Наспрам њих стоји моћна Шпанија, тим који је турнир обележио колективном снагом и гранитном одбраном, тражећи своју другу титулу после успеха из 2010. године.

Ово финале биће и први сусрет на терену између тридесетдеветогодишњег Лионела Месија, вероватно у његовом последњем плесу на Мундијалу, и деветнаестогодишњег Ламина Јамала, младића којег многи виде као његовог наследника у Барселони.

Судбина је хтела да се сретну у борби за трофеј, шеснаест година након што је Меси, као део хуманитарне акције, држао у наручју петомесечног Јамала.

Шпанска гвоздена одбрана као пут до финала

Пут Шпаније до финала био је демонстрација тактичке зрелости и дефанзивне перфекције. Иако су турнир започели изненађујућим ремијем без голова против дебитанта Зеленортских Острва, селекција Луиса де ла Фуентеа је расла из меча у меч.

Уследила је убедљива победа против Саудијске Арабије од 4:0, а затим и минималан тријумф над Уругвајем (1:0) за потврду првог места у групи. У нокаут фази, "Црвена фурија" је показала своју снагу. Прво је савладана Аустрија са 3:0, да би у осмини финала уследио напети иберијски дерби против Португалије, решен голом резервисте Микела Мерина у 91. минуту, чиме је окончана мундијалска каријера Кристијана Роналда.

Четвртфинале је донело дуел са Белгијом и једини примљени гол на турниру, али је Мерино поново био јунак за победу од 2:1. Врхунац је достигнут у полуфиналу против Француске. У мечу који је најављиван као дуел равноправних ривала, Шпанија је одржала час фудбала, потпуно неутралисала нападачки трио Мбапе - Дембеле - Олисе и славила са 2:0, головима Микела Ојарзабала из пенала и Педра Пора.

Аргентинска драма и вера до самог краја

За разлику од шпанске контроле, пут Аргентине био је прожет драмом, преокретима и ослањањем на чисту борбеност. Групна фаза је, очекивано, прошла без проблема, са три победе против Алжира, Аустрије и Јордана.

Међутим, нокаут фаза је донела серију искушења. Зеленортска Острва су их одвела у продужетке, Египат је водио са 2:0 пре него што су "гаучоси" извели невероватан преокрет за победу од 3:2. У четвртфиналу против Швајцарске, меч је био у егалу све до црвеног картона за Брила Емболоа, што је Аргентини олакшало пут до тријумфа.

Полуфинале против Енглеске било је још једна потврда њиховог карактера. Били су на пет минута од елиминације, али су головима Енца Фернандеса и Лаутара Мартинеза у самој завршници режирали нови преокрет и обезбедили пласман у финале. 

Судар стилова: Контрола против индивидуалног генија

Финале ће бити класичан окршај колективне снаге и индивидуалне магије.

Шпанија свој фудбал базира на потпуној контроли поседа, са просеком од 63,7 одсто лопте у ногама. Њихова игра кратких пасова, константно кретање и агресиван пресинг након изгубљене лопте ментално и физички исцрпљују противнике. Срце тима је Родри, који диригује игром и представља непрелазну препреку испред одбране.

Са друге стране, Аргентина је тим који живи од транзиције, борбености и Месијевог надахнућа. Чак дванаест од њихових деветнаест голова постигнуто је после 75. минута, што сведочи о њиховој способности да сломе отпор ривала у завршници. Не практикују висок пресинг, делом и због Месијевих ограничених дефанзивних задатака, већ се ослањају на чврст блок и брзе контранападе.

Кључно питање је да ли Аргентина може да издржи константан шпански притисак и да ли ће Меси имати довољно простора да искаже свој таленат.

Меси против Родрија: Два стуба својих тимова

Иако је фудбал колективни спорт, сваки тим има играча без којег је незамислив. За Аргентину, то је без дилеме Лионел Меси. Са осам голова и четири асистенције, тридесетдеветогодишњи капитен је директно учествовао у већини голова своје екипе. Подаци показују да је провео чак 64 одсто времена на терену ходајући, више од било ког другог играча на турниру, чувајући енергију за кључне тренутке када једним потезом решава утакмице. Његов утицај је апсолутан и представља највећу претњу за одбрану Шпаније.

Са друге стране, шпански успех почива на Родрију. Везни играч Манчестер ситија је мозак Де ла Фуентеовог тима. Непогрешив у додавањима и под притиском, доминантан у дуелима и са изванредним читањем игре, он је тај који Шпанији омогућава да контролише ритам утакмице. Док Ламин Јамал доноси продорност и непредвидивост, а Микел Ојарзабал голове, Родри је играч који цео систем чини функционалним. Његов дуел са аргентинским везним редом и способност да заустави доток лопти ка Месију биће један од кључева финала.

Историја сусрета, изјаве и судија

Изненађујуће, две фудбалске велесиле састале су се само једном на Светским првенствима, и то давне 1966. године у групној фази, када је Аргентина славила са 2:1.

