Прву звездицу на дрес "црвене фурије", "пришио" је Андрес Иниеста, голом у 116. минуту финалног меча са Холандијом. Можда и битније, име Шпаније ће бити исписано на прелепој "богињи" заувек. "Богињи", коју Шпанци носе кући као највреднији сувенир из најјужније земље "црног континента".

Холанђанима је "богиња" остала само пуста жеља, коју ће још, бар четири године, сањати сваку ноћ.

Занимљиво, у финалу је виђено много сјајних прилика, невероватних за финале. А, такорећи, ниједна није искоришћена. Тачније, ниједна осим оне Иниестине у 116. минуту меча.

Очекивало се да ће обе екипе ући тврдо у меч, и веома опрезно. То се и десило, мада је почетак протекао у доминацији Шпанаца, који су већ у првих 15 минута направили три добре прилике за гол. Већ у петом минуту меча, шансу је имао Рамос, после центаршута Ћавија, али је Стекеленбург био на месту.

Оно што је било видљиво у игри оба тима је велика борбеност, али и превише груба игра, па је Хауард Веб у првих 20. минута меча показао чак четири јавне опомене, по две на обе стране.

Како је време одмицало, Холанђани су се ослобађали притиска и почели све чешће да угрожавају одбрану „фурије". Најбољу прилику за гол у првом полувремену имао је Робен, али његов ударац са 17 метара био је лак посао за Касиљаса.

Други део регуларног дела меча био је знатно занимљивији. Већ на самом старту, после прекида, шансу има Капдевила, али се леви бек Шпанаца обрукао, пошто је промашио целу лопту.

Оштра игра наставила се и у другом полувремену, па ће меч између Шпаније и Холандије остати упамћен као финале са највећим бројем жутих картона у историји Мундијала, чак четрнаест.

У 60. минуту у игру улази Хесус Навас, који је унео доста живости у напад „фурије". Фудбалер Севиље правио је велике проблеме капитену ван Бронкхорсту, али су његови продори по десној нападачкој страни остали без резултата.

Арјен Робен је био најагилнији у редовима „лала". Брзоноги фудбалер Бајерна у 62. минуту пропустио је шансу утакмице. На асистенцију Снајдера, Робен је прошао кроз одбрану Шпанаца као брзи воз, изашао сам пред голмана Шпаније и само захваљујући прибраности и одличној реакцији Касиљаса, резултат је остао непромењен.

Са друге стране, није се прославио ни Виља. После продора Наваса, лопта стиже до најбољег стрелца Шпаније, али је на време интервенисао Хејтинга, па је најбоља прилика за „фурију" отишла у неповрат.

Одличну прилику има и Серхио Рамос у 77. минуту меча, после корнера Ћавија. Неометан, са седам метара од гола, Рамос главом шутира преко пречке. На другој страни, нова шанса за Робена, али је поново Касиљас спасио своју екипу.

После 90 минута игре без голова ушло се у продужетке. Као по правилу, прву прилику имају Шпанци, и то какву. Резервиста Фабрегас излази сам пред Стекеленбурга, али шутира право у голмана Холандије.

Са друге стране, после корнера Робена, шансу има Матијсен, који не успева да погоди празан гол из тешке ситуације. У следећем нападу, поново сјајна акција Шпанаца, овога пута спетљао се Иниеста и дозволио одбрани „лала" да отклоне опасност.

На почетку другог продужетка, Холандија остаје са играчем мање. Због старта над Иниестом, Хејтинга је „зарадио" другу јавну опомену и Хауард Веб му је показао пут у свлачионицу.

Наравно, ослабљени су Холанђани бројчано, али то и није пресудно у том тренутку, јер је остало још неколико минута до краја меча.

Али, ипак, нису издржали Снајдер и другови до краја. У 116. минуту меча Иниеста постиже гол и доноси огромно славље Шпнцима. Холанђани су окружили Хауарда Веба и помоћне судије, мада ни сами не знају зашто, вероватно бесни због примљеног гола у последњим минутима меча. Али за то су сами криви.

Имали су до краја меча неколико прилика. Такорећи прилика, јер су покушали "бунарењем", али то, као у 90 одсто случајева, није уродило плодом. Последњи звиждук Енглеза, означио је почетак огромног славља Шпанаца. Наравно, тај звиждук је, у неку руку окончао четвороминутну агонију Холанђана, али и уништио сваку наду да могу до пенала.

Сузе на обе стране, смех код Шпанаца, неверица на лицима Холанђана. Треће финале које играју у историји, није им донело срећу.  

За Холандију су играли: Стекеленбург, ван Бронхорст, Хејтинга, Матијсен, Ван дер Вил, ван Бомел, де Јонг, Снајдер, Кујт, Робен, ван Перси. У наставку су играли и Елиа, Брафхајд и Ван дер Варт.

Шпанци су играли у следећем саставу: Касиљас, Серхио Рамос, Пујол, Пике, Капдевила, Ћаби Алонсо, Бускец, Ћави, Инијеста, Педро и Виља. Играли су и Торес, Фабрегас и Навас.

Управо су репрезентације Немачке и Уругваја одиргале једну такав меч, без калкулација и превеликог тактизирања, са пуно лепих потеза, преокрета, и што је најважније, са прегршт голова.

И једнима и другима је за длаку измакло финале, па су сав свој квалитет доказале и у борби за ову утешну трећу позицију. На жалост и овај меч могао је да има само једног победника, а овај пут то је била Немачка.

Од самог почетка меча било је јасно да ниједна екипа није дошла да игра дефанзивно и се брани, већ да јуриша на победу.

Први гол на утакмици постигли су Немци већ у трећем минуту, али је погодак Какауа поништен због прекршаја.

Неколико минута касније, после досуђеног слободбног ударца за Уругвај, Дијего Форлан шутира мало изнад немачког гола.

Убрзо "панцери" преузимају контролу на средини терена, и крећу у пресинг ка голу Уругвајаца. После једог у низу корнера, Фридриху је мало фалило да затресе мрежу, али његов ударац главом погађа пречку гола јужноамеричке екипе.

Када већ није Фридрих постигао погодак, у 18. минуту то је пошло за ногом маестралном Милеру. Млади немачки нападач се, после ударца Швајнштајгера и одбране уругвајског голмана Муслере, нашао на правом месту и без проблема затрасао мрежу противника.

Сада се још једном видело колико је овај нападач недостајао „панцерима" у полуфиналу против Шпаније.

Таман када се мислило да ће утакмица изгубити на темпу, само десетак минута после првог поготка, Уругвајци долазе до изједначења.

После сјајне асистенције Суареза, лопта долази до Каванија, који сам излеће пред голмана Бута и постиже погодак. Велико славље Уругвајских играча, најавило је још бољу екипу ове екипе у наставку.

До полувремена, изабраници Оскара Табареза пропустили су сјајну прилику да на одмор оду са голом вишка. Главни кривац је Луис Суарез, који је сам са десне стране изашао пред голмана Бута, али је шутирао поред гола.

И последњих неколико минута првог полувремена обиловало је узбуђењима, али резултат се није мењао.

Прво полувреме утакмице је донело оно што су сви очекивали, једну јако занимљиву и борбену утакмицу, са пуно прилика са обе стране. Два гола и нерешен резултат у првом делу најављивале су занимљив наставак.

Тако је и било, јер су ове две екипе одиграле можда најбоље полувреме на Мундијалу.

Прву шансу да постигну погодак у наставку пропустили су Кавани и Суарез, који су у истом нападу били непрецизни. Поново се истакао немачки голман Бут, који је у тим тренуцима био најзаслужнији што његова екипа није примила други погодак.

Ипак, одбрана "панцера" је попустила само неколико минута касније. Дијего Форлан је после асистенције Риоса, сјајним ударцем са двадесетак метара постигао један од најлепших погодака на првенству.

У том тренутку уругвајски играчи су хтели да докрајче уздрманог противника, па је намачка одбрана наредних неколико минута била на великим искушењима.

Ипак, налет јужноамеричке екипе прекинуо је Јенсен, који је после центаршута Боатенга био најбољи у скоку и затресао мрежу противника. Овај погодак иде на душу и голману Муслери који је још једном лоше проценио лет лопте.

Сада су изабраници Оскара Табареза били у нокдауну, а већ у следећем нападу Озил је имао прилику да казни "смушеност" уругвајске одбране, која је у последњем тренутку спречила погодак.

Поново Уругвај скупља снагу и "диже" се после гола, а снажан шут Суареза најавио је бољу игру његове екипе.

Неколико минута касније, после једне акције Уругваја, лопта одолази на леву страну до Форлана, који сам истрчава пред немачког голмана, који ипак успева да одбрани и овај ударац.

У тим тренуцима у задњим линијама ових ривала било је доста рупа, па су се шансе смењивале из часа у час.

Крај утакмице је већ по традицији припао Немцима. Беспрекорно физички спремни изабраници Јоакима Лева имали су довољно снаге и концентрације да поврате предност коју су имали још на почетку утакмце.

Осам минута пре краја меча, после корнера поново је одбрана Уругваја лоше интервенисала, у гужви се најбоље снашао Кедира, који је главом постигао трећи погодак за "панцере". У тим тренуцима "панцери" су били на домак велике победе.

И поред примљеног поготка, Уругвајци се нису предавали. Последњих неколико минута јуришали су ка голу "панцера", али нису имали добар завршни пас којим би дошли у шанду.

Изабраници Јоакима Лева су са друге стране претили опасним контрама, али ни они нису имали довољно концентрације да задају завршен ударац противнику.

Како је почела, у великом стилу, тако се утакмица и завршила. У последњим секундима зауставног времена досуђен је фаул за Уругвајце на ивици шеснаестерца Немачке.

Лопти је наравно пришао Дијего Форлан, али је његов снажан ударац погодио пречку. Да је само мало био прецизнији, "трилер" у Порт Елизабету био би настављен бар још у два продужетка.

Овако су Немци сасцим заслужено одбранили треће место, освојено пре четири године, и потврдили да су једна од најбољих светских репрезентација.

Екипа Уругваја осветлала је образ целе Јужне Америке и најавила да би у неким наредним Мундијалима могла да врати "богињу" у Монтевидео.

Обе екипе су нам пружиле један незабораван меч достојан једног такмичења као што је Мундијал.

За Уругвај су наступили: Муслера, Фућиле, Лугано, Годин, Касерес, Макси Переира, Риос, Кавани, Суарез и Форалан. Шансу су добили Гаргано и Абреу.

За репрезентацију Немачке играли су: Бут, Боатенг, Фридрих, Мертезакер, Аого, Кедира, Швајнштајгер, Милер, Озил, Јансен и Какау. Са клупе су ушли и Кислинг, Крос и Таски.

