Мачковић истиче да су он и његов колега Пименов успели да одрже ритам након жестоког распореда ове сезоне.

"Медитеранске игре су биле последње такмичење. После Светског првенства смо већ били мало издувани, да кажемо. Ипак нам је био главни фокус на Светском првенству. Али је било много лепо искуство и то бити са другим спортистима из Србије и из осталих медитеранских држава. И такмичење је било доста солидно. Нико нам није поклонио злато. Морали смо да се боримо да узмемо то злато. Лепо је било искуство, приближно слично као на Олимпијским играма", почео је Мачковић у Јутарњем програму РТС-а.

Мачковић и Пименов су на недавном Светском првенству остали иза "златног" тандема Холандије за нешто више од две секунде, а тренер Стојић истиче да његовом тиму није било лако да издржи висок ритам после бројних напора.

"Ми јесмо размишљали, знали смо да ће ту бити, у том делу трке, трећих 500 метара, најкритичније са Холанђанима. Они су се спремали за ово такмичење. Они јесу ту направили неки, да кажемо, како ми веслачи кажемо, напад. И ту су мало појачали. Али после 3 недеље од Европског првенства и, да кажемо, два шпица у три недеље у форми, јако је било тешко да се издржи. И ово је било стварно феноменално што су успели да издрже и са својим мишићима, и психолошки, и енергетски, целу сезону, где смо на сваком такмичењу освојили медаљу, што се није десило у историји српског веслања. Стално су били на врхунцу и на сваким тркама су веслали своје најбоље што могу у том тренутку", објаснио је Стојић.

Мачковић је објаснио и због чега су он и Пименов тако добар тандем и како се разумеју током трке без изговорених речи.

"Научили смо на почетку. Од почетка имамо много добар однос са Николајем откада је дошао у Србију.
И онда, он је годину дана, годину и по, веслао скиф. Ја сам имао другог партнера, Милоша. И када нам се указала ова прилика у дублу, да кажемо, колико-толико смо случајно сели у чамац. Али чим смо сели у чамац, ја сам осетио да је то нешто специјално, да Николај има огроман потенцијал. И некако је то кренуло од почетка. Иако, од 2024. у Паризу на Олимпијским играма, можда нам је баш то фалило, да постигнемо неки већи резултат, да се мало више разумемо. Имали смо мало другачији профил тркања. А сад смо успели то да ускладимо. И супер је, стварно уживамо у овом. Ја уживам са њим да веслам, он не може да каже другачије. Сигурно и он ужива да весла са мном", истакао је Мачковић.

О циљевима за наредну сезону, тренер Стојић зна шта треба побољшати.

"Морамо следеће године тих трећих 500 метара да поправимо и да ту пробамо да се задржимо, да останемо испред екипе Холандије. То нам је циљ и имамо изазов за следећу годину, која је веома битна, јер је квалификациона година за Олимпијске игре. Ми не желимо само да се квалификујемо тамо, желимо да идемо као фаворити у Лос Анђелес. Оно што смо и сада били. И кад смо дошли на ово такмичење, први и други смо били Холанђани, и ми смо били рангирани као први и други. И желимо тако да остане и даље", истиче Стојић.

Мачковић такође истиче да су спремни на напоран рад уочи Олимпијских игара 2028. године.

"То нам је главни циљ. Ове године смо, и прошле године смо нешто побеђивали пар пута. Ове године смо мало више пута попели, били смо на средини постоља. И стварно није тако лош осећај. Много је лепше победити него бити други и трећи. Некако смо мало се навикли на тај осећај, тако да пробаћемо опет да поновимо то. Неће нико да нам да ништа, мораћемо много да радимо за то, али смо спремни, корак по корак, дан по дан. Треба, наравно, мало још да напредујемо, али смо спремни за рад", закључио је Мачковић.

"Много ми значи, после 13 година сениорске каријере освојио сам прво светско одлчје. Имам седам европских медаља, а пет у овој дисциплини. Два пута сам као првак Европе одлазио на светска првенства у улози фаворита, али догађали су ми се пехови, тако да ми је та медаља увек измицала за мало. Сад сам знао да ће ми бити тешко, финале на 200 метара била је осма трка на такмичењу, али сам изгурао. Био сам толико сигуран и веровао сам у одличје", истакао је Марко Драгосављевић за РТС.

Драматична завршница трке најбоље се огледа у томе што ни сам Марко до последњих метара није знао на којем ће месту завршити. 