Укупан међусобни скор је потпуно изједначен - у четрнаест одиграних мечева, обе селекције имају по шест победа, уз два ремија. Последњи дуел одигран је 2018. године, када је Шпанија у пријатељском мечу декласирала Аргентину без Месија са 6:1.

"Спремни смо да се суочимо са оним што долази. Покушаћемо да победимо, даћемо све од себе. Али ово што су момци већ постигли је импресивно. Јединствени смо и то није ароганција. То је срце. Дрес то заслужује", поручио је тренер Аргентине Лионел Скалони уочи финала.

Његов колега на клупи Шпаније, Луис де ла Фуенте, такође је пун самопоуздања.

"Суочавамо се са једном од најбољих екипа на свету, али ми смо најбољи тим на свету. Имамо изузетну генерацију фудбалера. Најтежи корак тек следи", истакао је шпански селектор.

Правду у великом финалу делиће словеначки судија Славко Винчић, којем ће ово бити други Мундијал у каријери. Винчић је већ судио Аргентини на Светском првенству 2022. године у шокантном поразу од Саудијске Арабије.

Финале на стадиону у Њу Џерзију биће круна турнира који је донео много узбуђења, а победник ће понети титулу најбољег на планети и заувек се уписати у фудбалску историју.

Французи су у полуфиналу поражени од Шпаније са 2:0 у мечу где су били потпуно надиграни, док је Енглеска доживела још један болан пораз, изгубивши од Аргентине 2:1.

Пораз Енглеза био је посебно драматичан, јер су водили голом Ентонија Гордона све до 85. минута, да би потом примили два гола и остали без финала.

Дуел старих ривала стога носи са собом не само борбу за бронзану медаљу, већ и за национални понос, личне рекорде и позитиван завршетак напорне кампање.

Опроштај Дешана и борба Енглеске са негативном традицијом

Овај сусрет ће имати посебан емотивни набој за Француску, јер ће то бити последњи меч на клупи селектора Дидијеа Дешана. Након четрнаест година, једне титуле првака света (2018), једног финала (2022) и 187 утакмица на челу националног тима, Дешан се опрашта, а победа би била достојан крај једне од најуспешнијих селекторских ера у историји француског фудбала.

Његов тим је до полуфинала стигао са седам узастопних победа, али је против Шпаније показао слабости које су га коштале борбе за трећу узастопну медаљу са финала Светског првенства.

Са друге стране, Енглеска се суочава са сопственим демонима. Селектор Томас Тухел нашао се на мети критика због, како навијачи сматрају, дефанзивних измена које су Аргентини предале иницијативу у полуфиналу.

Победа против Француске донела би им најбољи пласман на Мундијалу још од титуле 1966. године, али историја им не иде на руку.

Енглеска је до сада два пута играла меч за треће место и оба пута је поражена - 1990. од Италије и 2018. од Белгије. Пораз у суботу учинио би их једином селекцијом у историји која је три пута изгубила у борби за бронзу, што је негативан рекорд који ће по сваку цену желети да избегну.

Историја ривалства и недавна доминација Француске

Дуел Француске и Енглеске је један од најстаријих и најинтензивнијих у међународном фудбалу. Ово ће бити њихов 33. међусобни окршај, а изненађујуће за многе, Енглеска има бољи укупан скор са 17 победа, наспрам десет француских, уз пет нерешених резултата.

Међутим, већина тих победа остварена је у раним данима овог ривалства, између 1923. и 1949. године, пре него што је Француска постала фудбалска велесила.

Новија историја је, међутим, у потпуности на страни Француске. Енглеска је забележила само једну победу у последњих девет сусрета, и то у пријатељској утакмици 2015. године. Најсвежије сећање на мундијалски окршај је оно из Катара 2022, када је Француска у четвртфиналу славила са 2:1.

Тај меч је остао упамћен по промашеном пеналу Харија Кејна за изједначење у финишу. Пре тога, Енглези су били успешнији на светским првенствима 1966. (2:0) и 1982. (3:1). Французи су непоражени у последња четири такмичарска меча против Енглеза, што им даје психолошку предност уочи суботњег дуела.

Мбапе против Кејна за Златну копачку и борба за Пелеов рекорд

Иако тимски циљ није остварен, утакмица ће имати огроман такмичарски значај за водеће играче оба тима. Капитен Француске Килијан Мбапе тренутно дели прво место на листи стрелаца турнира са осам голова, колико има и Аргентинац Лионел Меси.

С обзиром на то да се асистенције рачунају као додатни критеријум, Мбапеу је потребан бар један гол како би осигурао престижну "Златну копачку". Са друге стране, нападач Енглеске Хари Кејн и Џуд Белингем постигли су по шест голова, па и они имају теоретску шансу да, уз спектакуларну партију, преузму врх листе стрелаца.

Поред борбе за најбољег стрелца, у игри је још један рекорд. Француски плејмејкер Мајкл Олисе је до сада уписао пет асистенција и потребна му је још једна да изједначи рекорд легендарног Пелеа по броју асистенција на једном Мундијалу.

