Лукић је на сусрету са Канадом добио свих девет ваздушних дуела у које је ушао, што никоме није пошло за руком на последња три Светска првенства.

Притом, чак осам од тих девет дуела решио је у своју корист већ током првог полувремена.

Пре њега, најближи сличном достигнућу били су Салиф Сане, који је 2018. године везао осам успешних ваздушних дуела, и Јусуф Поулсен са седам добијених дуела на Мундијалу у Русији.

Међутим, Лукић није био једини играч који је привукао пажњу импресивним бројкама.

Репрезентативац Сједињених Америчких Држава Крис Ричардс, члан Кристал Паласа, одиграо је готово савршен меч против Парагваја када је реч о додавањима.

Он је упутио чак 83 паса и сваки од њих стигао је до саиграча.

Према доступним подацима, то је највећи број успешно реализованих додавања без иједне грешке на светским првенствима још од 1966. године.

"Увек остане жал када водите до десетак минута пре краја, али имали су и они своје шансе и мислим да је резултат реалан", рекао је Барбарез након утакмице.

"Имамо још две утакмице, покушаћемо да победимо и видећемо како ће да се развије ситуација, али ово је задовољавајући бод", додао је он.

Капитен БиХ, Един Џеко, није играо због недовољне спремности, док је први гол у дресу репрезентације постигао Јово Лукић, а навијачи су посебно истакли пропуштену шансу Ермедина Демировића.

"Сви момци су дали максимум, имамо јасан план за сваког играча и зато се сви враћају на прави начин", поручио је Барбарез.

Наредни меч Босна и Херцеговина игра 18. јуна против Швајцарске.

Наводно су међу погођеним играчима и Хари Кејн, Џуд Белингем и Ентони Гордон.

Нестанак опреме откривен је по доласку пошиљке у фудбалско село Своуп, где ће Енглеска боравити током групне фазе такмичења.

Фудбалски савез Енглеске био је принуђен да хитно реорганизује логистичке активности пред почетак турнира. Стручне службе раде на проналажењу несталих предмета или њиховој брзој замени, док полиција Канзас Ситија спроводи истрагу о околностима крађе.

Према доступним информацијама, приведене су две особе које би могле бити повезане са случајем.

Овај инцидент додатно је отворио питања безбедности на Мундијалу, који се одржава у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Мексику.

Поједине репрезентације су и раније указивале на проблеме током доласка на турнир и појачане безбедносне контроле.

Упркос непријатностима ван терена, енглеска селекција наставља припреме за први меч на шампионату, у којем ће се састати са Хрватском.

У табору једног од фаворита за освајање титуле верују да крађа неће утицати на спортске планове екипе.

Предност је додатно увећана у наставку првог дела игре, а у главној улози био је Балогун, који је погађао у 31. минуту, а потом и у петом минуту надокнаде првог полувремена.

Американци су у првих 45 минута деловали изузетно организовано, нападали су и вршили константан притисак на ривала па је предност била и више него заслужена.

Парагвај је успевао да се повремено ослободи притиска, али није успевао значајније да запрети.

Балогуна је у 28. минуту од гола зауставила офсајд позиција, али је убрзо потом поново био прецизан и практично донео великих 3:0 свом тиму.

У наставку сусрета темпо је донекле опао, а Парагвај је успео да дође до почасног поготка у 73. минуту преко Маврисија, након добре акције и асистенције Енсисоа.

У међувремену је виђена и интервенција ВАР-а након које је поништен првобитни жути картон капитену америчког тима Риму.

Коначан резултат поставио је Рејна у осмом минуту надокнаде, прецизним ударцем који је потврдио убедљиву победу изабраника Маурисија Покетина.

У другом мечу ове групе састају се Турска и Аустралија.

"Видели смо по испраћајима екипа колико је људима битно, колико је људима стало. Неке ствари остају заиста незаборавне. Испраћај Турске за мене је деловао потпуно спектакуларно, Парагвајци такође – јако, јако емотивно и набијено страшћу. Аргентинци на свој начин, с авионом који је офарбан у Месијев дрес. Дакле, један заиста планетарни догађај где имамо утисак да цела планета стане док се фудбал игра", оценио је Јанковић.