"Тешко је то рећи, нисам имао добар преглед трке. Видео сам периферно конкуренте са леве и десне стране, у тренутку трке кад сам био испред њих помислио сам да сам први и то је то. Међутим, у последњих десет метара видео сам такмичара из Италије, који је имао најбољи старт и извеслао је трку живота, свака му част. Тешко ми је пало, јер сам био убеђен да сам први прошао, али презадовољан сам како сам веслао. Није ме занимало ни време нити било шта друго, једино што ми је било важно је да испуним задатак и донесем кући медаљу, ма које год боје била. Био сам решен до краја", јасан је био Драгосављевић.

Кајак у ДНК породице Драгосављевић

Посебно је занимљиво што породица Драгосављевић има дугу кајакашку традицију. Осим Марка, овим спортом се бави и његов брат Страхиња, док су се раније кајаком бавили и њихови родитељи, као и браћа с очеве стране. Породичну традицију наставља и Милан, син једног од стричева српских репрезентативаца.

"Ми у породици Драгосављевић чекамо 13 година на то одичје. Прошле године мој брат Страхиња је дошао на Светско првенство као првак Европе и у улози фаворита, али се и њему догодио пех. Био је четврти и веома мало му је недостајало за победничко постоље. Тако да смо сада, коначно, испунили то. Увек идемо с вером у Бога, на крају Његова је последња и све ће се догодити с Његовим благословом. Верујем у то и више пута сам током ове сезоне и доказао", поносно је рекао старији од браће Драгосављевић. 

Осим у једноседу, момак из Бачке Паланке такмичио се и у двоседу и четверцу, чиме је био међу јединим такмичарима који су наступили у више дисциплина на планетарном шампионату у Пољској.

"У четверцу смо били четврти и стварно смо извеслали најбољу трку до сада. Кроз последња три такмичења показали смо да вредимо и да сваки пут напредујемо, поправљамо детаље и све смо ближи медаљама. Бронза нам измиче већ трећи пут, на Светском купу у Канади смо били пети, на Европском првенству смо такође били близу, као и сад на Светском. У Познању смо били трећи, у последњих 20 метара Португалци и ми смо ушли у фото-финиш, чак су помислили да смо ми прошли као трећи", поручио је Драгосављевић, а потом додао:

"На Олимпијским играма бићемо у двоседу и четверцу, тренутно се добро котирамо. У овом тренутку смо на максимуму кад је реч о броју репрезентативаца који могу да се такмиче на највећој спортској смотри. Ипак, на пола пута смо, следеће године очекује нас пет такмичења. Ако наставимо овим темпом, а верујем да хоћемо, одлазимо у Лос Анђелес", нагласио је Драгосављевић.

"Треба да се покаже срце и на домаћим такмичењима"

Само неколико дана по завршетку Светског првенства и сезоне на међународној сцени, српски репрезентативци се окрећу домаћем такмичењу – Државном првенству на Ади Циганлији.

"Све су репрезентативци, навикли смо на домаћу сцену и међусобно знамо колико ко може да оствари. Ово је битно највише због клубова, веслаћемо у неколико дисциплина и биће занимљиво. Битни су бодови, да се покажемо у најбољем светлу испред својих клубова, као и да извесламо групне посаде са млађим колегама и на тај начин им помогнемо. Осим тога, државно првенство значи и за децу која нас гледају, да такмичење није само оно што је на телевизији, већ да треба да се покаже срце и на нашим, домаћим", напоменуо је Драгосављевић.

За крај гостовања уследило је и једно занимљиво питање – да ли се Марко опробао у све популарнијој вожњи СУП даске.

"Не, немам ништа против тога, али немам жељу и не видим се у томе. Држим се кајака на мирним водама, пробао бих и на дивљим али кад завршим каријеру, имам осећај да бих могао лако да се повредим", изјавио је уз осмех Драгосављевић.

Са укупно 36, наша држава је надмашила свој досадашњи рекорд од 35 медаља, постављен у Пескари 2009. године.

Злата

Кајакаши Страхиња Драгосављевић и Вељко Вјештица донели су Србији прву златну медаљу, у дисциплини К2 на 500 метара. Српски двосед је до победе стигао после 1:28,92.

Истог дана, до најсјајнијег одличја стигао је и Александар Комаров у рвању грчко-римским стилом, у категорији до 97 килограма. У финалу је савладао домаћег такмичара Николоза Кахелашвилија са 3:1.