Екипе које играју можда и најлепши фудбал у овом тренутку, и фудбалери који су у самом врху обећавали су спектакл. Међутим, огроман улог, а то је финале Светског првенства, није допустио ни једнима ни другима да се „разлете" по терену и заиграју најбољу, најлепшу игру.

Додуше, Шпанци су донекле и успевали у томе. Од самог старта меча покушали су, а што је битније, и успели су да загосподаре средином терена, и диктирају темпо.

„Панцери" се нису најбоље снашли, покушали су да повежу линије, али везњаци, Швајнштајгер, Кедира и Озил нису имали превише простора за комбиновање, јер су дефанзивни везисти Висентеа дел Боскеа притискали креаторе игре Немачке чим приме лопту.

А за овај меч дел Боске је и променио мало тактику. Играли су Шпанци само са једним нападачем, Давидом Виљом, док је Фернандо Торес остао на клупи, а уместо њега играо је Педро.

И Јоаким Лев је изменио састав, али је био принуђен јер је Милер, играч који је у конкуренцији за најбољег младог играча турнира, суспендован, па је на његово место „улетео" Трочковски.

Шпанци су се, дакле, боље снашли на почетку меча, па су запретили већ у 6. минуту, преко Давида Виље. Шутирао је Виља, за сада најбољи стрелац шампионата, али је Нојер одлично интервенисао.

Неколико минута касније, Пујол је покушао главом после корнера, али је послао лопту изнад гола. Међутим, Шпанци су показали да су веома озбиљни, и да желе да промене резултат на семафору, што је показао и Серхио Рамос у 19. минуту, али је и он био непрецизан.

Најближи голу био је Ћаби Алонсо. Његов шут са дистанце завршио је близу стативе Мануела Нојера.

Занимљиво, на први фаул чекало се 27. минута, што нико није очекивао у полуфиналу Светског првенства.

А Немци су први пут шутнули ка голу Касиљаса након пола сата игре. Трочковски је шутирао, али је Касиљас сјајно одбранио његов ударац.

У последњим секундама првог дела игре, Немци су тражили пенал код судије Виктора Касаија, после старта над Озилом, али Мађар није показао на белу тачку. Узвратио је Педро ударцем на другој страни, али Нојер опет одлично брани.

У првом полувремену није било голова, али је наставак меча обећавао спектакл, јер су обе екипе свакако желеле да избегну продужетке, док је помисао на пенале свакако била застрашујућа.

А и у наставку су Шпанци доминирали. На почетку другог дела Ћаби Алонсо је два пута фантастично шутирао, али је оба пута био за мало непрецизан.

Покушавали су Шпанци на све начине да отворе одбрану Немаца, али им није успевало, па су се углавном прилике сводила на ударце из даљине. Виља и Педро су предњачили у покушајима, али никако да савладају Мануела Нојера.

Немци, као и у првом полувремену, без идеје и без изгледа да угрозе гол Икера Касиљаса. То је урадио резервиста Тони Крос у 69. минуту, али је Касиљас и овај пут био несавладив.

А онда је „немогућа" мисија Немаца, заиста постала немогућа. Прорадила је Барсина веза, Ћави је извео корнер, Пујол је скочио као Мајкл Џордан и главом закуцао лопту иза леђа Мануела Нојера.

Реално, 17 минута, колико је остало до краја, сасвим је довољно да екипа каква је Немачка изједначи, па чак и преокрене, али обзиром да нису показали, суштински, ништа за више од једног часа игре, тешко је очекивати да ће направити подвиг.

Како су све снаге пребацили у напад, одбрана је постала веома рањива. То је могао да искористи Педро осам минута пре краја меча, али је био ужасно себичан па је изгубио лопту. Могао је Педро да дотури лопту Торесу, који би сигурно дао гол, и то би практично осигурали финале „фурији".

Међутим, и овај један гол је био довољан, јер Немци никако нису имали кључ за одбрану Шпанаца, који ће први пут у историји играти финале Светског првенства.

За Немце су играли: Нојер, Фридрих, Кедира, Швајнштајгер, Озил, Подолски, Клосе, Трочковски, Лам, Мертесакер и Боатенг. Прилику су добили Јансен, Крос и Гомез.

Са друге стране, за „фурију" су играли: Касиљас, Пике, Пујол, Инијеста, Давид Виља, Ћави, Капдевила, Ћаби Алонсо, Серхио Рамос, Бускец и Педро. У наставку су ушли Торес, Силва и Марчена.

На Грин Поинт стадиону у Кејптауну, Холандија и Уругвај су одиграли сјајан меч пун лепих потеза и добрих акција, зачињен са пет голова на обе стране. Од старта су Уругвајци показали да ће бити тврд орах, али су Холанђани стрпљивом игром стигли до победе и дуго очекиваног финала.

"Лале" стижу до предности у 18. минуту меча после евро-гола капитена Ђованија ван Бронкхорста. Сјајан ударац са тридесетак метара завршио је у горњем левом углу Муслериног гола, што је био повод за велико славље играча и навијача Холандије.

Међутим, Уругвајци се нису предавали, па се капитен "светло-плавих", Дијего Форлан, у 41. минуту реванширао свом колеги на једнако атрактиван начин. Одличан ударац левом ногом са 25 метара, лопта добија чудну путању и Стекеленбург је немоћан.

Резултат првог дела игре наговестио је изузетно узбудљив наставак меча. Тако је и било. Од самог старта другог полувремена, Холанђани су настојали да дођу до поготка и реше питање победника у току 90 минута игре. Уругвајци су играли нешто затвореније, али и врло агресивно, користећи сваки могући тренутак да нападну гол "лала".

Ипак, Холанђани долазе до нове предности у 70. минуту меча. Стрелац је Весли Снајдер, по многима најбољи играч ове генерације "лала". Везиста Интера је имао и среће, пошто се лопта, после његовог ударца, одбила од ноге дефанзивца Уругваја и преварила Муслеру.

Нису се Јужноамериканци још опоравили од примљеног гола, а већ је на семафору стајало 3:1 за Холандију. Овог пута, Арјен Робен је искористио одличан центаршут Кујта и главом спровео лопту у мрежу. Велико славље Холаншана, који су се, задовољни високим вођством, повукли на своју половину и брзим контранападима покушавали да умноже предност.

Уругвајци су, са друге стране, имали другачији план, Селектор Табарез баца све карте у напад и Уругвај почиње да доминира на терену. Награда стиже, али прекасно. У 92. минуту меча Максимилијан Переира постиже гол и бар за тренутак, доноси наду својој екипи да може до продужетака.

Времена, ипак, није било, па ће Холандија у финалу играти против бољег из сусрета између Немачке и Шпаније. После много година, очекује нас европско финале Светског првенства, а ко ће бити у њему сазнаћемо после другог полуфинала.

За Холандију меч су почели: Стекеленбург, Хејтинга, Матијсен, Буларуз, ва Бронкхорст, ван Бомел, де Зев, Снајдер, Робен, Кујт и ван Перси. Још су играли: ван дер Варт и Елиа.

За Уругвај су играли: Муслера, Годин, Викторино, Касерес, М. Переира, А. Переира, Гаргано, Риос, Перез, Кавани и Форлан. Са клупе су ушли: Абреу и Фернандез.

Меч на Грин Поинту у Кејптауну сјајно је водио узбекистански судија Равшан Ирматов.

Фудбал је игра у којој учествују 22 играча и једна лопта и на крају увек победе Немци. Ову реченицу рекао је давно легендарни енглески нападач Гери Линикер, и до сада се, скоро увек показала да је тачна.

У толико најављиваном и очекиваном дербију између две репрезентације које су оставиле најбољи утисак на Мундијалу до сада, Аргентине и Немачке, тријумфовала је европска екипа.

Ипак нико се није надао да ће изабраници Јоакима Лева на овом мечу бити толико надмоћни. Утакмица је више личила на шутерски тренинг Немаца, него на судар две светске фудбалске велесиле.

Од самог почетка изабраници Јоаким Лева су ставили до знања да "гаучоси" немају шта да траже на овом мечу

Само три минута игре било је потребно "панцерима" да Марадонине изабранике баце на колена. После слободног ударца са леве стране, лопта је убачена у шеснаестерац, на њу налеће Милер и главом постиже погодак.

Гледаоци још нису ни заузели своје место на трибинама, а "панцери" су увелико славили минимално вођство. Дисциплиновани Немци су од тог тренутка били бољи тим на терену.

Изабраници Јоакима Лева без проблема су контролисали средину терена, а после сваке грешке Аргентинаца кретали су у брзе контранападе.

Без проблема су заустављали нападе "гаучоса", а Озил, Милер и Клосе су се после добро одрађених одбрамбених задатака брзо налазили испред шеснаестерца Аргентине. Најбољу шансу у том тренутку пропушта Клосе, који после асистенције Милера, са десетак метара шутира преко Аргентинског гола.

Меси и другови у том тренутку нису били ни бледа сенка тима који је у претходна четири меча доминирао тереном. У том тренутку Марадонина чета је имала превише грешака у додавању и изгубљених дуела на средини терена, па није ни чудо што нису били ни близу да створе неку изгледнију прилику.

Једино што је било вредно помена су ударци Ди Марије и Игуаина, искоса са десне стране, који ипак нису превише угозили гол Немаца. У 36. минуту "гаучоси" су затресли мрежу Немаца, али погодак је оправдано поништен због офсајда.

У последњих неколико минута првог полувремена Немци су пропустили још неколико прилика да повећају вођство. Прво је Подолски снажно шутирао из велике даљине, али лопта пролази близу стативе гола Аргентине.

Неколико минута касније Озил шутира високо изнад гола "гаучоса", док два минута касније, после одличне контре и асистенције Лама, Милер шутира, али лопта је избликирана и одлази у корнер.

Последњу шансу за изабранике Јоакима Лева у првом полувремену пропушта Швајнштајгер, који на ивици шеснаестерца одузима лопту Габијелу Хајнцеу, али уместо да упосли неког од саиграча, он шутира високо изнад аргентинског гола.

После тога судија је свирао крај првог дела игре, у којем Аргентинци нису направили ниједну озбиљнију акцију, док су сјајни Немци опасно претили да из контранапада реше утакмицу.

Познат као сјајан мотиватор, селектор Аргентине, Дијего Марадона на полувремену је вероватно пробао да подигне играче, који до тада нису личили на себе.

Промена у приступу видело се одмах у наставку утакмице, када су "гаучоси" много одлучније кренули ка голу Немача.

Прво је Ди Марија са двадесетак метара јако шутирао, али лошта је отишла поред гола Немаца. Неколико минута касније, лопта долази до Тевеза у шеснаестерцу Немачке, али његов јак ударац погађа Мертезакера у главу. Већ у следећем нападу Игуаин сјајно пробија по десној страни, али лоше је убацио лопту у шеснаестерац.

