Први и једни од највећих успеха ове земље су злата на Евробаскету 1937. и 1939. године. Ту генерацију предводио је Франк Лубин, рођени Американац и освајач злата на првим Олимпијским играма, вратио се у земљу својих родитеља и ставио Литванију на кошаркашку мапу.

На ту мапу Литванци су се вратили деведесетих, након што су изборили независност од Совјтског Савеза. Лидери и легенде кошаркашке репрезентације постали су Сабонис, Марчуљуонис и Куртинаитис. 

Управо су деведесете донеле "печат" ове селекције, као и највише успеха, која је тих година важила за светског и европског гиганта. Две медаље, бронзане освојене су на Олимпијади 1992. и 1996. године, као и сребро 1995. на Европском првенству.

Нови талас медаља донеле су и наредне генерације. Предвођени Јасикивичијусом, Шишкаускасом, Гиедраитисом, Сонгаилом, Литванија долази до бронзе на Олимпијади 2000, као и злата на Европском првенству 2003. године

Једини успех на Светском првенсту остварили су 2010. године. Клеиза, Јавтокас, Сеибутис, Мачиулис, Поцијус и други, предводили су Литванију до бронзане медаље у Турској, победом над емотивно испражњеном селекцијом Србије.

У последњих шест година нису се нашли на подијуму на Олимпијским играма и Мундобаскетима, али су остварили велике успехе на континеталном првенству.

Два сребра освојили су 2013. и 2015. године, једном су у полуфиналу били бољи од Хрватске, а други пут од Србије.

"Зелена смрт", "Балтички гиганти", "Други Дрим тим", "Бабарога са Истока", разни су надимци једне од најкошакашкије нације на свету. Литванија има велике амбиције и на СП у Кини.

Предвођени су НБА центрима Јонасом Валанчунасом и Домантасом Сабонисом, око којих се заснива игра ове репрезентације.

Први је у најјачој лиги света већ седам година, где је наступао за Торонто и Мемфис, док је други син легендарног Арвидаса, три године "преко баре", бранећи боје дреса Оклахоме и Индијане.

Остатак ростера чине им играчи који углавном наступају у Евролиги. Улановас и Григонис наступају за Жалгирис, док је Кузминскас, некада члан Њујорк Никса, тренутно у редовима Арманија. Једна су од најстаријих селекција, пошто им је просек година кошаркаша 29, а ветеранско искуство у тим уносе Јанкунас (35), Сеибутис, Мачиулис (34) и Калниетис (32).

Са клупе их предводи тренер Ритаса, Даиниус Домаитис, 45-годишњи стручњак који је на том месту од 2016. године. 

Литванија се налази у "групи смрти", пошто се у Групи Х састају са Аустралијом, Канадом и Сенегалом. 

На Мундобаскету у Канади, Кина је једини пут у историји успела да се пласира међу осам најбољих селекција на турниру, а у Јапану 2006. године били су за једно место лошије пласирани.

Јао Минг је један од најпознатијих кинеских спортиста, са великим успехом дуго година наступао је у НБА лигу, али за време његовог "мандата" Кина није успела да направи озбиљнији искорак у односу на резултате неких претходних генерација.

Међутим, Кина је домаћин Светског шампионата ове године и жели да до максимума искористи ту чињеницу. Такође, неки нови клинци кинеске кошарке потпуно су сазрели да предводе нацију до историјског тријумфа.

Селектор Ли Нан на располагању има талентовану генерацију, а посебан акценат на игру кинеског тима дају његови асистенти Грк Христопулос и Американац Скот Рот.

Ванг Желин и Џоу Ћи су садашњост и будућност кинеске кошарке, док ће велику помоћ имати у, сада већ искусном, јиу Ђијанлијану. Сва тројица су изузетно високи, што је још једна предност Кине у односу на ривале у групи.

А противници Кине у Групи А ће бити Пољска, Обала Слоноваче и Венецуела. Домаћин је био повлашћен на жребу, био је у првом, најквалитетнијем шеширу, што јасно говори колико Кинези желе да направе резултат на овом шампионату.

Из приватних, здравствених или неких других разлога, за Доминиканску републику неће наступити Карл Ентони Таунс и Ал Хорфорд, једни од најбољих центара НБА лиге, као и Џејмс Фелдин, некадашњи кошаркаш Панатинаикоса и Црвене звезде.

Сигурно је да би ова репрезентација изгледала потпуно другачије да са ова три играча могу да изађу пред ривале у групи, али ће Доминикана зубе морати да покаже без њих.

На претходна два наступа на Мундобаскетима, 1978. i 2014. заузели су 13. и 12. место.

У новој кампањи, предводиће их преискусни Нестор "Че" Гарсија. Аргентински стручњак има 54 године, а у 29 година тренерске каријере имао је исто толико ангажмана.

Гарсија је у Кину повео једну од најискуснијих селекција, пошто је просек година 30, а само један играч има мање од 26 година. (Желвис Солано)

Капитен екипе и најзвучнији играч је 37-годишњи Еулис Баез, доскорашњи кошаркаш Гран Канарије, а нови члан Манресе.

Остатак ростера чине: Монтеро, Рохас, Гарсија, Пења, Лиз, Рамон, Суеро, Мендоза, Робертс и Варгас.

Доминиканска република ће имати тежак задатак у Групи Г, где се састају са Француском, Немачком и Јорданом.

Први меч играју управо са аутсајдером групе, екипом Јордана, па наде полажу да ће Мундобаскет започети победом, која им може дати самопоуздања да се у што бољем светлу покажу против Немаца и Француза. 

