Раднички је први сет добио резултатом 25:21 и повео у борби за трофеј. Крагујевчани су били успешнији и у другом сету, који су освојили са 25:19, чиме су стигли на корак до победе. У трећем сету Раднички је у завршницу ушао са предношћу од 19:17, а потом рутински стигао до победе.

Најефикаснији у победничком тиму био је Младен Бојовић са 16 поена. Код Спартака се истакао Никита Иванков са 19 поена.

Крагујевчани су освајањем 16. издања Суперкупа стигли до другог пехара у овом такмичењу и изједначили се са Новим Пазаром по броју трофеја.

Најтрофејнија је Црвена звезда са шест трофеја, Војводина има пет, док је Партизан једном освојио Суперкуп.

Екипа НБЦ Србија учествовала је у категорији жена 35 и више година.

Предвођене капитеном Сунчицом Филиповић, бронзану медаљу освојиле су Сандра Аврамовић, Мирјана Мрђа, Дијана Цветковић, Моника Валандро, Татјана Бурмазовић, Наташа Борки, Нада Пеулић, Зорана Зинаић и Ана Трифуновић.

Овај резултат доприноси већем препознавању важности ветеранског спорта и подстиче снажнију подршку ветеранским екипама како на домаћим, тако и на међународним такмичењима.

Пласман у четвртфинале су избориле и одбојкашице Уба, које су на свом терену у осмини финала савладале Златибор из Чајетине 3:0, по сетовима 25:10, 25:14, 25:18.

У четвртфинале Купа Србије су се пласирале и одбојкашице Напретка из Крушевца и ТЕНТ-а из Обреновца.

Раније су пласман у четвртфинале Купа Србије избориле и одбојкашице Јединства из Старе Пазове, Црвене звезде, Железничара из Лајковца и Јединства из Ужица. Четвртфиналне утакмице Купа Србије биће одигране 28. октобра и 11. новембра.

Утакмица 16. Суперкупа Србије играће се 17. октобра од 17.30 часова у Дворани "Ђорђе Предин Баџа" у Бечеју.

Црвена звезда је најтрофејнија у Суперкупу са шест пехара, Војводина има пет, Нови Пазар два, а Партизан и Раднички по један.

Актуелне освајачице Купа Србије биле су сигурније у завршницама сетова, док ТЕНТ није успео да пронађе одговор на игру противница.

У првом сету Уб је релативно брзо стекао предност, коју је без већих проблема сачувао до коначних 25:19. Слична слика виђена је и у другом сету, у којем су одбојкашице Уба биле још убедљивије и препустиле ТЕНТ-у свега 17 поена.

ТЕНТ је у трећем сету покушао да продужи меч, али је Уб и у том периоду успео да задржи контролу. Сигурном игром у завршници дошао је до 25:20 и максималне победе после 78 минута игре.

За Уб је ово други трофеј Суперкупа Србије у историји клуба. Први пут су до овог пехара дошле 2020. године.

Грбић је после нове титуле похвалио своје играче и ставио их у први план.

"Ја сам само навијач, јер моји играчи заиста раде ствари које су невероватне. Морам да им упутим велике честитке за оно што су урадили на терену, као и за њихов став, менталитет и професионализам. Заиста сам поносан што сам тренер овог тима", рекао је Грбић за "Полсат спорт".

Селектор Пољске је изјавио да је срећан што у тиму има велики број квалитетних играча.

"Постоји четири, можда и пет играча који спадају у сам светски врх, а нису у нашем тиму. Пољска обилује сјајним одбојкашима. То је резултат огромног рада, чврстог система и Савеза који предано ради. Не бринем за будућност пољске одбојке", навео је Грбић.

Истакао је да му је главни циљ у наредној години освајање златне медаље на Светском првенству, које ће бити одржано у Пољској.

"Мотивација ће бити на сто одсто, посебно код мене, јер још нисам освојио тај турнир. То је мој лични циљ. Мислим да је сан сваког освајање титуле пред домаћом публиком", закључио је Грбић.

Грбић је као селектор Пољске освојио 10 медаља на исто толико такмичења, а од тога пет златних. Пољска је тријумфом на ЕП изборила учешће на ОИ 2028. у Лос Анђелесу.

Пољска је до још једног злата стигла само неколико недеља након што је одбранила титулу у Лиги нација, освојивши то такмичење трећи пут.

