Једном уживо видети Лионела Месија на стадиону, можда на његовом последњем Светском првенству? Можда у Даласу, у савезној држави Тексас?

Када је постало познато да ће аргентинска репрезентација тамо одиграти две утакмице групне фазе, Хуан је почео да планира. Улазнице? Није их имао. Само Фолксвагенов минибус претворен у покретни стан. И руту која некако води и кроз Северну Америку.

Дом на точковима: Бус из 1981. године

До тог тренутка он и његова супруга Пам већ су прошли кроз 16 земаља Латинске Америке. Из родног Буенос Ајреса најпре су кренули према најјужнијем врху Аргентине: Ушуаја – град који се назива и Fin del Mundo, крај света.

И одатле поново према северу кроз Аргентину преко Чилеа, Парагваја, Бразила, Боливије, Перуа, Еквадора, Колумбије, Венецуеле, Панаме, Костарике, Никарагве, Хондураса, Салвадора и Гватемале све до Мексика. Циљ им је била Аљаска.

„Увек кажемо да је то наше вечно брачно путовање“, шали се Хуан. Јер већ осам година путују у свом камперу. Два дана пре поласка на пут венчали су се и отказали најам стана у Буенос Аиресу. Од тада – авантура на четири точка: пандемија ковида, рђа на возилу, поправке.

Но, Хуан има велико поверење у немачко инжењерство. Ако нешто затресе, задими се или застане, најчешће сам узме алат и постаје самоуки аутомеханичар.

Свој транспортер назвали су „Румба“: тип 2, бензинац, година производње 1981. Такви старији модели одавно имају култни статус. Румба је опремљена плочама за кување и мобилним тушем. Спреда на ветробранском стаклу залепљен је Лео Меси као Панини сличица.

Путовање од 80.000 километара

„Пуно разговарамо са Румбом. Мазимо га и захваљујемо му када сигурно стигнемо“, каже Пам. „Неки нас сматрају лудима, али нас није брига.“

Од почетка свог вишегодишњег путовања до доласка на Светско првенство у САД прешли су готово 80.000 километара.

Обоје су дали отказ, Хуан је радио као учитељ музике, Пам је била фотографкиња. Свој живот финансирају продајом ручно израђеног накита и рукотворина, а и неколико рекламних објава на друштвеним мрежама доноси нешто новца.

„Таква путовања доносе и потешкоће, не желим то да романтизујем“, каже Пам. „Али уживамо у слободи.“

У то спадају и промене планова. Када су стигли до Даријенског пролаза, опасног подручја између Колумбије и Панаме које се састоји од мочвара, густе прашуме и планина, морали су да пређу на трајект.

Тамо нема путева. Спонтаност је за овај пар нормалност: када се Светско првенство 2022. одржавало у Катару, они су се управо налазили у Парагвају, али су се за финале накратко вратили у домовину како би прославили аргентинску титулу. „Лудило“, каже Хуан.

Улазнице за СП као поклон: „Једноставно чаробно“

Заправо су у јуну 2026. већ одавно хтели да буду на Аљасци. Но Хуан није из своје бележнице избрисао другу утакмицу групне фазе Аргентине против Аустрије у Даласу. Успорили су и правовремено стигли на велику забаву Аргентинаца дан пре утакмице у једном парку у центру Даласа.

Неки Американци који су на 35 степени Целзијуса излазили из својих климатизованих SUV возила радознало су гледали према њима. Светлоплаво обојени ВW-кампер привлачи многе погледе.

Један непознати човек је њихову причу сматрао толико сјајном да их је спонтано позвао на утакмицу. Рекао је да има још две улазнице вишка.

„Мислила сам да се шали“, каже Пам. Касније се испоставило да је и он Аргентинац, ради у САД и има контакте с Месијевим клубом, Интером из Мајамија.

На стадиону Меси најпре промашује једанаестерац, али затим ипак постиже два гола и доноси Аргентини победу против Аустрије. То је дан за историју, јер Меси са 18 голова надмашује Мирослава Клосеа (16) као играча са највише голова у историји светских првенстава.

„Прође ме језа када помислим на то“, одушевљено прича Пам данима након догађаја. „Било је једноставно чаробно“, каже Хуан. Своју бележницу поново је склонио у комби. Чува је као благо – за следеће идеје за путовања.

Дуел Колумбије и Португалије, који се игра у ноћи између четвртка и петка од 1.30, одлучиће ко ће као првопласирани у крупи К отпутовати у Канзас Сити.

Уколико Колумбија остане непоражена, припашће им прво место, док ће у случају победе Португалије лидерску позицију преузети европска селекција. Име противника у осмини финала, Хрватске или Гане, биће познато пре почетка утакмице.

Огромно интересовање за овај дуел додатно подстиче чињеница да у ширем подручју Мајамија живи скоро 700.000 Колумбијаца, што представља једну од највећих колумбијских заједница ван домовине.

Потражња за улазницама достигла је незапамћен ниво, што потврђују и речи председника Фифе.

"Имамо близу 30 милиона људи који желе да присуствују овој утакмици", изјавио је председник Фифе Ђани Инфантино за колумбијски Радио Карикол.

Поређења ради, Фифа је за читаво Светско првенство примила више од 500 милиона захтева за улазнице.

У Мајамију се еуфорија око репрезентације Колумбије спојила са глобалном популарношћу Кристијана Роналда. На прве две утакмице у Хјустону навијачи Португалије били су бројчано надјачани, али су ту разлику ублажиле десетине хиљада локалних навијача који су на трибине долазили у дресовима Кристијана Роналда.

"Покушао сам да купим карту јер ми је жена Колумбијка, али било је немогуће. Не могу да платим те цене", испричао је за шпанску Марку Џони, возач Убера у Мајамију.

Улазнице су распродате већ у првој фази продаје путем жреба, након чега је уследила препродаја. Цене се крећу од 3.500 долара за обична места до чак 30.000 долара за седишта уз сам терен, док ВИП пакети премашују 50.000 долара.

Роналдо против Дијаза за превласт у групи

После два гола против Узбекистана, чиме је постао први фудбалер у историји који је постигао погодак на шест различитих светских првенстава, Кристијано Роналдо сада има прилику да се упише у стрелце и против 50. различите репрезентације у каријери.

Нападач Ал Насра ће, без сумње, бити у стартној постави јер Португалија не жели да калкулише.

"На турниру као што је Светско првенство не постоји лакши пут. Најважније је да у сваку наредну утакмицу уђете у најбољој могућој форми, а до тога се долази победама", поручио је селектор Португалије Роберто Мартинез.

Мартинез, који је престигао Висентеа дел Боскеа као шпански тренер са највише победа на светским првенствима (осам), не потцењује Колумбију, која у меч улази са максималним учинком.

"То је одличан тим са много опција. Рад њиховог селектора Нестора Лоренца траје већ дуго и екипа има јасне идеје. Могу да граде игру кроз средину терена и вероватно су један од најбољих тимова на Мундијалу у транзицији, са играчима као што су Луис Дијаз и Луис Суарез. Не бих се фокусирао на то ко ће играти, јер је то екипа са великим бројем квалитетних фудбалера и одличним тренерским радом", рекао је Мартинез.

Изазова је свестан и селектор Колумбије Нестор Лоренцо.

"Покушаћемо да задржимо наш стил игре и препознатљив идентитет, али истовремено морамо да водимо рачуна о квалитетима противника. То је тим који се одлично осећа са лоптом, уме да игра у средњем блоку и опасан је у продорима. Веома су уиграни и имају играче који припадају самом светском врху. То се јасно види у њиховој игри и зато их сматрам једним од кандидата за титулу", истакао је Лоренцо.

Дуел у Мајамију, без сумње, представљаће један од најатрактивнијих мечева групне фазе. Колумбија је у одличној форми, а Нестор Лоренцо најављује минималне измене у саставу.

Са друге стране, Португалија планира да понови поставу која је убедљиво савладала Узбекистан, са јасном намером да освоји прво место у групи и настави победнички низ.

