"Грешка прегледом снимка може да се исправи, што је кључно јер судија при оваквој брзини игре може нешто да превиди. Улози су толико велики да не могу да замислим суђење без помоћи технологије. Откако је уведен ВАР, исправљено је најмање 90 одсто спорних ситуација", рекао је Винчић приликом догађаја на Брду код Крања, пренели су регионални медији.

Словенац се присетио и тренутка када је сазнао да ће управо његов тим судити финале Светског првенства.

"У првом тренутку био је то шок, а затим понос на нашу екипу која ће представљати Словенију на тако великој позорници, на највећем спортском догађају на свету. Наравно, био је то понос и на Фудбалски савез Словеније, као и на судијску организацију."

Захвалио је Судијској комисији Фифе и Пјерлуиђију Колини на указаном поверењу.

"Истог тренутка знао сам да је то огромна одговорност, да морамо да оправдамо поверење и одрадимо утакмицу како треба. Припреме су одмах почеле."

На питање о разговору са Лионелом Месијем током финала, Винчић није желео да открива детаље.

"Тај разговор ће остати на терену. Могу само да кажем да је Меси био спортски коректан."

Говорећи о припреми за финални меч, словеначки арбитар објаснио је да судије анализирају навике играча, али да је немогуће предвидети сва дешавања на терену.

"Покушавамо да проучимо карактеристике играча, ко шта ради код прекида, ко прави највише прекршаја. Али немогуће је припремити се за баш све. Утакмица има свој ток и унутар тога покушаваш да свој посао одрадиш најбоље што можеш. Мораш да одлучиш да ли ћеш кренути са опоменама или картонима. То је аутоматизам који долази из искуства. Некад успеш боље, некад не."

Осврнуо се и на сопствено издање у финалу, нагласивши да је најважније што судије нису биле у центру пажње.

"После последњег звиждука нисмо били главна тема, а то показује да смо посао генерално одрадили добро. Зато мислим да је стратегија суђења била исправна", закључио је Славко Винчић

"Мислим да смо изгубили од Норвешке због паузе за хидратацију. До тог момента тим је имао контролу. Јесте да је Норвешка имала много поседа на својој половини, али исто тако су и против Енглеске па нису успели да победе", рекао је Анчелоти за ЕСПН.

Ипак, искусни италијански стручњак нагласио је да не бежи од сопствене одговорности за пораз.

"Ту сам можда направио грешку. Мислио сам да смо изгубили контролу онда када је већ нисмо имали. Направио сам неке измене, а ту је био и проблем са Холандовим голом", изјавио је  Анчелоти.

Бразил је такмичење завршио већ у осмини финала, што је први пут од 1966. године да се "селесао" није пласирао међу осам најбољих репрезентација света.

Кукуреља је, заједно са још неколико саиграча, обећао да ће истетовирати лик селектора уколико Шпанија освоји титулу првака света. То се и догодило, пошто је "црвена фурија" у финалу Мундијала савладала Аргентину резултатом 1:0.

Победу је донео Феран Торес голом у продужецима, чиме је репрезентација стигла до своје друге титуле првака света, прве од 2010. године.

Де ла Фуенте: Нисам толико ружан да морају да је крију

Селектор Луис де ла Фуенте је са хумором реаговао на обећање својих играча још пре него што је оно испуњено. На конференцији за медије одржаној одмах након освајања трофеја, нашалио се на рачун опкладе.

"Већ сам им рекао: 'Да ли сте погрешили?' Јесу, али уживаће у томе. Људи су од речи и испуниће то", рекао је Де ла Фуенте.

Искусни стручњак је додао да му гест играча импонује и да је поносан на њихову посвећеност.

"Нисам баш толико ружан да ће морати да је ставе на неко место где нико не може да је види. Али, то ме засмејава и поносан сам што испуњавају своја обећања", закључио је селектор.

Серија успеха шпанске репрезентације

Освајање Светског првенства била је круна изузетно успешног периода за шпански фудбал под вођством Луиса де ла Фуентеа. Он је преузео национални тим 2022. године и од тада је освојио Лигу нација 2023. и Европско првенство 2024. године, пре највећег тријумфа у финалу Мундијала.

Марк Кукуреља је био један од кључних играча на путу ка светском трону. Одиграо је свих осам утакмица на позицији левог бека, а током самог турнира комплетирао је и трансфер из Челсија у Реал Мадрид за суму од око 60 милиона евра.

Ово није први пут да Кукуреља на необичан начин прославља успехе. Након освајања Европског првенства 2024. године, своју препознатљиву коврџаву косу офарбао је у црвено. 

Занимљиво је да је Кукуреља током Светског првенства као амајлију са собом носио горњи део пиџаме своје супруге. Фудбалер је раније открио да своју дугу, коврџаву косу носи како би његово дете са аутизмом могло лакше да га уочи на терену током утакмица.

