Новицки је у тријумфу „панцера" учествовао 21 поеном и 12 скокова, док је сјајну партију пружио и центру Ел Еј Клиперса Крису Каману који је имао по 17 поена и скокова, док је Бензинг постигао 14 кошева.

На другој страни Италијане је предводио Галинари са 17 поена и 11 скокова, Белинели је постигао два поена мање, док је Барњани подбацио са само осам поена.

У неизвесном мечу питање побендика је решено у последња четири минута у којима су Немци успели да се одлепе и преломе меч.

Сјајну партију у тим тренуцима пружио је Каман, који је тотално надиграо директног чувара Барњанија у нападу.

После овог пораза Италијани се налазе у веома тешкој ситуацији јер после два кола и даље немају победу, док Србија, Немачка и Француска деле прво место у групи Б са по две победе.

Када се очекивало да у наредним наступима оставе дубљи траг на европским такмичењима БиХ је необјашњиво подбацила. Од 1997. до 2005. године на пет узастопних наступа БиХ је заузимала претпоследње место.

Западни суседи се надају да би добар резултат коначно могао да се оствари на овом шампионату. У изједначеној групи у којој нема изразитог фаворита репрезентација БиХ на Европском првенству у Литванији, има шансе да направи добар пласман.

Искусни кошаркашки интернационалци у редовима БиХ појачани натурализованим Американцем Хенријем Домеркантом у стању су да одиграју егал са сваком репрезентацијом у групи Ц.

Ударну иглу националног тима представљаће трио који чине Мирза Телетовић, Хенри Домеркант и Кенан Бајрамовић, од којих ће највише зависити игра екипе.

Искусни кошаркаши појачани су одличним Нешовићем, Кикановићем, Васиљевићем, Јазвином и осталима и биће тврд орах за све противнике.

Репрезентација БиХ је доживела велики хендикеп када је Ратко Варда, због неслагања са селектором Сабитом Хаџићем, напустио национални тим.

Овим је БиХ изгубила снагу под рекетом, па постоји бојазан да би нижа петорка тешко могла да парира противницима који у својим редовима имају доминантне центре.

Резултати као и игра виђена у припремном периоду не буде оптимизам да би БиХ могла да постигне добар резултат. Ипак, остаје нада да би у конкуренцији са Хрватском, Македонијом, Црном Гором, Грчком, Финском, кошаркаши БиХ ипак могли бар до другог круга.

Селектор Сабит Хаџић пут Литваније повео је следеће играче: Мирза Телетовић, Кенан Бајрамовић, Нихад Ђедовић, Елмедин Кикановић, Саша Васиљевић, Ермин Јазвин, Милан Милошевић, Един Бавчић, Хенри Домеркант, Горан Иконић, Немања Гордић и Алексеј Нешовић.

"Ватрени" су два пута освајали бронзу. У првом наступу 1993. године, али и две године касније. Од тада, најбољи пласман су забележили на претходна два првенства, када су се изборили за шесто место.

Циљ "коцкастих" је јасан - пробити се међу шест најбољих и изборити место на Олимпијади у Лондону. Жреб им дозвољава да се надају таквом резултату (не могу пре четвртфинала да се сретну са Шпанијом, Литванијом, Србијом, Италијом, Немачком или Турском). Иако јавност у земљи не даје превише подршке селектору Вранковићу, Хрватска може лако до зацртаног циља.

Игра Хрвата заснива се на шуту за три поена. Тим поседује арсенал у виду Марка Томаса, Марка Поповића и Бојана Богдановића, који прецизношћу могу да засипају ривале. Укића и Планинића, на позицији плеја, покушаће да одмени Американац Дрејпер.

Прва звезда екипе вероватно је играч Реала Анте Томић, али његова форма у припремном периоду не обећава много. Ако се зна да на истој страни игра и Станко Бараћ, могло би се рећи да Хрватска има фину центарску линију.

"Коцкасти" веома лако могу до четвртфинала, у чему велику улогу има и жреб, који им је био наклоњен. Ипак, чини се да ова генерација нема квалитета да се бори за више домете и требало би очекивати да заврше турнир између шестог и десетог места.

Хрватска ће на Првенству Европе бити у групи Ц, где ће јој ривали бити Босна и Херцеговина, Грчка, Македонија, Црна Гора и Финска.

