Због чега је Хари Мегвајер морао да се нађе међу путницима на лету преко Атлантика и шта тачно одржава Џордана Хендерсона у тиму?

Хоће ли Нејмар бити у стању да помогне Бразилу и направи разлику током своје, вероватно ограничене минутаже? Због чега је Карло Анћелоти одустао од Жоаа Педра?

Има ли Аргентина икакве шансе да понови успех из Катара и одбрани титулу првака света и због чега их ретко ко види у самој завршници?

Да ли ће Кристијано Роналдо успорити Португалију, или ће бити врх копља чији крајњи циљ је пехар у облику богиње?

Какве су шансе Шпаније и Немачке и због чега би испадање Француске пре полуфинала било равно чуду?

Ко ће бити најбољи стрелац првенства и ко може да гарантује да Холандија није у стању да први пут после три изгубљена финала коначно освоји Мундијал?

Као бонус, прокоментарисали смо и почетак мандата Вељка Пауновића на клупи Србије и довели у питање његову могућност да надмаши свог претходника.

Уживајте!

Француска је изгубила финале, иако је њен најбољи играч постигао хет-трик. Голови не гарантују трофеје, али ефикасан нападач свом тиму значајно повећава шансе за успех.

Уочи новог Мундијала, пажња јавности поново је усмерена ка играчима који би могли да понесу епитет најбољег стрелца турнира.

Шта историја говори о освајачима Златне копачке

Историјски подаци указују на то да су најуспешнији стрелци Светских првенстава најчешће били у средини двадесетих година.

Само једном је Златну копачку освојио играч старији од 30 година - био је то Давор Шукер, који је са шест голова предводио Хрватску до трећег места на Мундијалу у Француској 1998. године.

Шукер је остао изузетак. Просечна старост освајача Златне копачке износи 24,7 година. Мбапе је тај просек додатно снизио када је 2022. године, као 24-годишњак, освојио признање са осам погодака.

Рекорд најмлађег освајача и даље држи Мађар Флоријан Алберт, који је на Светском првенству у Чилеу 1962. године имао свега 20 година и осам месеци.

За освајање Златне копачке потребна су два предуслова - квалитетни саиграчи који стварају шансе и репрезентација способна да стигне до саме завршнице турнира.

Зато не чуди што је Бразил, као петоструки светски шампион, изнедрио чак шест најбољих стрелаца Мундијала. Од Леонидаса 1938. до Роналда 2002. године, бразилски нападачи често су обележавали највећу светску сцену.

Мбапе, Кејн и Халанд предводе круг фаворита

У најужем кругу кандидата за Златну копачку, под условом да буде сто одсто здрав јесте Килијан Мбапе. Француз је у Катару постигао осам голова и постао најбољи стрелац турнира.

Уз чињеницу да Француска поново важи за једног од главних фаворита за титулу, Мбапе има реалне шансе да испише историју и постане први играч који је два пута самостално освојио Златну копачку.

Капитен Енглеске Хари Кејн, најбољи стрелац Светског првенства у Русији 2018. године, такође се налази међу главним кандидатима.

Иако ће на турниру имати 32 године, његова голгетерска ефикасност не показује знаке пада, па остаје један од најозбиљнијих претендената на признање.

Међу фаворитима је и Ерлинг Халанд. Норвежанин је већ годинама један од најбољих нападача света, а у квалификацијама је са 16 голова био кључни човек повратка Норвешке на Светско првенство после 28 година.

Његове шансе ће, међутим, у великој мери зависити од тога колико далеко његова репрезентација може да стигне на турниру.

Кандидати из сенке и искусне звезде

Иако ће у време одржавања турнира имати 38 година, Лионел Меси и даље припада кругу играча способних да направе разлику на највећој сцени.

Освајањем титуле светског шампиона 2022. године заокружио је каријеру, али Златна копачка остаје једно од ретких признања које му недостаје.

Аргентина се, ипак, не ослања само на свог капитена. Хулијан Алварез је већ показао да уме да заблиста у најважнијим утакмицама и могао би да буде један од највећих добитника предстојећег турнира.