Очекује се да оба селектора пруже шансу играчима са мањом минутажом. У француском тиму се очекује наступ Рајана Шеркија, Маркуса Тирама и Ворена Заир-Емерија, док би код Енглеза прилику могли да добију Коби Маину, Еберечи Езе и Нони Мадуеке.

Највећи проблем за Французе је повреда леђа кључног дефанзивца Вилијама Салибе, због које је морао да напусти игру у полуфиналу, док ће Енглеска бити без Риса Џејмса.

Ове промене у саставима отварају простор за отворенију и непредвидљивију утакмицу, у којој би индивидуални квалитет офанзиваца могао да дође до пуног изражаја.

После две деценије чекања, Енглеска и Аргентина поново ће укрстити копља, овога пута у борби за финале Мундијала.

На једној страни је селекција Томаса Тухела, који је "Горди Албион" довео на корак од првог светског финала после пуних шест деценија.

На другој су актуелни шампиони света, предвођени Лионелом Скалонијем и Лионелом Месијем - екипа која има стопостотан учинак у полуфиналима овог такмичења и брани титулу освојену у Катару пре четири године.

Победника у финалу чека бољи из дуела Француске и Шпаније.

Пут шампиона посут трњем

Аргентина у полуфинале улази са савршеним учинком на турниру и низом од 12 узастопних победа на светским првенствима, који траје још од уводног пораза у Катару 2022. године.

Ипак, њихов пут кроз нокаут фазу био је све само не лак. Скалонијева екипа демонстрирала је шампионски карактер, али и склоност ка драми.

После доминантно освојене групе уследили су трилери – најпре муком извојевана победа против Зеленортских Острва, па историјски преокрет против Египта, а затим су их дисциплиновани Швајцарци одвели у продужетке.

Аргентина је на последње четири утакмице постигла по три гола, што их чини најефикаснијом екипом турнира, али је исто тако показала да њихова одбрана није непробојна, примивши пет голова у нокаут фази.

Енглеска – снага Кејна и Белингема

Пут Енглеске до полуфинала био је тест офанзивне моћи. После освојеног првог места у групи Л, изабраници Томаса Тухела најпре су савладали ДР Конго, а потом су у осмини финала утишали крцати стадион "Астека" победом над Мексиком од 3:2.

Праву борбу водили су у четвртфиналу против Норвешке у Мајамију. Иако су губили, маестрални Џуд Белингем је са два гола у продужетку донео преокрет и победу од 2:1.

Енглеска је на последње четири утакмице постигла најмање два гола, али је одбрана показала одређене слабости, примивши погодак на сваком од три меча у нокаут фази.

Меси против Белингема и Кејна за Златну копачку

Овај меч биће и директан окршај у борби за титулу најбољег стрелца турнира. Лионел Меси, у својој 39. години, игра вероватно последњи Мундијал и са осам постигнутих голова тренутно је водећи на листи стрелаца са Килијаном Мбапеом.

Он је и даље апсолутни лидер свог тима, играч од кога полазе све акције и који је способан да једним потезом реши утакмицу.

Са друге стране, Енглези имају два кандидата – Харија Кејна и Џуда Белингема, који су постигли по шест голова. Кејн је класични вођа напада и тима, док је Белингем мотор екипе, играч који је са два гола у четвртфиналу још једном показао зашто је један од најбољих на свету.

Тактички изазови и проблеми са саставима

Оба селектора имају одређене дилеме пред овај сусрет. Тухел се суочава са великим проблемом на позицији десног бека, пошто је Џарел Кванса суспендован, а Рис Џејмс се највероватније неће ризиковати од почетка. Очекује се да ту позицију покрије Езри Конса.

Кључна битка водиће се на средини терена, где ће Деклан Рајс и вероватно Елиот Андресон имати задатак да направе "кавез" око Месија и пресеку доток лопти ка њему.

Аргентинци, са друге стране, улазе у меч у одличној физичкој спреми. Једина Скалонијева дилема је кога упарити са Месијем у нападу – енергичног Алвареза или класичног голгетера Лаутара Мартинеза.

Очекује се да ће Аргентина преко Алексиса Мекалистера и Енца Фернандеза покушати да искористи простор иза високо постављене одбране Енглеске.

Историја пише нова правила

Ово ће бити шести дуел две репрезентације на светским првенствима, а Енглеска води са 3:2 у победама.

Ипак, историја је пуна контроверзи и драме. Памти се четвртфинале 1966. године и победа Енглеске на путу ка титули, али и чувени меч из 1986, који је обележио Дијего Марадона головима "Божја рука" и "Гол века".

Аргентина је била успешнија и 1998. године у осмини финала после извођења једанаестераца, док је Енглеска славила 2002. у групној фази голом Дејвида Бекама са беле тачке.

Очекиване поставе:
Енглеска: Пикфорд - Конса, Стоунс, Гуеи, О'Рајли - Рајс, Андерсон - Сака, Белингем, Гордон - Кејн.
Аргентина: Е. Мартинез - Молина, Ромеро, Л. Мартинез, Таљафико - Паредес. Де Пол, Фернандез, Мекалистер - Меси, Алварез.

