Пар стотина људи, махом младића у раним двадесетим, створило је веселу гужву подно Улице кнеза Михаила и нестрпљиво чекало полазак.

Многи од њих су били огрнути југословенским тробојкама, а Цвеле је понео једну велику белу, са натписом "I  ♥ YU". Други су започињали песму, опијени врелим јунским ваздухом и најлепшим фудбалским сновима.

Песма је трајала већ данима, откако је Драган Стојковић са два мајсторска потеза срушио Шпанију и одвео Југославију у завршницу Светског првенства.

"Срећан пут, и не враћајте се без полуфинала", чуо се узвик у маси.

Цвеле, Круно и Аца утрчали су у један од четири аутобуса са натписом "Фиренца" заглављеним уз шофершајбну, и то баш онај у ком су седели и навијачи Вардара, нимало уморни од пута из Скопља. Возач није поштено ни зашао иза угла, а екипа у аутобусу се већ побратимила и наставила са весељем.

Двадесетчетворогодишњи Ђоле – спортске грађе, широких рамена и ситних смеђих очију – био је тек дипломирани ДИФ-овац и инструктор пливања, који је са друговима Бајом и Пилетом могао само да седне у ауто и пође у супротном смеру.

"Идемо код мене", рече он, не знајући шта ће уопште на Лекином брду.

У колима је владала тишина. Нико од тројице момака није проговарао – у ушима су им још одзвањала клицања Југославији и претње Аргентини Дијега Марадоне.

Ни у Ђолетовом стану није било ништа боље.

Још под утиском, требало је да смишљају како ће провести петак вече, али само су немо седели, као избезумљени.

У неко доба, један од момака је пресекао тишину и изговорио реченицу без много размишљања, не слутећи да би могла да им промени живот.

"Хајдемо и ми у Фиренцу!"

Погледали су се и знали су да после тих речи нема повратка. Ма, већ су одавно кукали "ех, да смо сад у Верони", док је тамо Пикси "заламао" Шпанце, и данима препричавали сваки његов потез.

"Чекајте", застао је Ђоле када га је реалност ударила у главу.

Нису имали карте за утакмицу. Нису имали ни богзна колико новца. Утакмица је сутрадан, у пет после подне, и времена нема баш много.

"Снаћи ћемо се", била је парола којом су се водили.

Ђоле је у трку спаковао нешто динара, немачких марака и још мање одеће. Зграбио је пасош и на излазу се сетио своје девојке.

"Шта ћу ја да радим? Па, договорио сам се са Соњом да се сутра нађемо у Кнезу", постајао је нервозан.

Његова девојка није имала фиксни телефон и није постојала могућност да се чују – на заказан рандеву или се појавиш или си у проблему.

Другови су га убеђивали да ће све бити у реду и ако се не јави.

"Ма, шутнуће ме", одговарао је. У тренутку, сетио се мајке и објаснио јој да ће она у суботу морати у Кнез, на његов састанак, да све објасни у његово име.

"Сине, па како ћу ја то, немој то да ми радиш. Каква сад Фиренца", чудила се његова мајка.

"Ма, ми сад идемо и то је то", рекао је Ђоле и истрчао из стана. Скокнули су до Баје и Пилета да и они покупе нешто новца и пасоше, и потом се "заставом 128" запутили ка Италији.

"До Фиренце има хиљаду километара, хоће ли овај ауто изгурати до тамо", питао се Ђорђе.

За највећи део ноћне вожње заслужан је Пиле, док је Ђорђе на задњем седишту будан сањао стадион "Комунале", његов торањ на источној трибини, и карту за утакмицу у својим рукама.

Све је то било још јако далеко, али из минута у минут је постајало ближе.

На задњем седишту са Ђолетом била је и Пилетова застава Црвене звезде, сва од црвено-белих коцкица, окачена о прозор задњих врата. Као навијач Партизана који је често са својим другарима звездашима ишао на њихов Север и водио их на свој Југ, није много размишљао о њој.

Није морао, све док Пиле није решио да направи паузу крај култног мотела "Плитвице".

На четиристо и неком километру од куће, тик после Лучка, на западном рубу Загреба, заставу су приметили локални момци и није им се допала.

Ружна узвикивања и увреде, углавном по националној линији, одјекивале су са довољно безбедне удаљености. Тројица Београђана брзо су се вратила на ауто-пут Братства и јединства.

"Добро да је све остало на вербалном", рекао је Ђоле с видним олакшањем.

Пиле је неуморно возио готово читаву ноћ и жалио се зашто "стодваесосмица" неће да иде преко 120, тек повремено препуштајући волан Баји.

Табле на улазу и излазу из градова су се смењивале као измонтирани филмски кадрови – Ново Место, Љубљана, па Постојна и Сежана. Улазак у Италију код Трста и вожња покрај залива, па обилазницом око Венеције и даље на југ у правцу Болоње.

Јутро је сменило ноћ, сунце се успињало и пржило је све жустрије.

Још само стотинак километара касније, кроз прозоре црвене "заставе", са леве стране, виде се авиони који узлећу и слећу на Аеродром "Америго Веспучи". Још мало даље, и ено га врх Катедрале Свете Марије и њена висока, тамнонаранџаста купола.

Али, у Фиренци је тог дана најважнији био карневал, и то онај фудбалски. Што су били ближе стадиону, на улицама је било све више Југословена, Аргентинаца и највише Бразилаца, чији су дресови давали посебан колор атмосфери.

"Шта ће овде оволико Бразилаца, па они су испали од Аргентине", зачуђено су се смејали момци у "застави".

Само, требало је прво стићи до стадиона. После низа кружења и скретања по тесним улицама, све више су се удаљавали од њега. Ђоле се већ питао:

"Хоћемо ли икад наћи паркинг-место?"

Коначно су угледали једно и Пиле је пустио "заставу" да се одмори. Момци су напокон могли да закораче на фирентинско тло, сањано читаву ноћ, од Лекиног брда па наредних хиљаду километара.