Једина медаља на великим првенствима у историји ове земље у кошарци дошла је 1936. на Олимпијским играма у Берлину, када су освојили сребро.

Био је то деби кошарке на Олимпијади, а играло се на тениским теренима на шљаци. Утакмице су због временских услова често морале бити прекинуте или одложене. Канађани су до финала са Америком дошли савладавши Швајцарску, Уругвај и Пољску.

Занимљиво је да је ту једину медаљу на глобалним првенствима Канађанима уручио њихов земљак, Џејмс Нејсмит, оснивач кошарке.

Од тада, Канађани се чак девет пута нису пласирали на Олимпијаду, рачунајући и последње четири у Атини, Пекингу, Лондону и Рију. Што се Светских првестава тиче, четири пута се нису ни квалификовали (није их било ни на последњем 2014. у Шпанији), а најбољи пласман им је шесто место 1978. И 1982. Године.

Историја ове кошаркашке репрезентације звучи поприлично бедно узимајући у обзир који играчи су рођени у Канади. Најзвучније име свакако је Стив Неш. Двоструки најкориснији играч НБА лиге није успео да индивидуалне успехе пренесе и у репрезентативној каријери. Поред њега, у репрезентацији Канаде били су и Рик Фокс, Бил Венингтон, Семјуел Далемберт, Кели Олиник, Џоел Ентони, Ендру Вигинс. Највећи успеси достигнути су на континенталном нивоу (сребра 1980 и 1999. на АмериКупу и сребро 2015. на Пан Америчким играма).

Велике амбиције Канада је гајила пред престојеће Светско првенство у Кини, али су оне добрим делом угашене отказима кључних играча. У Кини, што због повреда, што због личних разлога неће играти Џамал Мари (Денвер), Кели Олиник (Мајами), Ар Џеј Берет (Њујорк), Шај Гилџус-Александер (Оклахома), Треј Лајлс (Денвер), Тристан Томпсон (Кливленд), Ендру Вигинс (Минесота)...

За земљу која има шампиона у НБА лиги наступаће само два играча из исте: Кори Џозеф и Кем Бирч. Џозеф је ново појачање Сакрамента и није прошао припреме са осталим саиграчима из репрезентације, док Бирч не толико често наступа за Орландо у који је дошао из Олимпијакоса прошле сезоне.

Кључну улогу поред њих двојице играће плејмејкер Барселоне Кевин Пенгос и веома добри шутери Вилтјер, Стаускас и Хеслип. Кајл Вилтјер је Уникаху и Олимпијакос заменио Турк Телекомом, Стаускас је годинама лутао по НБА лиги, да би недавно појачао Басконију, док Бредли Хеслип, некадашњи кошаркаш Игокее тренутно наступа за турски Истанбул.

Канада највеће наде полаже на тренера Ника Нурса. Стратег који је прошле године дебитовао у НБА лиги је исту успео одмах и да освоји. Поред тактичких бравура, главна карактеристика му је и повезаност са играчима и енергија коју на њих преноси.

"Путни ратници" како гласи надимак ове селекције имаће веома тежак посао у Групи Х, где се састају са Аустралијом, Литванијом и Сенегалом и биће потребно право чудо да Канада баш у Кини прекине црну серију неуспеха. 

Оно што је карактеристично за Грке јесте то да, иако поседују велики број стручњака, зналаца и мајстора кошарке, одувек су поштовали и утицај људи са стране, па су кроз историју,  њихову кошарку надограђивали и брусили сјајни кошаркашки умови других земаља, наравно и из Србије.

Кошарка има дугачку традицију у Грчкој, која је једна од осам земаља која је основала Фибу. Ипак, на врх светске кошарке Грци избијају тек крајем 80-их, када их на мапу стављају Никос Галис, Панајотис Јанакис и Фасулас... Та генерација изборила је први пласман на Светско првенство и освојила Евробаскет 1987. 

Упркос свим медаљама, "најпознатији" успех Грчка је остварила 2006. као репрезентација која је "скинула скалп" и савладала САД.

Пре више од једне деценије, предвођени Спанулисом и Дијамантидисом, али и тренером Јанакисом, Грци су савладали тим предвођен именима каква су Џејмс, Вејд, Ентони, Хауард, Бош, Пол, Аренас и изборили пласман у финале Светског првенства у Јапану и сребрном медаљом остварили један од највећих резултата у историји земље.

Поред сребра у Јапану, Грцу су се окитили са две златне (1987 и 2005) и једном сребрном (1989) медаљом на Европским првенстима.

Ипак, сјајан кадар није се увек одражавао и на резултате, па су Грци последњих година били далеко од постоља (последња медаља 2009. бронза на ЕП), али ће управо на Светском првенству у Кини тражити повратак на старе стазе. 

Тим са југа Балканског полуострва у том походу предводиће МВП НБА лиге Јанис Адетокумбо.

Јанис важи за кошаркаша јединствених физичких предиспозиција и карактеристика на терену. Висок 211, а поседује распон руку од 221 центиметар, Јанис је један је од ретких кошаркаша на планети који успешно покрива свих пет позиција на терену.

У нападу га одликује одлична контрола лопте, дриблинг, дуг корак и незаобилазна завршница, поготово око коша, јер скок и распон руку омогућавају Јанису да закуца из ситуација из којих многи други играчи не могу. Дефанзива му је подједнако јака страна, јер брзе ноге и кретње му омогућавају да чува плејмејкере, а атлетицизам и тело користи против центара. Потцењен је асистент, па тако веома добро зна да препозна удвајање и нађе отвореног саиграча.