У групи са скоро свим репрезентацијама бивше Југославије, Црногорци ће, под диригентском палицом Дејана Радоњића покушати да оставе траг на свом првом великом такмичењу.

Ова репрезентација састављена је од прекаљених кошаркаша који наступају у најјачим европским лигама. Јасно је да се највећа нада полаже на Партизановог повратника (бар док траје лок аут у NBA лиги) Николу Пековића, коме ће под кошем помагати, такође, бивши играч "црно-белих" Славко Вранеш.

Црногорска репрезентација појачана је за сјајног натурализоваог Американца Омара Кука, који је једну сезону играо и за Црвену звезду. Велика помоћ очекује се и од бившег репрезентативца Југославије Владе Шћепановића, који има доста искуства играња на великим такмичењима.

Остали Радоњићеви изабраници наступају у шпанској, руској и италијанској лиги, Бакић је поред Пековића једини који наступа у Србији (Црвеној звезди), док су само Владимир Михајловић и Никола Вучевић узети из домаће лиге, тачније Будућности.

Црна Гора до пласмана на Европско првенство није имала пречице. Пуне три године трајала је борба ове репрезентације да дође до европске елите.

У том периоду забележен је максималан учинак од десет победа на исто толико одиграних квалификационих мечева у Б дивизији и шест победа и два пораза у квалификацијама за Европско првенство.

"Еуробаскет је велики изазов за све нас, то је оно за шта смо играли претходне три године, прошли напоран пут од Б дивзије, преко квалификација до саме елите. Сигурно да су сви играчи узбуђени и с нестрпљењем очекују почетак првенства. Надам се да ћемо то предочити у позитиван набој за прву утакмицу против Македоније. Управо ће нам та прва утакмица бити веома важна, како за самопоуздање, тако и за нашу жељу да прођемо у другу фазу", рекао је Никола Пековић.

Припреме за континентални шампионат трајале су 40 дана и у том периоду је на три турнира одиграно осам мечева у којима су забележене три победе и пет пораза.

Црна Гора је два пута изгубила од Турске, једном од Хрватске и Словеније, од Македоније је једном изгубила и једном победила, док су тријумфи забележени још против Новог Зеланда и Украјине.

На Европском првенству Црногорци се налазе у групи са Хрватском, Босном и Херцеговином, Македонијом, Грчком и Финском. Имајући у виду да ниједна репрезентација не одскаче превише у квалитету, "ђетићи" имају добре шансе да се нађу у другом кругу великог такмичења.

На Европско првенство селектор Радоњић је повео следећих 12 играча: Горан Јеретин (Локомотив Кубан), Владимир Михаиловић (Будућност), Омар Кук (Армани Џинс), Борис Бакић (Црвена звезда), Владо Шћепановић (Панелиониос), Владимир Дашић (Лотоматика), Милош Борисов (Терамо), Милко Бјелица (Каха Лаборал), Владимир Драгичевић (Спартак Ст. Петербург), Никола Вучевић (Будућност), Никола Пековић (Партизан) и Славко Вранеш (Уникс).

Актуелни састав могао би да буде један од боље састављених екипа, захваљујући Тонију Паркеру и Жоакиму Нои. Ове године, бар на папиру, тим изгледа боље него онај од пре две године, када су завршили такмичење на петом месту.

Триколори су у прошлости имали проблема на центарској позицији. И то се посебно тиче одбране. Чини се да ће се потешкоће значајно умањити играњем Жоакима Ное. Поред Русије, Французи би теоретски требало да имају најјачу одбрану на турниру.

Друга предност овог тима свакако су атлетске способности. Имена Флорана Пјетруса и Бориса Диаа довољно иду у прилог овој чињеници. Ови момци без већих проблема могу и у нападу и у одбрани да покрију више позиција и у стању су брзо да развијају нападе.

Да би успели своје жеље да претворе у стварност, Французи ће морати да побољшају шут. Оно што им недостаје је континуитет у нападу. Француској су у прошлој деценији недостајали резултати јер је тим имао убедљиво најлошији шут споља.