Све је то био тек почетак. До утакмице је остало још пар сати, а Ђолету је много ствари било на памети.

"Где да поједемо и попијемо нешто? Колико имамо да пешачимо до стадиона? Хоћемо ли наћи Цвелета, Круна и Ацу? Хоћемо ли купити карте?"

Али, допуњених стомака и дуго некоришћених ногу, три другара хитро су грабила ка Кампу ди Марте, кварту у ком је стадион био непомичан већ шездесет година.

Кроз метеж навијача, пролазника и препродаваца улазница изненада се указао његов западни улаз. Шест високих стубова носило је натпис Stadio Communale di Firenze, а армирани бетон, необично мекан у боји шампањца, више је личио на споменик него на фудбалски стадион.

Ђорђе, Баја и Пиле, у жељи да пронађу и друштво и улазнице, нису застајали да га разгледају. Нису ни знали да су овде некада побеђивале и Мусолинијева Италија и нацистичка Немачка, на Мундијалу 1934.

И да јесу, не би много марили. Последњег јунског дана 1990, за њих је историја тек требало да се догоди.

"Ма, можемо да их победимо", понављао је Ђорђе све чешће, што је почетак утакмице био ближи.

Журка је свуд око стадиона већ увелико трајала када су и они стигли – и под богатим крошњама са западне стране, и под јужном трибином, свој у белом, која је подсећала на огромни, дубоки, изрезбарени тањир.

Српскохрватски се могао чути на сваком кораку, мада није у толикој мери било свих народа и народности. Осим из Београда и Скопља, велики број навијача пристигао је из разних делова Босне и Херцеговине.

Једна њихова групица кредом је на бетону исцртала границе СФРЈ и певала "ЈУ-ГО-СЛАВИ-ЈА". Међу њима је био виђен и један познати глумац из Сарајева, који је са певањем престајао само када би у рукама имао трубу.

У маси људи, Ђолету је у очи упао момак онижег раста, у белом шортсу са плавим и црвеним словима "I  ♥ YU". Био је то Цвеле.

"Откуд ви овде?", шокирано је узвикивао Цвеле када их је угледао.

"Откуд теби качкет Бразила на глави?", одговарали су Ђоле, Баја и Пиле.

Али, Бразилци су били спас за младе Београђане. Не само да је Цвеле од њих добио сувенир, већ су и тројица његових другара схватила да су они препродавали карте после пораза од Аргентине у осмини финала.

"Значи, зато су они овде", смејали су се Ђорђе и друштво, све док нису чули колико су Бразилци тражили за карте.

Није им било свеједно. Превалили су толики пут, били спремни да гледају "плаве" како руше светске прваке, и није било шансе да за било шта на свету то пропусте.

"Наравно да су нас опељешили", коментарисао је Ђорђе, у чијем џепу једва да је остало ишта пара.

Али, у том џепу сада је била и улазница – капија 5, блок А, ред 6, седиште 16. Одатле ће моћи да гледа своју Југославију у четвртфиналу Светског првенства.

Како се ближио улазак на стадион и почетак утакмице, навијање и адреналин постајали су све јачи.

У таквој еуфорији "можемо да их победимо" полако се претварало у "морамо да их победимо" и већ су се ковали велики планови.

"Ако победимо, идемо после у ону фонтану да се купамо и славимо!"
"Ако победимо, морамо да идемо и на полуфинале!"
"Ако победимо, не знам с којим парама ћемо остати, али нешто ћемо смислити!"

Друштво је ушло на северну трибину Фјесоле, очарани љубазним хостесама које су их упућивале до њихових места.

Осећали су се посебно због тога, као да је овај Мундијал само још на њих чекао. Уосталом, тешко да су такав дочек добијали најватренији навијачи Фјорентине када би грабили на Фјесоле уочи узаврелог италијанског дербија.

Уместо локалних ултраса, тамо су сада навијачи из различитих делова Југославије били у већини, уз нешто Аргентинаца и Шпанаца.

Аргентинаца је више било на другим трибинама, одакле су гласни звиждуци пратили тактове "Хеј, Словени" уочи почетка утакмице. Када је швајцарски судија Курт Ротлисбергер означио почетак, тензија је почела да расте.

Југославија се добро држала двадесетак и нешто минута, а онда је Рефик Шабанаџовић у размаку од седам минута добио два жута картона. Арбитар му је показао пут у свлачионицу.

"Па, да ли је ово могуће да се дешава", били су Југословени у шоку.

Али, Осимов тим се није дао. Док је екипа навијача из Београда мало навијала и гледала игру, а мало пратила дешавања на трибинама, Роберт Просинечки је играо тако да су се многи питали зашто раније није био стављан у прву поставу. 

Драган Стојковић је оркестрирао нападе бројчано слабијег тима, делећи лопте и лево и десно, а Златко Вујовић је покушавао да запрети Серхију Гојкочеи, мада, резултат се није мењао.

Тик пред почетак другог полувремена, око 18 часова – док су сви играчи на терену нестрпљиво чекали да Марадона коначно изађе из свлачионице – у телевизијском преносу осванула је бела застава са натписом "I  ♥ YU" и пред њом групица навијача Југославије.

У кадру је био Цвеле, у препознатљивом белом шортсу, са фото-апаратом око врата и бразилском заставом око струка. Ту је поред био и Ђоле, у свом жуто-црном кошаркашком дресу Ариса, оном који је пар година раније против Партизана носио легендарни Никос Галис у београдској Хали спортова.

Баш у то време, у 18 часова, негде на почетку Кнез Михаилове улице, стајала је Соња, неупућена ни у хиљаду километара до Фиренце, ни у олако искључење Шабанаџовића, ни ко је Никос Галис.

Док су шпански коментатори у преносу грдили Фифу да утакмице не би смеле да се играју дању по оваквој врућини – званично је било 39 степени – Ђоле и Цвеле су у лавабоу тоалета потапали главе под хладан млаз воде.