Иако су две селекције суседних земаља први међусобни дуел одиграле још пре 104 године, на највећим такмичењима се нису тако сусретали. Ово ће им бити тек други сусрет на Светском првенству, а први после 20 година.

Француска показала највише на турниру

Нема тог ко би могао да оспори да је селекција Дидијеа Дешана на овом турниру показала највише. Французи су уписали шест победа у исто толико утакмица.

Били су сигурни против Сенегала (3:1), Ирака (3:0) и резервног састава Норвешке (4:1), да би са одличним партијама наставили и у нокаут фази.

Тамо су прво лако изашли на крај са Шведском (3:0), да би им највише проблема задала агресивна селекција Парагваја (1:0).

У четвртфиналу су "репризирали" полуфинале Мундијала пре четири године, пошто су поново савладали Мароко и то поново са 2:0.

Колико су Французи били ефикасни показује и да је Килијан Мбапе први стрелац турнира из Лионела Месија са осам голова, док је и Усман Дембеле пет пута тресао мрежу.

Стрпљиви Шпанци примили само један гол

Са друге стране, Шпанија је на овом турниру подсетила помало онај из 2010. када су и једини пут постали светски шампиони.

Као и тада, кикснули су у првом колу (0:0 против Зеленортских Острва), да би од тог тренутка заређали с победама.

Против Саудијске Арабије су били убедљиви (4:0), док су против Уругваја славили минималном победом.

У нокаут фази су прошли три европске селекције - Аустрију (3:0), Португалију (1:0) и Белгију (2:1). Тај примљен погодак у последњем мечу је и једини који су дозволили ривалима на целом турниру.

Јасно је да ће Француска бити далеко већи изазов за тако нешто и остаје да се види колико ће тим Луиса де ла Фуентеа моћи да држи лопту у ногама и на тај начин покуша да спречи "петлове" у њиховим нападачким намерама.

Једини окршај на Мундијалима – Зиданов "плес" у Немачкој

Једини пут на светским првенствима, ове две селекције су се састале 27. јуна 2006. године, у осмини финала.

Шпанија је повела у Хановеру голом Давида Виље из пенала у 28. минуту, али су Французи умели да одговоре.

Франк Рибери је изједначио у 41. минуту, али су потези Зинедина Зидана донели превагу. Патрик Вијера је донео предност у 83. минуту, да би легендарни "Зизу" у 90. поставио резултат на коначних 3:1.

Иначе, најатрактивнији дуел ових селекција је уједно и њихов последњи, из полуфинала Лиге нација играног јуна прошле године. Тада је Шпанија славила са 5:4 упркос вођству 5:0.

Очекивани састави:

Француска (4-2-3-1): Мењан - Кунде, Упамекано, Салиба, Дињ - Коне, Рабио - Дембеле, Олисе, Дуе - Мбапе.

Шпанија (4-2-3-1): Симон - Поро, Кубарси, Лапорт, Кукуреља - Родри, Педри - Јамал, Олмо, Баена - Ојарзабал.

Аргентина је од почетка преузела иницијативу, али је Швајцарска високим пресингом и чврстом организацијом у првих десетак минута успевала да држи игру далеко од свог гола. Ипак, први озбиљнији период притиска донео је и вођство.

После два узастопна корнера у 10. минуту, Лионел Меси је прецизно центрирао на ближу стативу, где је Алексис Мекалистер надвисио свог чувара и главом послао лопту у даљи угао за 1:0.

Погодак је променио ток првог полувремена. Аргентина је лакше контролисала посед, док су Швајцарци стрпљиво чекали прилику из транзиције. Емилијано Мартинез је морао да реагује после ударца Ђибрила Соуа, док је Брил Емболо снагом константно представљао проблем штоперима "гаучоса".

Ипак, до одласка на одмор одбрана шампиона света није попустила.

Наставак је донео потпуно другачију слику. Екипа Мурата Јакина подигла је линије, преузела више ризика и у периоду између 60. и 70. минута натерала Аргентину да се брани. Мартинез је најпре зауставио покушаје Ембола и Гранита Џаке, али у 67. минуту није могао ништа.

Дан Ндоје је после дуплог паса са Рикардом Родригезом утрчао у казнени простор и прецизним ударцем савладао аргентинског голмана за заслужених 1:1.

Само пет минута касније уследио је можда и пресудан детаљ утакмице. После интервенције ВАР-а поништен је прекршај над Емболом, који је оцењен као симулирање. Нападач Швајцарске добио је други жути картон и искључен је, оставивши своју екипу са десеторицом у завршници сусрета.

Међутим, бројчана предност није донела и лак пут до победе. Швајцарци су компактном одбраном затворили прилазе голу Грегора Кобела, док је Аргентина све више нападала кроз индивидуални квалитет Месија.

Капитен је у неколико наврата био близу поготка, Лисандро Мартинез је пропустио велику прилику у надокнади времена, а Кобел је серијом одбрана одржавао свој тим у игри и изборио продужетке.