Јанис на СП у Кини неће бити једини Адетокумбо, пошто ће му друштво правити старији брат Танасис, којег такође одликују изнадпросечне физичке предиспозиције и атлетицизам. 

Након тражења шансе и лутања по развојној НБА лиги, одлучио се за повратак у Европу, а Евролигашко искуство стекао је у Панатинаикосу. Након одличних партија у Евролиги, поготово дефанзивних, успео је да се избори за НБА уговор управо у тиму код свог млађег брата Јаниса.

Ипак, Грчка није само породица Адетокумбо, већ и одличан скуп младости и искуства, како из НБА, тако и из Евролиге.

Кључна имена, поготово у организацији игре биће Слукас и Калатис. Први је био један од најбољих играча Фенербахчеа, са којим је недавно обновио уговор, а други је био лидер Панатинаикоса и један од најбољих плејмејкера читаве Евролиге. Слукас је пропустио припремни период због повреде, али се Грци надају да ће бити спреман за турнир.

Прегршт репрезентативног и такође високог евролигашког искуства доносе и Принтезис, Папаниколау, Манцарис, Папапетру и помало заборављени Бурусис, који се из Кине вратио у Европу.

Ову одличну скупину прекаљених, искусних, али и младих и амбициозних играча са клупе ће водити Танасис Скуртопулос. Стручњак који има 54 године је током каријере углавном водио тимове из домаћег првенства. У репрезентацији је од 2014. године где је радио као асистент, а од 2017. године је преузео место селектора од Фотијоса Кацикариса. 

У припремним утакмицама Грчка је показала да их треба сматрати за фаворита за медаљу, па можда чак и златну. Игра им се заснива на сјајном Јанису Адетокумбу чија је примарна улога главног креатора и плејмејкер, који продорима тера противника на "скупљање" одбране, што ствара много простора Јанисовим саиграчима.

Доста играча способно је да погоди за три поена, што ће такође бити оружје, а када загусти, често се ослоне на индивидуални квалитет Принтезиса на ниском посту, или на Калатесову луцидност у нападу.

Један од најозбиљнијих конкурената за медаљу, можда и златну у Кини ће на испиту бити већ у групној фази, где ће одмерити снаге са селекцијама Црне Горе, Бразила и Новим Зеландом, тим редоследом.

Венецуела у последњој деценији бележи запажене резултате, макар на континенталном нивоу, што им је и донело невероватно 20. место на Фибиној ранг-листи.

Највећи успех Венецуела је постигла 2015. године освојивши Фибин Куп Јужне Америке, а у финалу су савладали јаку селекцикју Аргентине. Такође, селектор Нестор Гарсија предводио је екипу до два златна одличја на шампионатима Јужне Америке 2014. и 2016. године.

Уследило је и учешће на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, где је предвођена истим аргентинским селектором освојена солидна десета позиција.

Гарсију је на клупи заменио земљак Фернандо Дуро, а Венецуела, на крилима добрих резултата из претходних неколико година, жели и у Кини да остави свој печат.

Екипа је састављена од искусних играча, чак осморица су наступала на Олимпијским играма у Рију, а најпознатији су браћа Варгас, Хосе и Грегори. Хосе је капитен и душа тима, наступа за Макаби хаифу, док остали играчи кошаркашки хлеб зарађују углавном у домовини или Аргентини.

Позитивну ствар за Венецуелу био је и жреб група, где су завршили у Групи А, заједно са селекцијама Кине, Пољске и Обале Слоноваче.

Уз мало среће, ни друга фаза није толико далеко...

На коначном списку селектора Дура налазе се: Грегори Варгас, Ђорнан Замора, Педро Чурио, Хосе Варгас, Луис Бетелми, Антони Перес, Мигел Руис, Винди Гратерољ, Хајслер Гилент, Двајт Луис, Мајкл Карера и Нестор Колменарес.

Иако површински најмања земља на првенству, као и она са најмањим бројем становника, Црна Гора у Кини има више него респектабилни састав, који је способан да приреди изненађење.

Апсолутни лидер тима је дугогодишњи НБА играч Никола Вучевић. 

Центар Орланда имао је сјајну сезону иза себе, бележивши у просеку 21 поен, 12 скокова и скоро четири асистенције. Уз то, Вучевић је играо на 80 од потенцијалних 81 мечева, а према великом броју угледних кошаркашких портала у Америци, сврстан је у пет најбољих играча на својој позицији прошле сезоне.

Вучевић (28) је 2011. први пут заиграо за репрезентацију, а дрес Црне Горе носио је на три Евробаскета.

Црна Гора традиционално ће бити јака на високим позицијама. Поред Вучевића, који је наследник Николе Пековића, помоћ у рекету ће му правити Бојан Дубљевић, Марко Тодоровић и Милко Бјелица.

Дубљевић (27) је дугогодишњи члан Валенсије, коју је предводио до титуле Европкупа и пласмана у Евролигу. Важи за једног од најбољих играча на својој позицији у Европи, због одличне игре леђима у рекету, али и константности у шуту за три поена.

Тодоровић (27) тренутно наступа у Кини, али је током каријере бранио боје дреса Барселоне, Билбаа, Химкија и Хувентуда. Добар је заштитник обруча, као и у пик игри.

Милко Бјелица (35) за време које буде проводио на паркету уносиће дозу искуства. Некадашњи кошаркаш Црвене звезде, а тренутно члан Морнара респектабилну европску каријеру. У 18 година дугој каријери наступао је за Ритас, Басконију, Ефес, Дарушафаку и Сарагосу.