"Скоро да сам се истуширао тамо, а већ сам сув", чудио се Ђорђе жестини тосканског сунца.

Време је одмицало, али шесторка из Београда је све мање марила хоће ли их ударити сунчаница, а све више хоће ли Савићевић с клупе унети свежину. Имао је и Дејо своју одличну шансу, али лопта није хтела у гол.

Истекло их је и свих 120 минута фудбала. Резултат је и даље био 0:0 и време је било за пенале, баш испод трибине Фјесоле, оне на којој су на ивици живаца заједно и Београђани и Сарајлије и Бањалучани и Скопљаци.

Хосе Серизуела је први шутирао и лако савладао Томислава Ивковића, и са центра је полако кренуо Стојковић.

"Пикси је цео турнир играо боговски", причао је Ђорђе.

Пришао је лопти и узео је у руке, шеретски испимплао трипут и вратио на креч. Окренуо је леђа голу док је полако узимао залет.

"Сад ће да га промаши", викао је нервозни Пиле. Пикси је опуштено дотрчао и отворио стопало, али његов ударац је завршио на пречки. Остало је 1:0.

Хорхе Буручага и Просинечки су лако постигли голове у другој серији, да би на почетку треће Марадона извео катастрофалан ударац.

Ивковић је ухватио "живу лопту", а навијачи Југославије на трибини иза у неверици су скакали и грлили се, сигурни да је ово знак, да су зграбили полуфинале као Загрепчанин тај Дијегов пенал.

Кад је и Дејо погодио за 2:2, а Педро Трољо продрмао само стативу, чинило се да ова победа не може да измакне.

На крају четврте серије, Фарук Хаџибегић је наместио лопту и припремао се, када је судија Ротлисбергер дунуо у пиштаљку и потрчао ка центру терена.

Изненада, дошло је до промене. Уместо Хаџибегића, сада је долазио Драгољуб Брновић да изведе ударац и у целој тој збрци, момак из Титограда је лоше извео пенал. Гојкочеа је одржао Аргентинце у животу.

Тек после поготка Густава Дезотија је Хаџибегић добио шансу да заправо шутира. Само, сад је морао да постигне гол не би ли Југославија остала у игри.

Дефанзивац Сошоа је шутирао баш како голмани воле, средње висoкo, и баш тамо завршиле су Гојкочеине рукавице, да зауставе ударац и одведу Аргентину у полуфинале.

"Али, где нађе Брновића да шутира пенал?"
"Па, он је левоног, а шутирао је десном!"
"Ма, добили бисмо их да нам није искључио Шабанаџовића!"
"Реално, Пикси није шутирао лоше, него та пречка..."

Од купања у фонтани није остало ништа. Ђоле, Баја и Пиле убрзо су се поздравили са остатком друштва и ћутке пошли да траже ауто по ободима Фиренце.

Чекао их је повратак кући, са истих оних хиљаду километара, само без адреналина и надања, и готово без динара.

Ђорђе је опет сео на задње седиште и од преморености брзо пао у дубок сан. Ни италијански цариници га нису будили на граници, тек је једва устао кад је у пола ноћи требало пребацити се у кревет непознатог мотела у Словенији.

"Застава 128" је без грешке издржала, поново кроз Хрватску па све до Београда, готово нечујно, као и три утучена младића.

Од тог лудог путовања, много се ствари променило.

Мотел "Плитвице" код Загреба, са својом култном пасарелом преко ауто-пута, затворен је и на његовом месту градиће се бензинска пумпа.

И тај ауто-пут већ одавно не носи назив Братства и јединства – држава се убрзо распала, а СФР Југославија од врелог дана у Фиренци више никад није заиграла на светским првенствима.

Ни Ђорђе више никад није отишао на Мундијал да гледа своју репрезентацију. Живот је многе људе са трибине Фјесоле, који су навијали за један тим, раздвојио и одвео на различите стране, неким другим судбинама.

Али, неке је тај болан пораз додатно спојио. Ђоле се у међувремену окумио с Бајом, Цвелетовим братом, и та шесторка је остала повезана заједничком авантуром.

Од тог дана, неке мистерије остале су неразрешене. 

Зашто су Брновић и Хаџибегић шутирали пенал? И да ли је Фарук био у праву кад је причао да се Југославија не би распала да су "плави" освојили Мундијал?

За Ђолета и друштво, све ове године касније, још је нејасно како је Цвелетов "зорки" апарат толико прокључао на сунцу да је филм са 36 фотографија избледео?

И како су у повратку кући прошли последњу наплатну рампу кад Ђоле зна да су били без пребијене паре у џеповима?

Можда су ти детаљи, као и онај филм из апарата, бар мало избледели. Али, шта је било са Соњом?

Данас шездесетогодишњи Ђорђе – са краћом и значајно светлијом косом него тада, али и подједнако спортским држањем – седео је и испијао кока-колу у башти кафића на почетку Кнеза, отприлике тамо где га је 30. јуна 1990. стрпљиво чекала.

Питање му је измамило осмех.

"Дочекала ме је реченицом: 'Стварно ниси нормалан.' Опростила ми је и ево, и даље смо заједно."

Енглези су водили до 85. минута, али нису успели да сачувају предност, па чак ни да уведу меч у продужетке, иако је Томас Тухел на терен посало готово све расположиве дефанзивне снаге.

Некадашњи фудбалер и стручни консултант РТС-а Раде Богдановић рекао је после меча у емисији "Један свет, једна игра" да су Аргентинци у најбитнијој утакмици показали класу.

"У првом полувремену изузетна тактичка зрелост, а о другом не могу пуно ни да причам када су они у питању јер ми је акценат на селектору селекције Енглеске Тухелу. Мислим да на овом Светском првенству ниједан селектор који је водио репрезентацију није направио већи фудбалски злочин према својим играчима и према себи. Оно што је урадио након 1:0 мислим да ће се реално изучавати у тренерским школама", истакао је Богдановић.