У додатних 30 минута Аргентина је практично играла на половини противника. Лионел Скалони је увео све офанзивне играче, а Швајцарци су се ослањали искључиво на дисциплину и покушаје да изборе пенале.

Отпор је коначно сломљен у 112. минуту. Меси је снажним ударцем натерао Кобела на још једну врхунску интервенцију, али се лопта одбила до резервисте Хосеа Мануела Лопеза, који је одмах проиграо Хулијана Алвареза.

Нападач Аргентине је са око 18 метара снажним и прецизним ударцем погодио десни угао за вођство од 2:1.

Швајцарска је у последњим минутима све карте бацила у напад, па је Аргентина у надокнади другог продужетка добила простор за контранапад. После још једне интервенције Кобела на ударац Тијага Алмаде, лопта се одбила до Лаутара Мартинеза, који је у 120+1. минуту рутински послао у мрежу за коначних 3:1 и ставио тачку на један од најтежих мечева Аргентине на овом шампионату.

Аргентина ће у полуфиналу играти против Енглеске, која је раније савладала Норвешку са 2:1.

Биће то дуел две репрезентације које су до места међу четири најбоље стигле после веома захтевних четвртфиналних мечева, а победника ће чекати финале Светског првенства. Други полуфинални пар чине Француска и Шпанија.

Енглеска, под вођством немачког стручњака Томаса Тухела, стигла је до ове фазе као један од фаворита за освајање турнира, док је Норвешка, предвођена Столеом Солбакеном, већ остварила историјски успех и у меч улази као екипа која је приредила највеће изненађење шампионата.

Очекује нас окршај тима који тежи поседу и контроли против екипе која своју снагу базира на чврстој одбрани и убитачним контранападима.

Енглеска преживела "Астеку"

Енглеска је оправдала улогу фаворита у Групи Л, где је освојила прво место. Турнир су отворили убедљивом победом против Хрватске (4:2), да би потом уследио неочекивани реми без голова са Ганом (0:0). Пролазак и прво место потврђени су тријумфом над Панамом (2:0).

Нокаут фаза донела је знатно теже изазове. У шеснаестини финала, селекција "три лава" је тешком муком сломила отпор Демократске Републике Конго, а победу од 2:1 донео је Хари Кејн голом у самом финишу меча.

Ипак, прави тест карактера виђен је у осмини финала против домаћина Мексика. У пакленој атмосфери легендарног стадиона "Астека" у Мексико Ситију, Енглези су славили са 3:2 у мечу који ће се дуго памтити.

Џуд Белингем је са два гола у првом полувремену донео велику предност, али је црвени картон Џерела Квансе у наставку потпуно закомпликовао ситуацију. Упркос играчу мање, Енглеска је показала изузетну менталну снагу и заслужено прошла даље.

Норвешка шокирала свет

Норвешка је на Мундијал стигла после скоро три деценије одсуства и већ сада је јасно да је најпријатније изненађење. Такмичење у Групи И завршили су на другом месту, иза Француске. Победили су Ирак и Сенегал, док су једини пораз доживели од светског вицешампиона, и то у утакмици у којој је селектор Солбакен одмарао кључне играче.

У шеснаестини финала савладали су Обалу Слоноваче са 2:1, а онда је уследио меч који је одјекнуо планетом. У осмини финала, Норвежани су се састали са петоструким светским прваком Бразилом и приредили прворазредну сензацију.

Иако су Бразилци доминирали и имали једанаестерац, Норвешка је одолела захваљујући сјајном голману Орјану Ниланду. Херој нације постао је Ерлинг Холанд, који је са два поготка у завршници меча срушио јужноамеричког гиганта и одвео своју земљу до највећег успеха у историји.

Пласманом у четвртфинале, ова генерација је надмашила претходне, чији је крајњи домет била осмина финала 1938. и 1998. године.

Тактичка битка и кључни дуели на терену

Очекује се да ће Енглеска имати иницијативу и већи посед лопте. Тухелов тим игра у формацији 4-2-3-1, са високим пресингом и брзим протоком лопте преко крилних позиција.

Кључ се крије у везном реду, где Деклан Рајс доноси стабилност, а Џуд Белингем својом енергијом и продорима из другог плана представља константну опасност. Хари Кејн није само голгетер, већ и креатор игре, често се спуштајући дубоко по лопту како би отворио простор за саиграче.

Са друге стране, Столе Солбакен је против Бразила показао тактичку зрелост. Његов тим ће се највероватније бранити у компактном блоку, чекајући грешку ривала и прилику за брзу транзицију.

Та стратегија се ослања на два човека - капитена Мартина Едегора, чија је визија игре задужена за организацију напада, и Ерлинга Холанда, чија брзина и снага могу да казне и најмањи пропуст противничке одбране.

Главни дуел водиће се између енглеске одбране, која је показала одређене слабости против Мексика, и Халанда, који је са седам голова један од водећих стрелаца турнира.

Звезде под рефлекторима и историја сусрета

Осим тактичких замисли селектора, меч ће свакако одлучити индивидуални квалитет највећих звезда. Дуел Харија Кејна и Ерлинга Холанда је окршај два најбоља класична нападача данашњице. Кејн је већ постигао неколико кључних голова, док је Холанд у животној форми и представља нерешиву енигму за одбране.