Иако је аутогол Динеја Борхеса у 111. минуту донео победу Аргентини (3:2) и окончао бајковит пут афричке селекције, Кабралов погодак остао је један од најупечатљивијих момената турнира. Његов гол је прво убедљиво изабран за најбољи у шеснаестини финала, пре него што је тријумфовао и у коначном гласању навијача широм света.

Двадесеттрогодишњи фудбалер је описао како је доживео тај тренутак.

"Чим сам предриблао противника, видео сам простор и помислио - хајде да покушам. Добро шутирам обема ногама, циљао сам горњи угао и заиста сам добро захватио лопту. Када сам подигао поглед и видео где иде, помислио сам: 'Шта сам то, дођавола, управо урадио?'. Нисам могао да верујем. Сви саиграчи су вриштали, држали се за главе. Сви сањају да постигну гол на Светском првенству, али урадити то на такав начин, на тако великој сцени и против тако великог тима, било је невероватно", истакао је Кабрал.

Прослава гола је такође била посебна. Кабрал је потрчао ка трибинама да подели радост са мајком и девојком.

"Пре утакмице сам им рекао да ћу, ако дам гол, дотрчати до њих. Када сам стигао, видео сам мајку како плаче. Није ни схватила да сам ту, поред ње, јер се онесвестила у тренутку када сам постигао гол. Сви су се окупили око ње да јој помогну", открио је Кабрал.

У гласању навијача, Кабралов гол је победио испред поготка Елдора Шомуродова из Узбекистана и Вилсона Исидора са Хаитија. Овим признањем, Кабрал се придружио великанима попут Максија Родригеза, Дијега Форлана, Хамеса Родригеза, Бенжамена Павара и Ришарлисона, који су раније освајали ову награду.

Награда за најлепши гол је круна историјског наступа Зеленортских Острва. Земља од 600.000 становника постала је једна од најмањих учесница Мундијала. Изборили су пласман у другу рунду, а у групној фази су одиграли нерешено 0:0 против Шпаније, селекције која је касније постала првак света.

Американци су тај меч добили 2:0, али је Балогун због директног црвеног картона требало да буде аутоматски суспендован за наредни сусрет.

После интервенције председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, Фифа је суспендовала извршење аутоматске казне Балугану на 12 месеци, чиме му је омогућено да наступи у мечу осмине финала.

Белгија је у том мечу славила са 4:1, а после утакмице поново је отворено питање начина на који је Фифа поступила у случају америчког нападача.

Светска фудбалска организација није саопштила детаље који су довели до такве одлуке, већ се позвала на правило које омогућава условно одлагање дисциплинских мера.

Председница Фудбалског савеза Норвешке Лисе Клавенес поручила је да је савез са "великом забринутошћу" реаговао на читаву ситуацију и подсетила је да је Норвешка већ покренула поступак пред Етичким комитетом Фифе због доделе прве Награде за мир председнику САД Доналду Трампу.

"Примерено је да случај Балогуна укључимо у пријаву коју смо већ поднели Етичком комитету у вези са такозваном Фифином наградом за мир, додељеном током жреба за Светско првенство у Вашингтону прошлог децембра", изјавила је Клавенес, а пренео Би-Би-Си.

Случај би могао да стигне и до Међународног олимпијског комитета, пошто се у јавности појавила могућност да би та организација могла да размотри поступке председника Фифе Ђанија Инфантина, који је члан МОК-а од 2020. године.

Из МОК-а нису желели да потврде да ли је било каква пријава поднета, уз образложење да су рад и одлуке Етичке комисије поверљиви. Саопштење за јавност уследило би тек уколико буду изречене евентуалне санкције.

Био је један од стубова одбране селекције која је 2022. године у Катару освојила титулу светског шампиона, а са Аргентином је освојио и две Копа Америке.

Осим светске круне, два пута је са националним тимом стизао до финала Мундијала у којима није успео да дође до трофеја, укључујући и овогодишње финале против Шпаније, које је било његов последњи меч у националном дресу.

„Пишем најтеже речи у својој каријери. Судбина је желела да мој последњи меч у дресу репрезентације буде у финалу Светског првенства. Није био резултат који сам желео, али одлазим са главом високо подигнутом, јер сам дао све од себе до последње секунде", између осталог је написао Отаменди на друштвеној мрежи Инстаграм.

Отаменди је за репрезентацију дебитовао 2009. године, а током каријере био је један од лидера генерације која је Аргентини донела највеће успехе у последњој деценији.

На Светском првенству у Катару одиграо је сваки минут на путу до шампионске титуле, док је дрес националног тима носио и на шампионатима света 2010, 2018. и 2026. године.