Председник Нобоа је путем извршног декрета суспендовао радне обавезе за јавни и приватни сектор како би нација могла да прослави успех који се чекао две деценије.

"Захваљујући играчима и селектору који су, упркос критикама, увредама и тешким тренуцима кроз које су прошли, успели да се издигну и донесу ову огромну радост целој земљи. Сутра је празник! Живео Еквадор", објавио је Нобоа на друштвеним мрежама.

Еквадор је у одлучујући меч групе Е ушао са императивом победе, након пораза од Обале Слоноваче (0:1) и ремија без голова против Курасаа.

Ситуација је постала још тежа када је Немачка повела већ у другом минуту голом Лироја Санеа. Ипак, "Триколори" су показали изузетан карактер. Нилсон Ангуло, крилни нападач Сандерленда, изједначио је у деветом минуту, да би Гонсало Плата, фудбалер бразилског Фламенга, поготком у 77. минуту донео потпуни преокрет и једну од највећих победа у историји еквадорског фудбала.

Овим резултатом, Еквадор је са четири бода заузео треће место и пласирао се у осмину финала као једна од најбољих трећепласираних екипа, поновивши успех са Мундијала 2006. године.

Меси 24. јуна пуни 39 година, док Португалац Кристијано Роналдо има 41. Обојица играју на свом шестом Светском првенству (рекорд који деле са мексичким голманом Гиљермом Очоом, који има 40 година).

Међу осталим примерима су Хрват Лука Модрић и нападач и најбољи стрелац Босне и Херцеговине Един Џеко, који имају по 40 година. Јапански дефанзивац Јуто Нагатомо има 39, а капитен репрезентације Сједињених Држава Тим Рим 38 година.

„Несумњиво је да сада постоји процес у којем се до врхунског нивоа стиже раније, а спортска дуговечност је све већа. То се дешава не само у фудбалу већ у свим спортовима“, каже за Би-Би-Си врлд Карлос Лаго, професор фудбала на Универзитету у Вигу у Шпанији, аутор бројних студија и саветник више клубова.

„Даћу вам веома снажан податак. Од почетка Лиге шампиона у сезони 1992/93. до сезоне 2017/18. просечна старост играча повећана је за 1,6 година. У сезони 1992/93. износила је 24,9 година. Данас је 26,5 и тај процес ће се наставити“, додаје.

Петер Круструп је професор на Одсеку за спортске науке и клиничку биомеханику Универзитета Јужне Данске. Тренер је и аутор бројних студија из области науке о фудбалу, заједно са професором Крисом Карлингом са истог универзитета.

„Садашња еволуција, са све већим бројем елитних играча у пољу старијих од 40 година, заиста је занимљива јер се дешава у периоду када се интензитет игре и број утакмица непрестано повећавају“, истичу Круструп и Карлинг.

Овај турнир доноси и посебне изазове који додатно оптерећују старије играче.

„Ово је прво Светско првенство са 48 репрезентација, што значи више утакмица, дужу нокаут фазу и велика путовања кроз Сједињене Државе, Канаду и Мексико. У неколико градова домаћина владају веома високе температуре, а многе утакмице играју се на око 30 степени Целзијуса“, наводе дански стручњаци.

„Екипе ће такође морати да се носе са загађењем ваздуха и алергенима, који се значајно разликују од града до града. Разликује се и надморска висина, јер ће се утакмице у Мексико Ситију и Гвадалахари играти на значајној висини изнад нивоа мора.“

Када је реч о старијим играчима, додају, разумно је претпоставити да промене повезане са старењем у способности организма да регулише телесну температуру током физичке активности представљају додатно оптерећење за оне који су у тридесетим и четрдесетим годинама.

Ера података и паметних прслука

Већа дуговечност у фудбалу нема један једини узрок. Она је последица комбинације фактора – од научних достигнућа у припреми и опоравку до промене спортске културе.

Генетика такође игра важну улогу, објашњава за аргентински кардиолог Роберто Пеидро, стручњак за спортску медицину и некадашњи лекар репрезентације Аргентине, укључујући и Светско првенство у САД 1994. године. Доктор Пеидро био је и лични лекар Дијега Арманда Марадоне.

„Није свако спреман за живот испуњен интензивном спортском активношћу са кардиоваскуларног, плућног и мишићног аспекта, уз оптерећења свих система у организму. Није свако спреман за све то и генетика има много везе са тим.“

Али, поред генетике, додаје доктор, кључни технолошки напредак омогућио је нови начин тренинга који погодује дужим каријерама.

„Начин тренинга се потпуно променио у односу на оно што је било пре 20 или 30 година. Данас се чак и телеметријом може утврдити да ли је неки мишић уморан и да ли играч може да настави да подноси напоре такмичења.“

„Као што видимо код прслука које носе фудбалери, помоћу ГПС-а може да се прати број откуцаја срца, пређена дистанца и многи други параметри. То омогућава да се на време уочи алармантна ситуација, као што је превремени замор, па се играч може извући из игре или му се може прописати посебан режим рада.“

Лаго истиче да сви велики фудбалски клубови и репрезентације данас користе веома моћне системе за прикупљање података.

„То су такозвани системи праћења учинка. Анализирају се физичке перформансе, укупна пређена дистанца у километрима или метрима, али и дистанца према различитим интензитетима – ходање, ниска брзина, средња брзина, велика брзина или спринт, затим број убрзања и успоравања, број скокова.“

Познавање начина на који сваки играч реагује на захтеве тренинга и утакмица омогућава стручним штабовима да паметније заштите старије играче и стратешки користе ротацију тима, посебно сада када је дозвољен већи број измена, наводе Круструп и Карлинг.

„Ново правило о изменама из 2020. године, које омогућава пет измена у регуларном току утакмице и још једну у продужетку, доноси већу тактичку флексибилност и могућност да Роналдо, Меси или Модрић играју од 60. па све до 90. или 120. минута у нокаут мечевима.“

Фудбалери који се такмиче и после 35. године данас имају корист од онога што Круструп и Карлинг називају „Спортска наука 3.0“.

Прва фаза била је заснована на лабораторијским експериментима о томе како тело реагује на физички напор. Друга је донела технологију на тренажни терен, али то није увек водило бољим одлукама.

„Прави изазов данас није прикупљање података, већ разумевање шта са њима треба урадити. Спортска наука 3.0 настоји да премости тај јаз. Циљ је интеграција физиолошких и тренажних принципа са људским искуством и вештачком интелигенцијом како би се свакодневно доносиле боље одлуке“, наводе дански стручњаци.

Револуција у опоравку

Поред свог изузетног талента, играчи попут Месија и Кристијана Роналда имају приступ најсавременијој технологији не само у исхрани и медицинској нези већ и у још једној кључној области – опоравку после утакмица.

Према Лагу, „велика револуција у процесима опоравка јесте персонализација свега што се ради“.

„Више се не примењује исти програм за све играче у тиму, већ сваки добија тачно одређену дозу, количину и врсту активности у складу са бројним факторима, као што су године, број одиграних минута или претходне повреде.“

„Избор могућности је изузетно широк, а оно што се данас ради јесте креирање персонализованих програма. Сваки играч има своју рутину опоравка и то је омогућило да се игра дуже, чешће и већим интензитетом.“

Тај програм може да обухвати све – од лимфне дренаже до техника опоравка хладноћом.

Једна од њих је потапање у хладну воду (Cold Water Immersion – CWI).

„После утакмице играчи седе или стоје у хладној води, обично температуре између 10 и 15 степени Целзијуса. Потапају се у велики резервоар на око 10 до 15 минута“, објашњавају професори Круструп и Карлинг.

„Хладноћа доводи до сужавања крвних судова близу коже, што смањује оток и упалу мишића. Када изађу из воде, проток крви се брзо нормализује, што помаже у уклањању отпадних материја нагомиланих током интензивног напора. Може се рећи да је то нека врста дугмета за ресетовање организма.“

Круструп је 2026. године спровео преглед десет контролисаних студија о потапању фудбалера у хладну воду.