Француска тренутно има одличну мешавину играча у тиму. Овај тим поседује брзину, снагу, висину и шут. А поред тога и рођене победнике. Очигледно је да ће најјаче оружје Француске у нападу бити Тони Паркер, са својим бесомучним трчањем и необјашњивом упорношћу. Остаје само на селектору Венсану Колеу да добро уради посао и испуни потенцијал ове, несумњиво талентоване генерације.

Репрезентација Француске играће у групи Б, где су јој ривали Србија, Немачка, Италија, Летонија и Израел. Оно што важи за бар осам репрезентација, важи и за Французе: налазе се у кругу фаворита за освајање турнира, али мораће својски да се потруде како би у жестокој конкуренцији прокрчили пут до победничког постоља.

Чим се помене репрезентација Немачке, прва асоцијација је Дирк Новицки. Можда и најбољи Европљанин у историји НБА лиге, после годину дана паузе, поново је спреман да помогне својим саиграчима да се освоји неко одличје.

Ипак, Немачка је и без Новицког непријатан противник. Неколицина играча у немачком тиму има завидно евролигашко искуство, док ће под обручима снагу "панцера" појачати и Крис Каман, центар ЛА Клиперса.

Селектор Дирк Бауерман већ дуги низ година селектира репрезентативце и најбоље зна колико од кога може да очекује. Играчи из немачке лиге релативно су непознати кошаркашкој јавности, што може да буде додатни квалитет немачког тима.

У припремном периоду Немачка је показала висок ниво игре. Освојен је прилично јак турнир у Измиру, у конкуренцији Србије и Турске, а тај успех је још већи ако се узме у обзир чињеница да су Немци играли без Новицког и Камана.

Додуше, Немачка је, као домаћин, доживела тежак пораз од Грчке, али је и тај меч показао да Бауерман може да се ослони на неколико играча који сигурно не представљају звезде, као што су Шафарцик, Бенцинг и Олбрехт.

Немачку репрезентацију карактерише изузетно висок проценат шута за три поена, али је прва опција у нападу свакако Дирк Новицки, од којег се очекује да предводи знатно подмлађени састав "панцера".

Репрезентација Србије одмериће снаге са Немцима у четвртом колу групе Б, али до тог меча требало би да се зна шта и колико се може очекивати од "панцера".

Играчи који ће наступати за Немачку у Литванији:

Бекови: Штефан Хаман, Хајко Шафарцик, Лука Штајгер, Јохан Хербер

Крила: Робин Бенцинг, Свен Шулце, Филип Шветхелм, Јан-Хендрик Јагла

Центри: Крис Каман, Дирк Новицки, Тибор Плајс, Тим Олбрехт

Прошли су дани када би искусни репрезентативци попут Михаилова и Кудељина по доласку на шампионате проналазили најближе барове и уживали у чарима вотке по неколико дана. Организација је доста озбиљнија и сада се "баћушке" сврставају у ред тимова према којима се мора показати поштовање.

Руси су једино злато однели из Шпаније 2007. године, када су у фантастичном финалу савладали домаћина резултатом 60:59. Као и тада, и данас их са клупе води Дејвид Блат.

Први део припрема Русија је обавила у Словенији. Акценат је стављен на физичку припрему и основне тактичке замисли. Тренер Блат осећа да у екипи постоји велика жеља за успехом, пошто се слаже са општим мишљењем да ће шампионат у Литванији бити један од најзанимљивијих у историји.

„Још од 1997. године нисмо имали оволики број врхунских NBA играча који ће играти за националне тимове. Мислим да ће локаут значајно утицати на њихов приступ, пошто ће се још више дати својим репрезентацијама. Морамо изабрати по 12 играча и око њих градити моћан колектив. У сваком случају, очекујем одлично првенство", рекао је Блат.

Руси се налазе у групи са Словенијом, Грузијом, Украјином и Белгијом. Ево како на састав и противнике гледа тренер Американац са израелским пасошем.

„Људи воле да причају о жребу. Једно је имати имена противника на папиру, а друго је изаћи на паркет и супротставити им се. Ми имамо наша очекивања и морам да кажем да сам веома задовољан што на располагању имам Кириленка и Кријапу. По мом искуству, сваки меч на првенству ће бити тежак. О томе ћемо причати када такмичење почне", сматра Блат.