Бразил своје наде полаже у Винисијуса, који иза себе има неколико врхунских сезона у Реал Мадриду. У конкуренцији је и Ромелу Лукаку, чија ће ефикасност у великој мери зависити од домета Белгије.

Проширени формат Светског првенства са 48 репрезентација могао би да отвори простор и за неочекиване хероје. Међу играчима на које вреди обратити пажњу налази се нигеријски нападач Виктор Осимен, док би Шпанија много могла да добије од Микела Ојарзабала, који је био један од најрасположенијих стрелаца током квалификација.

Светско првенство почиње 11. јуна и одржава се у САД, Мексику и Канади.

Полиција, Национална гарда и војска ће око стадиона "Акрон" распоредити око 10.000 наоружаних полицајаца и војника, којима ће подршку пружити посебни пси-роботи, дронови и свакојака друга опрема допремљена у Гвадалахару како би се навијачима гарантовала безбедбност.

Њима ће помоћи и 8.000 припадника посебно организованог и увежбаног обезбеђења.

Картели чувају фудбал

За безбедност се, како се чини, брину и лидери Kартела нове генерације, који су, ако је веровати полицијским изворима у Мексику, наложили својим војницима да се ни за живу главу не мешају у Мундијал, пре свега јер само град Гвадалахара од овог спортског догађаја очекује приход од око милијарду долара.

Истовремено, за могуће изгреднике постављена су посебна возила, покретни судови, који ће на лицу места изрицати казне, као и мобилни командни центри, из којих ће, уколико затреба, бити вођене операције против "реметилачких фактора".

Разлог за овакав опрез власти лежи у чињеници да је Халиско уско повезан са једном од најмоћнијих криминалних организација у свету - Kартелом нове генерације Халиско (Cártel de Jalisco Nueva Generación, CJNG), чији су крвави трагови видљиви на сваком кораку у овој држави.

Недалеко од стадиона "Акрон", крајем прошле године, група волонтера је у жбуњу и плитким рупама пронашла 456 врећа у којима су чланови породица несталих током четврт века дугог рата картела и власти, идентификовани делови тела најмање 93 жртве дивљања овог картела.

Чланови породица несталих су, одмах затим, оптужили власти да су ради новца од фудбала, спремни да окрену главу од покоља који су чињени по Халиску, али је у фебруару, током обрачуна са полицијом, убијен лидер Kартела нове генерације, Немесио Рубен Осегера Сервантес, познат по надимку Ел Менчо.

Страх од освете

Одмах затим, становници Халиска посакривали су се по кућама страхујући од освете припадника картела, који су у данима који су следили палили аутомобиле, камионе и аутобусе и пуцали на полицајце.

"Останите у кућама док стање не буде под контролом", упозорио је, тада, гувернер Халиска, Пабло Лемус Наваро, наређујући да се обустави сваки вид јавног превоза, како би се избегли проблеми на блокадама путева.

Накратко, због панике је затворен аеродром, а отказане су четири утакмице фудбалске лиге.

Немесио Рубен Осегера Сервантес годинама је био сматран најмоћнијим криминалцем у Мексику, чији су војници "сикариоси" одговорни за нестанак најмање 15.000 људи. Страхује се да је овај број и знатно већи, али да породице из страха од освете картела добар део отмица једноставно не пријављују.

Деценије сукоба

Американци су за њим расписали потерницу вредну 15 милиона долара, али се лидер овог картела осећао прилично сигурним, рачунајући, у последње време, на наводни договор мексичких власти и Вашингтона, према којем су потере за њим суспендоване до окончања Светског првенства у фудбалу.

У одвојеној акцији, мексичка полиција је ухапсила Алму Росу познату као Ла Леона, жену која се годинама помиње као особа одговорна за регрутовање и обуку нових припадника картела. Њено име често је помињано почетком прошле године, када је полиција случајно набасала на ранч Изагире, на којем су обучавани, мучени и убијани припадници ове организације.

Картел "Халиско – њу џенерејшн", за разлику од ривалског клана Синалоа, има озбиљне проблеме да придобије нове чланове, па је велики број регрута насилно довођен у кампове за обуку.