Једнако важан биће и дуел на средини терена између Џуда Белингема и Мартина Едегора. Белингемова специфична улога и способност да постиже голове су витални за Енглеску, док је Едегор мозак норвешког тима.

Енглеска и Норвешка су се до сада састајале 12 пута, а традиција је убедљиво на страни Енглеза, који су остварили седам победа, уз три ремија и два пораза. Међутим, ово ће бити њихов први такмичарски меч на великој сцени после дуго времена.

Шпанија је до четвртфинала стигла на импресиван начин. Тим који са клупе предводи Луис де ла Фуенте демонстрирао је невероватну дефанзивну чврстину, без примљеног гола на пет одиграних утакмица.

Голман Унаи Симон поставио је нови рекорд турнира са више од 600 минута без примљеног поготка.

После почетног ремија без голова (0:0) са Зеленортским Острвима, Шпанија је у групи савладала Саудијску Арабију (4:0) и Уругвај (1:0), а затим у нокаут фази Аустрију (3:0) и Португалију (1:0).

Са друге стране, Белгија је после споријег старта у групи (ремији са Египтом и Ираном) експлодирала у нападу, савладавши Нови Зеланд (5:1), Сенегал (3:2 после продужетака) и домаћина САД (4:1).

Белгија има кадровске проблеме

Одсуство Онане у потпуности мења динамику на средини терена. Белгија мора да нађе начин да надомести губитак своје "шестице", што ће бити огроман изазов против тима какав је Шпанија.

Шпанци ће се ослањати на свој препознатљив стил заснован на поседу, са Родријем као централном фигуром која диктира темпо. Доминација на средини терена могла би да буде кључна, с обзиром на то да Белгија неће имати свог најбољег разарача игре.

Очекује се да ће Јури Тилеманс и искусни Аксел Витсел преузети дефанзивне задатке у Белгији, са циљем да што пре ослободе Кевина де Брујнеа. Од његове визије и пасова зависиће колико ће тим Рудија Гарсије успети да искористи брзину Жеремија Докуа.

У нападу, највећа претња по гол Белгије биће Микел Ојарзабал, нападач Реал Сосиједада који игра турнир живота и са четири постигнута гола предводи листу стрелаца тима. Уз њега, опасност ће претити са крилних позиција преко Ламина Јамала. 

Историја и очекиване поставе

Када је реч о међусобним дуелима, традиција је на страни Шпаније. У 22 међусобна сусрета, Шпанија је славила 12 пута, пет пута је победила Белгија, док је пет мечева завршено без победника.

Шпанци су посебно доминантни у 21. веку, пошто су добили последњих пет дуела. Серија укључује победу од 2:0 у пријатељском мечу и уједно последњем међусобном из 2016, као и четири тријумфа у квалификацијама, од којих се издваја онај од 5:0 у Мадриду 2009. године.

На Мундијалима је скор 1:1, пошто је Белгија прошла даље на пенале 1986, а Шпанија славила 2:1 у групи 1990. године.

Потенцијални састави:

Шпанија (4-3-3): Унаи Симон; Педро Поро, Пау Кубарси, Емерик Лапорт, Марк Кукуреља; Родри, Педри, Фабијан Руиз; Ламин Јамал, Микел Ојарзабал, Нико Вилијамс;

Белгија (4-2-3-1): Тибо Куртоа; Тимоти Кастањ, Зено Дебаст, Артур Теате, Максим де Којпер; Јури Тилеманс, Аксел Витсел; Жереми Доку, Кевин де Брујне, Леандро Тросар; Ромелу Лукаку.

Са друге стране, Мароканци су после добрих партија у групној фази и почетног ремија против Бразила, наставили са храбрим играма и у наставку такмичења.

Прво су елиминисали Холандију после бољег извођења пенала, да би домаћу селекцију Канаде лако савладали са 3:0.

Сада ће покушати да уђу у своје друго узастопно полуфинале Мундијала, и то баш против екипе која их је у тој фази савладала пре четири године у Катару. Тада је у полуфиналу славила Француска 2:0 головима Теа Ернандеза и Рандала Коло Муанија.

Француска ће у четвртак увече покушати да стигне до трећег узастопног полуфинала на Мундијалима, пошто су 2018. и 2022. стизали и до финала, где су забележили половичан учинак.

И овога пута, као на претходна два пута, "петлове" Дидијеа Дешана на терену предводи невероватни Килијан Мбапе.

Звезда Реал Мадрида већ има седам голова на турниру и покушаће да против Марока сустигне, а можда и престигне тренутно водећег стрелца, Лионела Месија.

Мароканци знају да ће морати да обрате пажњу и на Усмана Дембелеа, стрелца четири поготка на овом Мундијалу, али и невероватно Мајкла Олисеа, звезду Бајерна који читав турнир игра на високом нивоу.