Највећи квалитет Црна Гора поседује на високим позицијама, али ни остале превише не заостају квалитетом.  

Натурализовани Американац Дерик Нидам представља кључног организатора игре. Некадашњи студент Ферфилда и кошаркаш Монака и Лијетувас Ритаса, тренутно наступа за Морнар из Бара. Одликују га брз први корак, солидан продор ка кошу, али и шут споља, који зна да погађа у серијама.

Минуте ће делити са два играча из супарничке Будућности, Петром Поповићем и Николом Ивановићем. Ивановић је имао нешто запаженији улогу како у клубу, тако и у репрезентацији, па се очекује да то случај буде и у Кини.

Од осталих играча у саставу Црне Горе, издвајају се Радончић и браћа Шеховић. Дино Радончић има тек 20 година, али се може похвалити и наступима у мадридском Реалу и Сан Паблу. Тренутно је члан Мурсије, са којом је пре два месеца потписао двогодишњи уговор.

Са клупе "соколе" ће предводити Звездан Митровић. Стручак који има 49 година је током каријере водио Будућност, Химик, Будивељник, Монако и Асвел, а на клупи репрезентације своје земље је од 2017. године. 

Црна Гора је у Кину отпутовала са великим бројем квалитетних играча, али ће на тешком испиту бити већ у групној фази, пошто се састају са селекцијама Грчке, Бразила и Новог Зеланда.

Да не схватите погрешно, у контактима са шпанским новинарима може се чути да је циљ и даље највиши могући, али да им јачина осталих тимова, а ту пре свега издвајају Србију, Грчку, Аустралију и Француску, на неки начин скида притисак са леђа.

Из такве, за њих не баш честе ситуације последњих година, изабраници селектора Скариола стартоваће на далеком истоку планете. 

Без Гасола, са Гасолом

Повреде и године утицале су на легендарног Пау Гасола да прескочи септембарски турнир у Кини. Поред њега у шпанском тиму неће после дугог низа година бити ни Хуана Карлоса Навара, који је сада кошаркашки пензионер.

Неће играти ни "натурализовани" Шпанци Миротић и Ибака, али хоће Марк Гасол, центар НБА шампиона Торонта и без дилеме прва звезда тима.

Но, знајући његов стил игре, он на терену неће деловати као какав суперстар, већ ће му основна преокупација бити проигравање саиграча и тимски успех.

На његову срећу, брата и "Ла бомбу" одмениће такође врхунски играчи. Уз искуксне и готово увек присутне европске звезда Серхиа Љуља и Рудија Фернандеза, највећа помоћ Гасолу на терену биће нови члан Финикса Рики Рубио, који је из великог талента израстао у врхунског организатора игре НБА калибра, а који има (свега) 28 година.

Ту су и браћа Ернагомез, Вили и Хуанчо, који своју срећу и минуте такође траже у Америци, те узданице Барселоне Пау Рибас, Пјер Ориола и Виктор Клавер. Ростер до 12 допуњују тридесетогодишњи незгодни плеј Кино Колом, те Ћави Рабаседа и Хавиер Беиран.

На клупи је и даље италијански стручњак Серђо Скариоло, који попут Гасола у нову трку за медаљом улази са шампионским НБА прстеном на руци.

Колико се могло видети у припремном периоду, овогодишњи тим играће још бржу кошарку, са великим бројем шутева споља али и великом енергијом у одбрани, из које ће тражити свој омиљени сегмент - транзицију и контру.

Доминирају Европом али не и светом 

Историја шпанског учешћа на Светским првенствима није баш најсјајнија.

У 11 наступа освојена је само једна медаља, али је она била навреднија могућа - злато на СП 2006 године у Јапану.

Тада је генерација са младом браћом Гасолом, Гарбахосом, Рејесом, Мумбруом и Кабезаосом и осталима уз (не)малу помоћ Грка (избацили САД) успела да оствари дуго сањани сан. И то без пораза.

И пре и после тога Шпанци су играли одлично на Европским првенствима, где су почев од 1999. освајали медаље свуда осим у Београду 2005. То је тачно девет медаља, по три од сваке врсте.

На шампионат у Кини пласирали су се без већих проблема, у квалификацијама забележивши 10 победа и два пораза, и то углавном играјући са играчима који ће првенство гледати на ТВ-у.

Смештени у Групу Ц са Порториком, Ираном и Тунисом су велики фаворити да у другу фазу оду као први тим, а тамо их готово чека извесно дуел са веома јаком Србијом и Николом Јокићем, у вероватно кључном мечу групне фазе који може одредити судбине два тима...

Део захвалности за развој кошарке, Обала Слоноваче дугује и Владиславу Лучићу, који је радио као селектор измеђи 1981. и 1983. године.

У Мадриду пре пет година није их било, а сада су се вратили на велику сцену предвођени Италијаном Паолом Повијом, док су у екипи искусни играчи попут Сулејмана Дијабатеа, Шарла Абуа и Мухамеда Конеа.

Велико појачање унутрашња линија "Слонова" имаће у натурализованом Американцу Диону Томпсону, некадашњем кошаркашу Црвене звезде, а сада шпанске Уникахе.

Као и већина афричких репрезенација, кошаркаше Обале Слоноваче одликју атлетицизам – брзина и скочност, док им је тактичка поткованост далеко најслабија тачка.

Ипак, Обала Слоноваче спада међу аутсајдере на шампионату, о чему сведочи и њихова позиција на Фибиној ранг-листи, где заузимају тек 64. позицију.