После шеснаест година проведених у европском фудбалу, где је наступао за Порто, Валенсију, Манчестер сити и Бенфику, овог лета вратио се у домовину и каријеру наставља у дресу Ривер Плејта.

Место међу стативама заузео је голман Зеленортских Острва Возиња, који је током турнира скренуо пажњу одбранама и сигурним наступима.

Одбрамбену линију чине Шпанци Педро Поро и Марк Кукуреља, Француз Дајо Упамекано и Аргентинац Лисандро Мартинез. Управо су играчи шампионске Шпаније оставили највећи траг у одбрани, пошто су помогли екипи да дође до светске титуле.

У везном реду нашли су се Џуд Белингем из Енглеске, Шпанац Родри и Француз Мајкл Олисе. Родри је био један од кључних играча у походу Шпаније на трофеј, док је Белингем још једном потврдио статус једног од најбољих младих фудбалера света.

Најзвучнија имена налазе се у нападачкој линији. Капитен Аргентине Лионел Меси добио је место међу најбољима, заједно са Норвежанином Ерлингом Холандом и Французом Килијаном Мбапеом.

Шпанија је са три представника најзаступљенија у идеалном тиму, док Аргентина има двојицу играча. По једног представника имају Енглеска, Француска, Норвешка и Зеленортска Острва.

Избор ФИФА доноси занимљиву комбинацију искусних асова и играча нове генерације, а међу најбољих 11 нашли су се фудбалери који су током турнира имали велики утицај на резултате својих репрезентација.

Магичних 9: Утакмице које су срушиле стандардна правила

Током првенства, забележено је тачно 9 утакмица на којима се мрежа затресла у уводних 10 минута, али које до краја по редовним правилима никада не би донеле добитак на типу 3+.

Захваљујући Mozzart-овој акцији "1=3", ови мечеви су се "зеленели" на тикетима пре него што су се остали навијачи поштено и сместили:

1. Курасао – Обала Слоноваче
2. Чешка – Јужна Африка
3. Египат – Иран
4. Мексико – Јужна Африка
5. Португал – ДР Конго
6. Шкотска – Мароко
7. Швајцарска – Алжир
8. Турска – Парагвај
9. Аргентина – Швајцарска

На свим овим сусретима, рани погодак је аутоматски активирао пролаз парова, без стреса и без чекања судијског звиждука на крају.

Преко 6.000 спасених тикета, 35 милиона динара кроз џекпотове на уживо клађењу и луда атмосфера у Mozzart локалима

Биланс ове акције показао је колико рани голови мењају целокупан доживљај утакмице:

Преко 6.000 тикета је директно спасено! Ради се о тикетима који би по редовним правилима били губитни јер мечеви до краја нису отишли у 3+, али су захваљујући акцији обрачунати као добитни.

Поред редовних добитака, током трајања акције играчима је кроз џекпот фондове додељено више од 35 милиона РСД!

Експлозија атмосфере у Mozzart локалима: Акција није живела само на тикетима, већ се пренела и на шанкове. Са сваким голом постигнутим до 10. минута, сви присутни у Mozzart локалима добијали су бесплатно пиће на рачун куће. Славље због раног гола тако се у секунди ширило са терена на пуне локале, где се сваки уводни напад пратио са посебним набојем.

Овогодишњи Мундијал још једном је потврдио да нападачки фудбал и храбре процене заслужују награду. Рани погодак више није био само предност на терену, већ гарантован добитак у рукама играча, милионске џекпот исплате и разлог за рунде бесплатног пића широм локала.

Праве акције тек следе, важно је с ким играш! Mozzart.

"Дао сам све од себе, оставио сам срце на терену за своје клубове и репрезентацију. Данас качим рукавице о клин. Бити голман значи знати да можда мораш да чекаш 90 минута на тај један тренутак када све зависи од тебе, а када дође, не смеш да оклеваш", рекао је легендарни Очоа.

Професионалну каријеру започео је 2004. године у клубу Америка, где је провео првих седам сезона пре него што је 2011. постао први мексички голман који је заиграо у Европи.

Његова европска каријера обухватала је клубове попут Ајачија, Малаге, Гранаде, Стандарда из Лијежа и Салернитане. Са репрезентацијом Мексика освојио је шест титула првака Северне и Централне Америке, као и бронзану медаљу на Олимпијским играма у Токију 2021. За национални тим одиграо је 153 утакмице.

Иако је на свом последњем Светском првенству 2026. имао улогу резерве, селектор Хавијер Агире пружио му је прилику за опроштај из снова.

У последњем мечу групне фазе против Чешке, Очоа је ушао у игру у 78. минуту уз овације са трибина стадиона Астека, где је и започео каријеру. Након последњег звиждука, у емотивној сцени, пољубио је обе стативе пре него што су га саиграчи подигли у ваздух, славећи његову блиставу каријеру.