Тимофеј Мозгов истакао се играма у припремном периоду. Забележио је 18, односно 16 поена у победама Русије. Изгубили су од Грчке почетком августа, али од тада имају шест победа и само један пораз. Андреј Кириленко такође игра велику улогу у серији победа „зборнаје команде".

„Надам се да ћемо из Литваније донети злато. Наш примарни циљ је квалификовање за Олимпијске игре, што значи да морамо играти у финалу. Као што је мој тренер из млађих категорија рекао 'Најважнија ствар је доћи до финала - и онда уживаш у свом успеху'", истакао је Кириленко.

Сигурно је да ће овај тим бити највећи фаворит за прво место у групи, а имена попут Хријапе, Воронцевича, Мозгова и Кириленка дају им за право да размишљају и о најсјајнијем одличју.

Кошаркашке легенде попут Грегора Фућке, Карлтона Мајерса и Андрее Менегина одавно су се пензионисале, а на клупи нема ни Етореа Месине, са којим се Италија вратила у европски и светски врх.

Ту су сада неки нови клинци који су спремни да Италији врате статус кошаркашке велесиле. "Азури" се надају да би Европско првенство у Италији било право место где би уследио њихов велики повратак.

Ова репрезентација је сјајно темпирала форму за почетак континенталног Шампионата, а победом над Грчком у финалу Акрополис купа Италијани су најавили да ће бити екипа која ће се умешати у борбу за врх.

Костур екипе је из јаког домаћег првенства, док су на располагању селектору Пјаниђанију и три НБА играча: Барњани, Галинаро и Белинели.

Последњи који су отпали са списка су Лука Витали и Пепе Поета, тако да тим „азура" изгледа овако: Даниел Хекет, Андреа Ћинћиарини, Антонио Местанци; бекови: Марко Белинели, Марко Морденте; крила: Данило Галинари, Луиђи Датоме, Марко Карарето; крилни центри: Андреа Ренци, Стефано Манћинели; центри: Андреа Барњани и Марко Кузин.

Изабраници Симона Пианђианија стари су у просеку 26 година, што јасно ставља до знања да италијанска репрезентација представља идеалан спој младости и искуства.

Нешто тању центарску линију селектор Пианђини покушао је да појача крилним центрима, па је тако на списку остао 208 центиметара високи Ренци.

Италијански тим посебно је занимљив нашој репрезентацији, која први меч на шампионату игра управо против "азура".

Остали противници Италијана у групи Б су Немачка, Летонија, Француска и Израел.

Карта на коју ће Шпанци играти је искуство, наравно поред сјајног квалитета кошаркаша ове екипе. Једини "клинац" у редовима "фурије" је нови члан NBA екипе Минесота Тимнервулфс Рики Рубио.

Ипак, тај играч дуже време муку мучи са повредом скочног зглоба, али очекује се да се ипак до почетка такмичења опорави. Нешто старији од Рубија је 22-годишње крило Валенсије Виктор Клевер, док су остали репрезентативци у зрелим играчким годинама.

Јасно је да ће главну реч у шпанској рерпезентацији водити тандем Пау Гасол - Хуан Наваро. Ова ударна игла Шпанаца најзаслужнија је за већину успеха репрезентацији у последњих неколико година.

Оно по чему се Шпанци издвајају од већине осталих тимова је сјајна клупа. Селектор Серђо Скариоло на располагању има NBA звезде попут браће Гасол, Рикија, Рубија и Рудија Фенандеза.

Остатак екипе игра у шпанском првенству, које је најјаче после NBA лиге, тако да је Скариоло имао слатке муке у састављању екипе.

Један од последњих играча који је отпао са списка репрезентативаца је крило мадридског Реала Карлос Суарез.

Последњу проверу пред почетак континенталног шампината Шпанија је имала против Аустралије коју је два пута поразила. Скариоло је тачно темпирао форму своје екипе од које се очекује да од старта Европског првенста крене са победама.

"Припреме су биле добре. Одмерили смо снаге са европским репрезентацијама, и осим две или три утакмице, то су били веома квалитетни ривали против којих смо тестирали нашу форму, и против којих смо добили већину утакмица", рекао је Скариоло.

Шпанци се налазе у групи А и играће против Пољске, Португала, Велике Британије, Литваније и Турске.