„Открили смо да су играчи који су користили CWI после утакмице брже повратили снагу мишића ногу, имали ниже нивое маркера оштећења мишића у крви и пријављивали мање болова у мишићима у данима после утакмице у поређењу са играчима који су само одмарали.“

Друга техника заснована на хладноћи је криотерапија, која користи хладан ваздух уместо воде и подразумева боравак у посебној комори на екстремно ниским температурама.

„На пример, на температурама нижим од минус 110 степени Целзијуса током једног до три минута.“

„Иако обе технике имају за циљ смањење упале и болова у мишићима, потапање у хладну воду било је предмет знатно већег броја научних истраживања.“

Промена културе

Стручњаци са којима је разговарао Би-Би-Си слажу се да је већа спортска дуговечност резултат и промене културе.

Доктор Пеидро истиче да „постоји културна промена у којој фудбалери знају да ће, ако се придржавају савремених физиолошких и медицинских процедура, дуже живети од фудбала. Раније, седамдесетих или осамдесетих година, играчи можда нису ни знали да ли имају повишен холестерол, висок крвни притисак или чак нису ни радили електрокардиограм“.

„Фудбалер данас, захваљујући тој културној промени, зна да мора да води рачуна о исхрани, не само када је на припремама или у карантину, већ током целог живота. Зна да мора добро да се одмара и да поштује све сате сна.“

Лаго наводи да се „фудбалери данас брину о себи више него икада“.

„Врхунски играчи су праве компаније за себе и сви имају малу војску сарадника – физиотерапеуте, стручњаке за опоравак, кондиционе тренере, нутриционисте – а њихова свакодневица је далеко професионализованија него раније.“

„Марадона је излазио на терен са отеченим зглобовима“

Промена културе односи се и на оно што се данас сматра прихватљивим на терену.

„Нема никакве сумње да се данас много више води рачуна о фудбалеру него што је то био случај у ранијим временима“, каже доктор Пеидро.

„Упоредимо Марадону и Месија. Марадона је играо у ери у којој је морао да се носи са страшним ударцима противничких играча, а јавност је то доживљавала као нешто нормално“, додаје аргентински кардиолог.

„Био сам Марадонин лекар и видео сам како је излазио на терен са отеченим зглобовима и повређеним коленима, што се данас дешава много ређе. Меси је, на пример, у поређењу са Марадоном, играо у времену у којем се такви ударци сматрају неприхватљивим.“

„Следе искључења, а читав фудбалски амбијент веома негативно гледа на то да неко грубо удари Месија. Мислим да су то готово два различита спорта – онај који се играо некада и овај данас.“

Мања брзина, више мудрости

Старији играчи су обично спорији, али оно што губе у експлозивности – наглим променама брзине и скоковима – често надокнађују бољим разумевањем игре.

„О томе знамо веома занимљиве ствари“, каже Лаго позивајући се на једну од својих студија.

„Најбоље резултате у свим категоријама физичких перформанси постижу најмлађи играчи, посебно они од 18 до 21 године. То је врхунац физичке спремности – они највише трче и изводе највећи број акција високог интензитета, скокова, спринтова и убрзања“, објашњава Лаго.

После 30. или 31. године долази до значајног пада физичких способности, који постаје још израженији након 35. године, додаје професор.

„Али оно што је заиста упечатљиво јесте да, када се анализира техничко-тактички учинак – број додавања, успешних додавања, додавања која пробијају линије игре, број добијених дуела један на један – добија се потпуно супротан тренд.“

„Старији играчи упућују више додавања, прецизнији су, њихова додавања чешће пробијају противничке линије. Другим речима, одређени пад физичких способности надокнађују бољим разумевањем игре, што их чини успешнијим од млађих играча у доношењу одлука и техничкој реализацији.“

Искуство може да помогне старијим фудбалерима и у још једној важној области – превенцији повреда. Старији играчи су склонији повредама, које, према Лагу, зависе од три фактора: година, броја одиграних минута и среће.

„Знамо да је вероватноћа повреде већа што више минута играте. Зато врхунски играчи у одређеним годинама схватају када треба да се укључе и бирају тренутке за које сматрају да су најважнији како би пружили свој максимум“, каже шпански стручњак.

„То је знак зрелости, јер разумеју да није потребно увек играти на сто одсто. Сваки тренутак утакмице захтева другачији ниво ангажовања. Они су толико добри зато што умеју да ‘прочитају’ игру и препознају шта је потребно у сваком тренутку.“

Ту је и фактор среће.

„На срећу, Меси, Роналдо и Модрић имали су мало повреда, нарочито озбиљних“, подсећа Лаго.

Доктор Пеидро додаје да „фудбалери који доживе ове године углавном нису имали тешке повреде или су имали среће да избегну преломе и пуцања лигамената, што су околности које, нажалост, често доводе до прераног завршетка каријере“.

Мотивација и психологија

Личност и мотивација сваког играча такође имају кључну улогу у дужини његове каријере.

„Постоје појединци који су изузетак од правила. Када, на пример, анализирате Кристијана Роналда и видите ниво његовог професионализма, постаје јасно зашто успева да одржи тако дугу каријеру. Он је особа коју бих користио као пример понашања, јер се читав његов живот врти око фудбала и постизања најбољег могућег нивоа припремљености“, каже Лаго.

„Постоји и психолошки аспект. Кристијано Роналдо је у својим изјавама говорио да наставља да игра зато што има мотивацију. Жели да настави да игра.“

Меси је, са своје стране, у мају изјавио аргентинским медијима: „Волим да играм фудбал и играћу све док будем могао.“

Пеидро наглашава важност онога што назива „психофизичком припремом“.

„Кажем психофизичком јер постоје спортисти који су физички способни да поднесу такве напоре, али то не могу са психолошке стране, јер не могу да оставе по страни друге аспекте живота – да гледају како им деца одрастају, да проводе време са пријатељима и породицом, да живе другачијим животом без огромног терета обавеза које носи професионални фудбал.“

Својом мотивацијом и искуством старији играчи често имају снажан психолошки утицај на остатак тима.

Контрола такмичарског притиска је од пресудног значаја. Психолошка равнотежа – да играч не буде ни превише нервозан ни превише опуштен – апсолутно је кључна, истиче Лаго.

„Играчи који су много пута били у таквим ситуацијама одлично знају како да задрже самоконтролу.“

„Модрић, Меси и Роналдо помажу саиграчима не само на спортском плану већ и у психолошком прилагођавању. А то ће на такмичењу са тако кратким распоредом као што је Светско првенство, где се у нокаут фази све решава у веома кратком времену, бити пресудно.“

„Зато очекујем да најбоље издање ветерана не видимо у групној фази, већ како такмичење буде одмицало. Треба пажљиво посматрати не само шта раде када имају лопту, већ и шта раде када је игра прекинута, шта говоре, како бодре саиграче, јер је то за мене највећи показатељ врхунског играча који је већ у поодмаклим годинама.“

Сан, исхрана, технике опоравка, паметни прслуци...

Шта би пре свега требало да има на уму млад фудбалер који жели да остане на врхунском нивоу и после 35. године?

„Требало би да читав свој живот подреди фудбалу. То се односи на оно што једе, колико спава, како тренира и чега се одриче како би остао потпуно посвећен фудбалу“, закључује професор Лаго.

„Такодје мора да прихвати да то има своју цену. Наравно, не можете увек јести шта желите. Не можете излазити ноћу кад год пожелите.“

„И не треба да трошите време на ствари које не можете да контролишете – срећу, да ли ће вас неко позвати, да ли ће вас неки клуб ангажовати. Сву пажњу треба усмерити на оно што зависи од вас и изградити начин живота у складу са тим. Мислим да је то најважнији савет који се може дати младом играчу.“

Након херојске победе над Немачком (1:0), "орловима" је за пролаз у осмину финала била потребна победа против Аустралије, а у коначном сценарију био је довољан и нерешен резултат.