"Не могу да разумем своју каријеру без репрезентације. Не знам каква би била без ње. Сада када се моје време у репрезентацији завршава, не видим више смисао у фудбалу. Не видим смисао у даљем игрању", изјавио је Очоа за Фифу, борећи се са сузама.

Очоа одлази као један од највећих голмана у историји Мексика, упамћен по херојским одбранама на Мундијалима против Бразила 2014, Немачке 2018. и Пољске 2022. године.

Поред њега, само су Кристијано Роналдо и Лионел Меси били у саставу на шест Мундијала (мада није на сваком наступио), чиме је зацементирао своје место међу фудбалским легендама.

Поред тога што је као капитен подигао пехар светског првака, Шпанац је проглашен и за најбољег играча турнира, освојивши Златну лопту Мундијала, чиме је заокружио период потпуне доминације на индивидуалном и тимском нивоу.

Овај подвиг, који се у модерном фудбалу све чешће назива "комплетирање фудбала", представља освајање четири најпрестижнија трофеја доступна једном играчу.

Успех је толико редак да су пре Родрија само шесторица фудбалера успела да обједине титуле светског и континенталног првака са репрезентацијом, уз трофеј Лиге шампиона на клупском нивоу и Златну лопту као потврду индивидуалног квалитета.

Последњи који је пре Родрија ушао у ову одабрану групу био је Лионел Меси, који је слагалицу употпунио освајањем Светског првенства у Катару 2022. године

Ту су и Зидан, Роналдињо, Бекенбауер...

Пре њега, почетком 21. века, то је пошло за руком бразилским мађионичарима Ривалду и Роналдињу, звездама које су са репрезентацијом Бразила покориле свет 2002. године, а истовремено доминирале и европским клупским фудбалом.

Темеље овог легендарног клуба поставили су немачки асови Герд Милер и Франц Бекенбауер. Двојац Бајерна из Минхена био је кључан у тријумфу Западне Немачке на Светском првенству 1974, а њихова доминација са баварским гигантом током седамдесетих година прошлог века остаје уписана златним словима у историји. Обојица су у својим каријерама освојили сва четири велика трофеја.

Листу заокружује Зинедин Зидан, један од најелегантнијих фудбалера свих времена. Француски маестро је до Златне лопте и титуле светског првака стигао 1998. године, две године касније је покорио Европу са репрезентацијом, да би клупску каријеру крунисао незаборавним голом у финалу Лиге шампиона за Реал Мадрид 2002. године, чиме је употпунио своју колекцију.

Родријев успех има огроман историјски значај, не само због реткости таквог достигнућа, већ и због његове позиције на терену. Он је једини Шпанац и једини дефанзивни везни играч на овој престижној листи, што његов подвиг чини јединственим.

Тежина освајања сва четири трофеја објашњава зашто је ово један од најексклузивнијих клубова у свету спорта. Многи освајачи Светског првенства никада нису добили Златну лопту, док су други освајали Лигу шампиона али остајали без успеха са репрезентацијом. 

Уследиле су и протоколарне посете, јер су шампиони прво примљени у палати Монклоа, а затим и у краљевској палати Сарсуела, где их је дочекала краљевска породица на челу са краљем Фелипеом Шестим.

У финалу Мундијала 2026. године, одиграном на стадиону "Метлајф" у Њу Џерзију, Шпанија је у исцрпљујућем мечу савладала Аргентину резултатом 1:0. Тренутак одлуке десио се у 106. минуту продужетака, када је нападач Барселоне Феран Торес постигао погодак који је "црвеној фурији" донео светску круну и изазвао ерупцију одушевљења широм те земље.

Управо је Торес био у центру пажње током пријема у палати Сарсуела. Док су се играчи у реду руковали са краљем Фелипеом, краљицом Летисијом и њиховим ћеркама, принцезом Леонор и њеном млађом сестром Софијом, догодио се тренутак који је привукао велику пажњу јавности и постао виралан на друштвеним мрежама.

Док му је пружала руку, најстарија ћерка краља Фелипеа и наследница круне обратила се фудбалеру уз осмех. Иако су прве спекулације у медијима биле да му је упутила комплимент, аудио снимак је открио да га је подсетила на старо обећање.

"Зар ниси хтео да се ошишаш на ћелаво?", упитала га је принцеза Леонор. Помало затечени Торес је, такође уз осмех, кратко одговорио: "Не, не".

Питање није било случајно, већ се односило на јавно обећање које је фудбалер дао пре почетка турнира, изјавивши да ће обријати главу уколико Шпанија освоји трофеј.

Овај спонтани и симпатични дијалог протумачен је као доказ да принцеза пажљиво прати дешавања везана за национални тим, али и као знак опуштене атмосфере и блискости која влада између краљевске породице и спортиста, наводи Марка.