После тога долази десетак минута игре које су припале Немцима, који су успоставили равнотежу на средини терена, правили озбиљније акције, али без шанси.

Нови налет Аргентине започео је преко Тавеза који покушава из даљине али голман Нојер брани. Већ у следећем нападу Меси асистира Игуаину који искоса са леве стране слабо шутира. Одмах покушава и Ди Марија, са ивице казненог простора, али голман Нојер је сјајно постављен.

Офанзива Аргентинаца пресечена је на најгори могући начин, другим поготком Немаца у 68. минуту. Мат у три потеза извели су Швајнштајгер, Подолски и Клосе, који је био и егзекутор. Прво је Швајнштајгер у паду асистирао Подолском на левој страни, овај је сјајно убацио лопту Клосеу на петереац, да би звезда минхенског Бајерна без проблема затресла небрањену мрежу.

Аргентинци се нису ни освестили шта им се десило када је трећим поготком Фридрих запечатио њихову судбину. Ипак највећа заслуга припада Швајнштајгеру, који је сјајним дриблинзима "наслагао" троје аргентинских играча, ушао у шеснаестерац и асистирао Фридриху, који је без проблема затресао аргентинску мрежу.

"Гаучоси" су у том тренутку били "разбијена војска", а до краја уткамице су се бранили да не би доживели и убедљивији пораз. Немци су се последњих петнаестак минута поигравали са Марадониним изабраницима, а на тренутке атрактивним потезима су и понижавали противника.

"Полумртве" Аргентинце је на крају дотукао сјајни Клосе, који је после новог контранапада, и асистенције Озила постигао четврти погодак за "панцере".

Марадониним "гаучосима" је остало да у преосталих неколико минута утакмице скупе снагу и избегну много већу катастрофу, јер су Немци изгледали толико надмоћно да се чинило да могу постићи гол када год пожеле.

Последњи судијски звиждук је донео велико славље Немаца, који су овом унедљивом победом над великим противником постали први фаворити за освајање Мундијала.

Не може се рећи да и Марадонини изабраници нису осетили олакшање на крају меча, јер су избегли и већу катастрофу која им се спремала.

За репрезентацију Немачке су наступили: Нојер, Лам, Мертезакер, Фридрих, Боатенг, Кедира, Швајнштајгер, Милер, Озил, Подолски и Клосе. Шансу су добили и Јансен, Кедира и Троховски.

За Аргентину су играли: Ромеро, Отаменди, Демикелис, БУрдисо, Хајнце, Родригез, Маскерано, Ди Марија, Меси, Игуаин и Тавез. У игру су ушли и Пасторе и Агуеро.

Шпанци су били фаворити пред четвртфинале са Парагвајем. Међутим, изабраници Висентеа Дел Боскеа наишли су на јак бедем у виду парагвајске одбране, која је већи део меча одолевала нападима "фурије", а у неколико наврата и угрозили гол Касиљаса.

Прво полувреме меча у Јоханесбургу протекло је у великој борби, углавном на средини терена. Парагвај је чврсто држао зону испред свог гола, па Шшпанци нису имали много прилике да угрозе капитена Виљара, на голу "црвено-белих".

У том делу меча није било озбиљнијих прилика за гол, а могу се издвојити две ситуације. У 29. минуту Ћави покушава лепим волејем да савлада парагвајског голмана, али лопта одлази тик преко пречке.

Парагвај узвраћа преко изузетно расположеног Нелсона Валдеза, који у 41. минуту успева да затресе мрежу Шпанаца, али је судија раније прекинуо игру због офсајд позиције у којој се нашао Оскар Кардозо.

Други део меча донео је знатно више узбуђења, а, на крају, и гол који је одлучио победника. Обе екипе су заиграле знатно ангажованије, па је било лепих акција на обе стране, а чини се да су најбољи играчи у обе екипе били капитени, голмани Касиљас и Виљар.

Драма почиње у 57. минуту меча. Судија Батрес из Гватемале, после дуела у казненом простиру Шпанаца, показује на белу тачку. Био је потпуно у праву, Пике је неколико секунди држао Кардоза за руку и онемогућио га да стигне до лопте.

Играч над којим је направљен фаул, наместио је лопту на белу тачку. Ударац је био слаб, па је одлични Икер Касиљас успео да ухвати "живу лопту" и донесе велику радост навијачима "фурије". Кардозо није веровао шта га је снашло, али још једном се потврдило старо фудбалско правило да играч над којим је направљен фаул за једанаестерац, не треба да изводи најстрожу казну.

Парагвајци још нису дошли себи, а са друге стране, брз напад Шпанаца. Виља добија лопту у празан простор, а Антолину Алкаразу не остаје ништа друго него да га обори. Пенал за Шпанију. Лопту узима Ћаби Алонсо, хвата залет и постиже гол за "фурију".

Међутим, поново драма. Судија Батрес захтева да се ударац понови. Из поновљеног дуела, голман Хусто Виљар излази као победник, одбија лопту, успева да обори Фабрегаса, на лопту налеће Серхио Рамос, али са гол линије интервенише Да Силва, од свега само корнер за Шпанију.

Полако се стишавала бура, обе екипе су се спремале за додатних пола сата игре, али за тим није било потребе захваљујући Давиду Виљи, најбољем играчу Шпаније на овом турниру. У 83. минуту меча, сјајна акција Иниесте, који пролази неколико играча Парагваја и додаје лопту Педру. Нападач Барселоне погађа стативу, лопта се одбија до Виље, а популарни "Ел Гуахо" уз помоћ две стативе, постиже свој пети гол на турниру.

Велика радост за играче, навијаче и стручни штаб Шпаније. Парагвајци у неверици, али времена за "чупање" још увек има. "Црвено-бели" дају све карте у напад и замало да им се исплати. Играо се 89. минут меча, Бариос шутира, Касиљас испушта лопту, на коју натрчава Санта Круз, али се капитен "фурије" искупио за грешку и сјајно одбранио.

Времена више нема за преокрет. Шпанија слави Давида Виљу, који одводи своју репрезентацију у прво полуфинале од кад се Мундијали играју у оваквом формату. Старији љубитељи фудбала на Иберијском полуострву сигурно памте 1950. годину, када је Шпанија била четврта на свету, али се и надају да ова генерација може даље.

Парагвај није разочарао. На турниру су примили само два гола, остварили су свој највећи успех у историји, а мало је фалило да и у мечу са европским прваком прођу даље. Да ли срећа, да ли нешто друго, у сваком случају, изабраницима Херарда Мартина честитке на свему што су показали у Јужној Африци.

За репрезентацију Шпаније наступили су: Касиљас, Рамос, Пике, Пујол, Капдевила, Иниеста, Ћави, Алонсо, Бускец, Виља и Торес. Са клупе су ушли Фабрегас, Педро и Марчена.

За Парагвај, првих 11 били су: Виљар, Верон, Морел, Да Силва, Алкараз, Касерес, Барето, Сантана, Риверос, Валдез и Кардозо. Играли су још: Вера, Санта Круз и Бариос.

Меч је одигран на Елис Парку у Јоханесбургу, а главни судија меча био је Карлос Батрес из Гватемале.

Али, да пођемо испочетка. 

Уругвајци су, као и на претходним мечевима, кренули веома офанзивно, са три нападача, Форланом, Суарезом и Каванијем.

Нападачка игра, коју форсира Оскар Табарез, умало није још једном уродила плодом, јер је Фернандез умало, већ у уводним минутима, могао да "начне" Ганце. Центаршут после продора по десној страни, преварио је Кингстона, али није завршио у мрежи Ганаца.

Форлан и Суарез су наставили да задају огромне муке дефанзивцима Гане, који су их, међутим, спречавали да озбиљније угрозе гол Кингстона.
Можда и најозбиљнији покушај Уругвајаца јесте ударац Дијега Форлана са преко 35 метара. Нико није очекивао шут Форлана из слободног ударца, али он је то учинио, и умало није изненадио голмана Гане, али је Кингстон некако успео да "избоксује" лопту.

А Ганци су полако почели да се буде. Изгледа да им је било потребно мало времена како би се ослободили притиска и заиграли своју игру, која се до овог меча показала и више него успешна.

Коначно су, после готово пола сата игре, на терену могли да се примете и Гијан и Кевин Принц Боатенг, а видело се да су расположени за игру, хтели су лопту и није им било много потребно да се ослободе чувара и упуте ударац ка голу.

Сјајно су и сарађивали у нападу, па је после једне акције Гијан шутирао, али поред гола. Међутим, то је охрабрило момке Милована Рајевца, који су се сада потпуно ослободили притиска.

Уругвај је полако посустајао, а капитен Лугано је додатно отежао ситуацију свом селектору, јер је морао да напусти игру због повреде.

А Ганцима је то, чини се, био знак да крену још офанзивније, и покушају да искористе то што је у игру уместо капитена ушао Скоти.

Гијан је добро шутирао из даљине, али Муслера се није дао изненадити. А само неколико секунди касније, Кевин Принц Боатенг је замало постигао најлепши гол на првенству.

Ухватио је "маказице" али је лопта отишла изнад пречке.

Остали су гледаоци ускраћени за невероватан гол, али два минута касније надокнадио је све Сули Мунтари.

Буквално у последњим секундама првог дела игре, Мунтари је шутирао са огромне удаљености, и савладао Муслеру, за велику предност Гане у историјској утакмици за ову земљу.
Међутим, остало је још минимум 45 минута игре да Ганци сачувају предност, јер се Уругвај свакако неће предати.

У наставку је Табарез направио још једну замену. Уместо Фернандеза у игру је ушао Лодеиро.

А Ганци су у наставку заиграли потпуно насупрот очекивањима. Нису се повукли и бранили 1:0, већ су покушавали да се надигравају са Уругвајцима, и покушавали да пребаце тежиште игре на супарничку половину.

Наравно, Форлан и другови су нападали на све могуће начине и тражили најбољи пут до мреже Кингстона, али то је оставило и много простора брзоногим Африканцима за контранападе.

Али, у 55. минуту, практично ни из чега, Уругвајци долазе до изједначења. Форлан из "слободњака" шутира, а Кингстон очајно реагује, и Уругвај стиже до великог изједначења.

То је значило да ћемо у наставку гледати одличан фудбал, потпуно отворен. Нису имали више ни Рајевац ни Табарез времена за калкулације и размишљање, па су и једни и други играли за гол више, што је потпуно логично.

Управо таква игра могла је да донесе још један гол у наредним тренуцима, овај пут на супротној страни. Гијан је шутирао са ивице шеснаестерца, али је Муслера сјајно реаговао и спасио своју мрежу.