Марко Јоргић освојио је златну медаљу у џудоу, у категорији до 66 килограма. У финалу је био бољи од Кипранина Петроса Христодолидеса резултатом 1:0.

Зорана Аруновић била је најбоља у стрељаштву, у дисциплини ваздушни пиштољ на 10 метара, те је тако Србији припало још једно златно одличје.

До најсјајније медаље стигли су и Анђелија Стевановић и Алекса Ракоњац у микс конкуренцији ваздушном пушком. Српски тандем је био најуспешнији у финалу, погодивши 505,8 кругова.

Адриана Вилагош освојила је злато у бацању копља. Српска атлетичарка је до победе стигла хицем од 65,93 метра, што је уједно био и рекорд Медитеранских игара.

Мартин Мачковић и Николај Пименов заокружили су златни низ Србије тријумфом у веслању, у дисциплини дубл скул. Српски двојац је у финалу славио временом 06:25,37.

Сребра

Прво сребро Србији донела је Анђела Шевић у теквондоу, у категорији преко 67 килограма. У финалу је поражена од Туркиње Суде Јарен Узунчавдар са 2:0.

У стрељаштву је сребро освојила Анђелија Стевановић у дисциплини ваздушна пушка на 10 метара.

Боксер Марко Пижурица освојио је сребро у категорији до 90 килограма, пошто је у финалу поражен од Шпанца Емануела Рејеса Плеа са 5:0.

И Кристина Кулухова стигла је до сребрне медаље у боксу, у категорији до 60 килограма. У финалу је поражена од Доњете Садику.

У џудоу је Марица Перишић освојила сребро у категорији до 57 килограма.

Њен успех употпунила је Александра Андрић, која је освојила сребрну медаљу у категорији до 70 килограма.

Сребро у џудоу освојио је и Милан Булаја, у категорији до 100 килограма.

У веслању је Јована Арсић освојила сребро у скифу. У финалу је била друга с временом 8:03,87.

На крају, у атлетици је Ивана Шпановић освојила сребрну медаљу у троскоку, резултатом 14,09 метара.

Бронзе 

Прву медаљу Србији у Таранту освојио је Жарко Крајишник, који је стигао до бронзе у теквондоу.

У бадминтону су Михајло Томић и Анђела Витман освојили одличје у микс дублу.

Стефан Таков попео се на победничко постоље у теквондоу, у категорији до 80 килограма.

У рвању грчко-римским стилом Виктор Немеш завршио је такмичење на трећем месту у категорији до 87 килограма.

Српски кајакаши такође су стигли до одличја. Жарко Јаковљевић био је трећи у К1 на 1.000 метара, док је Жофи Хорват исту позицију заузела у дисциплини К1 на 500 метара.

У боксу су до трећег места стигли Сара Ћирковић у категорији до 54 килограма, Артур Аликович Нагапејтан до 55 килограма, Дмитри Горбенко до 65 килограма и Николина Гајић до 70 килограма.

Александра Стојадиновић освојила је одличје у стрељаштву, у дисциплини ваздушна пушка на 10 метара.

У стоном тенису су, у екипној конкуренцији, Изабела Лупулеску и Сабина Шурјан завршиле такмичење на трећем месту, док је у појединачној конкуренцији одличје истог сјаја освојила Изабела Лупулеску.

У џудоу су се на победничко постоље попели Андреа Стојадинов у категорији до 52 килограма, Јована Стјепановић до 78 килограма и Игор Врачар у категорији преко 100 килограма.

Одбојкашице Србије освојиле су одличје после победе над Грчком 3:2 у мечу за треће место.

У стрељачком миксу ваздушним пиштољем Зорана Аруновић и Дамир Микец завршили су такмичење на трећој позицији.

У атлетици је Александра Митровић освојила треће место у троскоку, резултатом 13,69 метара.

Ватерполо репрезентација Србије освојила је бронзану медаљу, пошто је у борби за одличје савладала Шпанију резултатом 12:8 (5:2, 3:3, 2:2, 2:1).

Осмину финала је српски тим прескочио због статуса носиоца, да би у четвртфиналу са 3:2 надиграо Словенију. Уследило је полуфинале и пораз од Египта, каснијег шампиона, резултатом 3:0.

У дуелу за треће место Србија је са убедљивих 3:0 победила Турску.