"Слонови" се у Кини такмиче у објективно најслабијој Групи А, заједно са селекцијама домаћина, Венецуеле и Пољске, а пласман у другу фазу такмичења био би велики подвиг за афричку селекцију.

Први успеси били су им бронза и сребро 1937. и 1949. на ЕП, као и сребро на Олимпијским играма 1948. године.

Нова гарнитура медаља на континенталном првенству дошла је 50-их година прошлог века, пошто су бронзани били 51. 53. и 59. године. Након дуге паузе, највећи искорак у врх светске кошарке Французи доживљавају у новом веку.

У Сиднеју 2000. године, предвођени Абдул-Вахадом, Ригодоом, Скијаром, понављају најбољи успех на Олимпијади и освајају сребро, испоставиће се и последњу медаљу на најважнијем такмичењу на свету. Финале 2000. године са САД остаће упамћено по томе што је Американац Винс Картер закуцао на кош прескочивши 218 центиметара високог Фредерика Вајса.

"Триколори" почетком и средином 2000-их добијају печат по којем их свет памти данас. У кошаркашку орбиту избацују једног од најбољих играча на свету, касније вишеструког НБА шампиона Тони Паркера, али и играче попут Бориса Дијаа и Флорана и Микаела Пијетруса. 

Али чак ни најбољи играчи Евролиге и они "преко баре" нису успели да Французима доносу превише успеха. Једина медаља на највећим светским такмичењима после 2000. године дошла је тек 2014. године, када су у борби за бронзу савладали Литванце на СП.

На Олимпијске игре 2004. и 2008. године се нису ни квалификовали, док су 2012. и 2016. заузели шесту позицију. Врхунац и лимит ове на папиру увек добре селекције била су Европска првенства.

У поменутом периоду после 2000. године, освојене су четири медаље на Евробаскетима. Бронза је освојена 2005. и 2015. године, сребро 2011, а једино злато у историји селекције освојено је 2013. године. 

Што се тиче клупске кошарке, француска лига доживела је скок на лествици европске кошарке, па ће лига у којој су својевремено наступали: Жарко Паспаљ, Брус Бовен, Јудонис Хаслем, Антоан Ригодо, Тони Паркер и многи други, поново имати представника у Евролиги, а част "триколора" браниће Асвел.

У Кину, Француска путује са жељом да исправи лош утисак остављен на претходним Светским првенствима, а улогу у томе игра одличан скуп играча који је на располагању тренеру Винсану Колеу. 

У првом плану су НБА звезда Руди Гобер, као и одлични Николас Батум и Еван Фурније. Гобер је другу годину заредом најбољи дефанзивни играч НБА лиге, док висином, дугим рукама и скочношћу може и у нападу правити велике проблеме. Батум и Фурније су прави "снајпери" у шуту за три поена и играчи који када уђу усерију погођених шутева постају неодбрањиви.

НБА калибар у Кину носе и млади атлетски бекови Нтлкина и Окобо. Први је члан Никса, који су имали велика очекивања од њега, а други наступа за Финикс, односно њихову развојну лигу.

Кључеви тима биће у рукама Нанда Де Колоа. Шампион Евролиге са ЦСКА и нови кошаркаш Фенербахчеа на Светско првенство одлази након можда најбоље сезоне у каријери, али и са мањом повредом, која га може лимитирати на старту турнира.

Остатак екипе чине углавном добри и искусни играчи који наступају у Евролиги или Еурокупу: Винсен Поирије (ново појачање Бостона, играо за Басконију), Матијас Лесор (некадашњи члан Звезде нови је центар Бајерна), Ендру Албиси (Зенит), Пол Лакомб (Монако), Амат Мбаје (Каршијака), Луиј Лаберји (Валенсија).

У игри "триколора" осетиће се изостанак Томаса Ертела као и Адријана Моермана, које повреда спречава да заиграју у Кини. 

Французи важе за апсоутног фаворита Групе Г где су још и Немачка, Доминиканска република и Јордан, али ће морати да квалитет играча са папира, пренесу и на терен.

Новицког, Шафарцика и Јаглу, заменили су Шрудер, Клебер, Зипсер... Чињеница је да се о Немцима веома мало прича пред Светско првенство у Кини, али ће "Дие Маншафт" на паркету морати да се избори за пажњу.

Упркос дугој историји (појављивање на Олимпијади 1936. и  Евробаскету 1951.), кључну ролу у лансирању Немачке у врх кошаркашке орбиту играју 90-те и 2000-те године прошлог века. 

Први и највећи успех овој селекцији донео је Србин, Светислав Пешић. Након успешних дана на клупи Босне, "Кари" Пешић 1987. преузима репрезентацију Немачке, а шест година касније, у последњој години свог мандата на том месту, Пешић са клупе предводи домаћина турнира до злата на Евробаскету.

Најкориснији играч те генерације био је тада кошаркаш Голден Стејта Крис Велп, касније освајач Евролиге са Олимпијакосом. Велп је био најбољи стрелац селекције која је једва прошла и прву и другу групну фазу, да би потом редом елиминисали Шпанију, Грчку и у финалу Русију.

Ипак, највећи печат, најбитнију улогу и идентитет Немцима у кошарци даје легендарни Дирк Новицки.

Један од најбољих европских играча у историји кошарке, а дефинитивно Европљанин са најбољом каријером у НБА лиги био је лице ове нације дуг низ година. Новицки је за рерпезентацију први пут заиграо 1997. године, а лице ове селекције био је све до 2015.