Тим Радомира Антића је у првом полувремену доминирао, стварао шансе преко Милоша Красића и Николе Жигића, али је аустралијски голман Марк Шварцер, вероватно ни сам не зна како, остао несавладан.

То прво полувреме било је једно од најдоминантнијих издања "орлова", али голова није било. О томе је говорио и Дејан Станковић за РТС, капитен те селекције Србије.

"У фудбалској каријери можда бих једну утакмицу поновио, а то је утакмица против Аустралије 2010. године на Мундијалу. Мислим да смо ту доминирали, али нисмо имали среће на том првенству", рекао је Станковић 2018. године.

Поништени голови, недосуђен пенал и Антићев бес

Ипак, оно што није пошло за ногом Србији у првом делу, Аустралија је урадила у размаку од само четири минута у другом. У 69. минуту, Тим Кејхил, који се вратио у тим након суспензије, надскочио је одбрану Србије и главом савладао Стојковића.

Само четири минута касније, Брет Холман је ударцем са више од 25 метара дуплирао предност и практично срушио снове о нокаут фази.

Нада се на тренутак вратила у 84. минуту када је Марко Пантелић смањио на 2:1, искористивши одбијену лопту. Уследио је потпуни притисак Србије. У самом финишу, Пантелићу је поништен гол због офсајда, а пропуштено је још неколико прилика за изједначење које би, због победе Немачке над Ганом, Србију одвело даље.

Утакмицу је обележила и контроверзна судијска одлука у последњим тренуцима.

Након ударца Немање Видића, лопта је погодила у руку Тима Кејхила у казненом простору Аустралије, али је уругвајски судија Хорхе Ларионда одлучио да не покаже на белу тачку. То је изазвало огромно незадовољство у српском табору.

Селектор Антић је након меча био огорчен.

"Судија, укључујући и четвртог арбитра, није желео да види очигледан фаул. Поништена су нам два гола, а није нам свиран пенал за врсту играња руком за коју су против нас досуђена два пенала у претходним мечевима. Ово није мрачан дан за српски фудбал, већ за судију и његове помоћнике", рекао је Антић.

На крају је Гана прошла даље као другопласирани тим групе Д, која је стигла до четвртфинала турнира.

"Састанак иза леђа" и почетак раскола

Годинама касније, Антић је открио детаље који су бацили ново светло на дешавања у Јужној Африци. У интервјуу за "Моцарт Спорт", тврдио је да му је тадашњи председник Фудбалског савеза Србије (ФСС), Томислав Караџић, радио иза леђа.

"Проблем је био што је председник себи дозволио да са неким играчима направи састанак пред меч с Аустралијом. Без мог знања! Мени иза леђа...", открио је Антић.

На питање да ли мисли да су га играчи "минирали", Антић је одговорио:

"Не могу да улазим у то, али сигурно ми није било по вољи. И Караџић то врло добро зна! Па видео сам како су играли".

Ове тврдње су продубиле сумње у лоше односе на релацији селектор - председник ФСС, који су кулминирали након Мундијала.

Непосредно након пораза, ФИФА је казнила Антића са четири утакмице суспензије због вређања судије Ларионде. ФСС је ту казну искористио као основ за једнострани раскид уговора, тврдећи да Антић не може да испуњава своје обавезе. Претходно су покушали да му смање плату, што је искусни стручњак одбио.

Смена је уследила у септембру 2010. након ремија са Словенијом на почетку квалификација за Европско првенство. Антић је правду потражио на Спортском суду у Лозани, туживши ФСС за два милиона евра на име одштете. Суд је пресудио у његову корист, а ФСС је на крају био приморан да постигне договор о исплати значајне суме.

Одлазак са клупе Србије оставио је горак укус.

"Хтео сам да останем, имао сам уговор, али ФСС је донео ту одлуку. Никада нећу до краја разумети због чега је до тога дошло. Али не недостаје мени тај посао, колико Србији Радомир Антић. Протећи ће Савом и Дунавом много воде да се то на неки начин понови", поручио је тада Антић.

Епилог је познат. Након Антићевог одласка, репрезентација је ушла у дугогодишњу кризу резултата и идентитета. Причу о подмлађивању тима, коју је форсирао ФСС, назвао је "великом шареном лажом", истичући да је оставио формиран тим са просеком од 23 године.

Пораз у Нелспруиту пре равно 16 година, стога, није био само крај једне екипе на Мундијалу, већ и почетак краја једне генерације која је много обећавала.

Србија више никад није била тако близу великог резултата на Мундијалима.

Четири године након сукоба око Фокландских (Малвинских) острва, тензија између две нације била је на врхунцу, а фудбалски терен постао је позорница за дуел са огромним политичким набојем.

Аргентина, предвођена Дијегом Марадоном, тражила је више од пласмана у полуфинале – тражила је симболичну освету против Енглеза.

Освета за Малвине на фудбалском терену

Ривалство Енглеске и Аргентине имало је дубоке корене, још од Светског првенства 1966. и меча у којем је енглески селектор Алф Ремзи аргентинске играче назвао "животињама".

Ипак, Фокландски рат из 1982. дао је дуелу у Мексику потпуно нову димензију. За Аргентинце, победа над Енглеском постала је национални императив. Бивши репрезентативац Роберто Перфумо је то потврдио.

"Победити Енглеску 1986. било је довољно. Освајање Светског првенства било је секундарно", изјавио је Перфумо.

Сам Марадона је након утакмице признао тежину тренутка.

"Иако смо пре меча говорили да фудбал нема везе са ратом за Малвине, знали смо да су тамо убили много аргентинских дечака, као птичице. И ово је била освета", рекао је Марадона.

"Мало главом, а мало Божјом руком"

У 51. минуту, након првог полувремена без голова, виђен је један од најконтроверзнијих погодака у историји фудбала.

Марадона је започео напад, а након неспретне интервенције енглеског везисте Стива Хоџа, лопта је у високом луку полетела ка голу. У дуелу са голманом Питером Шилтоном, иако знатно нижи, аргентински капитен је скочио и левом руком ударио лопту и послао је у мрежу.

Туниски судија Али Бин Насер није видео прекршај и признао је гол.

"Чекао сам да ме саиграчи загрле, а нико није долазио. Рекао сам им: 'Дођите да ме загрлите, или судија неће признати гол'", открио је Марадона касније.

Он је после меча тај тренутак описао чувеном реченицом, рекавши да је гол постигнут "мало главом Марадоне, а мало Божјом руком". Та изјава дала је голу надимак по којем је остао упамћен. У аутобиографији је додао:

"Било је то као да смо Енглезима украли новчаник."

Слалом за вечност и "Гол века"

Док се свет још расправљао о његовом трику, Марадона је само четири минута касније показао другу страну свог фудбалског бића – чисту генијалност.

Примио је лопту на својој половини и у незадрживом трку дугом 60 метара, који је трајао десет секунди, предриблао петорицу енглеских играча: Питера Бардслија, Питера Рида, Терија Фенвика и два пута Терија Бучера.

На крају је заобишао и голмана Питера Шилтона и послао лопту у мрежу за 2:0. Тај погодак је 2002. године у ФИФА анкети проглашен за "Гол века". О том потезу, Марадона је одао признање и Енглезима.

"Мислим да то не бих могао да урадим ни против једне друге екипе, јер би ме срушили. Они су вероватно најплеменитији на свету", изјавио је.

Француски лист "Екип" га је након меча описао као "пола анђела, пола ђавола".

Дресови са мексичке пијаце у историју

Иначе, занимљиво је да је Аргентина у историјском мечу против Енглеске играла у дресовима купљеним на једној пијаци у Мексико Ситију.

После победе над Уругвајем 1:0 у осмини финала, селектор "гаучоса" Карлос Билардо је веровао да ће тамни памучни дресови бити превише неудобни за играње по мексичкој врућини.