Кукуреља и саиграчи испуњавају опкладе

Иако је стрелац одлучујућег гола на крају одустао од своје намере, неколико његових саиграча најавило је да ће испунити дата обећања, од којих су нека веома необична. Традиција опклада пред велика такмичења уобичајена је у свету спорта, а чини се да су шпански фудбалери овога пута били посебно креативни у својим замислима.

Како такође пише Марка, дефанзивци Марк Кукуреља и Алекс Баена, као и нападачи Борха Иглесијас и Јереми Пино, отићи ће корак даље од уобичајених опклада и истетовирати лик селектора Луиса де ла Фуентеа.

Млади крилни нападач Ламин Јамал обавезао се на два циља: да ће пуне три недеље пуштати браду и бркове, као и да ће поклонити сто пари слушалица марке "Битс" својим пратиоцима на интернету.

Везни играчи Барселоне, Гави и Педри, такође ће одржати реч. Овај тандем се одлучио за промену имиџа и најавио да ће офарбати косу у упадљиве, јарке боје како би на свој начин прославили освајање титуле првака света.

Будућа шпанска краљица прати фудбалере

Медијско интересовање за однос између будуће шпанске краљице и фудбалске репрезентације није новост. Током Светског првенства у Катару 2022. године, у јавности су се појавиле спекулације о њеним наводним симпатијама према Гавију, саиграчу Ферана Тореса. Иако те гласине никада нису званично потврђене, допринеле су стварању наратива о повезаности принцезе и националног тима.

Шпанска краљевска породица иначе важи за великог подржаваоца спорта и националних тимова. Краљ Фелипе Шести, краљица Летисија, принцеза Леонор и инфанта Софија уживо су пратили финални меч у Сједињеним Америчким Државама, а њихове емотивне реакције са трибина током напете утакмице такође су забележене камерама.

Овим поводом, медији су подсетили и на фотографије из 2010. године, када је Шпанија први пут у историји постала првак света. Тада су се веома младе принцезе Леонор и Софија сликале са пехаром Светског првенства, чиме је настављена породична традиција подршке "црвеној фурији" која, очигледно, траје и данас.

Шта је додуше било другачије у односу на Шпанију од пре две године, када су постали европски прваци и како то да се промене нису одразиле на резултат?

Како је "црвена фурија" направила разлику у односу на ривале и чиме је надокнадила јаловост у нападу, која је била присутна и у финалу?

Сагласили смо се да је ово био најгори финални меч откако пратимо фудбал, чему је пре свега допринео аргентински приступ.

Ко је заслужио награду за најбољег фудбалера на турниру? Да ли је Родри заиста био ненадмашан, или је Меси поново могао да уграби златну мундијалску лопту?

Знали смо да је Аргентина лимитирана и да их је много фактора довело до последњег меча на турниру, али ни сањали нисмо да неће шутнути на гол 119. минута.

Због чега је овај пораз тестамент дебате о највећем свих времена и како је то могуће да је Меси упркос неуспеху доказао да му никада није било равног?

Како би две селекције могле да изгледају за четири године на наредном Мундијалу и постоји ли шанса да поново видимо Месија у дресу Аргентине?

Одговорима на ова и још многа питања смо закључили прво заједничко Светско првенство. Надамо се да сте уживали као и ми. Окрећемо се сада клупском фудбалу.

Навијачи нису били обесхрабрени елиминацијом, а највећу тражњу имао је дрес са именом капитена Килијана Мбапеа. На другом и трећем месту броју захтева за штампање имена нашли су се Мајкл Олисе и освајач Златне лопте Усман Дембеле, што показује популарност нове генерације француских фудбалера.

Продаја дресова Француске је порасла чак за 85,5 одсто у односу на Европско првенство 2024. Посебан допринос продаји имао је гостујући зелени дрес Француске, назван "Либертé", инспирисан симболиком Статуе слободе.

Фудбалски савез Француске саопштио је да је тај модел доживео изузетну популарност и да је више недеља био распродат. 

Одрасла верзија коштала је око 110 евра, док је дрес са именом играча достизао готово 130 евра,а дечји модели продавали су се по ценама од око 85 до 105 евра.

Укупно је Интерспорт током Мундијала у Француској продао око 360.000 дресова свих репрезентација, а Француска је била најпродаванија селекција, испред Португалије и Шпаније.

Према исламском лунарном календару, Рамазан ће 2034. трајати управо у том периоду, од 12. новембра до 12. децембра. Одржавање највећег спортског догађаја током месеца поста и молитве представљало би огроман логистички и културни изазов у земљи која је дом најсветијих места ислама.

Алтернативни термини у 2034. години такође су проблематични. Почетак године резервисан је за Зимске олимпијске игре у Солт Лејк Ситију, што би створило сукоб за телевизијска права, спонзоре и медијску пажњу.