Ипак, изједначујући гол донео је неопходну мирноћу и сигурност у игри Уругвајаца, који су полако преузимали конце у своје руке. У томе им је донекле помогао и голман Гане Кингстон, који је неколико пута невероватно лоше реаговао.

Суарез је имао добру прилику, али није успео да искористи додавање Форлана, и грешку Кингстона, па је погодио само спољњи део мреже.

Ганци су имали можда и најбољу прилику на мечу само неколико секунди касније. Кевин Принц Боатенг је пао у казненом простору, судија ништа није свирао, а Мунтари је у налету покушао да смести лопту у гол, али је ужасно лоше шутирао.

А онда Уругвајци крећу у напад. Како је остало десетак минута до краја, Уругвај је по сваку цену желе о да оконча утакмицу до 90. минута, и тако избегне продужетке.

Суарез је имао неколико добрих, одличних прилика, али једноставно није била његова ноћ, јер никако није успевао да савлада Кингстона. И Форлан је имао пар изгледних шанси, али није могао да спречи неизбежно, продужетке.

А у првом продужетку није виђено много. Уругвај је некако покушавао да дође до гола, али је било приметно да су и једни и други на измаку снаге, па се заиграло много спорије него у регуларном делу меча, а таква игра није донела прилике ни Уругвају ни Гани.

Ни у другом делу није нешто много вишено, осим одличног ударца Дијега Форлана и Кевина Принца Боатенга, са друге стране. Евидентно је било да и једни и други желе да избегну пенале.

А у последњим секундама продужетака, права драма у Јуханесбургу. После слободног ударца за Гану, Суарез избија лопту са гол линије два пута, али други пут руком. Црвени картон за нападача Уругваја, али још битније, пенал за Гану, који може донети победу Миловану Рајевцу и његовим "црним звездама".

Асамоа Гијан, који је до сада дао два гола са беле тачке, узео је и овај пут лопту, али је погодио пречку. Овај пут, "трећа није била срећа" за Гијана, а Уругвајцима је пао камен са срца, нарочито Суарезу.

Пенал лутрију започели су Уругвајци, а сигуран извођач био је Форлан. Невероватна одлука Милована Рајевца, који је одлучио да први ударац изведе управо Гијан, који није донео победу, али је сада био сигуран.

Викторино је такође био сигуран у другој серији за Уругвај, као и Апија за Гану.

И Скоти је погодио мрежу, иако је шутирао по средини гола, а капитен Гане Менсах није успео да савлада Муслеру.

Али, уместо да Уругвај доведе на корак до победе, Макси Фереира шутира далеко изнад гола.

Међутим, Муслера брани и ударац Адије, па је Абреу могао да донесе одлуку ко је победник, што је и урадио веома хладнокрвно.

У сјајном мечу виђена су три гола, од чега један аутогол, један црвени картон велики број шанси, али и много прекршаја и оштрих стартова. На крају су изабраници Берта ван Марвијка, великим преокретом, сасвим заслужено дошли до велике победе и пласмана у полуфинале Мундијала.

Када играју две екипа какве су Бразил и Холандија, меч никада не може да буде досадан, тако је било и овај пут.

Бразилци су много боље отворили утакмицу и већ су у седмом минуту затресли мрежу Холанђана, али гол је поништен због офсајда.

Ово је био само увод у сјајну акцију у 10. минуту, у којој је Мело убацио лопту у празан простор за Робиња, који је сам избио испред гола Холандије и лако савладао голмана Стекеленбурга. Уследило је велико славље играча Бразила, а на трибинама је већ почела да се плеше самба.

Ипак рано вођство "кариока" у том тренутку није пуно пореметило Холанђане који су покушали да већ у следећем нападу изједначе резултат, али је ударац Кујта са леве стране отишао поред гола.

Узвраћа Алвеш ударцем из велике даљине, док за Холанђане из слободног ударца покушава Ван Перси, али лопта одлази високо изнад гола.

И док обе екипе покушавају из велике даљине да угрозе гол противника, на средини терена се водила жестока битка са пуно оштрих стартова и прекршаја.

Први покушај из близине имали су Бразилци. После убацивања са десне стране, у шеснаестерцу "лала" нашао се Жуан, али његов ударац одлази видоко изнад пречке Стекеленбурговог гола.

Ово је био само увод у тоталну офанзиву "кариока" које су тада преузеле контролу над средином терена и почели да праве све више проблема холандској одбрани.

После једне сјајне акције коју је почео Робињо, а наставио Луис Фабијано, лопта долази до Каке, који шутира са двадесетак метара, али његов ударац, последњим напором, голман Стекеленбург брани.

У последњим секундама првог дела игре, мало је фалило Бразилцима да дуплирају предност, али Мајкон са леве шутира поред гола.

На одмор су Бразилци отишли са минималном предношћу, а остало је још полувреме наде за Холанђане да могу да скупе снагу и преокрену резултат.

Наставак игре није наговештавао велики преокрет, поново се играло оштро на средини терена, без већих шанси.

Ипак у 53. минуту после једног слободног ударца, лопта је убачена у шеснаестерац Бразила, али Мело је неспретно интервенисао главом и савладао свог голмана Жулија Цезара, који је излетео са гол линије.

Од јунака код првог гола када је асистирао Робињу, Мело је после аутогола почео да прераста у трагичара.

Поклоњено изједначење дало је велики мотив "лалама" да одлучније крену ка голу Бразилаца. Све опаснији продори Робена са десне стране праве велике проблеме бразилској одбрани. "Кариоке" покушавају да узврате преко Каке, али његов ударац са ивице шеснаестерца одлази поред гола.

Таман када се мислило да су се Бразилци ослободили протиска, уследио је нови шок. После корнера са десне стране лопта пада на главу Снајдеру, који постиже други погодак за Холандију.

Невероватан преокрет тотално је паралисао Бразилце који у тим тренуцима нису знали шта их је снашло.

Бразилци су почели да играју као "камиказе", а после једног веома оштрог старта Мела над Робеном, бразилкси играч је добио црвени картон. После аутогола, ово је нови самоубилачки потез овог играча, који после овога заиста има епитет трагичара.

И остали видно нервозни бразилски фудбалери почели су да "губе компас", а своју нервозу су показивали у честим свађама са судијом и противничким играчима.

У тим тренуцима победа је била на домак руке Холанђанима, који су још силовитије кренули у напад. Одбрана "кариока" постајала је све несигурнија, али Холанђани ипак нису успевали да затресу мрежу.

Мало је фалило Бразилцима да десетак минута пред крај ипак дођу до изједначења, када је после корнера који је извео Мајкон, лопта одскакутала кроз петерац Холанђана, али је нико није захватио. Већ после следећег корнера Жилберто Силва се није најбоље снашао у казненом простору Холанђана и пропустио је још једну прилику за изједначење.

После тога Бразилци су кренули на све или ништа, али су Холанђанима остављали превише простора у одбрани.

Са десет играча на терену, "кариокама" пада концентрација, а грешке у задњој линији јужноамеричке екипе пропустио је да казни Робен, који је одузео лопту Жуану на ивици шеснаестерца, али његов ударац голман Цезар брани.

У последњих десетак минута изабраници Ван Марвијка пропуштају невероватне шансе, прво Робен и Ван Перси сами у шеснаестерцу Бразила не користе повољну прилику. Само неколико минута касније, Кујт као дух пролази кроз задњу линију Кариока, али бразилски дефанзивци у последњем тренутку уклизавају.

Ипак, највећу шансу "лале" пропуштају у последњим секундима сусрета, када се чак четири играча налазе у шеснаестерцу Бразила, али, док су остали гледали шта раде, Робен и Кујт нису успели чак ни да упуте ударац ка голу Цезара.

Ови промашаји ипак нису кажњени, а једину полушансу за Бразил до краја утакмице имао је Кака, када је покушао соло продором са леве стране да угрози холандски гол, али је његов ударац изблокиран.

Последњи судијски звиждук означио је велико славље Холанђана, који су после великог преокрета забележили историјску победу над моћним "кариокама".

Ван Марвијкове изабранике у борби за финале чека победник меча Гана-Уругвај, па "лале", као изразити фаворити имају прилику да се после дуго времена нађу у директној борби за светски трон.

За Холандију су наступили: Стекеленбург, Ван дер Вил, Хејтинга, Ојер, Бронхорст, Бомел, Де Јонг, Робен, Снајдер, Кујт и Ван Перси, у игру је ушао и Хунтелар.

За репрезентацију Бразила играли су: Цезар, Маикон, Лусио, Жуан, Бастос, Мело, Силва, Алвеш, Кака, Робињо и Фабијано. Шансу су добили и Нилмар и Жилберто Мело.

У мечу између сложних суседа, Шпаније и Португала некоме је ипак морала да "цркне крава", а то се десило мањој држави пиринејског полуострва. Сасвим заслужено чета Винсентеа дел Боскеа дошла је до четврт финала, елиминисавши Роналда и другове из даљег такмичења.

Маестрални Давид Виља "летео" је по терену, било га је свуда, и у одбрани и на средини терена, а када је било најпотребније и у нападу.

Његов директни конкурент на другој страни, Кристијано Роналдо био је "невидљив" већи део меча, а камере су га зумирале само у случајевима када је покушао да симулира прекршаје.

Шпанци су од самог почетка показали да се не шале и да их на овој утакмици занима само победа. Већ у првом минуту меча, Торес са ивице шеснаестерца, искоса са леве стране снажно шутира, али португалски голман Едуардо брани.

Публика још није ни села на своја седишта када је Виља само пола минута касније из сличне позиције сјајно шутирао, али поново је голман Едуардо на висини задатка.

Португалци нису ни били ни свесни шта их је снашло, а Виља је поново сјајно прошао са леве стране и шутирао, али и овај пут Едуардо брани.

Двадесетак минута било је потребно португалским играчима да се ослободе притиска Шпанаца и да тежиште игре пребаце на страну противника. Први шут ка шпанском голу, после слободног ударца, из велике даљине упућује Роналдо, али није било проблема за голмана Касиљаса.

Неколико минута касније Португалци пропуштају најбољу шансу. Прво снажно шутира Тијаго, шпански голман Касиљас одбија лопту изнад главе, на њу главом налеће Алмеида, али Касиљас је у последњем тренутку боксује.

После те две шансе "фурија" мало попушта притисак, а Португалци полако успостављају равнотежу на утакмици. Кристијано Роналдо је следећи који је запретио шпанском голу, када је снажно шутирао из велике даљине, Касиљас је кратко одбио лопту, али португалски нападачи нису стигли да одбијену лопту спроведу у гол.