Километри и климатске промене као кључни фактори

За разлику од претходног шампионата одржаног у Катару, овај турнир доноси специфичне логистичке и физичке напоре за све тимове. Репрезентације ће прећи хиљаде километара већ у групној фази, а процењује се да ће просек пређеног пута износити око 12.000 километара по тиму, док ће селекција Енглеске само у првој фази пропутовати 9.000 километара.

"Велика је фреквенција утакмица, и оно што је посебан изазов, али и специфичност овог Светског првенства, нарочито у односу на Катар пре четири године, јесу путовања. Али не само то, него и промена временских зона, промена климатских услова, негде чак и промена апсолутне надморске висине", упозорава Јанковић.

Додао је да ће првак морати да преброди многе препреке.

"Пребацивање из базе у базу, из града у град поприлично је компликовано и захтевно, нарочито кад мењате и државу и временску зону и климатске услове. И то ће се сигурно појавити као један битан фактор у завршници турнира, јер се ово првенство већ надовезује на једну дугу и исцрпљујућу сезону за све играче. Изазовно је, са свих могућих страна гледано. И баш онај ко буде стигао до краја и ко освоји првенство – свака му част", навео је Јанковић.

Еквадор из сенке, анализа Јужне Кореје и подршка Босни и Херцеговини

Говорећи о тимовима које ће посебно пратити, Јанковић је истакао да традиционално анализира селекцију Француске. Ипак, као екипу која би могла да направи велико изненађење, издвојио је Еквадор.

"Еквадор је испод радара, у сенци Бразила и Аргентине који су дежурни фаворити, направио је један сјајан квалификациони турнир где су завршили други, примивши у току целог турнира само пет голова. Сада су већ у низу од 19 утакмица без пораза. То је једна страховито компетитивна екипа. Имали су два стартера у финалу Лиге шампиона, а да то некако нисмо приметили – Вилијана Паћа у дресу Парис Саинт-Гермаина и Моизеса Кајседа који је у Челсију. Ти момци који су најбољи играчи по рејтингу, они су скромни и својим примером задају енергију целој нацији. То је екипа коју ћу баш помно да пратим", нагласио је фудбалски тренер.

Осврнувши се на уводне мечеве, Јанковић је анализирао и селекцију Јужне Кореје, која је на старту савладала Чешку резултатом 2:1.

"Питали смо се који је њихов капацитет, јер им носећи играчи не играју у клубовима неке битне улоге. Одреаговали су сјајно. Они имају мирноћу, имају искуство играња великих утакмица, турнирска су екипа и знају да расту. Показали су одређену слабост у одбрани код прекида игре и мораће под хитно на томе да раде да се то не би вратило у нокаут фази", сматра Јанковић.

Посебну пажњу привлачи и предстојећи сусрет Босне и Херцеговине, која одмерава снаге са једним од домаћина, селекцијом Канаде. Јанковић истиче да кључ успеха лежи у контроли емоција пред гостујућим навијачима.

"Кад играте против домаћина, увек је битно контролисати ритам утакмице, контролисати емоције и не дозволити да се утакмица распламса, јер играте пред пуним стадионом. Оно што Босни можемо да пожелимо је да што дуже траје тих 0:0, што ће Канаду у одређеном моменту убацити у нервозу. Босна има своје адуте, има искуство, има Едина Џека који је предводник нове генерације и игра срцем", поручио је аналитичар.

Ко су главни фаворити за титулу?

На питање о потенцијалном освајачу Златног глобуса, Јанковић је побројао неколико традиционалних фудбалских сила, али је скренуо пажњу да се актуелни светски шампион не сме прерано отписати.