Никола Грбић преузео је кормило националног тима Пољске у јануару 2022. године и од тада је са репрезентацијом Пољске постао синоним за освајање медаља.

За четири године на клупи Пољске, Грбић је са том селекцијом освојио већ пет златних медаља. Прво злато стигло је у Лиги нација 2023. године, када је Пољска освојила први трофеј у том такмичењу, а само неколико месеци касније Грбић је екипу довео и до титуле првака Европе.

Пољаци су под Грбићевим вођством били најбољи у Лиги нација и 2025. и 2026, чиме су укупно три пута освајали то такмичење. Са новим европским златом, српски стручњак је стигао до пете најсјајније медаље са Пољском.

Уз пет злата, Грбић је са Пољском освојио и сребрну медаљу на Светском првенству 2022. године, као и бронзу на Светском првенству 2025. и сребро на Олимпијским играма у Паризу 2024. године.

У финалу се од почетка се играло поен за поен, а ниједна селекција није успевала да стекне осетнију предност. Француска је у завршници имала прилику да реши сет у своју корист, али није искористила сет лопту и Пољска је остала у игри.

После 24:24, ниједна екипа није успевала да направи потребну разлику од два поена.

Пољска је у финишу ипак успела да пронађе решење, искористи своју прилику и после више од 30 поена на семафору поведе са 1:0. Французи су пружили снажан отпор, али су Пољаци добили маратонски први сет – 31:29.

Други сет је протекао у потпуној доминацији Пољака. Од старта су преузели вођство које је у једном тренутку износило 17:7.

Успели су Французи да ублаже разлику, али нису могли против разиграног и мотивисаног противника, којем је освојен први сет дао ветар у леђа да заигра још боље.

На крају су Пољаци мирно привели други сет крају са 25:19.

Показали су Французи да су уз Пољаке тренутно најјача селекција и трећи сет освојили релативно лако. Све време су имали предност и на крају смањили заостатак у сетовима са 25:20.

Четврти сет је донео мање неизвесности пошто су се Пољаци брзо консолидовали и већ на старту стекли предност 4:1. Одржавали су вођство и на крају сет решили у своју корист са 25:16 и тако освојили друго узастопно европско злато.

Треба рећи да је Француска уз Пољску једна од најуспешнијих репрезентација светске одбојке последњих година. Французи су освојили две узастопне олимпијске титуле, у Токију 2021. и Паризу 2024, а у истом периоду два пута су били и шампиони Лиге нација, 2022. и 2024. године.

На Светском првенству 2022. заузели су пето место, док су на Европском првенству 2023. били четврти. У Лиги нација 2025. остали су без медаље, а 2026. су заузели четврто место.

У ово финале стигли су са четири злата на последња четири велика такмичења на којима су освајали медаље, али против Грбићеве Пољске нису могли.

Одбојкашке репрезентације ће следећи пут одмерити снаге у Лиги нација наредне године на пролеће, за годину дана очекује нас и Светско првенство које ће бити одржано у Пољској.

Први сет донео је велику борбу од самог почетка. Екипе су се смењивале у вођству, а у самој завршници Финска је била мирнија и успела да искористи своје прилике. После 23:23, Финци су освојили два узастопна поена и повели са 1:0.

Сличан сценарио виђен је и у другом сету. Словенија је дуго била у игри, али је Финска у другом делу сета направила разлику и успела да дође до предности од 2:0. Други сет припао је Финцима резултатом 25:20.

Највећа драма уследила је у трећем сету. Словенија је покушавала да продужи меч и избори четврти сет, али је завршница била неизвесна. После 24:24 уследила је права резултатска клацкалица, а ниједна екипа није успевала да направи разлику од два поена.

Финска је, ипак, у кључним тренуцима била прецизнија. После неколико изједначења, успела је да искористи своју прилику и добије сет са 29:27, чиме је ставила тачку на меч и обезбедила бронзано одличје.

Словенији је тако припало четврто место на Европском првенству, док је Финска победом у директном дуелу за медаљу стигла до једног од најзначајнијих резултата у својој историји.

Пољска је постала синоним за освајање одличја, редован учесник завршнице сваког међународног турнира на којем је наступала у протекле четири године.

Серија високих пласмана започела је већ у првој години његовог селекторског мандата. Пољска је 2022. године прво освојила бронзану медаљу у елитној Лиги нација, а потом је на импресиван начин стигла и до финала Светског првенства.