Недуго затим, у марту, Саудијска Арабија је домаћин Хаџилука, годишњег ходочашћа које окупља милионе верника и захтева потпуну мобилизацију безбедносних и инфраструктурних капацитета. Како је термин Хаџилука одређен лунарним календаром, његово померање није опција.

Једино решење носи нове изазове

Све ово ставља на сто опцију која се чини једином реалном: одигравање турнира почетком 2035. године, пише "Сан".

Најчистији период био би између новогодишњих празника и Хаџилука, који се те године очекује средином фебруара. То оставља узак прозор од шест до седам недеља за организацију, што је изазов с обзиром на могуће проширење на 64 тима.

Иако Фифа још није донела званичну одлуку, председник Ђани Инфантино изјавио је да фудбалски свет мора бити "отворенијег ума" по питању термина, сугеришући да традиционални летњи формат више није једина опција.

Потенцијално одлагање појачава већ постојеће тензије око Мундијала у Саудијској Арабији.

Европске лиге, које су се противиле зимском термину за Катар 2022. због прекида домаћих сезона, поново изражавају незадовољство. Ова логистичка главобоља надовезује се на критике организација за људска права, које упозоравају на услове за раднике мигранте и статус људских и ЛГБТ права.

Иако су неке европске федерације, попут немачке и данске, раније биле гласне у критикама, сада су или подржале кандидатуру или остале тихе.

Календарски проблем Саудијске Арабије могао би постати најава будућности. Пошто се исламски календар сваке године помера за десетак дана уназад, сукоби са Рамазаном постаће редовна тема, имајући у виду да ће и Мароко бити један од домаћина 2030.

Са друге стране, све израженије климатске промене и растуће летње температуре могле би натерати и земље ван Блиског истока да разматрају зимске термине, чинећи Мундијал 2034. мање изузетком, а више моделом за будућа такмичења.

"Играчима је дата могућност од шест различитих прослава, али су они одлучили да их не праве", рекао је Милеи током интервјуа за ЛН+, додавши да сматра да је ово "најважнији тим у историји Аргентине".

Милеи је након пораза понудио и проглашење националног празника како би фудбалери могли да прославе вицешампионску титулу са навијачима, што се на крају није догодило.

Поводом одлуке Лионела Месија и неколико других играча да се не врате са остатком делегације, Милеи је позвао на разумевање.

"Треба поштовати одлуку коју су играчи донели. Не верујем да се Меси сада осећа добро и то такође треба узети у обзир", истакао је он.

Милеи је додао да Аргентинци много тога дугују свом капитену.

"За нас који волимо фудбал, не постоје речи којима би се описало све дивне ствари које је Меси урадио. Он је најбољи играч свих времена", навео је.

Ова подршка долази само неколико дана након речи Месија које су многи протумачили као негативне по власт.

Фудбалер је пре финала изјавио да се многи Аргентинци финансијски боре да саставе крај с крајем, а портпарол председника је демантовао да због тога Милеи није присуствовао финалној утакмици. Наводи се да је Милеи одлучио да финале не прати уживо са стадиона због сујеверја.

Дочек селекције Аргентине упркос поразу

Председник Аргентине је оценио да је освајање другог места "огроман успех" и похвалио је понашање играча током турнира.

"Увек су имали одмерен став и понашање. Реаговали су веома смирено, уредно и увек су се одликовали борбом до самог краја", нагласио је.

Део играча и стручног штаба репрезентације вратио се у понедељак у земљу, где их је дочекала музика популарне навијачке песме "Мућаћос" у извођењу оркестра аргентинске војске. Екипа се затим превезла до тренинг центра ФС Аргентине у отвореном аутобусу, поздрављајући стотине навијача окупљених поред пута.

Након завршетка финалне утакмице, у којој је Шпанија освојила титулу голом у продужецима, десетине хиљада Аргентинаца изашло је на улице широм земље како би изразили подршку и захвалност репрезентацији.

Он је открио да је одлуку донео искључиво "за добро француског тима", јер је окружење постало неодрживо.

"Одлучио сам да ствари морају да се зауставе. И ако сам донео ову одлуку, то није било из личног интереса, већ за добробит француског тима", објаснио је Дешан у изјави за француски радио М6.

Иако је његов одлазак био очекиван, Дешан је сада први пут јавно говорио о дубини проблема.

"Можда то нисам рекао раније, али сада вам кажем са потпуном искреношћу: нисам донео ову одлуку због себе. Атмосфера око мене је постала веома токсична и загушујућа, а француска репрезентација то не заслужује", истакао је Дешан.

"Неподношљива атмосфера" о којој је говорио има корене у неколико инцидената. Уочи и током Светског првенства, појавили су се извештаји о интерним споровима између играча и Фудбалског савеза Француске (ФФФ) у вези са бонусима.