"Фаворити су негде дежурни. Енглеска због целог тог притиска и Томаса Тухела који је доведен због титуле првака света. Французи због огромног потенцијала који имају. Можда Немци, који су увек константни и сигурно ће по мени доћи до полуфинала. Бразил, који је направио компетитиван тим са Карлом Анчелотијем. Ту је и Аргентина коју смо сви негде потценили након Катара, а они сада имају сјајне пријатељске утакмице, играју са одличном енергијом и без стреса који је нестао оног тренутка када су подигли пехар. Не бих њих никако отписао“, констатовао је Александар Јанковић у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је" .

Као озбиљне конкуренте за висок пласман, Јанковић је на крају додао и селекцију Португала – под условом да адекватно реше тимску хемију и улогу Кристијана Роналда на терену – као и репрезентацију Холандије, за коју сматра да поседује "страховит потенцијал".

Уједно, ово је и први турнир на којем учествује 48 репрезентација, распоређених у 12 група. Нови формат доноси и нову рунду такмичења, шеснаестину финала, у коју ће се пласирати по две најбоље екипе из сваке групе, као и осам најбољих трећепласираних.

У таквој констелацији, премијерни меч групе Б између Канаде и Босне и Херцеговине, њихов први међусобни у историји, добија на тежини као кључан за даљи ток такмичења.

Мексико и Јужноафричка Република су отворили турнир у Мексику.

Канади је ово тек треће учешће на Мундијалу, а друго узастопно. Амбиције су, међутим, никад веће.

Предвођени америчким стручњаком Џесијем Маршом, познатим по инсистирању на високом пресингу и агресивном, вертикалном фудбалу, Канађани желе да пред својом публиком остваре прву победу и први пролазак групне фазе у историји.

На претходна два учешћа, 1986. и 2022. године, забележили су свих шест пораза.

Марш је на располагање добио генерацију коју многи сматрају најталентованијом у историји канадског фудбала, са звездама попут Алфонса Дејвиса из Бајерна, најбољег стрелца Џонатана Дејвида из Јувентуса и везисте Стивена Еустакија.

Ипак, пут до успеха неће бити лак. Највећа звезда тима, Алфонсо Дејвис, мучио се са повредом пред турнир и његов наступ је био под знаком питања, али се очекује да буде спреман за премијеру.

Историја такође није на страни домаћина, који је пет од својих шест пораза на светским првенствима доживео против европских селекција. Додатну бригу за селектора Марша представља и недисциплина, с обзиром на то да је тим добио четири црвена картона на последњих осам мечева.

Статистика показује и да су утакмице Канаде углавном неефикасне – на девет од последњих десет мечева пало је мање од 2,5 гола.

Са друге стране, Босна и Херцеговина долази на свој други Мундијал, дванаест година након дебија у Бразилу. Пут "Змајева" до Северне Америке био је готово филмски.

Тим који је пре доласка селектора Сергеја Барбареза био у дубокој кризи, успео је да се кроз драматичне плеј-оф мечеве пласира на турнир, елиминишући Велс и, на изненађење читавог света, четвороструког светског првака Италију.

Барбарез је преузео тим без претходног тренерског искуства, и унео је неопходну енергију за добре резултате. Успешно је обновио менталитет екипе, градећи идентитет на агресивној одбрани, директном фудбалу и брзој транзицији, што је постало заштитни знак његовог тима.

Осовину тима и даље чини неуморни Един Џеко. Са четрдесет година, капитен је једини преостали члан генерације из 2014. и са 73 постигнута гола остаје највећа претња по противничке одбране.

Ипак, Барбарез је успео да око њега изгради нови, млађи тим. Носиоци игре су и нападач Штутгарта Ермедин Демировић, чија кретња ствара простор за Џека, као и млади таленти попут крилног играча Есмира Бајрактаревића и везисте Керима Алајбеговића.

Босна и Херцеговина је тим који се не плаши да се брани и чека прилику из транзиције, а осам од последњих десет голова постигли су у другом полувремену, што сведочи о физичкој и менталној спреми.

Иако Канада има предност домаћег терена, очекује се да Босна и Херцеговина има огромну подршку са трибина.

Торонто је град са великом босанскохерцеговачком дијаспором, па ће атмосфера на стадиону бити специфична.

Дуел у Торонту биће први званични сусрет две селекције, што додатно доприноси неизвесности.