У мечу за титулу планетарног шампиона, изабраници Николе Грбића поражени су од репрезентације Италије, чиме су такмичење које су заједнички организовале Пољска и Словенија завршили са сребрним одличјем. Био је то јасан темељ тима који ће убрзо почети да доминира на светској сцени.

Наредна година, донела је потпуну резултатску доминацију пољског националног тима. Екипа је прво освојила златну медаљу у Лиги нација пред домаћом публиком у Гдањску, а исти успех поновила је и на Европском првенству.

Пољаци су на оба такмичења играли на изузетно високом нивоу, не остављајући ривалима готово никакав простор за изненађења.

Прекид олимпијског проклетства и наставак тријумфалног низа

Континуитет у освајању медаља задржан и у 2024. години. Након бронзе на завршном турниру Лиге нација у Лођу, уследио је најважнији спортски догађај у целом четворогодишњем циклусу - Олимпијске игре у Паризу.

Под прецизним вођством српског тренера, Пољска је успела да савлада вишедеценијску препреку и успешно прође четвртфиналну фазу, у којој је ова селекција испадала чак пет пута заредом на претходним олимпијским турнирима у 21. веку.

На крају такмичења, Пољаци су се окитили сребрном олимпијском медаљом, првом за ову земљу још од 1976. године.

Ни након тог олимпијског резултата, тим није показао знаке резултатског засићења или пада у игри. Током 2025. године, Грбић је са својим играчима поново подигао престижни трофеј намењен победнику Лиге нација. Касније исте године, на првенству света, Пољска је још једном потврдила пуну припадност самом одбојкашком врху освајањем бронзане медаље.

Пре почетка актуелног Европског првенства 2026. године, пољски одбојкаши додали су још једно злато из Лиге нација у своју трофејну колекцију.

Импресивни статистички параметри и богата каријера

Поред невероватног низа освојених медаља, учинак некадашњег прослављеног капитена репрезентације Србије огледа се и у укупном броју тријумфа на терену. Ако се посматрају искључиво званични сусрети репрезентације Пољске под његовим вођством, порази су веома ретка појава.

Током првих неколико година његовог мандата, проценат успешности екипе држао се на фантастичном нивоу од близу 87 одсто победа у свим одиграним сусретима на међународној сцени.

Оваква напредна статистика ставља Николу Грбића испред чувеног пољског селектора Хуберта Вагнера, који је сличан победнички низ имао искључиво током три узастопне године средином седамдесетих година.

Грбић је пре селекторског посла остварио велике успехе и као играч, освојивши златну олимпијску медаљу у Сиднеју 2000. године. Ушао је и у Одбојкашку кућу славних, пре него што је као тренер предводио Перуђу, Србију, Верону и екипу ЗАКСА из Кенђежин-Козла.

Пласманом у финале овогодишњег континенталног шампионата, Грбић је осигурао да и са десетог узастопног турнира донесе одличје. Тиме је остварио апсолутан учинак када је реч о освајању медаља.

Финале Европског првенства играће Француска и Пољска, а меч је на програму данас од 21.00 уз директан пренос на Другом програму РТС-а.

У трећем сету Француска је поново преузела контролу. После изједначеног почетка, Французи су направили разлику и без већих проблема дошли до вођства од 2:1 у сетовима.

Четврти сет донео је најубедљивију игру Француске у наставку меча. Финска није успела да понови игру из другог сета, а Французи су постепено повећавали предност и на крају убедљиво славили са 25:15.

Тако је Француска са 3:1 решила полуфинале и изборила место у борби за титулу европског шампиона, док је за Финску наступ на Европском првенству завршен у полуфиналу.

Французи ће се за европску титулу борити против Пољске коју предводи Никола Грбић.

Конкретно, у првом сету су Пољаци водили 20:14, да би се Словенци приближили до 20:18. Екипа Николе Грбића је успела да одржи тих два поена предности.

Словенија је у другом сету изједначила са 15:11 до 15:15, одржавала се на егалу до саме завршнице сета кад Пољаци са три поена у низу долазе до 24:21. Након две пропуштене сет-лопте, Пољска користи трећу.

Последњи покушај Словеније да бар освоји један сет окончан је серијом Пољске за 17:14. Та предност се испоставила недостижном, чак су се и Словенци брзо обесхрабрили.