Билардо је тражио од произвођача да добију светлију верзију резервних дресова, али је у тако кратком року то било немогуће. Зато је члан његовог стручног штаба Рубен Москела неколико дана пре меча отишао да претражи локалне пијаце, и на једној таквој је нашао два различита плава дреса.

Били су неодлучни који да изаберу све док се, прича каже, није појавио Марадона. "Овај дрес је леп. Победићемо Енглеску у њему", рекао је тада Марадона.

Москела се вратио у продавницу и купио 38 таквих дресова, а потом је уследило брзо пришивање грба Фудбалског савеза Аргентине, као и лепљење сребрних бројева на леђима. Управо у тимимпровизованим дресовима су Марадона и другови дошли до велике победе.

Завршница и наслеђе које траје

До краја четвртфиналног сусрета, Енглеска је успела само да смањи заостатак голом Гарија Линекера у 81. минуту, који је турнир завршио као најбољи стрелац.

Аргентина је сачувала предност и пласирала се у полуфинале, где је била боља и од Белгије. На крају је у великом финалу савладала Западну Немачку 3:2 и освојила другу титулу првака света.

Меч из 1986. остао је симбол Марадонине каријере - спој преваре и божанског талента. Као омаж "Голу века", испред стадиона "Астека" подигнута је статуа.

Дрес који је Марадона носио на тој утакмици, а који је након меча разменио са Стивом Хоџом, продат је 2022. на аукцији за рекордних 7,1 милион фунти, потврђујући бесмртност тренутка који је дефинисао једну еру фудбала.

У победи Немачке над Обалом Слоноваче резултатом 2:1 постигао је оба гола свог тима након уласка у игру и био кључни човек у преокрету којим су Немци обезбедили пласман у нокаут фазу.

Његов учинак од пет гол-доприноса за само 56 минута значи да учествује у поготку у просеку на сваких 11,2 минута, што је један од најимпресивнијих статистичких података досадашњег тока шампионата.

Додуше треба рећи да друго коло турнира још није комплетирано. Ундав тренутно дели прво место на листи стрелаца са Лионелом Месијем и Џонатаном Дејвидом са по три гола.

Све гласније се поставља питање да ли би селектор Немачке Јулијан Нагелсман требало да пружи Ундаву место у стартној постави, с обзиром на то да је нападач сваки пут када је добио шансу успео да направи велику разлику на терену.

У одговорима навијачи наводе цене од 1.200 до чак 2.735 долара по особи.

У опису објаве наводи се да су цене појединих улазница за овај меч прве фазе такмичења биле скупље од најскупљих карата за финале Светског првенства у Катару 2022. године.

Напомињу да је чак и амерички председник Доналд Трамп изјавио да не би платио толико.

Динамичне цене и гнев навијача

Проблем лежи у такозваном моделу „динамичког одређивања цена" који је ФИФА применила за ово првенство. Овај систем омогућава да цене карата варирају у зависности од потражње, слично као код авио-компанија или хотела.

Међутим, критичари тврде да је ова пракса довела до вештачког надувавања цена, чинећи Светско првенство недоступним за просечне љубитеље фудбала. То је изазвало дебату о томе да ли Фифина политика кажњава сопствену базу навијача.

Реакције на друштвеним мрежама биле су подељене. Док су једни осуђивали похлепу организатора, други су кривили саме навијаче који су пристали да плате те износе.

„Жале се, а ипак су платили карте. Они су део проблема јер су потврдили исправност модела цена", стоји у једном од најпопуларнијих коментара. Други корисник је био директнији: „Само немојте да платите. Тако је једноставно. Да нико није платио ове цене, нико не би толико ни тражио. То је проста понуда и потражња."

Фудбал само за богате?

Многи су изразили тугу што је најважнији спортски догађај постао привилегија богатих. „Ствар је у томе... да су ово дрипци који то могу да приуште. Они се 'дискретно хвале' колико су новца потрошили. Прави навијачи који то нису могли да приуште су код куће", приметио је један коментатор.

Било је и оних који су једноставно поручили: „ФИФА је уништила фудбал."

Иако је репрезентација САД на терену славила убедљиву победу од 4:1 против Парагваја, прича која је обележила почетак турнира на америчком тлу била је она о похлепи, празним столицама и навијачима који се питају да ли је спорт који воле постао игра само за одабране.

Због своје изванредне игре, заслужено је проглашен играчем утакмице. Резултат је изазвао ерупцију одушевљења у малој острвској држави са око пола милиона становника, трећој најмањој нацији која се икада квалификовала на Светско првенство.

Невероватан скок популарности Возиње покренуо је популарни бразилски стример Каземиро Мигел, познат као Казе, током преноса утакмице на свом Јутјуб каналу "КазеТВ". Увидевши да голман нема много пратилаца, Казе је позвао своју вишемилионску публику да запрати хероја меча.

"Данас нећемо тражити пратиоце за нас, већ за Возињу. Он зауставља Шпанију. Шокира свет. Зашто му не бисмо показали мало љубави?", рекао је Казе током преноса. Апел је имао метеорски ефекат.

Број пратилаца на Возињином Инстаграм профилу је експлодирао, премашивши бројке које имају велике спортске звезде попут НБА суперстара Луке Дончића (11 милиона) i Виктора Вембањаме (6,2 милиона), као и НФЛ квотербека Патрика Махомса (6,4 милиона).

"Лудо, ово је лудо", изјавио је шокирани Возиња за "КазеТВ" после меча, захваливши се Бразилцима на подршци.

Возиња, који је професионално почео да се бави фудбалом тек са 25 година, после утакмице није могао да сакрије сузе после великог успеха.

Иначе, овај феномен на друштвеним мрежама није усамљен случај. Слична ситуација догодила се и са новозеландским фудбалером Тимом Пејном, чији је број пратилаца такође порастао на више милиона након позива једног аргентинског инфлуенсера.

Репрезентацију Зеленортских Острва следећи меч очекује у недељу против Уругваја од 2.00 часа по нашем времену.

Најупечатљивији тимски стајлинг који смо до сада видели на Светском првенству није настао у некој великој спортској компанији са маркетиншким буџетом од неколико милијарди.

Уместо тога, дело је самоуког 30-годишњег дизајнера чији бренд на Инстаграму прати мање од 10.000 људи.

Алвин Мак, конгоански дизајнер који живи у Паризу, заслужан је за одела украшена мотивима леопарда и торбе са истим дезеном које је репрезентација Конга носила по доласку у Хјустон прошле недеље.

Мак је у интервјуу за Њујорк тајмс у понедељак рекао да је добијао упите о необичним оделима чак и са Тајвана. Фотографије репрезентативаца у елегантним оделима брзо су се прошириле интернетом, а коментари попут „када могу да купим те торбе“ стизали су на више језика.

„Сада је све постало глобално“, каже Мак, који још покушава да испрати сву пажњу коју је његов рад изазвао. Планирао је да током ове недеље понуди одела и торбе на продају преко свог сајта, али искључиво путем претпродаје, јер није очекивао овако велико интересовање и нема довољно залиха.

„Велика ми је част, не само због мене, већ још више због моје културе“, рекао је Мак. У уторак је отпутовао у Хјустон како би присуствовао првој утакмици Конга против Португалије. Биће му то и прва посета Сједињеним Америчким Државама.

Маков дизајн инспирисан је конгоанском културом Ла Сапе (La Sape), односно покретом La Société des Ambianceurs et des Personnes Élégantes, дубоко укорењеном традицијом по којој се конгоански мушкарци облаче смело, раскошно и препознатљиво.

„У Конгу имамо три ствари – музику, моду и спорт“, објашњава Мак. Како каже, сапер је „елегантна особа из Конга која се облачи екстравагантно“. Пошто се национални тим после више од пет деценија вратио на највећу светску спортску сцену, желео је да са собом понесе и део те саперске величанствености.