У тим камповима су, уз обуку нових чланова, убијани противници, те увежбаване отмице и свакакви други напади. Полазници који су пружали отпор су мучени и у неким случајевима убијани.

Крваве драме су део мексичке свакодневице већ скоро две деценије, откако су власти одлучиле да зауздају нарко-картеле, који са мање или више успеха контролишу велики део финансијских, безбедносних и друштвених токова ове државе.

Од тада, у рату је страдало око 120.000 људи, док се 137.000 воде као нестали. Само током 2020. године убијено је 34.600 људи и забележено 604 милиона крађа.

Да ли је Златко Далић донео резултатски врхунац, али уз опрезнији фудбал, док је Славен Билић нудио игру за памћење без коначног домета?

Да ли су медаље из 2018. и 2022. плод система и квалитета или и дозе среће која се тешко понавља?

Шта је било веће изненађење – финале у Русији или бронза у Катару, и да ли та поређења уопште говоре нешто о садашњој снази тима?

Да ли је Хрватска екипа која уме да преживи турнир или састав који више не може да изненади?

Који су данас њени највећи адути – искуство, средина терена или и даље непредвидивост у нокаут фази?

Колико тежак распоред може да одреди домет екипе која је навикла да расте како турнир одмиче?

И на крају – зашто ће Србија у наредних пет година преузети примат на терену у односу на Хрватску?

Сазнајте у наредних 40-ак минута. Уживајте!

Након меча, аргентински селектор и играчи имали су објашњење - за све је био крив лош квалитет терена на стадиону у Атланти, који је био постављен само неколико дана пре турнира преко вештачке подлоге.

Како се приближава Светско првенство, домаћини су одлучни да избегну такве критике. Због тога су ангажовали тим стручњака како би осигурали да се жалбе не понове. Током протеклих осам година истраживачи су спроводили ригорозне тестове, хранили различите врсте траве, мерили висину сваке влати и проучавали отпорност терена.

Међународна фудбалска федерација (Фифа) ангажовала је Џона Сорочана, професора са Универзитета у Тенесију, да надгледа раст, постављање и одржавање травњака на свих 16 стадиона.

"Притисак је огроман јер сунце не може да допре до терена, а биљкама је неопходно за раст", признаје Сорочан, посебно забринут за пет стадиона са затвореним кровом.

Наука иза савршеног клизања лопте

Резултати више од 170 експеримената које су Сорочан и његове колеге спровели биће на тесту током 104 утакмице Светског првенства. Амбиције најбољих фудбалера света и милијарди навијача зависиће од издржљивости ових травњака.

Сорочан објашњава да разлика од само пет милиметара у висини траве може да одлучи да ли ће се терен понашати као чичак трака која успорава лопту или као гладак тепих који омогућава брзу и узбудљиву игру.

Његов тим провео је безброј сати у истраживачким центрима у Тенесију, где су на минијатурним теренима користили специјалне машине за испаљивање лопти, прецизно мерећи њихову брзину и одскок.

На металну конструкцију монтирали су вештачко стопало са копачком како би тестирали интеракцију са подлогом и њену еластичност. Циљ није био само да се испита како се лопта понаша, већ и да се обезбеди оптимално трење за играче, смање неравнине и избегну влажне зоне које могу да доведу до опасних повреда спортиста вредних милионе долара.

Кроз деценије истраживања и тестирања створена је читава наука о спортским теренима.

Један турнир, много клима

С обзиром на то да се турнир одржава на огромном географском подручју, стадиони се налазе у драстично различитим климатским зонама - од врелог Мексико Ситија и влажног Мајамија до хладнијег Торонта или Бостона.

Да би се изборили са овим изазовом, истраживачи су развили прилагођене системе за корен траве, методе наводњавања и распореде одржавања за сваки појединачни стадион. У топлијим пределима, попут Даласа и Канзас Ситија, користи се бермудска трава, док је за хладније локације одабрана мешавина плаве траве Кентакија и енглеског љуља.