ФИБА нас не сматра наследницима репрезентације СФРЈ, али смо легитимни наследници онога што се звало СР Југославија, односно Србија и Црна Гора. По тој статистици, играли смо на осам шампионата Европе и освојили три злата (1995, 1997. и 2001. године), једно сребро (2001) и једну бронзу (1999).

Иако је била домаћин пре шест година, огроман неуспех са Првенства из 2005. године и даље прогони Србију. Ипак, наступи тима у последњим годинама показују да су некадашњи шампиони Европе и света на путу опоравка.

Припремни период углавном су обележиле непријатне вести, које су се односиле на повреде репрезентативаца, па ће "орлови" на турнир најбољих европских екипа морати без Новице Величковића.

Главна снага српске репрезентације је чињеница да се ова група играча, са неколико промена, држи на окупу више од три године. Главне узданице екипе биће Ненад Крстић и Милош Теодосић, који ће од наредне године бити и клупске колеге, јер су се обојица преселила у московски ЦСКА.

Играчи су свесни да ће такмичење бити изузетно захтевно и компликовано. Тако Душко Савановић сматра да ће улазак међу осам најбољих бити успех, пошто је Евробаскет много квалитетнији од прошлогодишњег Светског првенства.

"Морамо да догурамо до четвртфинала, без обзира на пехове и чињеницу да нећемо бити у саставу са којим смо доспели у саму завршницу Светског првенства. И да не буде забуне и погрешних процена, у Литванији ће бити далеко теже него у Турској. Све више од пласмана међу осам је успех", рекао је Савановић.

У оваквим ситуацијама, када је конкуренција жестока, много тога остаје на селектору. Србија на својој страни има Душана Ивковића, а када је такав човек на кормилу, онда је сигурно да ће читав потенцијал екипе бити искоришћен.

Овај тим не може да гарантује највише домете, али нико се неће изненадити ако се пробије до самог врха. Па чак буде и испред Шпаније и Литваније. Зашто да не?

Онда је уследио период стагнације под Совјетским Савезом, када су друге републике држале примат, а успеха није било ни по обнављању независности. Највећи домет летонске кошарке, поред горепоменутог, је друго место на Евробаскету једнако давне 1939. године.

Ако постоји екипа која је аутсајдер на предстојећем Европском првенству, онда је то сигурно ова екипа. Прва звезда Летонаца, кошаркаш Голден Стејт Вориорса Андрис Биедринш, неће играти у Литванији, и није реално очекивати од остатка екипе да надокнади његово одсуство.

Играч који би могао да направи разлику, и који би могао да подигне ниво игре своје репрезентације је Рихардс Куксикс. Овај кошаркаш наступа за Аризона стејт универзитет, и без обзира што није професионалац показује доста зрелости у игри и медији у Летонији њега виде као неког ко би могао да предводи овај нови, подмлађени тим Летоније.

Селектор Аинарс Багатскис одлучио је, или је био приморан, да се лиши услуга већина играча на којима је почивала игра овог националног тима. Он, као и његови сарадници, сматрају да је ред на млађе снаге да изнесу већи део терета, а посебно истичу Марекса Мејериса и Мартинса Меијериса.

"Летонија у својој екипи нема велика имена, али смо спремни за рат, и уверен сам да ћемо бити незгодан противник било којој екипи", изјавио је Багатскис.

Предност на коју Летонци могу да рачунају, која ретко када доноси превагу када је не прати квалитет, је сигурно велика подршка са трибина која очекује овај тим, понајвише од сународника којима због близине земље домаћина неће бити превелики проблем да се нађу на трибинама.

Кошарка коју игра Летонија припада такозваној совјетској школи, и од њих не треба очекивати да одступају од свега што она подразумева. Међутим, Евробаскет у Литванији је, слажу се стручњаци, најбоље континентално такмичење у историји и на њему ће сигурно бити изразито тешко стићи до успеха.

Ипак, никоме неће бити тако тешко као Летонцима. Србија, Немачка, Француска и Италија су екипе које су за класу, или можда и више, боље од Летоније. Шансу да остваре победу Летонци имају у мечу са Израелом, од којих су пак два пута убедљиво поражени у квалификацијама.

Иако се чини да је Бугарска једна од балканских репрезентација која нема превелике шансе на наредном шампионату, наши источни суседи озбиљно се спремају да оставе траг на великом такмичењу.

