковић је био централна фигура.

На седам секунди до краја, при вођству Југославије 61:60, Цветковић је стао на линију за слободна бацања. Према сведочењима, између два бацања пољубио је бурму за срећу. Погодио је оба пута за 63:61. Совјети су успели да смање на 63:62, али времена за преокрет више није било.

Југославија је ушла у своје прво олимпијско финале, а славље се са трибина пренело на улице Сијудад Мексика и трајало је до зоре. У финалу је тим Сједињених Америчких Држава био прејак (65:50).

Легендарни Цвеле је за кошаркашку репрезентацију Југославије одиграо 149 утакмица и постигао 1.276 поена.

Архитекта Звезде која је покорила Европу и свет

Након завршетка играчке каријере, Цветковић је започео другу, подједнако, ако не и импресивнију. Дипломирао је на Економском факултету у Београду и своје знање и визију уградио у темеље највећег успеха у историји Фудбалског клуба Црвена звезда.

Као дугогодишњи генерални секретар клуба, у тандему са Драганом Џајићем, био је један од кључних људи у стварању тима који се 1991. године попео на кров Европе у Барију, а затим и света у Токију.

Током његовог мандата, фудбалски клуб је освојио 18 трофеја, а Цветковићев модерни приступ управљању и организациона способност трансформисали су Звезду у европског гиганта, способног да парира најбогатијим клубовима на континенту.

Државник у спорту и господин за живота

Осим рада у Црвеној звезди, обављао је и функцију директора Спортског центра "Ташмајдан", а од 1992. до 1998. године био је и министар за спорт у Влади Србије.

У свакој улози задржао је ауторитет и господске манире по којима је остао препознатљив у јавности.

За своја достигнућа овенчан је бројним признањима, међу којима су Октобарска награда града Београда, Мајска награда Републике Србије, Орден заслуга за народ са сребрним венцем и Орден рада са златним венцем.

Одласком Владимира Цветковића, српски и регионални спорт изгубио је једну од својих најзначајнијих фигура - човека који је побеђивао и на терену и у фотељи.