Како би се повећала издржљивост, у природну траву су интегрисана синтетичка влакна, слична онима која се користе за вештачке терене. Овај хибридни систем нуди отпорност вештачке подлоге уз задржавање карактеристика природне траве.

Ипак, Сорочан очекује да ће играчи навикнути на европске терене бити изненађени. "Погледаће терен и рећи: 'Ово није као у Немачкој - више личи на терен за голф'", каже Сорочан, али уверава да ће, захваљујући истраживањима, разлике бити минималне.

Од фарме до стадиона под куполом

Ово није први пут да се научници суочавају са оваквим изазовом. Треј Роџерс, данас професор на Државном универзитету у Мичигену и Сорочанов сарадник, био је пионир у овој области још 1994. године. Тада је Фифа тражила некога ко би поставио природну траву унутар стадиона "Понтијак силвердом" за Светско првенство у САД.

"Изговорио сам чувене речи којих се сви и данас сећају: 'Шта је то Светско првенство?'", признаје Роџерс, који је до тада радио на теренима за голф.

Упркос томе, Фифа га је изабрала. Његов тим је узгајао траву у хиљадама шестоугаоних посуда ван стадиона, а затим их пренео унутра, стварајући први природни травњак у историји постављен на вештачку подлогу унутар затвореног стадиона. Сорочан је тада био студент на том пројекту.

"Ја сам био момак који је буквално сипао песак у те посуде", присећа се.

Данас је логистика неупоредиво сложенија. Огромна фарма "Грин вели терф" у Колораду задужена је за припрему терена за стадионе у Даласу, Атланти и Хјустону, који су сви покривени.

Како би се превазишао недостатак сунчеве светлости, користе се специјална ЛЕД светла за раст, окачена на кровну конструкцију. Трава се узгаја на танком слоју пластике како би се заштитио корен при транспорту. Само десет дана пре почетка турнира, радници секу траву, пакују је у ролне и транспортују у камионима-хладњачама до стадиона широм Северне Америке.

Наслеђе вредно милионе долара

Фифа је у истраживање травњака за Светско првенство 2026. уложила више од пет милиона долара, што је огроман износ за нешто што већина гледалаца вероватно неће ни приметити.

"Никада у каријери нисам радио на пројекту оволиких размера", каже Алан Фергусон, директор за управљање теренима у Фифи.

Међутим, дугорочни циљ је већи од самог турнира. Роџерс се нада да ће ово истраживање унапредити технологију спортских терена на свим нивоима и можда "убедити" неке тимове америчког фудбала да пређу са вештачке на природну траву, чак и на затвореним стадионима.

Сорочан и Роџерс знају да је добро негован травњак, попут детета, истовремено осетљив и отпоран. Може да помогне нападачу при промени правца, али и да пружи меко тло за голмана након спектакуларне одбране.

Припремили су позорницу, а драма ускоро почиње.

Ко је највећи кривац за нови кикс "азура" и зашто је то Ђенаро Гатузо? Има ли Италија заправо боље играче у односу на то како их перципира светска фудбалска јавност?

Да ли је Светском првенству више потребан суви квалитет, ког Италија упркос испадању има више од "змајева", или романтична прича о аутсајдеру какав је Босна?

На који начин је Босна успела да састави солидан тим и какве су јој шансе на турниру који ће први пут бројати чак 48 репрезентација?

Да ли ће навијачи у Србији подржати комшије или ће се надати краху екипе коју нико није очекивао у Северној и Централној Америци?

Какве везе са фудбалом и Мундијалом имају Тони Сопрано и Мала Италија у Њу Џерзију и зашто је неуспех Италије утицао на популарност првенства?

Као бонус, ту је и кратко представљање највећих адута "змајева" и тврдња да су Италијани могли до титуле. Уживајте у наредних 47 минута!

Што је најгоре, сулуда идеја је већ спроведена у дело јер је званично потврђено да легендарна компанија са седиштем у Модени после 2030. неће бити званични Фифин партнер.

Име које је још од планетарног шампионата у Мексику 1970. синоним за сличице фудбалера остаће на албумима за овогодишњи Мундијал у САД, Мексику и Канади, као и за јубиларно издање 2030, а онда лиценца прелази у друге руке - америчке.