Тензије су се наставиле и након пораза у полуфиналу од Шпаније, када су поједини играчи били збуњени тактичким одлукама селектора. Поред унутрашњих проблема, Дешан се суочавао и са значајним спољним притисцима, нарочито због медијских питања о политичким темама.

Упркос турбулентном завршетку, Дидије Дешан напушта клупу Француске са импресивним наслеђем.

Током 14 година на месту селектора, водио је тим до титуле првака света 2018. године у Русији, финала Светског првенства 2022. у Катару и трофеја у Лиги нација 2021. године. Тиме је постао један од само тројице људи у историји фудбала који су освојили Светско првенство и као играч (1998) и као тренер.

Свој опроштај од националног тима доживео је веома емотивно.

"Репрезентација Француске је изнад свега. Не припада мени. Служио сам јој четрнаест година. Ништа није изнад овог дреса", изјавио је Дешан дрхтавим гласом.

Фудбалски савез Француске још није именовао новог селектора, али сви медији преносе да је постигнут договор са легендарним Зинедином Зиданом да преузме функцију и започне нову еру француског фудбала.

"Најбољи играч у историји и неко на кога сам се увек угледао. После утакмице желео сам да му укажем поштовање”, објаснио је Јамал.

Шпанац је признао да и даље не може да поверује шта се догодило у Њујорку, истичући да је остварио сан који је до пре неколико година деловао недостижно.

"Да ми је неко пре неколико година рекао да ћу овде подићи трофеј Светског првенства након што сам играо против Лионела Месија, помислио бих да је луд”, рекао је Јамал.

Посебан утисак на младог шпанског репрезентативца оставио је разговор са Месијем непосредно по завршетку финала.

Аргентински капитен му је, како каже, упутио поруку коју ће памтити до краја живота.

"Рекао ми је да наставим својим путем и да будућност припада нашој генерацији, те речи вреде исто колико и медаља која ми виси око врата”, открио је млади Јамал.

"Бол је огроман и биће потребно време да ова рана зацели. Али, такође желим да се задржим и на добрим стварима, на утакмицама у којима смо долазили до преокрета тако што смо давали све од себе и на моментима које ћемо памтити заувек. Заувек ћу памтити подршку целе земље, рад који смо уложили заједно као група и који нас је поново довео међу најбоље репрезентације света. Данас је тешко употпуности ценити оно што смо постигли, али ова група је стигла до два узастопна финала Светског првенства", истакао је Меси. 

Такође, изразио је велику захвалност својим навијачима и обожаватељима широм света.

"Хвала вам од срца на сваком поздраву и свакој поруци. Још једном смо успели да се ујединимо као земља и будемо заједно, делећи огроман понос што смо Аргентинци".

Осим тога, није желео да пропусти прилику и да упути речи ривалу.

"Желим да честитам Шпанији на освајању првенства", написао је Лионел Меси на друштвеној мрежи Инстаграм. 

"Поједини играчи отпутоваће директно на друге дестинације како би се прикључили својим клубовима или започели одмор. Део делегације, који чине играчи, стручни штаб и остало особље враћа се у Аргентину“, наводи се у саопштењу.

Планирани повратак репрезентације одложен је за неколико сати, па је авион ка Аргентини полетео тек у понедељак ујутру, око седам часова по локалном времену.

У авиону није било Месија, али ни још деветорице репрезентативаца који су носили игру Аргентине током шампионата. Осим капитена, у Буенос Ајрес нису отпутовали Родриго де Пол, Енцо Фернандес, Лаутаро Мартинес, Хулијан Алварес, Херонимо Руљи, Николас Пас, Кристијан Ромеро, Науел Молина и Хуан Муса.

"Меси се са супругом и децом враћа у Мајами, одакле ће наредних дана отпутовати у родни Росарио како би време провео са породицом. У Аргентину путује преосталих 16 фудбалера са коначног списка, као и комплетан стручни штаб предвођен Лионелом Скалонијем“, пише "Оле“.

Позиција Скалонија под знаком питања

Селектор Лионел Скалони потврдио је да ће испоштовати уговор који важи до новембра ове године, али није желео да открије да ли ће и после тога предводити национални тим.

Како је истакао шеф стручног штаба, одлуку о наставку рада донеће после додатног размишљања, остављајући отворену могућност да оконча један од најуспешнијих периода у историји аргентинске репрезентације.

Меси је, окружен песмом аргентинских навијача на стадиону у Њу Џерзију, дуго посматрао трибине, свестан да је можда последњи пут наступио на највећој фудбалској сцени. Насупрот њему стајао је Јамал, фудбалер који је тек на почетку каријере, а већ је освојио и Европско и Светско првенство.

Призор је неизбежно подсетио на фотографију из септембра 2007. године, која је поново постала вирална уочи финала. Тада је двадесетогодишњи Меси, током снимања хуманитарног календара Барселоне, купао шестомесечног Ламина Јамала. Скоро две деценије касније, њих двојица су се срела као ривали у борби за титулу светског шампиона.