Сматра да се у другом полувремену ништа није променило у филозофији аргентинских фудбалера, осим што им је Тухел својим одлукама дао простор.

"Кад овима даш простора, себе си сахранио. У првом полувремену смо причали да свега има, само нема метар слободног простора. У другом полувремену им даш простор на овај квалитет. Меси у 40. години са десне стране као чаробњак дрибла и својом десном ногом центрира, а најмањи играч на терену Мартинез скаче и забија гол главом. Причали смо да је он највећа жртва овог система и игре Месија. Ја јесам велика причалица, али сам стварно остао без текста гледајући ову утакмицу", рекао је Богдановић.

Истакао је да је Тухел показао како не треба да се поступа на овом нивоу, да је "одиграо на погрешну карту" и "убио" Енглезе.

Јанковић: Тухелова измена преломила утакмицу

Фудбалски тренер Александар Јанковић нагласио је да су Тухелове одлуке имале директну последицу и да ће морати да одговори енглеским новинарима на неугодна питања.

"Та измена у 72. минуту, утисак је да је било прерано. Структура измене је таква да избацујете Гордона, убацујете Консу, прелазите у пет позади и практично препуштате Аргентинцима средину терена. Дајете им могућност да се још више приближе голу. Пре тога је имао пар лампица које су се упалиле са центаршутевима Месија из те зоне и онда је реаговао изменом, прешао на пет позади и декларисао се, спустио је тактички све карте на сто. Решио је да се брани и сваком следећом изменом је само јачао тај бедем без икаквих офанзивниг аспирација. То је позвало Аргентинце да се 'накаче' са великим бројем играча", објаснио је Јанковић.

Напоменуо је да је Лионел Скалони одговорио "убрзавањем одбране" и да је Аргентина изменама додавала и квалитет и присуство играча у шеснаестерцу Енглеске.

"Знало се да уколико дође до изједначења, чак и у неком расплету где су продужеци у питању, Енглеска више нема ни простора ни могућности да промени менталитет и однос снага. Утакмица се окренула у једном смеру оног момента када је Енглеска прешла да игра са пет играча позади. То је дефинитивно потез који је преломио утакмицу", нагласио је Јанковић.

Аргентина ће у недељу у финалу Мундијала играти против Шпаније. Утакмица у Њу Џерзију почеће у 21.00 час по средњоевропском времену, уз директан пренос на РТС-у.

Још занимљивих запажања Радета Богдановића и Александра Јанковића послушајте у видео-снимку на почетку текста.

Селектор Аргентине Лионел Скалони изјавио је да би била "лудост" мешати спорт и политику пред предстојећи меч, али је потпредседница Аргентине Викторија Виљарел ипак "подигла тензије" објавом на друштвеној мрежи Икс.

Скалони је на конференцији за медије у уторак настојао да избегне геополитичке теме.

"То је фудбалска утакмица. Не могу да мешам те ствари из поштовања према ономе што се догодило пре много година. Био је то веома тужан период наше историје и ту више не можемо ништа да променимо. Мешати спорт и политику било би лудост. Сви осуђујемо рат", рекао је Скалони.

Он је додао да људи, наравно, памте историју и оно што се догодило, али да је реч о фудбалској утакмици и да те ствари треба раздвојити.

"Сећамо се аргентинског народа и свих који су изгубили животе у рату, али не треба поистовећивати те ствари. Какве везе данашњи фудбалери имају са догађајима од пре много, много година?", поручио је селектор Аргентине.

У организацији утакмице учествује и ФБИ

Политичке тензије између Аргентине и Велике Британије због Фокландских острва, која су кулминирала ратом 1982. године, поново су избиле у први план уочи полуфиналног дуела две репрезентације, пише Индепендент.

Назив Малвинска острва Аргентина користи за Фокландска острва, чији су становници на референдуму 2013. године великом већином гласали за останак у саставу британских прекоморских територија.

Уочи утакмице одржан је састанак представника америчког Федералног истражног бироа (ФБИ), Светске фудбалске федерације (Фифа) и локалне полиције, на којем је разматрано дугогодишње историјско неразумевање две земље и могућност избијања инцидената међу навијачима.

Централни догађај биће једанаестоминутни музички шоу у полувремену, са главним извођачима као што су Мадона, Шакира, јужнокорејска група БТС и Џастин Бибер.

Пауза у полувремену ће бити продужена

Овај спектакл захтева промену уобичајеног протокола. Уместо стандардних 15 минута, колико прописују правила Међународног борда фудбалских асоцијација (ИФАБ), пауза између два полувремена трајаће између 20 и 25 минута.

То је осетно дуже него што правила дозвољавају, а сличан преседан већ је виђен на финалу Светског клупског првенства 2025. године. Тада је пауза трајала 25 минута.

Креативни директор целокупног програма је Крис Мартин, фронтмен групе Колдплеј. Поред главних звезда, наступиће и нигеријски певач Бурна Бој, хор ПС22, као и ликови из емисија "Улица Сезам" и "Мапетовци". Посебан сегмент биће посвећен класичној музици као део важне хуманитарне акције.

Продукцијска кућа Дан+Дастед суочава се са изазовом организације спектакла без оштећења терена.

"Утакмица је најважнија. Месецима смо сарађивали са Фифом на планирању, од лаких камера до обуће особља", објаснили су продуценти. Зато, за разлику од Супербоула, неће бити тешких сценских конструкција.

Под диригентском палицом Густава Дудамела, први пут ће заједно наступити чланови чувене Њујоршке филхармоније и Симфонијског оркестра Симон Боливар из Венецуеле.

Њихов наступ биће посвећен Венецуели као подршка након недавних земљотреса. Догађај је организован у партнерству са организацијом Глобал Ситизен.