У том тренутку Шпанци поново преузимају иницијативу и крећу у нову опсаду португалског гола, али напади "фурије" заустављају се испред шеснаестерца противника.

Португалци прете из контри, а шансе пропуштају Тијаго, који је после центаршута Меирелеша лоше захватио лопту главом, и Симао, који је после једне лопте упућене у празан простор, за длаку био спорији од шпанског голмана Касиљаса.

До полувремена није било изгледнијих прилика ни на једној страни, Шпанци су без проблема комбиновали испред португалског шеснаестерца, али нису имали добар последњи пас, после кога би нападачи дошли у шансу.

Наставак меча је донео промењену слику, први су запретили Португалци, када је после продора и шута Алмеиде са леве стране лопта закачила Пујола, али лопта пролази близу стативе шпанског гола.

У том тренутку, видевши да су изгубили убојитост у нападу, шпански селектор Винсенте дел Боске врши прву измену, и из игре изводи неприметног Тореса а убацује Љорентеа. Управо је овај играч пропустио сјајну шансу да затресе мрежу противника, али је његов ударац главом са пет метара голман Едуардо одбранио.

Одмах у следећем нападу Виља поново покушава из даљине, али лопта пролази поред гола. Португалска одбрана која је тада била на тешким искушењима, попустила је већ у следећем нападу.

После сјајне комбинације Шпанаца, лопта долази до Виље, који сам излази пред португалски гол, његов први шут голман Едуардо брани, али Виља поново шутира и тада постиже погодак.

Гол који је водио Шпанце у четвртфинале као да је дао додатну енергију "фурији", која је заиграла још боље. И даље су Дел Боскеови изабраници контролисали средину терена а из једне контре, мало је фалило Рамосу да дуплира предност своје екипе, али је његов ударац сјајни португалски голман поново одбранио.

Неколико минута касније поново Виља снажно шутира али и овај пут до изражаја долазе квалитети сјајног голмана Едуарда, који лопту скреће у корнер.

Шпанци су до краја без већих проблема контролисали утакмицу, а да је Љоренте био мало прецизнији, неколико минута пре краја могли су да реше питање победника.

До последњег судијског звиждука вредно вредно је помена само искључење Рикарда Коште, који је после једног неспортског старта над шпанским играчем добио директан црвени картон.

Последњи судијски звиждук означио је велико славље Шпанаца, који су победом против комшија, после дужег времена ушли у друштво од осам најбољих репрезентација.

Следећи меч изабраници Дел Боскеа играју против Парагваја, а победник овог меча пласираће се у полуфинале Светског првенства.

За Шпанију су играли: Касиљас, Рамос, Пике, Пујол, Капдевила, Ћави, Алонсо, Инијеста, Виља, Торес. Шансу су добили и Љоренте, Педро и Марчена.

За репрезентацију Португала су наступили: Едуардо, Кошта, Алвеш, Карваљо, Коентрао, Тијаго, Пепе, Меиралеш, Симао, Алмеида, Роналдо. У игру су ушли и Дани, Мендеш и Лиедсон.

Меч у Преторији обележила је изузетно борбена и пожртвована игра на обе стране. Обе екипе више су биле концентрисане на одбрану свог гола, па није виђено превише изгледних прилика за гол.

Први су припретили Парагвајци. Бариос излази сам пред Кавашиму, али је голман Јапана добро постављен. Већ у следећем минуту узвраћају "самураји". Матсуи опробава шут из велике удаљености, а лопта свој лет завршава на пречки Виљаровог гола.

Још по једна шанса на обе стране до одласка на одмор. Прво Санта Круз не користи добру прилику и шутира непрецизно, поред гола, а у 39. минуту, најбољи играч Јапана, Кеисуке Хонда завршава одличну акцију свог тима ударцем са 17 метара, замало непрецизно.

У другом делу игре, ситуација се још више смирила. Ниједна екипа није желела превише да ризикује, па су вредне помена само две ситуације у том делу игре. У 59. минуту центрира Морел право на главу Ривероса, али је Кавашима још једном сигуран. Са друге стране, слична ситуација, после корнера, највиши у скоку је Танака, али нема промене резултата.

Ушло се у продужетке, а у њима као да није било екипе Јапана. Парагвајци су деловали нешто агилније, па су већ у првом продужетку направили неколико полуприлика за гол. Бариос, Валдез и Барето били су непрецизни, а Кавашима сигуран.

У другом продужетку није било опаснијих акција обе екипе. Као да су и Тамадини и Херардови момци желели да њихов меч одлучи пенал лутрија. Тако је и било.

Кључни тренутак догодио се у трећој серији. Леви бек Јапана, Комано, упутио је снажан ударац ка голу Виљара, али као и у току меча, лопта је завршила на пречки. Парагвајци су редом били сигурни, голове су постигли Барето, Бариос, Риверос, Валдез и Кардосо. За Јапан стрелци су били Ендо, Хасебе и Хонда.

Јапанци нису разочарали на овом турниру, али ће морати да спакују кофере и отпутују кући, док Парагвајци могу на миру да гледају вечерашњи меч између Шпаније и Португала и чекају свог ривала у четвртфиналу.

За Парагвај меч су започели: Виљар, Морел, Бонет, Да Силва, Алкараз, Вера, Риверос, Ортигоза, Бенитез, Бариос и Санта Круз. Играли су још: Валдез, Барето и Кардосо.

Јапан је играо у следећем саставу: Кавашима, Комано, Танака, Наказава, Нагатомо, Абе, Ендо, Матсуи, Хасебе, Окубо и Хонда. Са клупе су ушли: Оказаки, К. Накамура и Тамада.

Меч је одигран на Лофтус Версфелд стадиону у Преторији, а главни судија меча био је Франк Де Блекер из Белгије, који је, за разлику од неких његових колега, сјајно обавио посао.

Холанђани су маестрално догурали до четвртине финала Мундијала, а последња у низу пала је Словачка. Борбени Словаци, којима је ово прво учешће на највећој светској смотри фудбала, успели су да задрже и разбију шампиона света, али је Холандија, изгледа, била превелик залогај.

Селектор Вајс покушао је снажном одбраном, коју је наравно предводио Мартин Шкртел, заустави некако захуктале Холанђане. План је био да Марек Хамшик дели лопте брзоногом Вајсу и Штоку, који су пробијали по боковима. Наравно, у нападу је Роберт Витек, фудбалер Анкарагучуа, који је "испратио" Италијане на аеродром.

Али, сада су наспрам себе имали, у овом тренутку, много бољу екипу од Италије. А то су "лале" показале од самог старта. Наметнули су свој стил игре. Голман и одбрана практично без превише посла. Де Јонг и ван Бомел кваре игру Словака, док Снајдер, Кујт и Робен нападају ка голу и намештају прилике ван Персију.

А одбрана Словака добрано се намучила како би зауставила читаву нападачку секцију Холанђана. У одбрани су помагали Кучка и Хамшик, колико су могли, али су на правим искушењима били Шкртел и Ђурица.

Међутим, нападачка тактика Словака показала је у уводним минутима да Вајс сениор свакако зна шта му је чинити. Његов син, Владимир Вајс, невероватно је прошао два фудбалера Холандије, додао до Јендришека, али је најистуренији нападач Словачке шутирао непрецизно.

Али, то је охрабрило и остатак екипе, којима је сада сасвим јасно да Холанђани нису баук, па су се у напад укључили и остали фудбалери.

Међутим, Холанђани су врло брзо вратили ствари "на своје место", па су брже-боље показали Словацима да ће морати поштено да се намуче како би изашли "живи" из овог меча.

Снајдер и Робен су одлично комбиновали у нападу, а фудбалер Интера је опробао ударац у уводним минутима, али је био непрецизан.

Обе екипе су се потпуно отвориле, па су заиграле озбиљан, нападачки фудбал. Додуше, Холандија је диктирала темпо, имала конце у рукама, али су Словаци, чини се, били опаснији из контранапада.

Али, како су "лале" играле све сигурније, Словаци су имали све мање контранапада, а самим тим и мање прилика. Прочитали су Холанђани игру противника, па су то убрзо и искористили и дошли у предност.

После серије налета, Робен је коначно довео Холандију у предност, што им је омогућило много мирнију игру у наставку. У свом стилу, као и небројено пута ове сезоне у дресу Бајерна, Арјен Робен је повукао по страни, заломио ка шеснаестерцу, а онда лопту сместио тик уз стативу.

Много је овај гол значио "лалама", а још више Робену, који је недовољно опорављен ушао у меч, али је доказао да је, у овом тренутку, један од најбољих играча на свету.

После гола, Холанђани су потпуно смирили игру, успорили максимално, док Словаци просто нису знали како да дођу до гола противника, иако су имали лопту у ногама, нешто мање од "лала".

Али, тек се у наставку битка распламсала. Словаци јуре ка голу Мартина Стекеленбурга, а ни Холанђани не посустају.

Ипак, на већим мукама био је голман Словачке, Муча. Матијсен и ван Перси су имали сјајне прилике, али је голман Словачке још боље бранио.

На другој страни, Мирослав Шток задавао је главобоље дефанзивцима Холандије. Предриблао је два играча, да би шутирао са двадесетак минута, а Стекеленбург је некако избацио ту лопту изнад гола.

То је био знак Словацима да крену свим силама у напад. Најбољу шансу на мечу имао је Роберт Витек. После гужве пред казненим простором, лопта стиже до Витека који није у офсајду, и сам је испред гола Холандије. Међутим, Витек несхватљиво лоше шутира право у Стекеленбурга.

Исти играч нашао се у веома сличној ситуацији неколико тренутака касније. Такође, сам пред голом, није у офсајду, али се спетљао није шутирао из прве, па је шутирао преко гола.

А када се не искористе такве прилике, поготово на Мундијалу, онда стиже казна. Егзекутор је овај пут Весли Снајдер, који је неколико минута пре краја меча срушио све наде Словака да ипак могу до продужетка. Кујт несебично додаје Снајдеру, који из трка погађа гол Муче.

Међутим Словаци се нису предавали. Јакубко је у последњим секундама надокнаде примио лопту у казненом простору Холандије, Стекеленбург га је оборио, па су Словаци имали прилику да смање резултат са беле тачке.

Овај пут, Витек није погрешио, па је постигао утешни погодак за Словачку.

На крају, Холандија чека бољег из јужноамеричког дербија, између Бразила и Чилеа, док Словацима остаје за утеху чињеница да су на свом првом Мундијалу у историји догурали до осмине финала, да нису приказали нимало лошу игру, као и то да су послали шампиона света кући.

Бразилци су и ову утакмицу добили онако како најбоље знају, бразилски. У мечу где је противник у првом полувремену био равноправан, само неколико минута добре игре било је довољно "кариокама" да преломе целу утакмицу.