Као најбољи играч турнира и стрелац водио је Немачку до највећег успеха на Светском првенству 2002. године, када је освојена бронза, а титулу МВП-а освојио је и на Евробаскету 2005. у Србији, када су Немци били сребрни.

У последњих десетак и више година Немачка није успела да оствари било какав пласман вредан помена на великим такмичењима.  На претходне две Олимпијаде нису учествовали, док су 2008. били десети. На претходном СП нису учествовали, а на два турнира пре тога били су осми и седамнаести. Чак ни на Европским првенствима Немачка није била у врху, јер је најбољи резултат у задњих десет година било шесто место 2017.

Низ неуспешних година Немачка ће покушати да прекине управо у Кини, где путују без велике помпе, али са звучним именима. Селектор репрезентације је Хенрик Родл, 50-годишњи стручак је некада био кошаркаш и тренер Албе, а на позицији селектора је од 2017. године, претходно је био асистент.

Лидер екипе биће Денис Шрудер. Некада водећи плејмејкер Атланте, а потом резервиста Раселу Вестбруку у Оклахоми, покушаће да партије са НБА паркета пренесе и на репрезентативни ниво.

Поред Шрудера, НБА искуство носе и "нови Дирк" Макси Клебер (Далас), Данијел Тајс (Бостон), Ајзак Бонга (Лејкерс, Вашингтон), Пол Зипсер (Чикаго).

Битне роле из другог плана играју Маодо Ло (Бајерн), Јоханес Војтман (ЦСКА), Нилс Гифај (Алба), Робин Бенцинг (Сарагоса). У остатку ростера налазе се још и Јоханес Тиеман (Алба), Исмет Акпинар (Бешикташ), Данило Бартел (Бајерн) и Андреас Обст (Улм). 

Екипа Немачке поседује велики број веома квалитетних играча, са успешним каријерама. Поседују одличан баланс младости и искуства, као и разноврсности у нападу. И ниски и високи играчи важе за одличне шутере за три, а не мањка им квалитета у продорима и у игри у рекету.

Било како било, Немачка ће тај квалитет са папира морати у великој мери да пренесе и на терен, јер им у Групи Г друштво праве Француска, Доминикана и Јордан. 

Претходно учешће било им је 2010. године у Турској, где су заузели 23 место.

На Олимпијске игре се никада нису пласирали, а највеће успехе ова репрезентација освојила је на Фибином Азија купу. Бронзани су били 2009, а сребрни 2011. године.  

И сам пласман на турнир у Кини представља велики успех за Јордан, који ће са клупе предводити Џозесф "Џои" Стибинг.

Американац има 58 година, а поред претходних ангажмана у Кини, Емиратима и Аустралији, био је помоћни тренер на Луизијани.

Убедљиво најзвучније име ове репрезентације је Ахмет Дувериоглу.

Стартни центар Јордана има 26 година, а од 2016. године наступа за турски Фенербахче. У јорданском клубу Заин започео је професионалну каријеру, а пре Фенера играо је за Ефес, Пертенвијал, Ал Ријади и АСУ.

Дувериоглу и Јордан ће имати тежак задатак у Групи Д, где ће се састати са Француском, Немачком и Доминиканом. 

Странице кошаркашке историје им нису превише исписане. У Еду Палубинскасу су имали најбољег стрелца Олимпијаде у Монтреалу, али тек 80-их година прошлог века успевају да загребу површину светске кошарке.

На Светском првенству 1982. завршавају као петопласирана екипа, да би шест година касније, на Олимпијади у Сеулу, предвођени Лук Лонглијем, Ендруом Гејзом, Дерилом Пирсом, остварили пласман у полуфинале, да би на крају заузели четврто место (најбољи пласман у историји земље).

Одређени напредак у њиховој игри примећује се 90-их, па су ранија седамнаеста, дванаеста и десета места на великим такмичењима заменили шестим, петим и четвртим местима (1986 Олимпијада), играјући у неколико полуфинала. 

Упркос победама над Италијом, Шпанијом, Русијом 2000-их година, Аустралији поново измичу медаље, али се њихови играчи све више из домаће НБЛ лиге селе у Европу, а неретко и у НБА (Ендру Богут, Пети Милс, Џејсон Смит). 

Велика разочарања доживели су на Светским првенствима и Олимпијским играма 2010, 2012, и 2014. године где су освојили десето, седмо место и 12. место.

Избијање у врх светске кошарке десио у Рију 2016. године. Амбициозна, квалитетна и добро балансирана постава одиграла је сјајне Олимпијске игре, била фаворит за бар сребрну медаљу, али су имали ту несрећу да им на пут до тог циља у полуфиналу стане Србија.

"Орлови" су "Кенгурима очитали лекцију, дозволивши им само пет поена у првој четвртини, односно 14 за полувреме, да би у коначном резултату били бољи са 87:61.

Аустралија у Кину на Светско првенство путује у веома јаком саставу, који на папиру можда важи и за кандидата број један за медаљу, можда и златну. "Бумери", односно "кенгури" по медаљу иду без најбољег појединца, Бена Симонса.

Симонс, попут осталих НБА звезда, а поготово онима којима је агент Рич Пол (Џејмс, Дејвис, Грин) неће помоћи својој репрезентацији у борби за медаљу. 

Ипак и без Симонса, Аустралија има веома добар ростер. Лидери и главна имена свакако су НБА играчи: Ерон Бејнс, Ендру Богут, Пети Милс, Метју Делаведова, Џо Инглс.