Ексклузивна права преузима "Фанатикс", гигант у области спортске опреме и колекционарства, који је чврсто решио да загосподари тржиштем на свим меридијанима.

Иста фирма већ је обрстила "Панини" где год је стигла. Преузела је током последње деценије лиценце за Лигу шампиона и остала Уефина такмичења, за НБА и НФЛ колекционарске картице, а од 2024. и за Европско првенство у фудбалу.

Губитак лиценце за Светско првенство представља још један озбиљан ударац за италијанску компанију, чији су приходи од Мундијала 2022. године износили скоро 720 милиона долара.

Две стране су у судском спору, у којем "Панини" оптужује "Фанатикс" за нелегалну монополизацију тржишта. Ни "Фанатикс" није остао дужан, већ је одговорио контратужбом, оптужујући "Панини" за превару, нелојалну конкуренцију и ометање пословања, уз тврдње да је италијански гигант спречавао своје запослене да пређу у конкурентску компанију.

Борба преко колекционарских леђа

Последице беспоштедне борбе за монопол колекционари су већ осетили на својим леђима. Није ствар у носталгији, хиру и навици. У пракси је већ доказано да "Топс" није кадар да ускочи у "Панинијеве" ципеле.

Званични албум Европског првенства 2024. био је непотпун и прилично контроверзан за љубитеље фудбала навикнуте на италијански стандард и препознатљив дизајн.

Иако је "Топс" обезбедио лиценцу од организатора такмичења, због важећих ексклузивних уговора "Панинија" са појединим савезима, у албуму су недостајале сличице највећих звезда француске, немачке, енглеске и италијанске репрезентације.

Већ то је довољно бесмислено, али чак и фудбалери који су добили своје сличице нису смели да буду приказани у аутентичним дресовима и са званичним грбовима националних савеза.

У маниру "дај шта даш", у колекцији су се нашле репрезентације попут Велса, Луксембурга и Босне и Херцеговине, које нису успеле да се квалификују на Евро кроз бараж, што је беспотребно повећало број сличица и суму коју треба издвојити да би се албум попунио.

Такође, уместо стварних фотографија немачких стадиона, "Топс" је користио илустрације, што је итекако засметало љубитељима реализма који је био заштитни "Панинијев" знак.

Американизација Фифе

Тектонска промена којој се нико осим "Фанатикса" не радује још један је показатељ да Фифа нагиње северноамеричком моделу немилосрдне комерцијализације спорта, који је председник Ђани Инфантино похвалио посматрајући успехе НБА, НФЛ-а и Формуле 1.

Одлука о промени партнера вођена је искључиво комерцијалним разлозима и жељом Фифе да максимално уновчи растуће тржиште спортских картица и самолепљивих сличица.

Инфантино је објаснио да "Фанатикс" доноси иновације које ће додатно ангажовати навијаче.

За разлику од традиционалног "Панинијевог" приступа, њихов фокус је на већој ексклузивности, лимитираним серијама (верзије истих сличица у различитим бојама, сличице са потписима или сличице које у себи садрже комад дреса), интеракцији и спајању физичког колекционарства са дигиталним светом.

"Видимо да 'Фанатикс' покреће огромне иновације у свету колекционарства које навијачима пружају нов, смислен начин да се повежу са својим омиљеним тимовима и играчима. Са становишта Фифе, ово нам омогућава да глобализујемо тај ангажман навијача и отвара још један важан комерцијални приход који, као и увек, усмеравамо назад у фудбал", рекао је Инфантино.

Извршни директор "Фанатикса" Мајкл Рубин истакао је да је партнерство са Фифом кључно за глобалну експанзију његове компаније.

"Наш посао са колекционарским предметима је ове године вероватно 85 одсто у САД. Док размишљамо како да се проширимо глобално, не постоји ништа важније од Фифе. Дугорочно, глобални фудбал би требало да буде наш највећи посао", рекао је Рубин, на велику жалост свакога ко је макар једном у животу отворио кесицу "Панини" сличица.