Церемонија затварања са холивудским звездама

Деведесет минута пре почетка финала биће одржана и церемонија затварања. Програм ће водити познати глумац Том Круз, а на листи извођача су и Роби Вилијамс, Никол Шерзингер, Лора Паузини и популарни амерички стример Ајшоуспид.

Церемонија је осмишљена да прослави путовање свих 48 репрезентација. Непосредно пре меча, америчку химну отпеваће Џенифер Хадсон, добитница Еми, Греми, Оскар и Тони награда.

У великом финалу, које почиње у 21.00 час по средњоевропском времену, састаће се репрезентација Шпаније, која је у полуфиналу савладала Француску са 2:0, и победник дуела између Енглеске и Аргентине.

У писму се наводи да су Хрватској у другом полувремену поништена три гола због офсајда. Савез истиче и да је после интервенције ВАР-а Португалија добила пенал за изједначење, иако је главни судија Еспен Ескас био у непосредној близини спорне ситуације и у првом тренутку није проценио да постоје елементи за најстрожу казну.

Према ставу ХНС-а, спорна ситуација није представљала "озбиљан непримећен инцидент", што је предуслов за интервенцију ВАР-а.

Посебно се издваја поништен гол Јошка Гвардиола у 103. минуту због наводног офсајда Марија Пашалића, одлука коју хрватски савез сматра веома спорном.

Фифа је у званичном саопштењу навела да је технологија "Connected Ball", уграђена у званичну лопту меча, регистровала додир Игора Матановића, што је, како се наводи, омогућило судији да исправно утврди офсајд и поништи погодак.

ХНС, међутим, указује да према Фифином тумачењу правила о офсајду коса може да се сматра делом тела само ако утиче на кретање или путању лопте, што је, према прописима, могуће само у изузетним случајевима, попут контакта са већом количином косе, на пример пунђом.

У Савезу наводе да и даље није јасно да ли је гол поништен зато што је Матановић наводно додирнуо лопту једном власи косе или зато што је процењено да је тај контакт променио њено кретање, што се, како тврде, не може утврдити на основу доступних снимака.

"Сматрамо да је суштински погрешно да готово неприметна вибрација коју је забележио сензор може да одлучи исход утакмице оваквог значаја", наводи се у писму Хрватског фудбалског савеза упућеном Фифи.

"Ово је остварење сна. Веома сам задовољан ставом тима од почетка до краја. Мислим да смо одиграли сјајну утакмицу, урадили смо све што је било потребно да дођемо до финала. Била је то веома тешка утакмица", рекао је Поро.

Он је навео да су сви у репрезентацији Шпаније знали да ће велики посед лопте бити важан за победу.

"Знали смо да Француска веома јак тим, који је играо заиста добар турнир. Ово је тимско достигнуц́е. Честитам свима на фантастично одиграној утакмици. Време је за опоравак", поручио је Поро.

Шпанија ће 19. јула у финалу СП играти против победника меча између Аргентине и Енглеске.

"Као капитен, морам да преузмем сву одговорност и немам проблем са тим. Желели смо да одемо у финале. Нисмо отишли. Мислим да нисмо одиграли утакмицу коју смо желели. Било тактички или технички, у смислу укупног нивоа који смо показали. Шпанија се држала свог плана игре и онога по чему је позната. Они су тим који воли да контролише посед лопте и диктира темпо. Наш циљ је био да их притиснемо високо на терену како бисмо их спречили да успоставе тај спори, варљиви ритам", рекао је Мбапе.

Он је навео да је разочаран и додао да његова екипа мора да настави даље и да научи из пораза од Шпаније.

"Био је то сан за нас да стигнемо до финала, да пружимо нашој земљи ову прилику да настави да сања и ствара историју. Сада је то нешто са чиме се морамо суочити уздигнуте главе. Мислим да не могу речима да опишем колико смо разочарани тим и ја. Али као и сваки врхунски играч, чак и ако звучи помало роботски, мораћемо да се покупимо, одемо на одмор и кренемо даље", поручио је Мбапе.

Француска ће у суботу за треће место на СП играти против поражене репрезентације из меча између Аргентине и Енглеске.

"Разочарање је велико. Играчи су били потпуно сломљени јер смо имали велике амбиције. Шпанија је у овом мечу показала нешто посебно. Ми нисмо урадили оно што је требало. Морамо да будемо реални и да признамо да смо данас технички били корак ниже против екипе која је знала шта ради. То је првенствено наша кривица. Поставићу питање, да ли је судија довољно добар да суди полуфинале Светског првенства? И не кажем ово зато што смо данас изгубили, али било је одређених ситуација. Често и неповољних за нас", рекао је Дешан.

Он је навео да је посвећен припреми утакмице за треће место како би Француска победом и медаљом завршила Светско првенство.

"Играћемо меч за треће место, то не одузима ништа од онога што смо постигли. Имали смо циљ да освојимо, било је компликација везаних за ово такмичење за све тимове. Мислио сам да смо се прилично добро опоравили, а онда смо имали неке повреде. То су ствари које нам не иду од руке. Не умањујем ништа од квалитета овог шпанског тима, који је контролисао игру", поручио је Дешан.

Француска ће у суботу за треће место на Мундијалу играти против поражене репрезентације из меча између Аргентине и Енглеске.

"Тешко је описати како се осећам, али рекао бих да је то срећа. Неизмерно сам поносан на сваког играча у овом тиму. Уживање је гледати их како играју и како тешке ствари чине лаким. Осећам и олакшање. Бити у финалу Светског првенства носи огромну одговорност. Ипак, морамо да наставимо даље, јер нас чека још један корак. Урадићемо све да га направимо", рекао је Де ла Фуенте.

Он је навео да је све време веровао у визију и идеју са којом је почео да ради пре четири године.

"Играти финале Светског првенства привилегија је резервисана за одабране. Данас сам изузетно поносан на оно што смо изградили. Видим срећну свлачионицу и земљу која је свим срцем уз нас. Вратили смо дух из 2010. године. О карактеру ове екипе довољно говори то што су играчи који нису наступили остали да тренирају после утакмице", изјавио је селектор Шпаније.