Другу бронзану медаљу за Србију освојила је Изабела Лупулеску у женској конкуренцији. Она је у борби за треће место надиграла Италијанку Пиколин резултатом 4:2.

Појединачно, ово је прва медаља за Србију као самосталну државу на Медитеранским играма. Пре Лупулеску је последњи српски играч са медаљом у синглу био Слободан Грујић 2005. године. Такође, екипна медаља освојена је након дугих 17 година.

Код мешовитих парова Димитрије Левајац и Изабела Лупулеску доживели су пораз у четвртфиналу након неизвесне завршнице - на разлике у петом сету. Савладали су их Де Нодрест и Луц из Француске.

Своје наступе у синглу Сабина Шурјан и Димитрије Левајац завршили су у четвртфиналу, осносно осмини финала.

Сребро је освојила посада Италије (Марко Прати/Јозеф Ђорђо Марвучић), која је забележила резултат 6:28,57 минута.

Бронза је припала дубл скулу из Грчке (Николаос Холопулос/Константинос Ђанулис), који је остварио време 6:32,92.

Мачковић и Пименов су пре пет дана освојили сребрну медаљу на Светском првенству у Амстердаму, а 1. августа су стигли до златног одличја на Европском првенству у Варезеу.

Претходног дана репрезентативци Србије су освојили три медаље. 

Тим Србије је у досадашњем делу Медитеранских игара освојио 34 медаље (7 златних, 10 сребрних и 17 бронзаних).

Злато је освојила Гркиња Еванђелија Анастасијаду (7:52,30), сребром се окитила наша репрезентативка Јована Арсић (8:03,87), а бронза је припала Нини Костањшек из Словеније (8:07,42). 

Подсетимо, на Светском првенству у Амстердаму Арсићева је заузела шесто место. 

Осим финала у женској конкуренцији, Србија ће се за медаљу борити и у мушкој конкуренцији. У дубл скулу наступиће Мартин Мачковић и Николај Пименов.

Финална трка на програму је сутра од 9.25 часова, а српски тандем ће за ривале имати посаде из Италије, Грчке, Француске, Словеније и Турске.

Србија је у досадашњем делу Медитеранских игара у Италији освојила 30 медаља – пет златних, девет сребрних и 16 бронзаних.

Српски тандем је у квалификацијама убедљиво заузео прво место, пошто је кроз циљ прошао после 06:19,52, обезбедивши пласман у борбу за медаљу.

Друго место заузела је посада из Италије (06:21,36), док су трећепласирани били Грци (06:23,34). 

Финална трка на програму је 2. септембра од 9.35 часова, а за одличја ће се, осим српских такмичара, борити и веслачи Италије, Грчке, Француске, Словеније и Турске.

Још једна прилика за медаљу – Јована Арсић финалисткиња 

Србија ће на Медитеранским играма имати још једну представницу у финалу – Јовану Арсић, у дисциплини скиф.

Наша репезентативка је у квалификацијама, такође, заузела прво место, па ће тако Србија имати две шансе за победничко постоље. 

Арсићева је била најбржа (08:37,22), друго место заузела је Јосипа Јурковић из Хрватске (7:52,54), а трећа Аманда Хил Камачо из Шпаније (7:54,30). 

Српкиња ће веслати сутра од 9.40 у финалу, а противнице ће јој бити репезентативке из Хрватске, Грчке, Словеније, Италије и Алжира. 

Златна медаља је припала турском пару Симал Јилмаз/Исмаил Келеш (476,1 круг), док су сребро освојили њихови сународници Севал Илајда Таран/Бугра Селимзаде (471,9 кругова).

Српски тандем је претходно у квалификацијама погодио 572 круга и као четврти се пласирао у борбу за одличја на Медитеранским играма.

Србију су у овој дисциплини представљали и Јована Тодоровић и Урош Гајић, који су у квалификацијама погодили 563 круга и на крају су заузели 11. позицију.

Тим Србије је у досадашњем делу Медитеранских игара освојио 29 медаља – пет златних, осам сребрних и 16 бронзаних.

На такмичењу које је окупило више од 500 најбољих бораца са пет континената, Мајдов је до подијума стигао након серије исцрпљујућих борби, показујући менталну чврстину и препознатљив шампионски ген.

Он је у првом колу савладао је олимпијског вицешампиона Немца Едуарда Трипела. У другом је победио одличног Казахстанца Аидара Арапова.