Мало је познато да Бугарска има две медаље са европских првенстава. Додуше обе су освојене давно, (сребрна 1957, бронзана 1961. године), али оне јасно стављају до знања да Бугарска на овим такмичењима није "тиква без корена".

Бугари такође могу да се похвале да су чак 27 пута учествовали на европским првенствима, али осим поменутих медаља, нису имали запаженије резултате.

Дуго ова репрезентација није била на већим кошаркашким турнирима. Први пут у овом веку Бугари су 2005. године играли на Европском првенству у Србији и Црној Гори, и то после паузе од пуних 12 година.

Овај тим је после само прескочио једно такмичење, 2007. године у Шпанији, да би се две године касније појавили у Пољској.

Овај пут Бугарска није правила паузу. После Пољске, овај тим је кроз квалификације, после одлуке Фибе да се прошири број тимова који ће учествовати на такмичењу, као трећепласирана екипа у групи Ц изборила пласман на континентални шампионат.

Занимљиво је да костур бугарске репрезентације чине играчи који наступају за домаће клубове. Само пет бугарских репрезентативаца игра ван своје земље.

Ударну иглу националног тима чине 24-годишњи близанци Калојан и Дејан Иванов. Калонијан је један од ретких интернационалаца који наступа у шпанском првенству. Прошлу сезону играо је за Кахасол, а скоро је потписао за Аликанте. Његов брат игра за италијански Монтегранеро.

Ни Бугари нису избегли тренд довођења америчких кошаркаша у репрезентацију, па се у националном тиму налази натурализовани Американац Ерл Роуланд.

Занимљиво је да ће Бугарска на предстојећи континентални шампионат изаћи са прилично младим тимом у којем већина играча није старије од 25 година. Најмлађи бугарски кошаркаш је 20-годишње крило Александар Јанев који наступа за Черно Море, док је 32-годишњи центар Левског, Стефан Георгијев најстарији је кошаркаш у тиму.

Екипу ће водити бугарски стручњак Росен Боршавски, који је већи део каријере тренирао екипе у домаћем првенству. Његов асистент је Оливер Костић из Босне и Херцеговине.

У групи са Русијом, Словенијом, Украјином, Грузијом и Белгијом, репрезентација Бугарске релано може да освоји треће место које би им гарантовало пролаз у наредни круг.

Током наредних пар деценија Грци су учествовали на готово свим турнирима, али и ништа више од тога - нису постизали запажене резултате. Дакле, историја грчке кошарке није вредна помена све до средине осамдесетих година прошлог века. Тада у национални тим улазе Никос Галис, најбољи стрелац у историји Евробаскета, Панајотис Јанакис, Панајотис Фасулас и Фанис Христодулу.

Година 1987. донела им је домаћинство Евробаскета, што су Хелени зналачки искористили. По први пут су понели наслов најбоље селекције у Европи. У следећих десетак година били су константно међу најбољима, али нису успели да стигну до медаље.

На Евробаскету 2005, одржаном у тадашњој Србији и Црној Гори, Хелени нису били у реду фаворита. Изненадили су све и по други пут у историји освојили злато.

Званично су четврта репрезентација на свету. Два пута су освојили златну медаљу на континенталним шампионатима. Увек су опасни, али ове године у Литванији не спадају у ред најозбиљнијих кандидата за највише постоље.

Хелени су на Светском првенству у Јапану 2006. године последњи пут били у пуном саставу и нису имали проблема са састављањем тима због повреда или окончања репрезентативне каријере. Од тада се доста тога променило.

Ако играчи попут Папалукаса, Дијамантидиса и Царцариса имају свако право да кажу да су свој део за репрезентацију одрадили и да је време да се повуку, неки млађи момци, попут Маврокефалидиса и Скорцијанитиса немају право да избегну наступ на овом првенству. Ипак, двојица последње наведених неће ићи у Литванију. Екипу ће са клупе предводити Илиас Зурос, који ову функцију обавља од марта текуће године.

Чињеница је да ово првенство долази у лошем тренутку по Грке. Велики број учесника у својим тимовима имаће све звезде светске кошарке, док се Грчка налази у процесу прављења тима, који ће у будућности доносити жељене резултате. Њихова главна снага биће Бурузис и Папаниколау.