Сем Богута, сви поменути играчи могу да нашкоде противницима у шуту за три поена. Аустралију одликује и величина и креативност на тој позицији, пошто имају доминантне високе играче који одлично знају да упосле саиграча. Игра им се заснива на утрчавањима, често иза леђа ривала, где стекну предност у односу на противнике, а онда добрим протоком лопте и шутем за три поена дођу до поена.

У Кини ће се наћи и доскорашњи члан Партизана, а нови играч Жалгириса Џок Лендејл, а списак комплетирају играчи из аустралијске лиге - Ксавијер Кукс, Камерон Глидон, Крис Гулдинг, Николас Кеј и Нејтан Соб.

"Кенгури" поход на прву медаљу почињу у Групи Х, заједно са Литванијом, Канадом и Сенегалом. Одличан састав ће морати да оправдају и на терену, јер се Група Х сматра за "групу смрти", пошто све репрезентације имају подједнаке шансе за пролаз у наредну фазу.

Поред тога, учествовали су на ОИ 2008. године и на последња два првенства света, на којима заузели 19. и 20. место.

Ове године ће у конкуренцији Шпаније, Туниса и Порторика покушати да направе корак даље и обезбеде први пут наступ у другој фази кошаркашког Мундијала. 

У ту мисију повешће их дугогодишњи лидер, времешни Хамед Хадиди (34), који има искуства играња у НБА лиги (Мемфис и Финикс), а који тренутно наступа у Либану.

Поред њега ту је и "млађа гарда" коју предводе Мохамад Јамшиди и Бехнам Јахчали, а који су и у квалфикацијама и припремним мечевима (побеђена Русија у Москви) показали да могу да играју на високом нивоу.

Први, а можда и кључни меч на првенству Иранци ће играти првог дана шампионата против Порториканаца, а после ће уследити дуели са Тунисом и Шпанијом.

Пласман међу 16 најбољих екипа је и примарни циљ селектора Едија Касијана, који ће екипу предводити у деветом узастопном учешћу на светској кошаркашкој смотри, а укупно 14.

Порторико је најбољи пласман на СП остварио 1990. године, када је завршио на четвртом месту, да би у периду деведесетих и почетком двехиљадитих углавном успевали да дођу до нокаут фазе, што се од 2006. и првенства у Јапану изгубило и после бивало све горе и горе (17, 18 и 19. место)

Иако више немају НБА звезде попут Барее и Ароја, имају и даље прилично квалитетне играче попут Гијана Клавела, који је прошле сезоне наступао за шпански Естудијантес и Анхела Родригеза, који поред европског искуства из Хаифе и Шолеа има иза себе сезону у развојном тиму Хјустона рокитса, Рио Грандеу.

У тиму Порторика, који је тренутно 17. на Фиба ранг листи, вреди споменути и Џона Холанда и Герија Брауна, који су имали битан допринос у квалификацијама. 

Међутим, у припремним утакмицама нико од играча се није посебно истакао, а порази од Кине и Аргентине, и тесна победа над Анголом могу да укажу да овај тим може имати проблеме са Ираном, са којим игра премијерни меч 31. августа и Тунисом, са којим ће снаге одмерити после меча са Шпанцимна, односно у последњем колу групне фазе.

Што се тиче глобалних такмичења, три пута су се пласирали на Олимпијске игре, у Москви, Минхену и Мексико Ситију, а најбољи пласман им  је 11. место остварено 1980. у тадашњем Совјетском Савезу.

На Светским првенствима појавили су се у пет наврата, а најбољи резултат им је тек 14. место 1978. године. На прошлом Мундијалу у Шпанији прошли су групну фазу испред селекција Порторика и Филипина, али су у првој нокаут фази заустављени од домаћина турнира.

У Кину Сенегал путује без претераних амбиција, јер је жељом жреба одлучено да у групи наступају са Аустралијом, Литванијом и Канадом.

Са клупе их предводи Мустафа Гај који је на тој позицији тек месец дана, а у саставу им се налази пар занимљивих имена.

Капитен екипе је Хамади Ндиаје, 32-годишњи центар који тренутно наступа у француској лиги за Гравелин, а који је пре неколико година играо за Сакраменто кингсе.

Најзвучнија два имена су крилни центри Морис Ндур и Мохамед Фаје.

Ндур је тренутни члан Валенсије, а у каријери је играо за Реал, Уникс и Њујорк никсе.

Мохамед Фаје познатији је српској кошаркашкој јавности као тренутни кошаркаш Црвене звезде, са којом је освојио домаће и регионално првенство и изборио пласман у Евролигу.

Један од кључних играча у квалификацијама био је Јусуфа Ндоје, који је након година дана проведених у развојној НБА лиги отишао такође пут Француске. 

Остатак састава Сенегала чине: Зеин Далмеида, Ђибрил Тиам, Мустафа Диоп, Ламине Самба, Момар Ндоје, Ибрахима Фал Фаје, Мектар Гује и Бабакар Туре.  

У Кини на жалост бројних кошаркашких фанова нећемо гледати Тако Фола. Чудо природе високо 231, а распона руку 251 центиметар ће искористити лето да се што боље спреми за наредну НБА сезону, где ће наступати за Бостон селтиксе. Такође, на списку се не налази кошаркаш Минесоте Горги Ђенг.

Они су на СП у Турској 2010. године изгубили свих пет мечева и заузели последње 24. место, а сада ће у групи са Шпанијом, Ираном и Порториком тражити нову шансу, не само за прву победу већ и за пролаз даље.

Као двоструки првак Африке (славили 2011. и 2017. године) и тренутно 51. тим на Фиба рнг листи, а после прилично доброг и успешног наступа у квалфикацијама, свакако имају своју рачуницу.