Многи сумњали у ову бразилску генерацију, која је за разлику од многих претходних, на шампионат допутовала са много мање великих звезда, али је селектор Карлос Дунга од њих направио моћан колектив који, како се Мундијал ближи крају, пружа све боље партије.

Ни маестрални Марсело (Лудак) Бијелса, на клупи Чилеа није могао да спреми екипу за један овакав меч.

Чилеанци су без икаквих калкулација од старта напали Бразилце, али су "кариоке", брзо успоставиле контролу на средини терена. Ипак, напади Бразила су завршавали далеко испред казненог простора противника, и нису представљали опасност.

У том делу игре издвајају се само шутеви Луиса Фабијана и Силве.

Већи део првог полувремена, ова два тима су у најмању руку били равноправни противници, а највише се играло на средини терена. Обе екипе су покушавале дугим лоптама да направе шансу, али ти пасови су већином били непрецизни.

Ипак својих три минута први је дочекао Бразил, када је показао сву своју снагу и преломио меч.

Када већ нису могли из игре, отпор сјајних Чилеанаца је сломљен после прекида. После корнера са десне стране, најбољи у скоку је био Жуан, који је главом закуцао лопту у чилеанску мрежу.

Славље навијача на стадиону у Јоханесбургу још није ни прошло, када су три минута касније "кариоке", после сјајне акције Робиња, Каке и Луса Фабијана, запечатиле судбину грогираном противнику. Егзекутор је поново био маестрални Луис Фабијано.

До полувремена Чилеанцима је остало само да "збију редове" и да се потруде да не приме још неки погодак, јер су и поред заостатка од два гола, имали резултат који су могли да стигну.

Наставак меча донео је сличну игру са почетка утакмице. Бразил је имао више лопту у ногама и контролисао игру, али није се трудио да превише срља ка голу Чилеанаца.

Таман када је темпо игре спласао а утакмца ушла у мирнији ток, као из ведра неба уследио је брз продор Рамиреза, који је асистирао Робињу, а фудбалер Сантоса је прецизним ударцем трећи пут затресао мрежу Чилеанаца. 

Ако је до тог тренутка и постојала шанса за Бијелсине изабранике да могу да стигну резултат, она је сада угашена.

И Чиле је имао неколико прилика да смањи резултат, а најбољу шансу пропустио је Валдивија, али је његов ударац са ивице шеснаестерца отишао преко гола Бразилаца.

Бразилци поново прете преко Робиња који добија сјајну лопту и са десне стране улази у шеснаестерац, али шутира поред гола.

Узвраћа Суазо, који је примио лопту у шеснаестерцу Бразила, али његов шут голман Жулио Цезар брани. После корнера још једна шанса за Чилеанце, али је лош ударац Суаза некако завршио на горњем делу пречке бразилског гола.

Неколико минута пре краја утакмице шансу да смањи резултат имао је и Босанжур, али је његов шут искоса са десетак метара завршио поред гола Цезара.

Последњу прилику да бар мало ублажи пораз имао је Валдивија, али је његов ударац био непрецизан.

Бразил је имао неколико опасних напада, али није било довољно концентрације у завршници да се повећа резултат.

Убедљивом победом "кариоке" су се на маестралан начин пласирале у четврт финеле Мундијала, где их чека Холандија. Ово ће бити прави тест за Дунгине момке, који, бар за сада, оправдавају улогу фаворита на овом такмичењу.

За Бразил су наступили: Цезар, Мајкон, Жуан, Лусио, Бастос, Алвеш, Силва, Рамирез, Кака, Робињо и Луис Фабијано. Шансу су добили и Нилмар, Клеберсон и Мело.

Чиле је наступио у следећем саставу: Браво, Исла, Контрерас, Хара, Фуентес, Видал, Кармона, Гонзалес, Санчез, Суазо, Босажур. У игру су ушли и Тело, Валвидија и Миљар.

"Панцери" су, после лоше епизоде против "орлова" и наизглед незаинтересоване игре против Гане, коначно погодили праву формулу и заиграли као против "кенгура".

Брза игра, којом су уништавали противника, јесте нешто што су прижељкивали Немци, али што нико није очекивао против екипе каква је Енглеска. Томе је сигурно допринео и повратак Клосеа, који је одрадио суспензију.

Прих пола сата игре, постојао је само један тим на терену - Немачка. Енглези, иако у истом саставу као и на прошлом мечу, нису могли да се саставе. Милер, Озил, Кедира и Швајнштајгер доводили су дефанзивце "Гордог Албиона" до лудила, нарочито Апсона, који није могао, чини се, да изађе на крај са Клосеом и Подолским.

Већ у четвртом минуту Немци су могли до предности. Швајнштајгер је сјајном лоптом нашао Озила, али је 37-годишњи Џејмс одлично затворио угао, и одбранио његов ударац.

Наравно, "панцери" ту нису стали, већ су охрабрени кренули још јаче у напад.

Подолски је био у одличној прилици, повукао је лопту, могао да упосли неког од саиграча који су били у бољој позицији, али је одлучио да завши сам акцију, што није било најбоље решење.

Међутим, то је све било увертира за фантастичних 25 последњих минута полувремена. Врло ватрену утакмицу додатно је распалио Мирослав Клосе.

Утакмица паузе очигледно је пријала најистуренијем нападачу "панцера", који је у 20. минуту искористио несхватљиву грешку одбране "Гордог Албиона", и савладао Џејмса за 1:0. Нојер је послао лопту са свог гола, она је неометано дошла до Клосеа, који је "отресао" са леђа Апсона, и погодио мрежу Дејвида Џејмса.

Енглези шокирани, али с обзиром како су играли пре гола, нису могли ништа друго да очекују. Али свакако нису очекивали да ће "панцери" после водећег гола играти још офанзивније, и што је много битније, течније.

Сјајно су комбиновали "панцери", па су лако долазили до казненог простора Енглеза. Могао је Клосе још једном да затресе мрежу, после невероватног додавања Томаса Милера, али је овај пут погодио Џејмса у ноге.

Занимљиво, свакако не Фабију Капелу, Енглези су прву прилику имали у 25. минуту меча. Герет Бери је шутирао из даљине, али није успео да поравна резултат.

А Немци су наставили са својом игром. Контранапади су потпуно разбили на комаде одбрану Енглеза, а после једног дошли су и до другог гола. Томас Милер, 20-годишњи фудбалер Бајерна просто је бриљирао. Истрчао је сам пред голмана "Гордог Албиона", могао је да шутира, али је изабрао компликованије и атрактивније решење. Пребацио је Џонсона који се залетео ка њему, додао Подолском, који се није најбоље снашао са лоптом, али је на крају сместио "Џабулани" иза леђа Дејвида Џејмса.

Нико није очекивао да ће већ у 32. минуту једна од ове две екипе имати огромну предност, од два гола, али су Немци потпуно заслужену стигли до тога.

Али радост Немаца није била дугог века. Очигледно да су се Енглези коначно опаметили, схватили да немају времена за тражење савршене игре, па су на све начине покушавали да дођу до гола Мануела Нојера. А један од тих начина уродио је плодом.

Џерард је из прекида погодио Апсона у чело, а дефанзивцу Енглеске није било тешко да се искупи за грешке код првог гола Немачке.

Донео је гол наду Енглезима да могу да изједначе до полувремена, и потпуно се врате у игру. Загризли су Џерард и другови, и то им се исплатило. Па, бар на неколико секунди.

После гужве пред казненим простором Немачке, Лампард шутира, Нојер је "кратак" а лопта од пречку улази у гол, а потом излази из њега.

Енглески фудбалери почели су да се радују због изједначења, али последњу реч дао је судија Ларионда, који је судио и меч Србија - Аустралија.

Уругвајац није показао на центар, иако је лопта прешла гол црту за добрих пола метра. Бунили су се и покушавали Енглези да објасне судији какву је грешку направио, али је Уругвајац био неумољив.

Ако је срећа била на страни "Гордог Албиона" пре 44 године, када је Џеф Херст на сличан начин, само што многи сматрају да лопта тада није прешла линију, практично донео титулу првака света Енглеској, баш против Немачке на Вемблију, сада свакако није.

Али, времена за туговање није било, већ су се сви окренули наставку, јер је до краја првог дела игре остало свега неколико минута.

Међутим, Немци и Енглези нису успели да дођу до гола до краја првог полувремена, па се на одмор отишло са предношћу Немаца од 2:1. Свакако није недостижно, али да би преокренули, Енглези морајуда тотално промене начин игре, нарочито у одбрани.

Чак три гола у првом делу, и наравно четврти, који није признат, обећавали су невероватан наставак, препун узбуђења.

А наставак је био баш такав. Енглези јуришају ка голу Нојера, како би што пре дошли до изједначења, док Немци, без икаквих проблема износе лопту и долазе у прилике. Можда је то била и тактика Јоакима Лева, јер су на контранападе потпуно демолирали задњу линију Енглеза у неколико наврата.

На самом почетку, Енглези су запретили преко капитена Џерарда. Вероватно када је видео да се тешко долази у праву шансу, Џерард је преузео одговорност на себе, па је два пута опасно шутирао из даљине, а оба пута је био веома близу гола. Први ударац је завршио уз стативу, док је други сјајни Нојер одбранио. Ипак, Џерард је најавио офанзиву, са чиме су се потпуно сложили навијачи Енглеске.

А Френк Лампард дефинитивно није имао среће. Први пут, чист му гол није признат, а сада му прешка опет није била од велике помоћи. Шутирао је из "слободњака" са више од 30 метара, а лопта се закуцала у пречку, иако је Нојер већ био савладан.

Док су Енглези тражили кључ за одбрану "панцера", на другој страни Милер и Озил, правили су куршлус у одбрани "Гордог Албиона".

Несхватљиво, Апсон и Тери су пустили Милера на некох 20-ак метара од гола, Милер је шутирао шпицем, али је лопта закачила неког из задње линије и отишла у гол аут. Ларионда ни то није видео, па није свирао корнер за Немце.

Битка се потпуно рапсламсала, на обе стране су пљуштале прилике, а Руни је одлично упослио Милнера, који се предуго намештао на ударац, па је Боатенг изблокирао покушај фудбалера Астон виле.

Времена за одмор није било, јер је одмах на другој страни Швајнштајгер одлично шутирао из даљине, али је и он био замало непрецизан. Али неколико минута касније, Милер није био.

Лампард је извео слободан ударац, погодио живи зид, након чега су Немци повукли контру.

У свега неколико додавања, лопта стиже до Милера који ствара нове муке Енглезима, који сада морају да јуре два гола. Али после свега три минута, и они Енглези дижу руке од, сада је сигурно, бесмислене борбе.