Заиста, репрезентативци су у Сједињене Државе стигли као да су кренули на краљевско венчање или отмену ловачку свечаност. У црним краватама и са мотивима леопарда изгледали су као екипа коју не треба потценити.

„У култури Конга дух леопарда представља снагу“, истиче Мак. „То је дух отпорности и издржљивости и желео сам да ту енергију пренесем на играче.“

Креатор истиче да је делимично био инспирисан класичним плавим оделима које је носила репрезентација из 1974. године, тада под именом Заир, али сматра да савремени тим Конга једноставно није могао да се појави без леопард мотива.

По доласку у Хјустон сваки играч је на реверу носио и брош у облику леопарда. Мак је један такав носио и током интервјуа.

Како каже, леопард није само популаран дезен.

„Он има дубоко значење у конгоанској култури“, истиче дизајнер.

Фудбалска репрезентација Конга позната је под надимком „Леопарди“, а ова животиња део је визуелног идентитета земље још из времена када се звала Заир. Дугогодишњи диктатор Мобуту Сесе Секо био је препознатљив по шеширу од леопардове коже без обода, а тај модел се и данас понегде назива „Мобуту шешир“.

Рођен у Конгу, Мак се са 11 година преселио у Париз. Радио је у малопродаји, што је уједно било и његово једино формално искуство у модној индустрији, пре него што је у двадесетим годинама почео сам да креира одећу.

Каже да је део знања стекао гледајући документарне филмове о креаторима које је на Јутјубу објављивао француски редитељ Луик Прижан.

„Гледао сам разне снимке на интернету, попут оних који објашњавају како изгледа бити модни дизајнер“, присећа се Мак.

Иако су његови први дизајнерски покушаји били скромни, увек је имао смеле амбиције и веровао у себе. Управо зато је, уочи Светског првенства, одлучио да самостално пошаље предлог Министарству спорта Конга и понуди своју визију пројекта.

Верује да је његова идеја прихваћена и зато што је инсистирао да се сва одела и торбе производе у Конгу. Био је то велики подухват који је подразумевао израду 55 комплета за играче и стручни штаб.

„Био је то веома дуг процес. Узимали смо мере сваком играчу појединачно“, објашњава Мак, додајући да је посао био додатно отежан јер су играчи током припрема мењали физичку конституцију.

За дизајнера је било важно и то што је пројекат обезбедио посао – и наду – људима у Конгу, у тренутку када се земља суочава са ратом у источним провинцијама и ширењем епидемије еболе.

„Живот је тамо веома тежак. Људи су много пропатили“, каже Мак.

Желео је да покаже да његова земља може да створи и врхунске производе који привлаче пажњу света.

„Желим да покажем свету шта све Конгоанци могу да ураде.“

Вредност одузетих производа на црном тржишту процењује се на преко седам милиона евра. Ова операција је један од највећих удараца задатих спортској пиратерији у Европи. Ухапшене особе се суочавају са оптужбама за кривична дела против индустријске својине и превару.

Истрага је део шире европске стратегије против криминалних претњи (ЕМПАЦТ), са циљем сузбијања продаје фалсификата поводом великих спортских догађаја. Агентима је пажњу привукао значајан прилив лажних дресова националних селекција и клубова у којима играју звезде попут Килијана Мбапеа, са крајњим одредиштем у Шпанији.

Светско првенство 2026. године, са 48 тимова и чак 104 утакмице, ствара идеалне услове за црно тржиште. Процењује се да ће индустрија лажних дресова током турнира нанети штету легитимном тржишту од чак три милијарде долара. Само у Сједињеним Америчким Државама, власти су током 2025. заплениле 276.000 комада лажне спортске робе у вредности од 33 милиона долара, што илуструје глобалне размере проблема.

Главни покретач овог илегалног тржишта је огромна разлика у цени. Док се реплика дреса репрезентација попут САД или Бразила у званичној продаји нуди за око 100 долара, а аутентична верзија и до 170, фалсификат на интернету кошта између 20 и 30 долара. Највећи произвођачи, Адидас, Најки и Пума, који опремају 37 од 48 репрезентација, трпе највеће губитке због ове разлике.

Акције сузбијања спроводе се широм света. У Великој Британији је недавно спроведена велика рација на једној од највећих пијаца где је заплењено више од 4.400 лажних дресова. У Мексику је у операцији "Чишћење" одузето скоро 81.000 фалсификованих артикала, док америчке власти спроводе кампању "Прави навијачи купују оригинал".

Полицијски званичници упозоравају да куповина лажних производа није безазлена.

"Многи ово виде као ситан злочин, али ова врста криминала води у далеко већи криминалитет", објаснио је детектив Џејми Кирк из лондонске полиције. Он је истакао да новац од продаје фалсификата често финансира организоване криминалне групе укључене у прање новца, трговину људима и продају наркотика.

Поред економске штете, изазов за брендове је и промена у перцепцији потрошача. Истраживање ЕУ показује да сваки трећи Европљанин сматра прихватљивим куповину фалсификата ако је оригинал прескуп, а међу младима тај број расте на сваког другог.

Како би се заиста разумело шта се дешава, најбоље је анализирати кретање лопте под различитим условима.

Фудбал у свемиру

Ако замислимо да смо далеко од наше планете, где нема ни ваздуха ни гравитације, лопта мирује, а онда је играч у свемирском оделу шутне.

Док је стопало у контакту са лоптом, на њу делује сила потиска. Лопта се сабија, затим враћа у првобитни облик и одлеће са стопала; све то траје око стотог дела секунде, а професионални играч може лако да је пошаље брзином од преко 100 километара на сат.

Примењена сила мења брзину лопте, али важно је знати да након што лопта изгуби контакт са стопалом на њу више не делује никаква сила. То значи да ће наставити да се креће праволинијски и равномерно... практично до краја времена – како гласи Њутнов први закон.

Наравно, у свемиру бисмо овако изгубили много лопти, па то и није баш практично.

Фудбал на Земљи без ваздуха

Други модел кретања лопте може се анализирати на Земљи под претпоставком да нема атмосфере.

Сада се појављује нова интеракција – гравитационо привлачење планете. Силу можемо израчунати као Fg = m × g, где је m маса лопте, а g јачина земљиног гравитационог поља (9,8 њутна по килограму). Узгред, Fg је оно што углавном једноставно називамо „тежином“.

Разлика је у томе што ова сила наставља да делује и након шута. Лопта се креће одређеном брзином, а гравитација непрестано мења њено кретање. Брзина промене брзине назива се убрзање (a).

Ту се појављује Њутнов други закон, који каже да убрзање зависи од резултујуће силе (Fnet) и масе (m) тела. Обично се записује као Fnet = m × a, али може да се представи и на следећи начин: a = Fnet/m. Комбинујући ово са гравитационом силом, добијамо нешто веома занимљиво:

Пошто и гравитација и убрзање зависе од масе лопте, маса се поништава. Долазимо до закључка да свако тело на Земљи има убрзање наниже од 9,8 метара у секунди на квадрат (m/s²). То значи да ће, ако истовремено пустите куглу за куглање и стаклени кликер, оба ће пасти на земљу у истом тренутку – иако је гравитациона сила која делује на куглу за куглање хиљадама пута већа. Чудно, зар не?

У присуству гравитације, ако је лопта шутнута увис, њена вертикална брзина ће се постепено смањивати, затим достићи нулу, па променити смер, док ће током пада брзина да расте. Другим речима, лопта почиње да убрзава наниже чим је шутнута, чак и док се још увек креће навише.

Шта је са хоризонталним кретањем?

Пошто након почетног ударца нема хоризонталне силе, лопта наставља да се креће напред истом брзином, баш као у свемиру. Људи често мисле да лопта пада зато што се њено кретање напред успорава, али је заправо супротно. Без отпора ваздуха она уопште не успорава. Зауставља се само зато што јој се нешто нађе на путу.