Најефикаснији у репрезентацији Пољске био је Бартоломеј Болонџ са 14 поена. Вилфредо Леон, Томаш Форнал и Бартоломеј Лемањски постигли су по 11 поена. У селекцији Словеније истакао се Ник Мујанович са 20 поена, док је Клемен Чебуљ забележио девет.

Пољаци у свом осмом финалу на Европским првенствима чека бољег из дуела Финске и Француске. Браниоци су титуле, а претходно, уједно и прво, злато су узели 2009. године. Имају пет сребрних медаља приде.

Тада је Србија под вођством Слободана Ковача постала првак Европе. Од тог тренутка одбојкаши Србије више нису били на постољу, а на селекторском месту смењивали су се Ковач, Игор Колаковић и садашњи селектор Георге Крецу.

Одбојкаши су најближи том резултату били на Европском првенству 2021, које су завршили на четвртом месту. На првенствима 2023. и 2026. заустављени су у четвртфиналу, односно осмини финала.

Управо је елиминација у првој рунди нокаут фазе најлошији пласман репрезентације на континенталним шампионатима још од распада Југославије.

Петрић нема дилему шта је пресудило у поразу од Словенаца.

"Пресудно је било то што је Словенија од самог старта меча наметнула свој ритам и надиграла нас у свим елементима игре. Ако на то додамо скоро дупло већи број директних грешака, онда је јасно да са таквом игром нисмо могли да парирамо ни у једном моменту меча квалитетном саставу Словеније", директан је био Петрић.

Утисак је да је више од самог резултата забрино изостанак реакције српске екипе. Све је на терену деловало млако, без енергије и победничке гримасе на лицу.

Можда то не би требало да чуди, јер су српски одбојкаши сличан приступ имали и у појединим мечевима пре Словеније. Међутим, Словенци су сувише квалитетна екипа да не би казнили све грешке ривала.

"Резултат сам по себи није проблем, реакција је изостала и то је оно што је свима остало у памћењу из те утакмице. У моментима када противник доминира и технички и тактички, није једноставно преокренути ток меча или ритам њихове игре. Сви смо негде очекивали да проради тај наш чувени српски или спортски инат, да заједнички изађемо из проблема, али нажалост нисмо успели да нађемо решење. Тако да су момци били у великом проблему током читава прва два сета, нешто мало боља игра и мања резултатска разлика се видела у трећем сету, где се једна врста реакције и видела, али треба бити искрен и рећи и да је Словенија у тим моментима играла мало опуштеније", истакао је некадашњи капитен селекције.

"Цео турнир играли испод очекивања"

У првих 12 поена на мечу против Словенаца Србија је направила три сервис грешке, у првих 13 поена два аса су била ван дозвољеног поља.

Још на почетку турнира против Естоније када је Србија изгубила први сет, могло се наслутити да ово неће бити лако такмичење.

"Мислим да смо цео турнир играли испод очекивања, не само нас у виду гледалаца него и самих играча. То смо могли и да чујемо кроз неке од изјава, где су и они били свесни тога и трудили се да буду бољи из меча у меч. Рекао бих да се сама игра није уопште побољшавала, само смо имали две добре и позитивне реакције против Холандије и Данске. Дефинитивно су се неки проблеми из тих утакмица пренели на меч са Словенијом, као на пример јако лош старт у свакој утакмици. То ме је веома изненадило јер нисмо успели то да променимо током читавог турнира. Мислио сам да ћемо у оваквој групи из меча у меч подизати ниво игре и кроз неке тешке мечеве против Финске и Белгије борити се за прву или другу позицију, нажалост нисмо били ни близу игре која би нас довела у бољу позицију и касније на лакшег противника у осмини финала", објаснио је Петрић.

Србија је на овом првенству Европе остварила најмањи број победа још од 2015. године, када се зауставила на пет - сада је имала једну више. 

Од распада Југославије, тачније од европског турнира 1995. године у Грчкој, само смо једном били лошије пласирани од петог места, а одиграно је 16 европских првенстава. 

Није, међутим, праведно да један неуспех избрише све што су одбојкаши Србије постигли претходних година. Ипак, јасно је да су нам шансе да поновимо раније успехе све мање.