Но, и Мароко ће имати своје адуте. Селекција састављена од великог броја играча одраслих у земљама широм Европе, на овом турниру показује још више искуства и зрелости, потпомогнута историјским резултатом у Катару.

Азедин Унахи је са два поготка сломио отпор Канаде, док је Иса Диоп и даље слављен као јунак који је спасио Мароканце пораза од Холандије.

Изузетан турнир игра и Исмаел Саибари, толико да је усред турнира постао ново појачање Бајерна, па окршај у Бостону обећава нови мундијалски спектакл.

Француска ће на овом мечу бити ослабљена за одсуство Орелијана Чуаменија због повреде бутног мишића, док је нападач Саибари под знаком питања и могао би да почне меч са клупе због проблема са тетивом.

Победник овог меча ће у полуфиналу играти против бољег из дуела Шпаније и Белгије, који ће бити игран у петак.

Очекивани састави:

Француска (4-2-3-1): Мењан - Кунде, Упамекано, Салиба, Дињ - Коне, Рабио - Дембеле, Олисе, Дуе - Мбапе.

Мароко (4-2-3-1): Боно - Хакими, Диоп, Ријад, Мазрауи - Буади, Ел Ајнауи - Дијаз, Унахи, Ханус - Саибари/Рахими.

Швајцарска је постепено подизала ниво игре након почетног ремија са Катаром, Колумбија од старта турнира делује као један од најстабилнијих тимова, посебно у дефанзивном сегменту.

Предстојећи меч представља класичан тактички судар организоване европске екипе и енергичног јужноамеричког тима, што га чини једним од најнеизвеснијих дуела осмине финала.

Пут до борбе за четвртфинале

Швајцарска, под вођством селектора Мурата Јакина, започела је такмичење наизглед скромним ремијем против Катара (1:1). Међутим, тај резултат се показао само као почетно одмеравање снага.

Уследила је убедљива победа над Босном и Херцеговином од 4:1, у мечу који је преломљен у последњих 15 минута. Затим је савладан и један од домаћина, Канада, са 2:1, чиме је обезбеђено прво место у групи Б.

У првој рунди нокаут фазе, Швајцарци су сигурном игром елиминисали Алжир резултатом 2:0.

Са друге стране, Колумбија је под командом Нестора Лоренца показала импресивну доследност.

Турнир су отворили победом над Узбекистаном од 3:1, да би потом минималним резултатом (1:0) савладали ДР Конго. Иако су у последњем колу групне фазе одиграли меч без голова против Португалије, осигурали су прво место у групи К.

У осмини финала, чврстом игром су победили Гану са 1:0, потврдивши да је одбрана њихово најјаче оружје, будући да су примили само један гол на целом турниру.

Европска структура против јужноамеричке експлозивности

Очекује нас меч у којем ће се сукобити две различите фудбалске филозофије. Швајцарска игру базира на контроли, стрпљивој организацији напада и тактичкој дисциплини.

Кључни играч у том систему је капитен Гранит Џака, чија је улога да диктира темпо и повезује одбрану и напад.

Јакин најчешће користи флексибилну формацију 4-3-3, која се лако трансформише у 4-2-3-1, где млади Јохан Манзамби добија слободу иза најистуренијег Брила Емболоа.

Циљ Швајцараца биће да успоре игру Колумбије и кроз посед лопте неутралишу брзе транзиције противника.

Колумбија негује директнији и бржи стил фудбала. Њихова највећа снага лежи у транзицији и индивидуалном квалитету офанзивних играча.

Главна претња је крилни нападач Луис Дијаз, чија брзина и продорност могу да створе проблеме свакој одбрани. Уз њега, кључну улогу у креацији има ветеран Хамес Родригез, док Џон Аријас доноси опасност из другог плана.

Колумбијци ће покушати да наметну висок ритам, користећи пресинг како би натерали швајцарску одбрану на грешке и отворили простор за Дијаза.

Централна битка водиће се на средини терена, где ће Џака и Ремо Фројлер покушати да зауставе проток лопте ка колумбијским нападачима.

Кадровска ситуација и очекиване поставе

У швајцарском тиму постоји забринутост због спремности везног играча Мишела Ебишера, који је тренирао индивидуално због проблема са мишићем. Слична ситуација је и са штопером Луком Жакезом.

Уколико они не буду спремни, очекује се да у срцу везног реда уз Џаку заигра Фројлер, док ће штоперски тандем чинити Мануел Аканђи и Нико Елведи.

Колумбија има већи проблем у нападу. Џон Кордоба је због повреде тетиве задобијене против Гане завршио учешће на Светском првенству. Његово место у стартној постави требало би да заузме Луис Суарез из лисабонског Спортинга, који је управо након уласка са клупе асистирао за победоносни гол у претходном мечу.

Очекивани састави:

Швајцарска (4-2-3-1): Кобел; Закарија, Елведи, Аканђи, Родригез; Џака, Фројлер; Ндоје, Манзамби, Варгас; Емболо.

Колумбија (4-3-3): Варгас; Муњос, Санчез, Лукуми, Мохика; Лерма, Аријас, Пуерта; Родригез, Суарез, Дијаз.