Као резултат добијамо добро познату обрнуту параболу, која се често назива балистичком путањом јер је то пут којим се креће сваки пројектил без сопственог погона – топовско ђуле, метак или кошаркашка лопта. Свако тело на које делује само гравитација кретаће се на овај начин.

Фудбал са ваздухом

Срећом, Земља има атмосферу. Али она драстично мења игру. Сада постоји непрекидна хоризонтална сила коју називамо отпор ваздуха, или аеродинамички отпор, и она делује у смеру супротном од кретања лопте.

Замислите молекуле ваздуха као безброј ситних лоптица за стони тенис. Док се фудбалска лопта креће кроз ваздух, судара се са огромним бројем тих малих „лоптица“, а сваки судар производи силу која је гура уназад.

Све те појединачне силе заједно чине укупну силу отпора ваздуха. Што је тело веће, више судара мора да савлада.

Више судара има и брже тело. То значи да приликом лаганог убацивања лопте са аут линије отпор ваздуха није значајан фактор, али код снажног шута не може се занемарити. Заправо, удвостручавање брзине лопте повећава отпор ваздуха четири пута. Без отпора ваздуха, голман би могао да избије лопту преко читавог терена и трибина иза њега.

Фудбал са ротацијом

Међутим, постоји још један начин на који ваздух утиче на фудбалску лопту. Ако се лопта окреће, ситне „ваздушне лоптице“ не само да се одбијају од ње већ бивају и повучене у смеру ротације. Ту ступа на сцену динамика флуида. Управо то узрокује да се путања лопте закриви.

Док се окреће, лопта повлачи део ваздуха са своје горње стране и потискује га уназад и надоле. Али ако лопта потискује ваздух надоле, онда ваздух мора да потискује лопту нагоре.

Силе увек настају као последица интеракције два тела – сила којом лопта делује на ваздух и сила којом ваздух делује на лопту једнаке су по величини и супротног смера. (Ето и Њутновог трећег закона.)

Ово се назива Магнусовом силом, а њена величина зависи од величине лопте, врсте површине (глатка или храпава), брзине ротације и брзине кретања.

Код повратне ротације (backspin), Магнусова сила делује нагоре и делимично поништава дејство гравитације. То значи да лопта лети даље. Зато бејзбол играчи настоје да створе повратну ротацију када желе да пошаљу лопту за хоум ран.

Управо у овоме лежи магија.

Ако желимо да се путања неког тела закриви током лета, потребно је да га завртимо, а то функционише зато што тело интерагује са ваздухом.

Да би се закривила путања фудбалске лопте у страну, потребно је само да се заротира око вертикалне осе уместо око хоризонталне. То се постиже тако што се лопта шутне мало ван центра, са једне или друге стране – и настаје магија!

Наводно су међу погођеним играчима и Хари Кејн, Џуд Белингем и Ентони Гордон.

Нестанак опреме откривен је по доласку пошиљке у фудбалско село Своуп, где ће Енглеска боравити током групне фазе такмичења.

Фудбалски савез Енглеске био је принуђен да хитно реорганизује логистичке активности пред почетак турнира. Стручне службе раде на проналажењу несталих предмета или њиховој брзој замени, док полиција Канзас Ситија спроводи истрагу о околностима крађе.

Према доступним информацијама, приведене су две особе које би могле бити повезане са случајем.

Овај инцидент додатно је отворио питања безбедности на Мундијалу, који се одржава у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Мексику.

Поједине репрезентације су и раније указивале на проблеме током доласка на турнир и појачане безбедносне контроле.

Упркос непријатностима ван терена, енглеска селекција наставља припреме за први меч на шампионату, у којем ће се састати са Хрватском.

У табору једног од фаворита за освајање титуле верују да крађа неће утицати на спортске планове екипе.

На највећем Мундијалу у историји, под рефлекторима ће пажњу привлачити и лопта. Њено име је Трионда, а симболика је јасна – три земље домаћина, Америка, Канада и Мексико, повезане у један турнир.

Дизајн није случајан. Сваки детаљ подсећа на идентитет домаћина, док назив Трионда симболизује три таласа енергије и заједништва који ће током месец дана спојити читав свет. Али, и технологију и фудбал.

Јер, Трионда није само лопта. У њеној унутрашњости налази се посебан сензор који у реалном времену бележи сваки додир и чак 500 пута у секунди шаље податке судијском систему. Захваљујући тој технологији, офсајд ситуације могу прецизније да се утврде, а спорне одлуке доносе брже.

Подаци из лопте, у комбинацији са камерама и системом за праћење играча, стварају тродимензионалну слику сваког напада и омогућавају готово тренутну анализу ситуација које често одлучују победника.

И сама конструкција представља новину. Трионда је састављена од само четири панела, што доприноси прецизности, стабилнијем лету и бољој контроли. Вишемесечна тестирања била су неопходна да би лопта задржала исте карактеристике при великим брзинама и у различитим временским условима.

Мало је предмета у спорту који имају тако посебно место у историји као лопта Светског првенства. Свака је била огледало свог времена – од ручно шивених кожних лопти, преко синтетичких материјала, до сензора и дигиталних система. Зато се и данас свака лопта тестира хиљадама пута пре него што добије одобрење Фифе.

За играче, она је много више од средства за игру. Нападачи траже савршен осећај при ударцу, везисти прецизност додавања, а голмани предвидљивост лета. Због тога се свака нова лопта дочекује са великом пажњом.

А, Трионда је већ кренула на путовање дуго 104 утакмице. Можда ће управо она бити сведок неког незаборавног гола или тренутка који ће заувек ући у историју фудбала.

Јер, лопта је одувек била срце игре. Само што данас, захваљујући технологији, то срце куца брже него икада.

Посебну пажњу привлачи чињеница да целим путем носи традиционални шкотски килт, са намером да постане први човек који је у тој одећи препешачио читаве Сједињене Америчке Државе.

Иза подвига стоји и лична прича.

Шкотланђанин је шетњу посветио превенцији самоубистава и подизању свести о менталном здрављу мушкараца, инспирисан трагедијом која је погодила породицу његовог најбољег пријатеља Струана.

"Губитак оца је вероватно најтежа ствар која може да задеси једног мушкарца", рекао је Фергусон, објашњавајући шта га је мотивисало да се упусти у овај изазов.

Идеја је настала готово случајно. После пласмана Шкотске на Европско првенство 2024. године, Фергусон и његов пријатељ размишљали су како да стигну до Немачке. У шали му је предложено да до турнира – прошета.

Оно што је почело као досетка прерасло је у озбиљан подухват.

Са само 20 година препешачио је пут од Глазгова до Минхена и том приликом прикупио око 100.000 долара за хуманитарне сврхе.

Нови пласман Шкотске на Светско првенство донео је и нову идеју. Када је постало јасно да ће Шкоти један од мечева играти у Бостону, Фергусон је одлучио да пређе читав амерички континент.

Свакодневна борба са умором

Његова рутина се није мењала месецима. Дан почиње у пет ујутру, након чега следе доручак и припрема стопала за нову деоницу. До пола седам већ је на путу, а током дана прелази и до 60 километара.

На путу су га чекали пустиња Мохаве, високе температуре на ободу Долине смрти, успони кроз Стеновите планине и напорне деонице Апалача.

Ипак, како истиче, физички напор није најтежи део изазова.

"Мотивација долази у таласима. Лако је бити одлучан на почетку дана, али после неколико сати хода без паузе мисли могу брзо да се промене. Управо та борба са самим собом највећи је изазов", објашњава Фергусон.

Циљ – милион фунти за подршку мушкарцима у кризи

Средства прикупља за добротворну организацију која се бави менталним здрављем у Шкотској, а циљ је милион фунти.

Новац ће бити уложен у центре у којима ће људи моћи без упута и дугих листа чекања да разговарају са стручњацима када им је помоћ најпотребнија.

До почетка јуна већ је прикупио готово 300.000 фунти, а верује да би завршница путовања могла да донесе додатну подршку.