Још једна контра Немаца, још једном Милер непогрешив, и чак 4:1 за Немце, што је, с обзиром како играју једни а како други, потпуно недостижно за Енглеску.

Покушао је Капело да нешто промени увођењем Хескија али узалуд. На вратима је био најтежи пораз "Гордог Албиона" у историји, на светским првенствима. Четири гола примили су од Уругваја 1954. године, али су тада дали два.

Ипак, поједини фудбалери нису желели да се помире са таквим поразом. Џерард је одлично шутирао, из ужасно тешке позиције, али је Нојер врховима прстију зауставио ударац капитена.

Покушао је и Герет Бери у последњим секундама меча, али је његов ударац изблокиран, што је био последњи трзај рањених Енглеза.

За Немачку играју: Нојер, Фридрих, Лам, Мертесакер, Боатенг, Кедира, Швајнштајгер, Озил, Подолски, Клосе, Милер. Играли су и Гомез, Трочковски.

Капело се одлучио за следећи састав: Џејмс, Џонсон, Ешли Кол, Џерард, Тери, Лампард, Руни, Бери, Апсон, Милнер, Дефо. Прилику су добили Хески и Џо Кол.

Немачка је потпуно надиграла и прегазила Енглезе у осмини финала, и потпуно заслужено се нашла у четвртини финала. Остаје жал због непризнатог гола Франка Лампарда, који би свакако био један од лепших голова на Мундијалу. Ипак, тешко да би много могао да промени, јер су Немци одиграли на ивици савршенства. Оно што је Милер урадио дефанзивцима "Гордог Албиона" дуго ће остати у сећању Немаца, а још више Британаца.

Мексико је храбро започео меч против фаворизованог ривала и показао од самог старта да неће бити лак противник. Већ у осмом минуту Салсидо погађа пречку са више од 30 метара удаљености, а у следећем нападу прети Гуардадо, али лопта пролази тик поред десне стативе Ромеровог гола.

Аргентина се полако буди и креће да стеже обруч око мексичког гола. Резултат стиже, али највише захваљујући судијској тројци из Италије. Меси асистира Тевезу који је очигледно био у офсајд позицији, али не и за помоћног судију. Росети показује на центар, а Мексиканци не верују шта им се догодило.

Да покаже да вођство Аргентине није производ случајности, потрудио се Игуаин у 33. минуту меча. Међутим, опет је гол последица грешке, овога пута мексичког штопера Осорија, који је "на тацни" дао лопту Игуаину, а нападач Реала из Мадрида такав поклон претвара у погодак за своју екипу.

Мексиканци су потпуно у шоку и само срећи могу да захвале што су на одмор отишли само са два гола заостатка. Игуаин има прилику да постигне и пети гол на турниру, али из врло изгледне ситуације главом не успева да савлада Переза.

Други део меча Мексико креће знатно ангажованије и агресивније, али их је опет "пресекао" гол "гаучоса". Можда и најлепши гол у досадашњем делу Мундијала постиже Карлос Тевез, најбољи играч утакмице. Омалени нападач је сјајним ударцем са 25 метара "скинуо паучину" из угла гола Переза и донео Аргентини убедљиву предност.

Већ тада су "гаучоси" сматрали своју предност недостижном и препустили Мексиканцима средину терена. "Сомбрероси" покушавају да постигну макар утешни гол, а у томе не успева Дос Сантос у 70. минуту, јер са гол линије интервенише Хајнце, иако је Ромеро већ био савладан.

Међутим, у следећем минуту, Хавијер Ернандез показује зашто га је ангажовао Манчестер јунајтед. Млади мексички нападач прихватио је лопту леђима окренут голу, "окренуо" Демикелиса и снажним ударцем савладао Ромера.

До краја меча, није било озбиљнијих прилика за гол. Мексиканци су покушавали да угрозе Ромера ударцима из даљине, а за нешто више од тога нису имали снаге. Аргентинци су се ограничили на одбрану свог гола и само спорадично, индивидуалним акцијама Месија и Игуаина, претили мексичкој одбрани.

На крају, резултат остаје 3:1. Мексиканци поносно иду кући, нису разочарали у Јужној Африци. "Гаучоси" већ почињу припреме за следећи меч, против Немаца у четвртфиналу. Марадона може бити задовољан, Агире не, пре свега оствареним резултатом.

Меч је одигран на Сокер Сити стадиону у Јоханесбургу, а главни судија меча Роберто Росети и његови помоћници никако не могу добити прелазну оцену.

Аргентинци су меч почели у следећем саставу: Ромеро, Демикелис Бурдизо, Отаменди, Хајнце, Маскерано, Родригез, Ди Марија, Меси, Тевез и Игуаин. Играли су још: Верон, Гутијерез и Пасторе.

За Мексико су играли: Перез, Родригез, Салсидо, Осорио, Маркез, Торадо, Гуардадо, Хуарез, Ернандез, Дос Сантос и Баутиста. Са клупе су ушли: Барера и Франко.

Од самог старта меча, Гањани су играли храбро и показали да желе највећи успех у свој историји. Рајевац је одлично тактички поставио игру, па је Американцима требало много времена да се прилагоде стилу Африканаца.

Кевин Принц Боатенг је већ у петом минуту меча показао зашто га Рајевац сматра својим најбољим играчем. После соло продора, везиста Портсмута шутирао је прецизно са 16 метара и савладао искусног Хауарда. Шок за Американце и велика радост за цео афрички континент.

Изабраници Боба Бредлија кренули су знатно агресивније после примљеног гола, али чврста одбрана Гане предвођена голманом Кингсоном, била је на висини задатка. Гањани су брзим контранападима задавали велике муке америчкој одбрани, па су "црне звезде" у првом делу игре имале више шанси за постизање поготка.

Прва велика шанса за Американце виђена је тек у 35. минуту меча. Финдли излази сам испред Кинсона, али је голман Гане одлично реаговао. Само два минута касније, на другој страни, слична прилика за Асамоу, али се Тим Хауард реванширао свом колеги.

У другом полувремену, Американци су заиграли много боље. Задовољни вођством, Гањани су се повукли и ретко покушавали да угрозе амерички гол, док су Бредлијеви момци кренули на "све или ништа".

То се исплатило у 62. минуту. Демпси је одлично повукао један напад, улетео у казнени простор Гане и штоперу Јонатану није преостало ништа друго, сем да га обори. Мађарски судија Касаи показује на белу тачку, а шансу да својој екипи донесе изједначење користи Донован, својим трећим голом на шампионату.

Гана је деловала доста пољуљано изједначујућим голом. Американци преузимају доминацију у свим сегментима игре, из чега проистичу и прилике за погодак. Најозбиљније су пропустили Бредли и Алтидор, па се ушло у продужетке.

Поново, као на почетку меча, сам старт продужетака доноси радост Гани и тугу Американцима. Најбољи играч Гане на овом турниру, Асамоа Гијан, искористио је једну насумично испуцану лопту и сјајним ударцем савладао Хауарда.

Американци нису имали снаге за још један преокрет. Покушавали су "јенкији" да нападну свим силама, али нису могли да разбију чврст бедем испред Кингсоновог гола, па до краја меча нису успели да направе ниједну озбиљнију шансу.

Гана одлази у четвртфинале, сасвим заслужено, где ће у мечу против Уругваја покушати да афричком континенту донесе првог учесника полуфинала у историји Мундијала. Рајевац има прилику да уђе у историју фудбала, а да ли ће се то и догодити, сазнаћемо после четвртфиналних мечева.

Меч између САД-а и Гане одигран је Ројал Бафокенг стадиону у Рустенбургу, а правду је делио Виктор Касаи из Мађарске.

За САД утакмицу сз почели: Хауард, Боканегра, Черундоло, Демерит, Борнштајн, Бредли, Демпси, Донован, Кларк, Алтидор и Финдли. Са клупе су ушли: Еду, Филхабер и Гомез.

За Гану су играли: Кингсон, Сарпеј, Пантсил, Менсах, Инком, Јонатан, Анан, Ајев, Боатенг, Асамоа и Гијан. Као резерве, у игру су ушли: Ади, Апија и Мунтари.

Пре меча, рачуница је била потпуно јасна - или победа, или паковање кофера. За обе екипе. Па се очекивало да ће и Уругвај и Јужна Кореја у меч ући веома обазриво, без превише ризика.

Међутим, десило се потпуно обратно. Обе екипе су ушле у меч више размишљајући како да постигну гол, а не како да га одбране, што није могло да се претпостави, с обзиром да се игра осмина финала.

Дакле, без превиша калкулација, и са стратегијом "постићи гол више од противника". Довољно говори о томе формација Уругваја, чији је селектор Табарез на терен послао три нападача, Суареза, Форлана и Каванија.

Та, нападачка стратегија већ на почетку меча донела је гол Уругвајцима. У 7. минуту, после ужасне грешке голмана Кореје, лопта долази до Суареза, коме није било тешко да постигне гол. Млади фудбалер Ајакса наставио је голгетерску серију, започету против Мексика, и доноси велико славље свом тиму.

Међутим, тек тада права битка почиње. Свесни да су један гол у заостатку, Корејци показују да желе победу. Свим снагама крећу ка голу Муслере, што оставља простор Уругвајцима, па се распламсала борба.

Висок темпо, лопта је била у једном тренутку пред голом Кореје, а у следећем пред Муслером.

Једноставно, овај меч уопште није давао утисак да се ради о нокаут фази и осмини финала Мундијала.

Могли су и једни и други до гола, али нису имали среће. Наравно, најопаснији по гол Корејаца Форлан и Суарез, док је са друге стране врло близо гола био Парк Чо Јунг, али је његов ударац из даљине завршио покрај стативе.

У последњих неколико минута првог полувремена, Корејци притискају противника, што им доноси неколико прилика за изједначење. Ча Ду Ри је опробао ударац, али је био замало непрецизан, па је лопта прозујала изнад пречке.

Потпуна офанзива неуморних Корејаца могла је да им се обије о главу у буквално последњим секундама првог дела игре, али је правовремеа реакција дефанзиваца зауставила покушај Переире.

Један гол у првом полувремену није значио много. Битка ће постати још жешћа у наставку, а нападачка игра обе екипе обећавала је невероватних 45 минута.

То се и деслио. Међутим, не баш тако, јер се Уругвај, од самог старта другог дела одлучио да брани тај гол предности. Можда то и није био њихов план, већ нису могли да "скину с врата" борбене Корејце, који нису дали мира противнику од самог почетка другог дела игре.

Корејци су, чини се, потпуно пребацили тежиште игре на страну противника, и населили се пред шеснаестерац Муслере. Али, оно најбитније, нису могли да отворе одбрану Уругваја.