"Треба бити реалан и рећи да је у овом тренутку наш таргет требало да буде четвртфинале. У конкуренцији Пољске, Италије, Француске, Словеније, Бугарске морамо прихватити да нисмо више у топ четири или пет екипа. Искрено надао сам се да смо и даље у топ 8, и очекивао четвртфинале. Зато је овај резултат лош и сигурно показатељ неких дубљих проблема који су пред нама што се тиче одбојке. Постоје проблеми које су ту већ дуже време, као што је дефицит мушке деце у одбојци, али мишљења сам да то није примарни проблем, већ јако скромна струка, тренери који треба да граде и праве младе играче, спремне за знатно већи ниво одбојке", објашњава Петрић.

Он сматра да различите генерације не треба директно поредити, јер се и одбојка мења, па тако и није лако повући паралелу са овом и екипом која је узела последњу медаљу за Србију. 

Ипак, оцењује да је разлика у квалитету између екипе из 2019. године и тима који игра последње две године прилично велика.

"Када кажем квалитет мислим да је та екипа која је била заједно до 2021, 2022. тада имала квалитет скоро равномеран са најбољим екипама у Европи, што смо и доказали освајањем злата у Паризу 2019. и освајањем четвртог места 2021. Сада је тај кавлетет у односу на друге екипе знатно мањи и то је основни проблем. Поред већ поменутог квалитета који је екипа из 2019 имала, имали смо по мом мишљењу бољег тренера, више искуства и већи број лидера у екипи. Напоменуо бих и да у овој новој екипи и даље игра пар играча из старе екипе који без обзира на све свој квалитет још увек имају", упоредио је Петрић.

"Младих играча за репрезентативни ниво готово и да нема"

Пад резултата траје од 2021. године, а после лошег наступа на Светском првенству 2022. требало је започети значајнију смену генерација.

Србија од тада није успела да остане у врху, док су репрезентације које су правиле и тада запажене резултате и даље ту.

Петрић истиче да такав процес тешко може да прође без пада резултата ако репрезентација нема велики избор квалитетних играча, попут Пољске, Француске или Италије.

"Ми немамо ни близу такав фонд играча. Играчи који су касније добили простор су играчи који су већ били ту пар година са нама. Дакле младих, талентованих играча са потенцијалом за репрезентативни ниво је јако мало или готово да их и нема. То је највећи проблем и тако ће бити сигурно један наредни период. Са друге стране немамо више репрезентативаца који су у најбољим европским лигама и екипама носиоци игре и лидери тих екипа, то је једна од отежавајућих околности за репрезентацију. Разлози тога су многобројни, неке сам навео кроз раније одговоре", рекао је Петрић.

Селектор Георге Крецу је после елиминације Србије истакао да су играчи били мотивисани и да никога не можемо да кривимо, јер је урадио оно што је Одбојкашки савез Србије и тражио - увео младе играче у селекцију. Ипак, треба времена да они стигну на одређени ниво. Слично размишља и Петрић.

"Мислим да немамо времена да тражимо "кривце", већ да јасно ставимо приоритет на изградњи младих играча који би кроз 6-8 година могли да имају довољан квалитет за репрезентацију и енергију која би могла да нас врати међу најбоље. Модела за то сигурно има, за почетак можемо копирати моделе неких земаља које су у успону. На крају верујем да смо и дужни да тај спортски таленат који имамо као нација преносимо са генерације на генерацију и надамо се новим трофејима", закључио је Немања Петрић.

Одбојкаше Србије наредне године очекује Лига нација, а затим, уколико изборе пласман, Светски куп у Пољској. Пошто после пораза од Словеније нису обезбедили место на том такмичењу преко Европског првенства, њихово учешће зависиће од светске ранг-листе.

Потом следи Лига нација 2028, чији ће резултати утицати на преостала места за Олимпијске игре у Лос Анђелесу. Пласман на Игре Србија тек треба да избори.

Ако се нешто не промени, на великим такмичењима могли бисмо да постанемо само посматрачи. Макар нас на то, у односу на неке друге националне селекције, одбојкаши нису навикли.

Италија је већ на почетку првог сета успоставила контролу и диктирала темпо, само да би се Финци постепено враћали и у пар наврата стигли до егала. Међутим, код резултата 18:18 је фаворит нанизао четири поена и касније дошао до вођства у сетовима.

Финска ниједном није имала предност у уводном сету, али је много боље започела други, који је био много занимљивији. Смењивали су се тимови у вођству, што је довело и до игре на разлику. 