У групи се још налазе и Швајцарска, која слови за фаворита због искуства и квалитета, као и Катар, актуелни првак Азије. Због тога је исход овог меча од пресудног значаја, јер би победнику широм отворио врата нокаут фазе и дао ветар у леђа за наставак такмичења.

Прво коло
12. јун: Канада - Босна и Херцеговина 21.00 (Торонто)
13. јун: Катар - Швајцарска 21.00 (Сан Франциско)

Тај податак не представља само статистику турнира већ и трансформацију међународног фудбала. Националне селекције све мање одражавају географију, а све више глобалне миграционе токове.

Светско првенство 2026. године ући ће у историју као највећи фудбалски турнир икада одржан, али не само због проширења на 48 репрезентација. Истовремено показује ерозију класичног концепта националне селекције у спорту.

Док политичари широм света подижу зидове, пооштравају визне режиме и јачају националистичку реторику, фудбалски терени у Сједињеним Државама, Канади и Мексику приказују другачију реалност.

Репрезентације су све мање одраз домаћих фудбалских школа, а све више геополитички пресек савремених миграција.

Тренд који је био видљив на Светском првенству у Катару 2022. године, када је око 16,5 одсто играча наступало за земље у којима нису рођени, сада је додатно изражен. У појединим селекцијама тај однос је драматичан.

Тако у репрезентацији Демократске Републике Конго чак 85 одсто играча потиче из дијаспоре, најчешће из Француске. Сличан модел видљив је и код Марока, чији тим чине играчи рођени и одрасли у Француској, Белгији, Холандији и Шпанији.

Концепт "домаће селекције" постепено је замењен концептом дијаспоре као главне базе националних тимова.

Париска предграђа (banlieues) већ годинама представљају једну од највећих светских "фабрика" фудбалског талента. Та социјално и економски маргинализована подручја производе елитне играче у размерама које премашују капацитете чак и најјачих фудбалских система.

Сетимо се примера Килијана Мбапеа из Бондија.

Међутим, Француска не може да апсорбује сав тај таленат у свој национални тим. Управо ту настаје парадокс савременог фудбала: оно што је произведено у једном систему, завршава као ресурс других репрезентација.

Многе афричке и карипске фудбалске федерације све мање улажу у домаћу инфраструктуру и омладинске школе. Уместо тога, развијају скаутинг мреже у европској дијаспори, пре свега у Француској, Белгији и Холандији. Тако се формира својеврстан обрнути ток талента. Играчи који су фудбалски формирани у Европи одлучују да представљају земље порекла.

Један од симбола тог феномена је Ашраф Хакими, рођен у Мадриду, фудбалски школован у Реал Мадриду, који је касније изабрао да игра за Мароко.

На овом Мундијалу додатну лакоћу доносе и правила Фифе о промени спортског држављанства, која под одређеним условима омогућавају играчима да промене репрезентацију чак и након наступа у младим или сениорским селекцијама. Репрезентативни фудбал тако све више личи на отворено тржиште идентитета.

Ипак, овај космополитизам има и своју тамнију страну. Исти играчи који се славе као симбол интеграције и успеха миграција, у поразу често постају мета ксенофобичних реакција навијача. Тај контраст се види у бројним случајевима играча мигрантског порекла који су доживели јавне нападе након лоших резултата својих селекција.

Подаци истраживања COMPAS показују да ова појава више није изузетак, већ структурно обележје модерног међународног фудбала.

Светско првенство показује да фудбал више не прати јасне географске и националне границе. Илузија јединственог света траје деведесет минута. После последњег судијског звиждука, границе поново постају стварност, али лопта већ одавно говори глобални језик.

Само осам минута касније сјајним поготком, после одличне акције и дриблинга "лажњаком" изједначио је бивши фудбалер Црвене звезде Хванг Ин-бом.

Сјајну партију Хванг је обележио и асистенцијом за преокрет, а стрелац је у 80. минуту био "резервиста" Ох Хјон-гај, који је заменио прву звезду тима Сона Хонг-мина.