У четвртфиналу Рус Јегор Андони нашао је решење за Мајдова па је српски џудиста борбу за медаљу наставио у реперсажу.

У првом дуелу реперсажа Мајдов је бацањем за вазари савладао Бразилца Рафаела Маћеда, иначе шестог на Светској ранг листи, У борби за бронзу, Чех Адам Копецки (девети на ранг листи) није имао шансе против расположеног Мајдова.

“Још једна Гран слем медаља, слава Богу, био је ово предобар дан. Немца Трипела, олимпијског вицешампиона, победио сам у првом колу, чиме сам му вратио за пораз на Олимпијским играма 2021. у Токију", рекао је Мајдов.

"Хвала на подршци мом Џудо клубу Црвена звезда, свим људима у Србији, Републици Српској и Босни и Херцеговини, и целом Балкану, и свим добрим људима. Хвала на подршци, што навијате, и генерално свим Србима широм света. Велики поздрав и видимо се на следећем турниру. Ова медаља је за моје синове Василија и Лазара и моју супругу“, поручио је Немања Мајдов из Лозане.

Бронза освојена на Гран слему у Лозани, за Немању Мајдова је одличан наставак врхунских резултата у 2026. као што је сребро на Гран слему у Тбилисију и вицешампионско звање са Европског првенства у престоници Грузије. Бронза из Лозане свакако носи и вредне бодове за освајање визе за Олимпијске игре у Лос Анђелесу.

Ово је друга медаља за Србију на отвореном СП у Кини, пошто је Надица Божанић у суботу, такође освојила бронзу у категорији од 73 килограма.

Највећи успех у каријери Перишићева је остварила на Олимпијским играма у Паризу 2024. године, где је освојила сребрну медаљу. У финалу је поражена од Мађарице Вивијане Мартон са 2:0 у рундама. Било је то једино сребрно одличје Србије на Играма у Паризу.

Прву велику сениорску медаљу освојила је 2022. године, када је била бронзана на Европском првенству. Исте године постала је светска вицешампионка у Гвадалахари и освојила сребро на Гран-прију у Манчестеру.

Годину дана касније освојила је златну медаљу на Европским играма у Кракову, а потом и прво место на Гран-прију. Резултатима на светској ранг-листи изборила је директан пласман на Олимпијске игре у Паризу.

На Европском првенству у Београду 2024. освојила је бронзу, а исти резултат остварила је и на Европском првенству у Минхену 2026. године

Булаја је у финалу у категорији до 100 килограма изгубио од Омара Ашрафа Гамалелдина из Египта после вазарија.

Стјепановић је у борби за бронзу у категорији до 78 килограма савладала Ариј Агуеб из Туниса након ипона.

Врачар је у мечу за бронзу у категорији преко 100 килограма победио Мохамеда Ел Мехди Лилија из Алжира акцијом за јуко.

Србија тренутно има 26 медаља на Медитаранским играма, од тога четири златне, осам сребрних и 14 бронзаних.

Злато је освојио Италијан Андреа Доменико Ди Либерто (34.15), сребром се окитио Србин (34,72), а бронза је припала Карлосу Аревалу из Шпаније (34,98). 

Момак из Бачке Паланке поново је потврдио да се налази у сјајној форми ове сезоне. До завршнице такмичења стигао је убедљивим наступима, показавши да с правом припада самом врху светског кајака.

Драгосављевић је најпре извеслао сјајну трку и убедљивим првим местом (37,59) у првој квалификационој групи изборио полуфинале.

Потом је наставио у истом ритму, те је доминантном веслањем и поново првим местом (36,86) обезбедио је пласман у финале.

Драгосављевић: Ово је била Божија воља, дајем све за своју децу и породицу

Марко Драгосављевић поделио је прве утиске одмах по завршетку финалне трке у Познању. Истакао је да је задовољан оствареним резултатом, али и да верује да је могао до најсјајнијег одличја.

"Коначно дошла, није злато, али сијаће као злато. Драго ми је што сам се попео на постоље Светског првенства. Остаје жал што нисам освојио злато, стварно верујем да сам бољи од супарника, али тренутно је ово Божија воља и ја је поштујем. За моју децу и породицу – све!", после емотивне поруке коју је упутио, Драгосављевић се прекрстио и пољубио бројаницу. 

Осим тога, средином јуна на Европском првенству у Португалији заузео је високо пето место, док је пре месец и по дана на Светском купу у Монтреалу освојио је два златна одличја – у једноседу на 200 метара и у двосду на 500 заједно са Жарком Јаковљевићем. 