Де ла Фуенте је истакао да је Француска једна од најбољих селекција на свету и додао да је његова екипа показала посвећеност, заједништво и таленат.

"Разумевање различитих фаза игре јесте оно по чему се шпански фудбалер разликује. Част је представљати Шпанију и осећати да уједињујемо читаву земљу. Ако наставимо овим путем, верујем да нас очекују још многи велики успеси. Срећни смо, али овим нисмо задовољни", поручио је Де ла Фуенте.

Шпанија ће 19. јула у финалу Светског првенства играти против победника меча између Аргентине и Енглеске.

Руиз је био и на терену у Београду када су Шпанци ремизирали са Србијом без голова у првом колу А Лиге нација.

Поред Руизовог рекорда и Шпанија има изванредну статистику. Изабраници Луиса де ла Фуентеа синоћ су исписали нове странице фудбалске историје. Меч против Француске је била 37. узастопна утакмица без пораза у свим такмичењима (учинак од 28 победа и 9 ремија).

Величанствен марш Шпаније почео је пре две године. Последњи пораз Шпанија је доживела 22. марта 2024. године у пријатељском мечу против Колумбије (1:0).

Током овог Мундијала пали су Аустрија (3:0), Португалија (1:0), Белгија (2:1) и на крају и Французи. Претходно су у групној фази победили Уругвај и Саудијску Арабију, а са Зеленортским Острвима су одиграли без голова.

Посебан печат овом низу даје одбрана са голманом Унаијем Симоном, који је на овом Мундијалу оборио светски рекорд по броју минута без примљеног гола. Чак 650 минута је чувар мреже Шпаније био без примљеног гола. Тај низ прекинуо је Шарл де Кетеларе.

Многи педантни хроничари фудбала брзо су отворили књиге како би проверили статус финала Лиге нација из јуна 2025. године, када је Португалија подигла трофеј након бољег извођења пенала (5:3).

Одговор лежи у званичним правилима Фифе и Уефе. С обзиром на то да је тај узбудљиви иберијски дерби завршен резултатом 2:2 након регуларних 90 минута и продужетака, утакмица се у званичним статистичким књигама заводи као реми.

Шпанија и Руиз ће у финалу Мундијала покушати да продуже непобедиви низ, а ривал ће им бити Аргентина или Енглеска.

Оно што је годинама деловало као занимљив маркетиншки детаљ, претворило се у низ који је изненадио и највеће скептике. Наиме, "EA Sports" је помоћу симулације тачно погодио освајаче последња четири Мундијала, а сада су на корак само од петог поготка.

Све је почело 2010. године у Јужној Африци када је ова компанија погодила да ће Шпанија освојити "Богињу", а затим се тај низ наставио 2014. када је Немачка трјимфовала у Бразилу.

Уследели су погоци и 2018. када је Француска постала шампион света, а последњи велики погодак који је био можда и највеће изненађење јесте онај у Катару 2022. када је Лионел Меси са Аргентином освојио трофеј.

Важно је истакнути да једини промашај ове комапније десио се пре 20 година када је "EA Sports" прогнозирао да ће Чешка освојити, али се то није обистинило.

Како функционише "кристална лопта" гејминг гиганта?

С обзиром на то да прваци Европе нису били убедљиви на терену све до полуфиналног меча са Француском, љубитељи фудбала их нису видели као екипу која ће играти финале највећег репрезентативног такмичења или га освојити, пa се поставља питање како "EA Sports" заиста успева да погоди шампиона сваке четири године.

Мишљења су подељена када је ова тема у питању, да ли се ради о чистој срећи или дигиталном прорoчанству, али оно што је сигурно јесте да сви с нестрпљењем очекују финале у недељу када ће свет добити новог шампиона.

На путу до финала, после шест одиграних утакмица, шпанска мрежа затресла се само једном – у четвртфиналном дуелу против Белгије.

Највеће заслуге за такав учинак припадају одбрани коју предводе Емерик Лапорт и Пау Кубарси, уз значајан допринос Педра Пора и Марка Кукуреље, али и остатка тима.

Шпанија се придружила изузетно малом кругу репрезентација које су до финала светског шампионата стигле са само једним примљеним голом.

Прва је то успела Холандија 1974. године, предвођена Јоханом Кројфом. Холанђани су до финала примили гол из једанаестерца против Бугарске у групној фази, али су у мечу за титулу поражене од Западне Немачке резултатом 2:1.

Исти подвиг поновила је Аргентина на Мундијалу у Италији 1990. године. Тим Карлоса Биларда такође је примио само један гол пре финала, такође са беле тачке, против Румуније. Међутим, у финалу је изгубио од Западне Немачке са 1:0, после пенала.

Једина репрезентација која је успела да освоји светску титулу после таквог дефанзивног учинка била је Италија 2006. године. Италијани су до финала примили само један гол, и то после аутогола Кристијана Закарда против Сједињених Америчких Држава. Ниједан противнички играч није савладао Ђанлуиђија Буфона пре финала, а Италија је касније после пенала победила Француску и постала првак света.

Шпанија има прилику да постане тек друга селекција у историји која је освојила Мундијал након што је до финала стигла са само једним примљеним голом.

Пласман у финале представља наставак успешног периода шпанског фудбала, након освајања титуле првака Европе 2024. године. Де ла Фуенте је успео да искусне играче, предвођене капитеном Родријем, укомпонује са генерацијом младих фудбалера.

Пред Шпанцима је сада прилика да крунишу још један велики турнир и освоје другу титулу светског првака у историји, после тријумфа у Јужној Африци 2010. године.

Финале је на програму 19. јула у Њу Џерзију, а ривал Шпанији биће Аргентина или Енглеска.

После две деценије чекања, Енглеска и Аргентина поново ће укрстити копља, овога пута у борби за финале Мундијала.