У поход у Кини повешће их искусни Салах Межри, играч Далас Меврикса а некада истакнути члан мадридског Реала.

Иако у 33. години живота, много тога у игри тима селектора Марија Палме зависиће управо од њега, а највећу помоћ очекује од Американца Мајкла Рола, који већ годинама игра у Европи на високом нивоу и после Басконије, Бешикташа, Макабија од наредне сезоне биће нови члан Олимпије из Милана.

У првом мечу 31. августа Тунижани ће снаге одмерити са главним фаворитом Ц групе Шпанцима, док их после чекају дуели са Ираном и Порториком, на који ће и бити фокусирани.

На првенству ће их представљати ових 12 кошаркаша: Салах Межри, Мајкл Рол, Омар Абада, Мохамед Абаси, Макрам Бен Ромдхане, Зијед Ченуфи, Мурад Ел Мабрук, Моктар Гјаза, Мохамед Надидане, Низар Книоуа, Омар Моули и Радхуан Слимани.

Историјски гледано, шездесете године прошлог века биле су најуспешније за пољску кошарку, освојене су три медаље на континенталним шампионатима – сребро 1963, као и бронзе 1965. и 197. године.

На жребању група имали су среће, сврстани су у најлакшу А групу, заједно са селекцијама Кине, Венецуеле и Обале Слоноваче, па би изабраници Мајка Тејлора, уз мало среће, могли да се домогну друге фазе такмичења.

Ипак, то би требало да им буде највиши домет, пошто, уз неколико изузетака, за Пољску наступају углавном играчи који играју у домаћим клубовима.

Прве звезде тима су натурализовани Американац Еј Џеј Слотер, који наступа за Асвел, сјајни шутер Уникахе Адам Вачински и Метеуш Понитка, кошаркаш руске Локомотиве.

У припремном периоду поражени су од Туниса, у мечу у којем су Пољаци постигли само 47 поена, што довољно говори са кавим нападачким потенцијалом барата селектор Тејлор.

Први наступ на Мундобаскету у Кини имаће против Венецуеле, па следе дуели са домаћином и Обалом Слоноваче. 

Иако су се надали да ће ове године, после прилично лаког проласка у квалификацијама (преко Хрвата и Литванаца), имати на окупу тим са НБА звездама који би се могао укључити у борбу за медаље, то се ипак вероватно неће догодити.

Николо Мели, нови играч Њу Орлеанса је због повреде и операције морао да откаже наступ, Данило Галинари је такође повређен и оперисан, али би он требало да се нађе у Кини.

Сада већ играчи у годинама Белинели, Датоме (такође има здравствених проблема) и Хекет чиниће окосницу тима и ове године, док је остатак састава попуњен играчима који имају солидне сезоне у углавном италијанском првенству, али који реално не поседују екстра квалитет (пре свега мислимо на Дела Валеа па и Алесандра Ђентилеа, којем ће ово такмичење можда бити и последње да докаже да није само звезда у покушају).

А не тако давно, тачније пре равно двадесет година Италијани су освојили злато на Евробаскету '99 у Француској, да би две године касније освојили треће место. 

Међутим, од тада се нису пели на постоље, а пропустили су последња два првенства света и три олимпијска турнира. Мало, за земљу која је дала кошаркашке и тренерске величине попут Дина Менегина, Карла Рекалкатија, Антонела Риве, Етореа Месине и што не рећи Грегора Фућке. 

Занимљиво да од 12 освојених репрезентативних медаља, Италијани немају ниједну у укупно осам наступа на првенствима света (десет на ЕП и две на ОИ). Да ли ће септембра победити све критичаре и кладионице, и то променити? 

По приказаном у припремама, а поготово на Акрополис купу, веома тешко...

Списак играча који конкрушу за коначни састав селектора Меа Сакетија: Данијел Хекет, Амедео Дела Вале, Ариел Филој, Брајан Сакети, Марко Белинели, Алесандро Ђентиле, Лука Витали, Луиђи Датоме, Авуду Абас, Данило Галинари, Џеф Брукс, Ђампаоло Ричи, Пол Билига и Амедео Теситори.

Управо то је вероватно било пресудно давне 1954. године, када су Филипинци направили највећи успех у својој кошаркашкој историји, освојивши треће место на СП у Бразилу.

То је и даље једини случај да је медаља са планетарних првенства отишла ван Америке и Европе.

Поред тога, пет пута су Филипинци освајали првенство свог континента, а седам пута учествовали на Олимпијским играма.

Ове године, иако имају и даље велике амбиције, Филипинци наравно неће бити у кругу фаворита, али они и даље не губе наду да могу да изненаде у групи, пре свега Италију.

Највише наде они полажу у једног бившег и једног садашњег НБА играча.

Ендреј Блач је свакако лидер тима. Има богато искуство играња у НБА лиги, у којој је провео десет година и носио дресове Вашингтона и Бруклина, а који сада свој кошаркашки квалитет наплаћује играјући у Кини.

Други је Џордан Кларксон, бивши бек Лејкерса а сада члан Кливленда, а који је плеј са озбиљним квалитетом.

Преостали играчи са ширег списка селектора Јенга Гуијао наступају у клубовима у својој земљи, а највећа звезда међу њима је 34-годишњи Гејб Норвуд.

Филипинци ће бити други по реду противник "орловима" у групи Д у Фошану. Претходно ће у првом а можда и кључном мечу играти са "азурима", а у трећем колу против Анголе.