Иако грчка Федерација саопштава да тим може до злата у Литванији, требало би реално гледати на однос снага и рећи да ће се момци из земље сиртакија борити за шесто место, које ће обезбедити учешће на наредним Олимпијским играма.

Од тог времена многе генерације кошаркаша продефиловале су кроз ову земљу, да би тек неки нови клинци, кроз квалификације, изборили одлазак Белгије на Европско првенство.

На свим претходним такмичењима Белгијанци су имали епизодну улогу, а најбољи резултат постигли су на Европском првенству далеке 1947. године када су освојили четврто место.

И данас у групи Д са Русијом, Словенијом, Украјином, Грузијом и Бугарском, слабе шансе се дају Белгијанцима.

Ипак, екипа коју предводи тренер Еди Кастел није тако беспомоћна као што се мисли. Костур тима чине играчи који играју у домаћем првенству, појачаним одличним 25-годишњим плејмејкером Самом ван Росом, који је један део каријере провео у шпанској лиги.

"У нашој групи играју Словенија и Русија, и то су најјачи тимови на папиру. Биће тешко у првој рунди. Ако неко победи један од та два тима, биће у доброј позицији. Тешко је предвидети ко ће проћи даље, јер сличан је квалитет тимова. Треће место требало би да је достижно за нас, а изгледа да ће бити важна и кош разлика. Морамо дати све од себе и да победимо оне тимове које можемо. Ако направимо изненађење и савладамо Русију или Словенију то би био велики бонус. Али најважније је добро да почнемо", рекао је Ван Росом.

Важну улогу у игри Белгија имаће NBA центар Ди Џеј Мбенга, који игра за Њу Орлеанс Хорнетсе, и који ће дати сигурност под кошевима белгијског тима.

Осим ова два играча, још неколико белгијских кошаркаша наступа ван своје земље. Крилни центар Аксел Харвел наступа за шпански Билбао, док бекови Џонатан Табу и Гај Муја играју у Италији. Први игра за Палаканестро Канту, док други носи дрес Авелиња.

Велики хендикеп за екипу биће изостанак капетана Џефа ван дер Џонкида, који се није опоравио од повреде.

Ипак, тренер Кастел ће на располагању имати лепо избалансирану екипу, која представља спој младости и искуства.

Литванија је, наиме, учествовала на два Европска првенства одржана пре Другог светског рата, и освојила је оба. Прво злато стигло је 1937. године на Континенталном првенству у Летонији, а друго две године затим на домаћем терену.

Играч који је предводио Литванију у годинама првих успеха, и кога зову „Дедом литванске кошарке", био је Пранас Лубинас.

Затим је уследио полувековни период играња литванских кошаркаша у селекцији Совјетског Савеза. Језгро јако успешних генерација бивше државе неретко су чинили управо играчи из Литваније. То је посебно било евидентно на Олимпијским играма 1988. године у Сеулу, када су до злата Совјетски Савез одвела управо четворица Литванаца, Валдемарас Чомичијус, Римас Куртинаитис, Шарунас Марчиулионис и легендарни Арвидас Сабонис.

Након обнављана литванске независности 1990. године, уследила је и ренесанса националног кошаркашког тима. Литванија је на пет Олимпијских игара које су уследиле, а на којима су по први пут наступали и NBA играчи, освојила три бронзе, 1992. године у Барселони, 1996. године у Атланти и 2000. године у Сиднеју. У Атини 2004. године и Пекингу четири године касније били су четврти. 

Литванија је била и прва на Европском првенству 2003. године, одржаном у Шведској. На Светском првенству 2000. године у Турској освојена је још једна бронза.

Прва звезда екипе, у сваком могућем смислу, сигурно је Шарунас Јасикевичијус. Повратник у национални тим након три године предводиће једну од најстаријих и најискуснијих екипа на шампионату. Савршено смирен у одсудним тренуцима, кошаркаш који у свом резимеу има више трофеја него било који активни играч, може бити тас на ваги који ће, када се мечеви буду ломили, превагнути на страну Литваније. Наравно, све у зависности колико ће, заправо, времена провести на паркету.

Још један ветеран у тој екипи који се нада повратку у литвански тим је и Римантас Каукенас. Искусни плејмејкер, сада играч Сијене Монтепаски, дуго је одсуствовао са репрезентативних акција али прилика да се заигра на Европском првенству у својој земљи је нешто чему би мали број кошаркаша могао да одоли.