Јамал исписао нове странице историје

Освајањем Мундијала, само две године након европске титуле, Ламин Јамал постао је најмлађи фудбалер који је објединио два највећа репрезентативна трофеја. Финале је дочекао са свега 19 година и шест дана, иако је уочи шампионата имао проблема са повредом задње ложе.

Млади крилни нападач Барселоне током турнира је из утакмице у утакмицу показивао зрелост која далеко превазилази његове године. Посебно се то видело у финалу, у ком је остао смирен упркос бројним провокацијама аргентинских фудбалера, пре свих Николаса Таљафика.

Бивши голман Енглеске Џо Харт оценио је да је управо Јамалова реакција на грубу игру противника показала колико је ментално снажан.

"Није реаговао, није се уплашио, нити је узвратио. Читава екипа покушавала је да га избаци из ритма, али је остао потпуно миран. За деветнаестогодишњака то је било изванредно издање. Већ је комплетирао фудбал", рекао је Харт.

Селектор Луис де ла Фуенте није крио задовољство наступима свог младог фудбалера.

"Одиграо је велики турнир и показао да може да постане још већи играч него што је сада. Посебно ценим то што је све подредио екипи. Управо је то једна од најважнијих вредности ове репрезентације", поручио је шпански селектор.

Јамал је шампионат завршио без пораза у такмичарским утакмицама за национални тим – укупно их има 28. На великим такмичењима стартовао је на 13 мечева и Шпанија је победила на сваком од њих.

Заједно са Пауом Кубарсијем постао је тек четврти, односно пети тинејџер у историји који је био стартер у финалу Светског првенства и освојио титулу, после Пелеа 1958, Ђузепеа Бергомија 1982. и Килијана Мбапеа 2018. године.

Аргентина разочарала

За разлику од Шпаније, која је настојала да наметне свој ритам игре, Аргентина је велики део утакмице провела у покушајима да физичком игром и честим прекидима поремети противника.

Репрезентација Лионела Скалонија није успела да развије игру која ју је довела до финала, а Меси је током већег дела меча био одсечен од остатка екипе.

Аргентинци нису упутили ниједан ударац у оквир гола током 120 минута игре, а први покушај ка голу Шпаније уследио је тек у 117. минуту, када је Меси шутирао поред стативе. Са друге стране, Шпанци су чак 12 пута погодили оквир гола.

У првом полувремену Аргентина је направила више прекршаја него што је имала успешних додавања у последњој трећини терена, што је најбоље осликало приступ утакмици.

Тензије су кулминирале после последњег судијског звиждука, када је дошло до сукоба играча обе репрезентације, а Леандро Паредес био је међу најистакнутијим актерима инцидента.

Крај једне, почетак друге ере

Док су аргентински играчи и Меси у сузама напуштали терен, Шпанци су славили титулу која је потврдила њихову доминацију у светском фудбалу.

Ипак, најупечатљивија слика финала остао је загрљај Ламина Јамала и Лионела Месија – тренутак који је многима изгледао као симболична смена генерација.

Месијева ера на светским првенствима можда је завршена, али је, судећи по ономе што је деветнаестогодишњи Шпанац приказао у САД, Канади и Мексику, пред фудбалом период у којем би Ламин Јамал могао да постане ново заштитно лице највеће игре на свету.

Ту је и Кубарси

Пау Кубарси је један од најталентованијих дефанзиваца своје генерације и, уз Ламина Јамала, симбол новог таласа шпанског фудбала. Рођен је 22. јануара 2007. године у Бесканоу, у Каталонији, а фудбалски пут започео је у Ђирони, одакле је 2018. прешао у Барселонину академију Ла Масију.

Деби за први тим Барселоне уписао је са непуних 17 година и за кратко време се изборио за место стандардног штопера, захваљујући зрелости, смирености и изузетном читању игре.

Иако игра на позицији централног бека, Кубарси није типичан дефанзивац. Одликују га прецизан пас, способност да започне напад из последње линије и мирноћа у изношењу лопте под притиском, због чега га многи пореде са Жераром Пикеом, али и истичу да поседује тактичку интелигенцију својствену много искуснијим играчима.

Највећи квалитет му је позиционирање – ретко улази у непотребне дуеле јер опасност најчешће отклони пре него што се она развије.

На недавно завршеном Светском првенству Кубарси је био један од носилаца игре шампионске Шпаније. Заједно са партнерима у одбрани чинио је бедем који је током читавог турнира примио само један гол, а сигурним интервенцијама и одличном дистрибуцијом лопте значајно је допринео освајању друге светске титуле. За такве партије награђен је Фифиним признањем за најбољег младог играча турнира.