Цео меч за Кореју одиграо је садашњи члан црвено-белих Сеол Јунг-во. Чеси су у 77. минуту постигли још један гол главом преко Томаса Соучека, али је поништен због офсајда, док је одличну прилику у 83. минуту пропустио Адам Хложек.

Чеси су могли до изједначења и у 90+3. минуту, али је голман Кореје Сенг Гај-Ким такође одбранио ударац Михала Садилека.

Раније, у првом мечу А групе Мексико је на отварању Мундијала савладао Јужну Африку 2:0

"Од када сам се повредио, дао сам све од себе да дођем у праву форму, тако да немам за чим да жалим. Фрустриран сам, јер не могу да наступим на СП, али сам поносан на своју екипу. Повлачим се из репрезентације, тако да ћу од данас да будем највећи навијач репрезентације Јапана. Сигурно је да ће да доћи тренутак када ће Јапан да освоји СП. Хајде да верујемо у то и да их заједно бодримо", написао је Ендо на друштвеним мрежама.

Ендо је тренутно члан Ливерпула, а ове сезоне је због проблема са повредама одиграо само 12 утакмица за енглески клуб.

Он је у фебруару ове године оперисао стопало, али није успео да се опорави до почетка Мундијала.

Ендо је за репрезентацију Јапана одиграо 73 утакмице и постигао је четири гола. ФС Јапана је објавио да је у национални тим уместо Енда позван фудбалер Борусије Менхенгладбах Шуто Машино.

Фудбалери Јапана ће на СП игати у групи Ф против Шведске, Холандије и Туниса.

Јапан ће први меч на Мундијалу одиграти 14. јуна у Арлингтону од 22 часа против Холандије.

Он ће да пропусти СП због повреде мишића десне ноге.

Сенеси (29) је у претходне четири сезоне играо за Борнмут, а недавно је потписао уговор са Тотенхемом, који ће важити од 1. јула.

За национални тим наступио је на три меча.

Фудбалери Аргентине ће на СП играти у групи Ј против Алжира, Аустрије и Јордана.

Аргентина ће први меч на Мундијалу одиграти 17. јуна три часа у Канзас Ситију против Алжира.

Агерд, који је члан Олимпика из Марсеја, није успео да се опорави до почетка Мундијала, пошто се повредио још у марту на утакмици француског клуба.

АП наводи да је Међународна фудбалска федерација (Фифа) дозволила да Фудбалски савез Марока уместо Езалзулија и Агерда накнадно позове двојицу играча.

У национални тим су позвани фудбалер Ал Фатеха Марван Садане и играч Анжеа Амин Сбај.

Фудбалери Марока ће на СП играти у групи Ц против Шкотске, Бразила и Хаитија.

Мароко ће први меч на Мундијалу одиграти у поноћ између суботе и недеље по централноевропском времену у Ист Радефорду против Бразила.

Некада је част отварања припадала браниоцу титуле, што је доводило до неких од највећих изненађења у историји, док је од 2006. године та улога поверена искључиво земљи домаћину.

Кроз деценије, ове утакмице су пружиле све - од голеада и тактичких надмудривања до шокантних пораза фаворита који су одјекивали планетом.

Почеци у Монтевидеу и променљива традиција

Историја светских првенстава почела је 1930. године не једном, већ са две утакмице које су одигране истовремено у Монтевидеу.

Француска је на стадиону "Покитос" савладала Мексико са 4:1, а у том мечу је Француз Лисјен Лоран постигао први гол у историји Мундијала.

Истовремено, Сједињене Америчке Државе су на стадиону "Гран Парк Сентрал" победиле Белгију резултатом 3:0.

У раним данима турнира, концепт јединствене церемоније отварања није постојао, па су тако и 1934. у Италији и 1954. у Швајцарској више утакмица почињале у исто време.

Тек од 1958. године у Шведској усталила се пракса да турнир отвара само један меч, а та част је углавном припадала домаћину.

Тако је Шведска победила Мексико (3:0), Чиле је био бољи од Швајцарске 1962. године (3:1), а Енглеска је 1966. на "Вемблију" одиграла без голова против Уругваја.