На једној страни је селекција Томаса Тухела, који је "Горди Албион" довео на корак од првог светског финала после пуних шест деценија.

На другој су актуелни шампиони света, предвођени Лионелом Скалонијем и Лионелом Месијем - екипа која има стопостотан учинак у полуфиналима овог такмичења и брани титулу освојену у Катару пре четири године.

Победника у финалу чека бољи из дуела Француске и Шпаније.

Пут шампиона посут трњем

Аргентина у полуфинале улази са савршеним учинком на турниру и низом од 12 узастопних победа на светским првенствима, који траје још од уводног пораза у Катару 2022. године.

Ипак, њихов пут кроз нокаут фазу био је све само не лак. Скалонијева екипа демонстрирала је шампионски карактер, али и склоност ка драми.

После доминантно освојене групе уследили су трилери – најпре муком извојевана победа против Зеленортских Острва, па историјски преокрет против Египта, а затим су их дисциплиновани Швајцарци одвели у продужетке.

Аргентина је на последње четири утакмице постигла по три гола, што их чини најефикаснијом екипом турнира, али је исто тако показала да њихова одбрана није непробојна, примивши пет голова у нокаут фази.

Енглеска – снага Кејна и Белингема

Пут Енглеске до полуфинала био је тест офанзивне моћи. После освојеног првог места у групи Л, изабраници Томаса Тухела најпре су савладали ДР Конго, а потом су у осмини финала утишали крцати стадион "Астека" победом над Мексиком од 3:2.

Праву борбу водили су у четвртфиналу против Норвешке у Мајамију. Иако су губили, маестрални Џуд Белингем је са два гола у продужетку донео преокрет и победу од 2:1.

Енглеска је на последње четири утакмице постигла најмање два гола, али је одбрана показала одређене слабости, примивши погодак на сваком од три меча у нокаут фази.

Меси против Белингема и Кејна за Златну копачку

Овај меч биће и директан окршај у борби за титулу најбољег стрелца турнира. Лионел Меси, у својој 39. години, игра вероватно последњи Мундијал и са осам постигнутих голова тренутно је водећи на листи стрелаца са Килијаном Мбапеом.

Он је и даље апсолутни лидер свог тима, играч од кога полазе све акције и који је способан да једним потезом реши утакмицу.

Са друге стране, Енглези имају два кандидата – Харија Кејна и Џуда Белингема, који су постигли по шест голова. Кејн је класични вођа напада и тима, док је Белингем мотор екипе, играч који је са два гола у четвртфиналу још једном показао зашто је један од најбољих на свету.

Тактички изазови и проблеми са саставима

Оба селектора имају одређене дилеме пред овај сусрет. Тухел се суочава са великим проблемом на позицији десног бека, пошто је Џарел Кванса суспендован, а Рис Џејмс се највероватније неће ризиковати од почетка. Очекује се да ту позицију покрије Езри Конса.

Кључна битка водиће се на средини терена, где ће Деклан Рајс и вероватно Елиот Андресон имати задатак да направе "кавез" око Месија и пресеку доток лопти ка њему.

Аргентинци, са друге стране, улазе у меч у одличној физичкој спреми. Једина Скалонијева дилема је кога упарити са Месијем у нападу – енергичног Алвареза или класичног голгетера Лаутара Мартинеза.

Очекује се да ће Аргентина преко Алексиса Мекалистера и Енца Фернандеза покушати да искористи простор иза високо постављене одбране Енглеске.

Историја пише нова правила

Ово ће бити шести дуел две репрезентације на светским првенствима, а Енглеска води са 3:2 у победама.

Ипак, историја је пуна контроверзи и драме. Памти се четвртфинале 1966. године и победа Енглеске на путу ка титули, али и чувени меч из 1986, који је обележио Дијего Марадона головима "Божја рука" и "Гол века".

Аргентина је била успешнија и 1998. године у осмини финала после извођења једанаестераца, док је Енглеска славила 2002. у групној фази голом Дејвида Бекама са беле тачке.

Очекиване поставе:
Енглеска: Пикфорд - Конса, Стоунс, Гуеи, О'Рајли - Рајс, Андерсон - Сака, Белингем, Гордон - Кејн.
Аргентина: Е. Мартинез - Молина, Ромеро, Л. Мартинез, Таљафико - Паредес. Де Пол, Фернандез, Мекалистер - Меси, Алварез.

"Шпанија ме је очарала, али на њу сам и навикао, а Француска ме је баш разочарала. Имам осећај и да су препотентно ушли у ову утакмицу, због понашања на самом терену", почео је Богдановић у емисији "Један свет, једна игра".

На његове речи се надовезао и Мирослав Вјетровић.

"Оваква Француска није дорасла, али она Француска до овог сусрета јесте дорасла. По мени је Шпанија имала велику предност кад је повела 1:0. Шпанија најбоље напада лопту на Светском првенству. Обратите пажњу у финалу, како одбрамбени играчи стално нападају лопту. То је модеран фудбал. Повремено су играли као у школском дворишту. Одушевили су ме и заслужено су победили. За Француску је недопустиво да овако испадне после дуплог паса као код другог гола", били су први утисци Мирослава Вјетровића.

Богдановић: Никад нисам видео интелигенцију као играча Шпаније

Додатно анализирајући пораз Француске, Богдановић је посебно критиковао олако примљени други погодак, када је Педро Поро после дуплог паса са Данијем Олмом прелако побегао својим чуварима.

"На овом нивоу, овакве тактичке грешке и оваква недисциплина, немамо ту о чему више да причамо. И то против Шпаније, која има највећу фудбалску интелигенцију на кугли земаљској. Имам 56 година и могу то да кажем 100 одсто сигуран. Никад нисам гледао интелигентнију екипу и интелигентније играче. Ово што су они демонстрирали данас, Француску не треба да буде срамота од ове селекције Шпаније. Али начин на који су изгубили доста тога говори. Ова утакмица је класичан пример зашто је Барса онаква каква је и зашто је Реал онакав какав је. Ево, имали сте играче из оба клуба на терену данас и видели сте", рекао је Богдановић.