Подсетимо, Марко Драгосављевић говорио је за Портал РТС-а уочи почетка Светског првенства. Том приликом је рекао да ће дати све од себе да се нађе на победничком постољу – што је и урадио.

Три српске посаде у Б финалу

Бранку Лагунџићу мало је недостајало за пласман у А финале дисицплине К1 500 метара. Српски кајакаш је у полуфиналој трци заузео четврто место (1:38,68), свега 33 стотинке иза трећепласираног, па даље такмичење наставља у Б финалу.

Исто се догодило и српском двоседу на 500 метара који чине Жарко Јаковљевић и Марко Драгосављевић. Момци су кроз циљ прошли као четвртопласирани (1:31,88), па их је само девет стотинки делио од пласмана у А финале, те ће сутра веслати у Б финалу. 

Женски двосед на 500 метара Марија Достанић и Дуња Станојев завршио је полуфиналну трку на седмом месту (1:46,43), па ће се девојке борити за што бољи пласман у Б финалу. 

Достанићева је веслала и у Б финалу дисциплине К1 500 метара где је остварила треће најбоље време (1:53,70), чиме је заузела 12. место у генералном пласману, док је своје учешће на овогодишњем планетарном шампионату завршио паракајакаш Страхиња Буквић који је био девети у полуфиналу (48,11) на КЛ3 200 метара. 

Најбржа је била Фиона Мертаг из Ирске (07:24,68), потом српска репрезентативка (07:26,25), а затим Ореља-Максима Катарина Јанзен из Швајцарске (07:29,00). 

Арсићева ће сутра од 13.52 часова веслати у финалној трци, у којој ће покушати да се домогне једног од одличја.

Српкиња је до зашврнице такмичења стигле преко квалификационе и четвртфиналне трке.

Најпре је заузела друго место у другој квалификационој групи (08:14,63) и пласирала се у четвртфинале, да би првим местом у својој групи (07:27,60) обезбедила полуфинале. 

Подсетимо, јуче је српски дубл скул Мартин Мачковић и Николај Пименов други прошао кроз циљ у финалу Светског првенства и окитио се сребрном медаљом. 

Српска представница је доминирала од самог почетка надметања, те је до најсјајнијег одличја стигла без много драме.

До краја Медитеранских игара Аруновић ће имати још једну шансу за медаљу, у миксу са Дамиром Микецом.

Била је ово четврта златна медаља за Србију на Медитеранским играма, уз пет сребрних и 12 бронзаних одличја.

Стојадинов је до бронзе стигла у мечу за треће место, у којем је поентирањем за јуко савладала Францускињу Паолин Цук. Успехом српских џудиста Србија је наставила да увећава свој медаљски биланс на Медитеранским играма.

Српска џудисткиња Марица Перишић освојила је сребрну медаљу у категорији до 57 килограма, а у финалу је поражена од Ане Викторије Пуљиз из Хрватске на "златан бод", поентирањем за јуко.

Србија тренутно има укупно 20 медаља, од чега три златне, пет сребрних и 12 бронзаних.

Прво је Сабина Шурјан после велике борбе победила Еџе Харач резултатом 3:2, да би затим Изабела Лупулеску била убедљива против Сибел Алтинкаје и славила са 3:0.

Српским стонотенисеркама је за освајање медаље био потребан још један тријумф, а до њега су стигле у дублу. Лупулеску и Шурјан су и у овом мечу биле сигурне и славиле са 3:0, чиме су потврдиле победу и донеле Србији бронзану медаљу.

Ово је још један значајан успех за српски стони тенис на међународној сцени.

Златну медаљу освојила је посада Холандије резултатом 6:04,42, док је Србија за победницима заостала 3,16 секунди. Бронза је припала Белгији, која је трку завршила за 6:09,74 минута.

Шпанија је заузела четврто, Велика Британија пето, а Чешка шесто место.

Подсетимо, после најбржег времена у квалификацијама, Мартин Мачковић и Николај Пименов су и у четвртфиналу први прошли кроз циљ и без проблема изборили пласман у полуфинале Светског првенства у Холандији.

Српски репрезентативци су, потом, завршили другу полуфиналну трку на другој позицији, чиме су изборили борбу за победничко постоље. 