Занимљиво је да су чак четири узастопна отварања, од 1966. до 1978. године, завршена резултатом 0:0, што је сведочило о великом опрезу и притиску који су тимови осећали.

Ера шампиона и незаборавни падови фаворита

Период од 1974. до 2002. године остао је упамћен по правилу да турнир отвара актуелни светски шампион. Ова промена донела је нову димензију драме и произвела неке од најчувенијих резултата у фудбалској историји.

Иако је Бразил 1974. одиграо 0:0 са Југославијом, а Западна Немачка четири године касније истим резултатом против Пољске, осамдесете су најавиле серију сензација.

На Мундијалу у Шпанији 1982. године Аргентина, предвођена младим Дијегом Марадоном, поражена је од Белгије са 1:0 на стадиону "Камп Ноу".

Осам година касније, у Милану, догодио се можда и највећи шок свих времена. Аргентина је поново као бранилац титуле отворила турнир и изгубила од аутсајдера Камеруна, такође са 1:0. Гол главом Франсоа Омам-Бијика, упркос томе што су "лавови" меч завршили са деветорицом играча, постао је симбол отпора и доказ да на Мундијалу нема сигурних победа.

Аргентина се од тог пораза опоравила и стигла до финала, док је Камерун постао прва афричка селекција која се пласирала у четвртфинале.

Сличан сценарио виђен је и 2002. године на отварању првенства у Јужној Кореји и Јапану.

Француска, тада актуелни светски и европски шампион, са звездама попут Тјерија Анрија и Патрика Вијере, поражена је од дебитанта Сенегала.

Гол Папе Бубе Диопа био је довољан за тријумф афричке селекције, која је, попут Камеруна, стигла до четвртфинала. Француска, ослабљена неиграњем Зинедина Зидана, није успела да се опорави и такмичење је завршила већ у групној фази.

Домаћини као нови актери спектакла

Од Светског првенства у Немачкој 2006. године, Фифа је вратила старо правило, па част да отворе турнир поново имају домаћини. Та промена донела је нови талас узбуђења и ефикасније утакмице.

Немачка је те године у Минхену савладала Костарику са 4:2 у мечу који је обиловао прелепим головима, укључујући мајсторије Филипа Лама и Торстена Фрингса.

Четири године касније, 2010. године, Јужна Африка је постала први афрички домаћин Мундијала. Утакмица против Мексика (1:1) остала је упамћена по спектакуларном голу Сипивеа Чабалале, који је постао симбол целог турнира.

У Бразилу 2014. домаћин је после преокрета савладао Хрватску са 3:1, уз два гола Нејмара.

Русија је 2018. године приредила најубедљивију победу на отварањима, декласиравши Саудијску Арабију са 5:0.

Последњи Мундијал у Катару 2022. донео је преседан - домаћин Катар поражен је од Еквадора са 2:0, чиме је постао прва земља организатор која је изгубила уводни меч турнира.

Та утакмица је потврдила да улога домаћина не гарантује успех, додајући ново поглавље у богату историју првих мундијалских дуела.

Свечана церемонија отварања, заказана за 90 минута пре почетног ударца, требало би да прослави мексичку културу уз наступе светских звезда попут Шакире и Бурна Боја, али реалност ван стадиона Астека осликава дубоке друштвене тензије.

На челу протеста налази се радикална фракција синдиката просветних радника "ЦНТЕ", која већ данима блокира кључне саобраћајнице које воде ка стадиону. Њихови захтеви су повећање плата и измене закона о пензијама.

Међутим, њима су се придружили и пољопривредници, здравствени радници и породице више од 130.000 несталих особа у земљи, које оптужују власти и нарко-картеле за отмице и убиства.

Демонстранти су најавили да неће одустати и да ће наставити са блокадама током целог турнира, користећи светску пажњу да изврше притисак на владу.

Као одговор, власти су предузеле ванредне мере. Данашњи дан, 11. јун, проглашен је нерадним даном у Мексико Ситију, школе су затворене, а запосленима је препоручено да раде од куће како би се смањиле гужве у саобраћају.