Вјетровић се осврнуо и на младе играче Шпаније који су већ увелико ослонац тима Луиса де ла Фуентеа.

"Кубарси и Јамал, њих двојицу бих још издвојио, то су два момка рођена 2007. године. Кубарси је био неприметан данас у одбрани, све је радио како треба, а Јамал је играо стварно за тим, није играо за себе. Шпанци су за мене фаворити ко год да им буде ривал у финалу", рекао је Вјетровић.

Богдановић је још једном истакао одушевљеност игром "црвене фурије".

"Против Шпаније не можеш да не примиш гол. Не можеш јер имају класу. Док Французи, они су колективно дебело оманули. Четири офанзивна играча нису заједно одиграла један пресинг. Шпанија? Ја гледам утакмице сваки дан и ово је било савршенство без мане. Та мирноћа... Нема нервозе", анализирао је Богдановић.

Мбапе је до рекорда стигао већ на свом трећем Мундијалу, након наступа на шампионатима 2018, 2022. и 2026. године, док је Љорис до 20 мечева дошао играјући на турнирима 2010, 2014, 2018. и 2022. године.

Двадесетседмогодишњи нападач дебитовао је на Светском првенству 2018. године против Аустралије у групној фази турнира у Русији. Од тада није пропустио ниједну утакмицу Француске на мундијалима.

Током 21 наступа Мбапе је постигао 20 голова и забележио пет асистенција, чиме је потврдио статус једног од најбољих играча своје генерације.

На Светском првенству 2018. године скренуо је пажњу фудбалске јавности са четири постигнута гола и освојио признање за најбољег младог играча турнира, док је Француска освојила титулу светског првака.

На листи играча са највише наступа за Француску на светским првенствима иза Мбапеа налази се Иго Љорис са 20 мечева, трећи је Антоан Гризман са 19, док по 18 наступа имају Оливије Жиру, Рафаел Варан и Усман Дембеле, који и даље има прилику да поправи свој учинак на актуелном Мундијалу.

Дешан, такође, рекордер

Селектор фудбалера Француске Дидије Дешан постао је селектор са највише утакмица на светским првенствима, пошто у полуфиналном мечу против Шпаније седи 26. пут на клупи "галских петлова".

Дешан, који води Француску на трећем узастопном Мондијалу, и са којом је био светски првак 2018. године, престигао је легендарног селектора Немачке Хелмута Шена који је на клупи Западне Немачке седео 25 пута. 

Шен је Западну Немачку предводио на четири Мондијала, 1966, 1970, 1974. и 1978. године.

Предводио је "панцере" ка титули светског првака 1974. године. 

Препарирани ракун, који у шапама држи празну флашу џина, Холанд је купио у продавници у Даласу, где је испробао и каубојске чизме од змијске коже и шешир са својим иницијалима и бројем девет.

Власница продавнице Џули Њупорт изјавила је да Холанд није добио ракуна на поклон, већ га је купио за 750 долара.

Навела је да је након што је фудбалер објавио фотографије на друштвеним мрежама интересовање за препариране ракуне нагло порасло и да је нови примерак продат путем интернета чим је стигао у продавницу.

Продавница због Холанда била затворена сат и по

Према њеним речима, Холанд је у продавници провео око сат и по, због чега су врата привремено била затворена за остале купце како би репрезентативац Норвешке и његови саиграчи могли на миру да разгледају понуду.

Холанд је током боравка у Даласу град описао као "невероватан" и поручио да ће се сигурно вратити.

Двадесетпетогодишњи нападач постигао је седам голова на пет утакмица на Светском првенству, а током турнира стекао је више од 22 милиона нових пратилаца на Инстаграму захваљујући играма на терену и објавама ван њега, наводи њујоршки лист.

Фифа није желела да коментарише актуелне или могуће дисциплинске поступке, али извори упознати са ситуацијом навели су да би евентуалне санкције могле да буду донете након завршетка Мундијала.

Одлука о казнама зависиће од извештаја судија и других релевантних околности, наводе извори. Светска фудбалска организација је и након претходног Мундијала у Катару 2022. године тек по завршетку турнира казнила неколико националних савеза.

Селектор Енглеске Томас Тухел критиковао је судију Алирезу Фаганија након победе над Мексиком у осмини финала, када је његов дефанзивац Џерел Кванса искључен.

"Није довољно добро. Он (судија) може да избаци било који тим у било којем тренутку. Суђење је било непредвидљиво и непоуздано", рекао је Тухел.

Најжешће критике стигле су након елиминације Египта од Аргентине у осмини финала, када је селектор Хосам Хасан оценио да су одлуке француског судије Франсоа Летексјеа утицале на исход утакмице.

"Ми смо били најбољи у свему, али резултат је био другачији. Постојали су фактори који су утицали на утакмицу", рекао је Хасан, тврдећи да је на судију извршен притисак пре меча.

Нападач Египта Мустафа Зико оценио је да је судија "својим одлукама поништио сав труд" његове екипе.

"Водили смо са 2:0 и не можемо ништа да урадимо, све зависи од Бога. Желели смо да вас све усрећимо. Није било суђено. Био је то судија. Куп је намењен Аргентини", додао је.

Критике на рачун арбитраже упутио је и Мануел Аканџи након пораза Швајцарске од Аргентине у четвртфиналу.

"Када имате судију против себе, постаје тешко. Свака ситница је свирана против нас Сваки фаул Аргентинаца је прошао некажњено", рекао је Аканђи.

Главни судија Фифе Пјерлуиђи Колина одбацио је тврдње да арбитри могу да буду под утицајем или пристрасни према појединим екипама, упозоривши да такве оптужбе могу довести до претњи судијама и њиховим породицама.

"Нико не може да доведе у питање интегритет судија на утакмицама Светског првенства", поручио је Колина.