Уочи финалне трке, Мачковић и Пименов говорили су за Портал РТС-а. Истакли су задовољство наступима и поручили да ће дати све од себе да се нађу на највишем степенику победничког постоља.

Јована Арсић у полуфиналу

Српска представница Јована Арсић пласирала се у полуфинале дисциплине скиф. Репрезентативка Србије заузела је прво место (07:27,60) у другој четвртфиналној групи.

Иза себе је оставила Американку Лорен О’Конор (07:31,82) на другом и Пејџ Баденхорст из Јужноафричке Републике на трећем месту (07:34,05).

Српкиња ће веслати сутра у другој полуфиналној групи од 15.12 часова за пласман у финале планетарног шампионата у Амстердаму.

Српски четверац који чине Жарко Јаковљевић, Страхиња и Марко Драгосављевић, као и Бранко Лагунџић прошао је кроз циљ после 1:25,76 и заузео је четврту позицију.

Момцима је недостајало веома мало да се домогну светске бронзе и победничког постоља. 

Злато је освојила посада из Немачке (1:23,95), сребро је припало Аустралијанцима (1:24,57), а бронза Португалцима (1:25,53).

Остаје жал што су српски кајакаши остали без одличја, али охрабрује чињеница да је тренутном саставу ово тек девета званична трка, односно треће такмичење у заједничкој постави, а да су на сваком наредном остваривали боље време.

Доказали су да могу равноправно да се носе са најбољим такмичарима на свету и да су по квалитету већ у самом врху.

Приказано издање и континуитет у резултатима уливају оптимизам, те се чини да је само питање времена кад ће се окитити медаљом.

Марија Достанић у Б финалу, Бојана Зделара зауставила температура

Марија Достанић наставиће такмичење у Б финалу дисциплине К1 на 500 метара, где ће покушати да оствари што бољи пласман од 9. до 18. места.

Српска кајакашица је у другој полуфиналној групи заузела четврто место, пошто је трку завршила за 2:07,72 минута, а само три најбоље такмичарке прошле су у А финале.

Најбржа је била Пољакиња Ана Пулавска (2:04,73), друго место припало је Кинескиња Луји Жанг (2:05,94), а треће Мексиканки Беатриз Бринес Фрагози (2:06,24).

У мушкој конкуренцији, Бојан Зделар, нажалост, није имао прилику да се бори у полуфиналу дисциплине К1 на 1.000 метара због повишене температуре.

Момак из Сремске Митровице на нежељен начин завршио је учешће на овогодишњем издању планетарног шампионата у Пољској.

"Академија ће за почетак имати 18 полазника, од 8 до 18 година, који ће у одличним условима тренирати са најбољим националним тренерима и омогућити им врхунски стручни рад и савремене методе тренинга који ће допринети њиховом напретку", објаснио је председник ШСС Јоргић.

Додао је да је ово корак напред у стварању и развоју нових талената. 

"Наш Савез кроз Академију наставља да развија рад са младима, наши шахисти су то и заслужили и овде ће се припремати и за будућа европска и светска такмичења. Надамо се да ће рад Академије створити нове шампионе и будуће велемајсторе", поручио је Јоргић.

Српски веслачи имали су густ распоред, чак три трке у исто толико дана. Према речима Николаја Пименова, било је веома важно правилно распоредити снагу, али истовремено заузети водеће позиције – у чему су и успели. 

"Прилично смо убедљиво победили у квалификационој и четвртфиналној трци. У полуфиналу је све протекло по плану, били смо први од старта и контролисали смо ток трке. За пласман у финале било је довољно завршити међу прва три, што смо и остварили. Сад је сва пажња усмерена на завршницу такмичења, где ћемо се борити за највише одличје. Задовољни смо досадашњим наступима и осећајем на води", истакао је Николај Пименов за Портал РТС-а.

Мартин Мачковић рекао је да нису били разочарали што нису победили у полуфиналу, већ је било битно само да се пласирају у борбу за победничко постоље. 

"Дошли смо са јасним циљем да уђемо у финале и да се боримо за неку од медаља. Испунили смо сваки корак, иако је био мало напоран ритам. Прве две смо прошли без проблема, а у полуфиналу је била јача конкуренција, са највећим фаворитом Холандијом. Добро смо се тркали са њима, у другом делу су нам побегли и на крају нас добили. Данас имамо дан паузе, а сутра идемо да извесламо најбољу трку ове сезоне", нагласио је за Портал РТС-а Мартин Мачковић.