Наравно, никако не треба заборавити ни Јонаса Валанчијунаса, шестог пика са овогодишњег драфта и званично кошаркаша Торонто Репторса. Млади центар, који је у сваком смислу будућност литванске кошарке, овог лета је предводио селекцију своје земље до светског злата у конкуренцији кошаркаша до 19 година.

Тешко је очекивати да Валанчијунас постане стартер већ сада, али када је такав таленат у питању заиста ништа није немогуће. Екипу са клупе предводи селектор Кестутис Кемзура, који је првобитно био помоћни тренер репрезентације.

Литванија жели до медаље на свом тлу, а сигурно је да знају како да до ње и дођу. Оно што остаје дилема је колико је још остало у ногама играча који, већим делом, имају око тридесетак година, и који се налазе на заласцима својих каријера. Стручњаци предвиђају да би неколико првих утакмица на шампионату врло лако могле да дају тачан увид о крајњим дометима тог тима.

Међутим, на предстојећем Европском првенству, које ће по први пут бити играно у оваквом формату, тачније са 24 екипе учесница, нашло се места и за Британце.

Британију нисмо имали много прилике да гледамо на интернационалним такмичењима. Велика Британија учествовала је на Олимпијским играма 1948. године, које су и биле одржане у Лондону. Учинак, на пет утакмица забележено је исто толико пораза.

Селекције са Острва од тада су учествовале још на једном такмичењу, када се селекција Енглеске пласирала на Европско првенство 1981. године у Чехословачкој, када су остварили и једну победу, и то над селекцијом Грчке.

Када је Лондон добио домаћинство Олимпијских игара 2012. године, одлучено је да Велика Британија има представника у свакој дисциплини, па и кошарци. Тако је 2005. године обновљена селекција Велике Британије, коју прате, када је овај спорт у питању, никада веће амбиције.

Успеси нису изостали, па је кошаркашка Европа имала прилику да види нови тим Британије, предвођен NBA играчем Луолом Денгом. Међутим, даље од тога се није могло, јер су у три меча у групи Ц од њих били бољи Словенија, Србија и Шпанија.

Као потврда успона овог спорта на Острву уследиле су још једне квалификације за Европско првенство, које су Британци завршили на првом месту своје кавалификационе групе, овога пута испред Мађарске, Босне и Херцеговине, Македоније и Украјине, што им је и донело место на Евробаскету у Литванији.

Шансе садашња екипе Велике Британије да направе значајнији резултат на Европском првенству, што би за њих било забележити више од једне победе, нису мале.

Душа и срце овог тима је рођени Суданац Луол Денг, некада ђак Мајкла Крижевског на "Дјук" универзитету, а сада узданица Чикаго булса. Пре две године је скоро сам одвео ту екипу на Европско првенство у Пољској, које је ипак пропустио због повреде.

Денг је тај у кога су упрте све очи љубитеља кошарке у Британији, којих руку на срце није превише. Он је способан да одигра агресивну одбрану, његова техника је на врхунском нивоу, а до сада је много пута показао да се нимало не штеди када игра за национални тим.

Бен Гордон, с друге стране, кошаркаш Детроита, неће путовати у Литванију због, сада већ јако учесталих, проблема са осигурањем због локаута. Као други разлог који га наводи да пропусти ову репрезентативну акцију Гордон је навео рођење сина.

Вероватно још треба издвојити и Роберта Арчибалда, још једног играча са NCAA и NBA иксутвом. Некадашњи центар Мемфиса и Торонта, а сада кошаркаш шпанске Уникахе, први је избор за "пик ен рол", као и први избор под обручима, где се Шкот заиста сјајно сналази.

Остатак екипе, коју са клупе предводи Крис Финч, иначе тренер Рио Гранде Вајперса, екипе која се такмичи у такозваној развојној NBA лиги - објективно не поседује превелики играчки квалитет, али мотивација, коју овај скуп играча поседује у огромним количинама, често игра пресудну улогу у спорту, па тако и кошарци.

Пролазак у даљи ток такмичења би, када су Британци у питању, био раван чуду, али победа, или можда две, сигурно да нису ван домашаја овe екипe.