"Азури" су имали сет лопту у две прилике, али их нису искористили, што је Финска казнила и преокретом изједначила резултат пред пуним трибинама у Торину.

Изабраници Оилија Кунарија су добар моментум наплатили и на старту трећег сета. Рано су стигли до великих седам поена предности, што је значајно утицало на атмосферу у дворани.

Успела је Италија да се приближи у неколико тренутака, али су Финци поново додали гас и убедљиво стигли до преокрета, дошавши на један сет од огромног изненађења.

Подигли су међутим Италијани ниво игре после два изгубљена сета, али је Финска наставила да пружа сјајан отпор. Велика серија у завршници је пак још једном спасила тим Фердинанда де Гиоргија, што је одвело дуел у пети сет.

Водила је Италија и са три поена у одлучујућем сету, само да би Финска у завршници одиграла много боље и забележила велики тријумф.

Најефикаснији у репрезентацији Финске био је Јонас Јокела са 28 поена, док је Лука Мартила постигао 22.

У селекцији Италије истакао се Јури Романо са 20 поена, а Ђовани Сангвинети је забележио 14.

Финска ће у полуфиналу играти против Француске, која је без изгубљеног сета поразила Румунију.

Словенија је до тријумфа дошла након велике борбе, чиме је потврдила висок ниво форме који непрекидно приказује од почетка турнира.

Четврти узастопни пут налазе се у завршници европских смотри, што сведочи о изузетном континуитету и квалитету целокупног састава. На претходна три турнира Словенци су узели два сребра и једну бронзу, поред тога и 2015. године су били други на шампионату Европе. 2017. године су такмичење окончали у четвртфиналу.

Кључни фактор у победи анд Белгијом био је веома снажан почетни ударац и изузетно стабилна блок-одбрана, елементи који су беспрекорно функционисали и у претходној фази такмичења. Словенија је пут до осам најбољих претходно осигурала убедљивом победом над селекцијом Србије у осмини финала резултатом 3:0.

Најефикаснији у репрезентацији Словеније био је Рок Можич са 18 поена. Ник Мујановић је забележио 14 поена, а Клемен Чебуљ 12. У селекцији Белгије истакао се Фере Регерс са 23 поена, док је Базил Дермо постигао 13.

У полуфиналу, које се игра у Милану, селекција Словеније ће одмерити снаге са снажном репрезентацијом Пољске. Пољаци су у четртфиналном дуелу без икаквих већих проблема уверљиво савладали национални тим Немачке максималним резултатом.

У другом полуфиналном окршају састаће се репрезентација Француске и победник из дуела између Италије и Финске.

Актуелни шампион Европе још једном је оправдао улогу једног од главних кандидата за највиши пласман. Немци су после великог преокрета против домаћина Бугарске у осмини финала, када су од 0:2 стигли до победе од 3:2, овога пута остали без озбиљнијег одговора на игру ривала.

Пољаци су од самог почетка преузели контролу над утакмицом. Сервисом су одвојили немачке примаче од мреже, што им је додатно олакшало посао у одбрани, док су у нападу деловали веома поуздано.

Немачка је у првом сету успевала да одржи корак са фаворитом, али није имала довољно решења у самој завршници. Пољска је тада направила одлучујући искорак и повела са 25:23.

После тога, селекција Николе Грбића је у другом и трећем сету још убедљивије играла, пошто је оба сета убедљиво решила у своју корист. У трећем сету су чак од резултата 16:16 ушли у велику серију и до краја сусрета изгубили само један поен.

Пољска ће у полуфиналу у петак играти против победника меча Белгија - Словенија који је у среду на програму у Торину.

Раније је Француска обезбедила пласман у полуфинале, а њихов ривал биће бољи из дуела Италије и Финске.

Иначе, Грбић је са селекцијом Пољске актуелни првак Европе из 2023. године, док је златну медаљу на континенталном првенству освајао и као играч - 2001. године у дресу СР Југославије.

Румунија је у другом сету покушала да пружи јачи отпор, али је Француска успела да задржи контролу над игром. После 25:19, француска селекција је дошла на корак од пласмана у полуфинале.

У трећем сету није било преокрета. Французи су наставили у истом ритму, брзо стекли предност и рутински привели меч крају – 25:18.

Најефикаснији у победничком тиму био је Тео Фор са 19 поена, док је Франсоа Хиц додао 11. У селекцији Румуније истакао се Кристијан-Данијел Кицогој са 11 поена.