Председница Мексика, Клаудија Шејнбаум Пардо, обећала је да ће церемонија отварања протећи мирно и без ометања, гарантујући "нулти ризик" за посетиоце. Ипак, акције демонстраната је окарактерисала као "директну провокацију" усмерену на нарушавање угледа земље у свету.

Како би се осигурала безбедност, покренута је безбедносна операција под називом "План Кукулкан", која укључује ангажовање скоро 100.000 припадника полиције, војске и приватног обезбеђења широм земље.

У Мексико Ситију распоређене су хиљаде полицајаца, а у приправности су и елитне специјалне јединице Националне гарде (ФЕРИ), обучене за решавање талачких криза и контролу масе у борбеним условима.

"Главни циљ је да ово Светско првенство буде једно од најуспешнијих у историји. Можете бити сигурни да је мир овде загарантован", изјавио је потпуковник Мануел Кабрера, заменик команданта ФЕРИ.

Милитаризација града изазвала је помешане реакције у друштву, преносе мексички медији.

Критике на рачун власти не односе се само на безбедносну ситуацију. Многи становници оптужују владу да се бави искључиво површинским улепшавањем града, док игнорише хроничне инфраструктурне проблеме.

Реновирање метро станице Хидалго, где је постављен лустер и лампе у викторијанском стилу, постало је предмет подсмеха и интернет мимова. Грађани су овај феномен назвали "аксолотлизацијом" града, пошто су зидови и метро вагони украшени муралима аксолотла, водоземца који је постао симбол града, док су истовремено улице пуне рупа и склоне поплавама.

У сенци свега стоји и константна претња од насиља нарко-картела. Иако се власти труде да створе слику сигурности, сећање на хаос који је избио широм земље након смрти вође Картела нове генерације Халиско, Немесија "Ел Менча" Осегере, и даље је свеже.

Гвадалахара, још један град домаћин, налази се у региону са озбиљним безбедносним изазовима.

Упркос свему, фудбал остаје у фокусу. Репрезентација Мексика, предвођена прагматичним селектором Хавијером Агиреом, носи огроман притисак домаћег терена. Агире не обећава леп фудбал, већ конкурентност и борбеност. Лидер тима је нападач Фулама Раул Хименес.

Навијачи на Астеки могу бити и дванаести играч и психолошки терет, познати по томе да су једнако страствени у подршци колико и у критици ако тим не испуни очекивања.

Док ће милиони људи широм света пратити свечану церемонију и прву утакмицу, Мексико Сити ће бити у балансу између прославе и унутрашњих превирања, приказујући свету два лица - једно блиставо, за камере, и друго, много комплексније, које се одвија на његовим улицама.

На највећем Мундијалу у историји, под рефлекторима ће пажњу привлачити и лопта. Њено име је Трионда, а симболика је јасна – три земље домаћина, Америка, Канада и Мексико, повезане у један турнир.

Дизајн није случајан. Сваки детаљ подсећа на идентитет домаћина, док назив Трионда симболизује три таласа енергије и заједништва који ће током месец дана спојити читав свет. Али, и технологију и фудбал.

Јер, Трионда није само лопта. У њеној унутрашњости налази се посебан сензор који у реалном времену бележи сваки додир и чак 500 пута у секунди шаље податке судијском систему. Захваљујући тој технологији, офсајд ситуације могу прецизније да се утврде, а спорне одлуке доносе брже.

Подаци из лопте, у комбинацији са камерама и системом за праћење играча, стварају тродимензионалну слику сваког напада и омогућавају готово тренутну анализу ситуација које често одлучују победника.

И сама конструкција представља новину. Трионда је састављена од само четири панела, што доприноси прецизности, стабилнијем лету и бољој контроли. Вишемесечна тестирања била су неопходна да би лопта задржала исте карактеристике при великим брзинама и у различитим временским условима.

Мало је предмета у спорту који имају тако посебно место у историји као лопта Светског првенства. Свака је била огледало свог времена – од ручно шивених кожних лопти, преко синтетичких материјала, до сензора и дигиталних система. Зато се и данас свака лопта тестира хиљадама пута пре него што добије одобрење Фифе.