Уколико све буде текло по плану, Фергусон ће у Бостон стићи непосредно пред меч Шкотске и Хаитија 13. јуна. Потом ће бодрити национални тим и против Марока, а дан после те утакмице прославиће 23. рођендан.

Његов подвиг добија додатно на симболици јер ће се завршити у јуну, који се обележава као месец посвећен подизању свести о менталном здрављу мушкараца.

Више од 700,000 људи годишње изврши самоубиство, најмање 600,000 њих су мушкарци.

Светска кућа фудбала представила је недељу дана пре почетка шампионата нову визију церемоније изласка играча на терен и интонирања химни пре утакмица.

Како истичу из Фифе, нова церемонија је осмишљена да продуби везу између играча и навијача, истовремено подижући на виши ниво тренутак који је већ испуњен великим ишчекивањем. Концепт од 360 степени трансформисаће стадион у заједничку сцену.

Где год навијачи на трибинама седели, Фифа им обећава да ће имати посебну и занимљиву перспективу са огромним заставама држава и другим елементима на терену, пажљиво постављеним да укључе публику на аутентичан и смислен начин.

Церемонија ће подразумевати низ додатних визуелних елемената, укључујући централни транспарент у кругу на центру терена, огромне "ручне заставе" земаља и препознатљив Фифин брендинг.

У пратњи деце из омладинског програма, играчи ће из тунела изаћи на терен кроз посебан лук.

Најзначајнија промена је да ће се током интонирања химни сви фудбалери две репрезентације, а не само чланови првих постава, окупити око транспарента у централном кругу, окренути једни према другима.

Фифа жели да сваки појединац у екипи доживи симболични тренутак поноса када представља своју земљу на највећој фудбалској сцени.

"Како Светско првенство у фудбалу расте, настављамо да иновирамо начин на који се игра доживљава. Сада када сви играчи и судије буду окренути једни према другима у централном кругу током националних химни, створиће се тренутак јединства, поноса и емоција који заиста припада тимовима и свима на стадиону. Светско првенство у фудбалу је за сваког играча и сваког навијача, а ова нова церемонија пре утакмице то одражава", истакао је председник Фифе Ђани Инфантино.

Након интонирања химни пажња ће се усмерити на традиционалне ритуале пре утакмице, укључујући руковање, тимске фотографије почетних постава и бацање новчића којим ће бити одређено која екипа прва има посед лопте.

Како се буде ближила завршница шампионата, церемонија пре утакмице ће укључивати и додатне елементе и ефекте као што су димови у боји и пиротехника.

Судије у ВАР соби моћи ће да интервенишу у још три ситуације које до сада нису биле обухваћене протоколом. Добиће право да реагују у случајевима погрешно додељеног другог жутог картона, погрешног идентитета кажњеног играча, као и код очигледно погрешно досуђених корнера.

Такође, ВАР ће моћи да укаже на прекршаје који су претходили извођењу прекида, попут блокирања одбрамбеног играча непосредно пре извођења ударца из угла. Уколико се утврди да је дошло до прекршаја, главни судија ће прегледати снимак и донети коначну одлуку о дисциплинској мери и евентуалном понављању прекида.

Из Ифаб-а наглашавају да ће се овлашћења код корнера користити искључиво за исправљање очигледних грешака и да не смеју успоравати ток утакмице.

Црвени картон за прикривање увреда и протест

Једна од најупечатљивијих новина односи се на понашање играча.

Фудбалери који током расправе са противником или судијом прекривају уста руком, дресом или на други начин како би сакрили изговорене речи, биће кажњени директним црвеним картоном.

Правило, које су поједини медији већ назвали "Винисијусов закон", усмерено је на борбу против расистичких и других увредљивих порука на терену.

С друге стране, правило се неће примењивати на играче који на исти начин разговарају у неформалним ситуацијама са противничким фудбалерима.

Директним искључењем биће кажњени и играчи који самовољно напусте терен у знак протеста због судијске одлуке. Уколико тим на тај начин изазове прекид утакмице, меч ће бити регистрован службеним резултатом у корист противника.

Иста санкција предвиђена је и за клупске званичнике који подстичу играче на такав поступак.

Строже мере за одуговлачење

У настојању да повећа ефективно време игре, Ифаб је увео и низ нових мера против одуговлачења.

Играч који излази из игре приликом измене мораће да напусти терен у року од десет секунди, користећи најближу тачку на аут-линији. У супротном, његова замена неће моћи да уђе у игру до наредног прекида, а најмање један минут мораће да протекне од тренутка изласка играча.

Судије ће користити јавно одбројавање од пет секунди приликом извођења аута и гол-аута. Ако екипа не изведе аут у предвиђеном року, лопта ће бити додељена противнику. У случају кашњења приликом извођења гол-аута, противничка екипа добиће корнер.

Играчима којима је указана медицинска помоћ на терену, изузев голмана, повреда главе и судара више играча, биће обавезан боравак ван терена у трајању од најмање једног минута.

Крај за тактичке тајм-ауте

Фифа је одлучна да стане на пут пракси коришћења повреда, нарочито голмана, као прилике за неформалне тактичке договоре са тренерима.

Главни судијски званичник Фифе, Пјерлуиђи Колина, поручио је да судије неће дозвољавати играчима да током прекида одлазе до клупе ради тактичких инструкција.

"Голман има право да се повреди, али играчи немају право да користе такве ситуације као прилику за тајм-аут и разговор са тренером", рекао је Колина.

Он је додао да су играчи и тренери већ упозорени да ће се овакве ситуације пажљиво пратити.

Као још једна новина, на свим утакмицама Светског првенства 2026. године биће уведена обавезна троминутна пауза за освежење у сваком полувремену.

Судије ће имати слободу да одреде најпогоднији тренутак за прекид у зависности од тока утакмице и других околности на терену.

"Кажњени су јер не могу да уђу у САД, да присуствују Светском првенству и подрже свој тим", рекао је Африка Верон Мосенго-Омба, председник ФС Демократске Републике Конго.

ДР Конго ће на Светском првенству играти у групи К у којој су још и Еквадор, Узбекистан и Португалија.

Афричка селекција два меча групе игра у САД, против Португала у Хјустону и Узбекистана у Атланти, док ће један меч играти у мексичком граду Запопану, против Еквадора.

Турнир почиње 11. јуна и играће се у САД, Канади и Мексику, док се очекује долазак милиона навијача и туриста, преноси Блумберг.

Америчке власти наводе да се безбедносни ризици повезани са комерцијално доступним дроновима повећавају последњих година, посебно након искустава из рата у Украјини и сукоба на Блиском истоку, где су јефтини дронови коришћени за извиђање и нападе.

Планирано је коришћење система за електронско ометање и преузимање контроле над дроновима, уз употребу радара, камера и радио-фреквентних сензора, без употребе ватреног оружја или пројектила.

ФБИ ће директно координисати противдронске операције у градовима попут Њујорка, Лос Анђелеса и Мајамија, док ће у осталим америчким градовима домаћинима задатке имати службе Министарства за унутрашњу безбедност.

Амерички званичници наводе да претња више није теоријска, подсећајући на инциденте током спортских догађаја у САД када су дронови улазили у забрањени ваздушни простор и изазивали прекиде утакмица.

У оквиру припрема већ су одржане вежбе симулације пресретања дронова, укључујући демонстрације електронског преузимања контроле над летелицама без ометања догађаја или изазивања панике међу грађанима.

ФБИ је почео да планира проширени програм обуке 2022. године и званично га је покренуо у октобру након што је амерички председник Доналд Трамп потписао извршну наредбу о проширењу домаће индустрије дронова и јачању заштите америчког ваздушног простора. 

Конгрес је додатно проширио напоре у децембру Законом о безбеднијем небу, којим је први пут државним, локалним, племенским и територијалним полицијским агенцијама дато овлашћење да директно учествују у операцијама против дронова.

За јачање система противдронске заштите америчка администрација издвојила је додатна средства кроз федералне програме безбедности и заштите ваздушног простора.