Тим Лионела Скалонија је доминантно прошао групну фазу Ј, остваривши три победе против Аустрије, Алжира и Јордана уз савршен учинак од девет бодова. Међутим, у шеснаестини финала наишли су на жилав отпор дебитанта, Зеленортских Острва. У исцрпљујућем мечу у Мајамију, Аргентинци су тек после продужетака славили са 3:2, а победу им је донео аутогол у 111. минуту. Чињеница да су примили голове од Јордана и Зеленортских Острва сигурно брине селектора, иако је напад постигао тачно три гола на три од четири утакмице.

Са друге стране, Египат је већ исписао нове странице своје фудбалске историје. Групну фазу Г завршили су на другом месту са пет бодова, након ремија са Белгијом и Ираном (оба 1:1) и кључне победе над Новим Зеландом. У осмини финала, у дуелу са Аустралијом, такође су играли продужетке. Након 1:1 у регуларном делу, победили су после извођења једанаестераца са 4:2, што је био њихов први тријумф у нокаут фази Светског првенства икада. Тим је показао завидну менталну снагу и у серији је од само једног пораза у последњих осам мечева.

Обе екипе у меч улазе са мало времена за одмор након напорних утакмица од 120 минута. Умор је постао значајан фактор, а сам Лионел Меси је након меча са Зеленортским Острвима признао да се осећа уморно и да екипа није успевала да врши висок пресинг. Упркос томе, Меси је у фантастичној форми, постигао је седам голова на турниру, исто колико и Килијан Мбапе и Ерлинг Холанд, и бори се за "Златну копачку". Он је уједно и први играч у историји који је постигао седам голова на два различита Мундијала.

Египћани своје наде полажу у Мохамеда Салаха. Иако је у меч против Аустралије ушао са проблемом задње ложе и деловало је да избегава спринтове, његова важност за тим је непроцењива. Ниједан играч на турниру није креирао више шанси за саиграче од њега (16). Његово потпуно физичко стање биће кључно за стратегију Египта, која ће се вероватно ослањати на чврсту одбрану и брзе контранападе преко Салаха и нападача Манчестер Ситија Омара Мармуша.

У табору Египта влада оптимизам и борбени дух, што је потврдио и Ибрахим Хасан, помоћник селектора и брат Хосама Хасана.

"Не фокусирамо се на Месија, кажемо играчима да изађу и играју без обраћања пажње на противника. Они имају Месија, али ми имамо Мохамеда Салаха и 26 Месија, и нека нас Бог награди", изјавио је Ибрахим Хасан за египатску телевизију.

Ово ће бити први званични сусрет Аргентине и Египта на Светским првенствима. Једини претходни меч одиграли су 2008. године, када је у пријатељској утакмици Аргентина победила са 2:0. Аргентина је у серији од осам узастопних победа против афричких селекција на Мундијалима, а ниједан тим у историји није победио три афричка тима на истом турниру.

Победник овог дуела састаће се у четвртфиналу у Канзас Ситију, 11. јула, са бољим из меча Швајцарска - Колумбија.

На директној линији су разговарали и дошли до заједничког закључка да би црвени картон Фоларина Балогуна на мечу против Босне и Херцеговине требало да буде поништен, како би звезда "јенкија" могла да наступи у мечу осмине финала.

Али овај скандалозан потез, на који су реаговали и Уефа и Фудбалски савез Белгије, чини се да је ујединио чланове белгијске селекције као никада пре.

Јер Белгија je у потпуности демолирала домаћу селекцију у Сијетлу и славила убедљиво, већ од старта показавши да ће фудбал ипак победити "сокер". За то време, Балогун никако није успевао да помогне селекцији САД конкретним учинком.

Све је отворио сјајни и често критиковани Шарл де Кетеларе. Већ у деветом минуту сусрета је утрчао на додавање Јурија Тилеманса и лагано сместио лопту у мрежу.

Јесу Американци изједначили после пола сата игре, када је Малик Тилман имао среће да његов шут из слободног ударца закачи Ванакена и превари Тиба Куртоу за 1:1.

Но, само два минута касније је поново Де Кетеларе ступио н сцену. На центаршут Тросара, надскочио је штопера Тима Рима и тако вратио вођство Белгијанцима.

Наставили су да нападају и да "ломе" домаћина, а имали су и помоћ несигурног америчког голмана Фриза. Њему је Де Кетеларе успео да склони лопту док није успео да је испуца, она је стигла до искусног Ванакена, а овај је са дистанце погодио за 3:1.

Играо се тада 57. минут и постајало је јасно да Американци немају снаге за подвиг.

Тачку на сусрет је у надокнади времена поставио Ромелу Лукаку. Искусни голгетер је одлично погодио после још једне олако изгубљене лопте дефанзиваца САД, поставивши резултат на 4:1 у 93. минуту, својим 93. поготком у дресу Белгије.

Нису САД тако успеле да стигну до првог четвртфинала још од 2002. године, а Белгија ће бити та која ће изаћи на мегдан европском шампиону Шпанији.