За играче, она је много више од средства за игру. Нападачи траже савршен осећај при ударцу, везисти прецизност додавања, а голмани предвидљивост лета. Због тога се свака нова лопта дочекује са великом пажњом.

А, Трионда је већ кренула на путовање дуго 104 утакмице. Можда ће управо она бити сведок неког незаборавног гола или тренутка који ће заувек ући у историју фудбала.

Јер, лопта је одувек била срце игре. Само што данас, захваљујући технологији, то срце куца брже него икада.

Неколико уводних подкаста привукло је пажњу у региону, с обзиром на то да су се тицали шанси Хрватске и Босне и Херцеговине на туринру. О Србији нажалост није могло да се прича.

Теме које су у фокусу су често веома контроверзне, а тезе смеле и детаљно објашњене. Тако ће бити и током Мундијала, на ком ће бити одигране чак 104 утакмице. Много материјала за причу.

Изабрани су и фаворити, али и срцу драге екипе за које ће се навијати у изостанку селекције Србије. 

У плану су и уживо преноси утакмица, те стога позивамо све да оду на Јутјуб канал Високи пресинг и запрате нас за још занимљивог садржаја.

Доминација енглеског тима огледала се у поседу лопте од чак 81 одсто и односу удараца на гол од 28:1, што јасно илуструје немоћ селекције Костарике.

Енглези су до вођства дошли већ у деветом минуту. Ентони Гордон је сјајно прошао по левој страни, заобишао одбрану и послао повратну лопту до Деклана Рајса, који је левом ногом, уз малу помоћ противничког играча, послао лопту у мрежу за свој седми гол у националном дресу.

Упркос потпуној контроли, на други гол се чекало до другог полувремена. Претходно је Нони Мадуеке у 36. минуту пропустио невероватну прилику када је, након што је заобишао голмана Патрика Секеиру, са неколико метара погодио стативу празног гола.

Наставак је донео исту слику на терену. Доминација Енглеске крунисана је у 68. минуту, када је након играња руком једног дефанзивца Костарике досуђен једанаестерац. Одговорност је преузео Ентони Гордон и снажним ударцем у горњи леви угао повисио на 2:0.

Коначан резултат поставио је резервиста Оли Воткинс у 87. минуту, када је натрчао на одбијену лопту након шута Моргана Роџерса и главом је спровео у мрежу. Тухел је током меча направио велики број измена, дајући прилику већини играча да осете ритам пре почетка такмичења против Хрватске 17. јуна.

И актуелни светски прваци, репрезентација Аргентине, демонстрирали су силу у дуелу са Исландом, одиграном у Алабами. Пред више од 88.000 гледалаца, "Гаучоси" су славили са 3:0, а вест која је обрадовала навијаче широм света је повратак Лионела Месија на терен.

Звезда Интера из Мајамија ушла је у игру у 70. минуту након опоравка од повреде мишића.

Само минут касније, Меси је оборен у казненом простору, а затим је сигурно извео једанаестерац за 2:0. Био је то његов 911. гол у каријери и 117. за репрезентацију, чиме је постао и најстарији стрелац у историји аргентинског националног тима.

Претходно је Езекијел Барко довео Аргентину у вођство у првом полувремену, док је коначан резултат поставио Тијаго Алмада у 85. минуту.

У осталим пријатељским сусретима, Португалија је у Леирији савладао Нигерију са 2:1. Голове за домаћина постигли су Педро Нето и Франсиско Консеисао, док је Кристијано Роналдо одиграо цео меч, али се није уписао у стрелце. Једини погодак за Нигерију дело је Акора Адамса.

У тврдој утакмици без много прилика, Саудијска Арабија и Сенегал одиграли су 0:0. Меч је обележио црвени картон Николаса Џексона у 83. минуту, због чега је афричка селекција завршила сусрет са играчем мање.

Овим ремијем прекинут је низ Сенегала од једанаест узастопних утакмица на којима су постигли барем један гол.