Француска ће у полуфиналу играти против победника четвртфиналног дуела између Италије и Финске.

У преостала два четвртфинала састаће се Пољска и Немачка, односно Белгија и Словенија.

Полуфиналне утакмице играће се у суботу у Милану, док су финале и меч за треће место на програму у недељу.

"Бледа слика. Некако неочекивано смо слабо одиграли. Много смо грешили у прва два сета. У неком моменту је било негледљиво. Много тога је грешака на овом нивоу. Знали смо да ће бити тешка утакмица, али искрено, са играчке стране, деловало ми је да су они нама давали лопту и пребацивали је на наш део терена, где су чекали наше грешке, што се и догодило. Нисам видео њихову агресивност на сервису, да гледају да преокрену. Они су само сервирали без грешака и чекали да ми погрешимо. То је слика утакмице", рекао је Јововић после меча.

Он је навео да је Србије много боље одиграла у трећем сету, али да није успела да дође до преокрета.

"Свидео ми се моменат у трећем сету, где су момци ушли и покушали да промене, па је трећи сет излгедао океј. Али, опет крај, две-три грешке. То не спори чињеницу да је Словенија одиграла паметну и добру утакмицу, а ми лоше. Не знам зашто смо одиграли овако. Нема ту претеране филозофије, нисмо одиграли како умемо и то је то. Гледали смо њихове утакмице у групи и они су били ти који су нападали, па су на једном мечу имали 38 грешака. А сада су одлучили да ништа не ризикују", изјавио је Јововић.

Како је меч пролазио, тако су Бегијанци успостављали контролу. Чеси су успели да освајањем првог сета и великом борбом у другом сету учине прву половину окршаја занимљивом. Надаље су били далеко ван домашаја Белгијанцима.

Најефикаснији у репрезентацији Белгије био је Фере Регерс са 24 поена, док је Сем Деру забележио 17.  У селекцији Чешке по 14 поена постигли су Лукаш Вашина и Патрик Индра.

Наредни ривал Белгији ће бити Србија или Словенија. Срвију су већ победили у групној фази у финском Тампереу са 3:0.

Још драматичније било је против Данске кад су "орлови" поново после 0:2 у сетовима преокренули и победили. Ипак, понестало им је снаге, па су у последњем мечу групне фазе доживели убедљив пораз од Белгије резултатом 3:0 (25:19, 25:21, 25:16). 

"Орлове" у осмини финала чека изузетно познат и неугодан ривал. Словенија је освојила медаљу на последња три европска првенства, била је бронзана у овогодишњој Лиги нација, а Србију је савладала и на Олимпијским играма у Паризу и ове године у "Београдској арени", у последњем међусобном дуелу у Лиги нација.

Кад је реч о Словенији, најпре су савладали Словачку и Шведску, док су забележили пораз од Грчке, потом су славили против Чешке, док су у последњем мечу пред елиминациону фазу изгубили су од Италије 2:3 (19:25, 22:25, 29:27, 25:19, 9:15), 

Дакле, међусобни дуели Србије и Словеније до сада су углавном били у знаку словеначке репрезентације. Две селекције су се у званичним утакмицама састајале 11 пута, а Словенија је славила у осам наврата, док је Србија забележила три победе.

У последњим окршајима две селекције, Словенци су били успешнији у оба званична дуела – славили су 3:2 у јулу 2025, а затим и са 3:0 у јулу ове године у Лиги нација.

Србија је, међутим, уочи овог Европског првенства добила Словенију у припремном мечу, одиграном у августу, резултатом 3:1.

Треба истаћи да ово Европско првенство има и додатну тежину. Осим борбе за титулу првака Старог континента, шампион ће обезбедити директан пласман на Олимпијске игре које ће се 2028. године одржати у Лос Анђелесу.

То је огроман мотив више за све селекције, укључујући и Србију, да пруже свој максимум и покушају да стигну до самог краја турнира.

Мечеви осмине и четвртфинала играће се у Торину, где ће играти Србија, и Софији, док је сама завршница, односно борба за медаље, заказана за 25. и 26. септембар у Милану.

Уколико Србија прође осмину финала, у четвртфиналу би се укрстила са победником дуела првопласиране екипе групе Ц, што је Белгија и четвртопласиране селекције групе А, Чешка.