Најбољу шансу имао је Парк Чу Јунг. Лугано је избацио лопту испред голмана Муслере, она је дошла до везисте Кореје, који је покушао волеј ударцем, али није успео да погоди оквир гола.

Ипак, Корејци су се охрабрили, јер су видели да врло лако могу да угрозе гол противника.

Уругвајци су се мучили, и то много, да изнесу лопту са своје половине и да се одбране од борбених и неуморних Корејаца. А Корејанци нису имали намеру да одустану. Центаршут ка Парк Ђи Сунгу, фудбалер Манчестер јунајтеда шутира главом, али Муслера зауставља његов ударац.

Упорни напади ипак су се на крају исплатили Јужној Кореји. После велике збрке у казненом простору Уругваја, лопта пада на главу Чунг Јонг Лију, који коначно успева да изједначи резултат.

Мора се признати да су Корејци потпуно заслужено стигли до изједначења, можда су чак и заслужили више, јер Уругвај у другом полувремену практично није прешао половину терена.

А могао је Чонг Јунг Ли да се прослави и донесе огромно вођство својој екипи. Парк Ћи Сунг је фантастично упослио стрелца изједначујућег гола, који је потпуно сам остао пред Муслером, али је невероватно лоше шутирао, па је голман Уругваја без икаквих проблема зауставио његов ударац.

Уругвајци су се коначно опаметили, јер им је ово била последња опомена. Схватили су да се креће од нуле, а остало је још 20-ак минута до краја меча. Тргли су су Уругвајци и поново покушали да заиграју своју игру.

Форлан и Суарез су поново претили дефанзивцима Кореје, па су створили неколико изгледних прилика. А само један моменат генијалности поново је довео Уругвај на корак од четвртине финала.

Опет Луис Суарез. Најбољи стрелац претходне сезоне у Европи, показао је још једном због чега се већина великих европских клубова распитује за његову цену. Млади нападач Ајакса, поново је довео Уругвај у вођство, бриљантним ударцем са ивице казненог простора. Постигао је Суарез трећи гол на Мундијалу, свакако један од најлепших, али без икакве сумње најбитнији.

Десет минута пре краја, Корејци су кренули на све или ништа. Мада, могло би се рећи да су тако играли већи део утакмице.

Имали су и олакшавајућу околност, нису више морали да брину о Суарезу, јер је најбољи актер меча изашао у 85. минуту. Али, остаје трка са временом.

А могли су и то да реше Корејци. Резервиста Донг Гук могао је да донесе изједначење, и продужи сан свих Корејаца, али није имао среће. Искрао се одбрани, искористио неуспелу офсајд замку, шутирао, али је Муслера закачио ту лопту и успорио. Међутим, лопта је ишла ка мрежи, али су реаговали уругвајски дефанзивци и уклонили опасност.

Покушали су Корејци до краја да дођу до изједначења, али безуспешно, јер су Уругвајци сјајно затворили све прилазе голу, па су се, после 40 година, коначно пласирали у четвртину финала Светског првенства. Суарез, Форлан и другови тамо чекају бољег из меча САД-Гана. Кореја није имала среће ни у петом сусрету са Уругвајцима, па су уписали и пети пораз.

Дрогба и другови ушли су у меч са в еома једноставном рачуницом - потребно им је девет голова како би прескочили Португал у групи, и наставили такмичење. Наравно, под условом да Португал изгуби од Бразила.

Како је Северна Кореја примила седам комада од Португалаца, није било немогуће да "слонови" ураде исто, плус мало више.

Тако су и кренули од самог старта. Нису размишљали о томе шта се дешава на другом мечу, већ су се трудили да ураде оно што је до њих. На све могуће начине покушавали су да сломе отпор Корејаца, што им је успевало врло често.

Кадер Кеита је први запретио голу Корејаца, али је голман Ри Мјонг Гук сјајно интервенисао. Напад, који је предводио Дидије Дрогба, са све лонгетом на руци, одлично је функционисао, па су веома лако долазили до прилика.

Жервињо је могао да да доведе у вођство "слонове" већ у 11. минуту, али није имао среће. Али, његов саиграч, Јаја Туре јесте, неколико минута касније.

Артур Бока пробио је одбрану сјајним додавањем до Јаје Туреа, а фудбалеру Барсе није било претерано тешко да погоди мрежу. Сјајна акција и одлични напади "слонова" обећавали су много, а то је потврдио и Ромарик само неколико тренутака касније.

Дрогба је феноменално прихватио лоптур, страховито шутирао али је лопта погодила пречку. Одбила се до Ромарика који је главом послао у мрежу за 2:0, већ у 20. минуту.

Надали су се "слонови" да ће Бразил победити Португал, још ако то ураде са више од два гола разлике, онда је њихова мисија знатно олакшана.

А на самом терену, "слонови" нису имали разлога за бригу. Корејци су понекад напали, преко Тае Се Јонга, као и из "слободњака", али је све то било потпуно безопасно.

Ипак су они диктирали темпо, контролисали утакмицу и нападали из "петних жила". Жервињо је имао пар добрих прилика, пре краја полувремена, али је једном погодио стативу, док други пут, није успео да захвати лепо лопту главом.

На полувреме су отишли Дрогба и другови са два гола предности, а у наставку су морали да постигну још седам, уколико између Португала и Бразила буде 0:0.

Међутим, у другом делу, Корејци су заиграли много боље. Више су имали лопту у ногама у односу на прво полувреме, док је Тае Се Јонг, свакако најопаснији играч у тиму, имао прилику да савлада Бубакара Берија у 51. минуту, али није успео у тој намери.

"Слонови" су узвратили преко Дрогбе, али евиденто је било да нападачу Челсија недостају утакмице "у ногама" јер није успео да шутира онако како је желео.

А онда је Свен Горан Ериксон све карте бацио на напад. У игру је убацио Аруну Диндана и Саломона Калуа, како би помогли Дрогби у нападу.

Али то је, наравно, оставило доста простора Корејцима у нападу. Опет Тае Се Јонг, и опет не успева да постигне гол. Имао је две прилике почетком 80. минута, али је оба пута одбрана "слонова" била сналажљивија.

А само неколико тренутака касније, Калу постиже трећи гол за своју екипу. Бока поново у улози асистента, проналази Калуа који погађа за 3:0, али с обзиром да је крај меча за свега неколико минута, постаје свима јасно да ће се Обала Слоноваче ипак опростити од Мундијала.

Врхунски играчи на обе стране, растерећеност када је у питању пролазак у други круг и старо ривалство између бивших колониста и њихове колоније, најављивало је узбудљив меча са лепим потезима и много голова.

На жалост нисмо видели ништа од тога. И ова утакмица је била једна у низу тврдих мечева, без превише прилика, каква је већина на овом Мундијалу. Није се видело ништа од лепоте и "магије" у игри ова два тима.

Обе екипе су играле опрезно и тврдо, без залетања на гол противника. На почетку је нешто агресивнији био Бразил, који је преко Данија Алвеша и Нилмара пробао да угрози гол Португалије.

Неколико минута касније и Тијаго покушава за Поругалце, али његов ударац не представља опасност по "кариоке". После тога прети и Роналдо, али шутира поред гола.

Бразил је у том делу игре био нешто офанзивнији, али никако није могао да направи озбиљнију акцију. Напади "кариока" завршавали су далеко испред португалског шеснаестерца.

Најозбиљнију шансу у првом полувремену за "кариоке" пропушта Нилмар, али и његов ударац, после асистенције Луиса Фабијана, португалски голман брани. После тога, након центаршута Мајкона, шансу има и Луис Фабијано, али његов ударац главом завршава поред португалског гола.

До краја полувремена, само је Кристијано Роналдо упутио два ударца ка голу Бразила, али без веће опасности по голмана Жулија Цезара.

Имаући у виду резултат друге утакмице у овој групи између Обале Слоноваче и Северне Кореје, Португалци су и даље имали резултат који их води у други круг, док су Бразилци већ раније осигурали пут у осмину финала.

Онда ни не чуди што су обе екипе и у другом полувремену наставиле "успаванку" на стадиону у Дурбану. И даље су Бразилци имали више лопту у ногама, али без жеље да одлучније крену ка голу противника, док су Португалци тек на тренутке почињали озбиљније нападе.

Најбољу шансу за Португалце на утакмици пропушта Меирелеш, када после асистенције Роналда, са само неколико метара, шутира поред гола Бразила.

До краја утакмице није било озбиљнијих прилика. Покушаји Кристијана Роналда са једне и Алвеша, Рамиреза и Лусија са друге стране, нису претили да промене резултат на утакмици.

После пет минута зауставног времена, главни судија свира крај јако лоше утакмице на стадиону у Дурбану.

Подела бодова је задовољила играче оба тима, али не и публику, која је је јако мало видела од вансеријских играча који играју у овим екипама.

И Бразил и Португалија пласирале су се у осмину финала, а своје противнике тражиће у групи Х, где играју репрезентације Чилеа, Шпаније, Хондураса и Швајцарске.

За Португалију су играли: Едуардо, Рикардо Кошта, Бруно Алвеш, Карваљп, Дуда, Дани, Тијаго, Пепе, Меиралеш, Коентрао и Роналдо. Шансу су добили и Симао, Мендеш и Велосо.

Репрезентација Бразила наступила је у следећем саставу:  Жулио Цезар, Маикон, Лусио, Жуан, Бастос, Дани Алвеш, Жиберто Силва, Мело, Нилмар, Баптиста, Луис Фабиано. Са клупе су ушли и Жосуе, Рамирес и Графите.

Швајцарска је од почетка показала да жели победу, али нападачи Отмара Хицфелда нису успевали да направе иоле озбиљнију шансу за гол. Са друге стране, репрезентативци Хондураса, често су покушавали брзим контранападима да угрозе гол Бенаља, али у томе нису имали ни среће, ни знања.

Прво полувреме протекло је у врло равноправној борби две екипе, мада су Швајцарци у пар наврата били ближи постизању, за њих, врло битног гола.

У други део игре, обе екипе улазе много отвореније и са жељом да постигну победоносни погодак. Врло често се дешавало да нападача буде више од одбрамбених фудбалера, али ни то није било довољно обема екипама да стигну до предности.

Хондурас је имао озбиљније прилике и право је чудо како је голман Волфсбурга у овом мечу остао несавладан. Са друге стране, капитен Хондураса, голман Ваљадарес сјајно је чувао своју мрежу и у неколико наврата спасио сигуран гол.

Хондурашани ће сигурно запамтити шансе Суаза, Велкама и Алвареза, који су могли да уђу у историју националног фудбала као стрелци поготка на Светском првенству. У 85. минуту најзад се затресла мрежа Швајцараца, али је линијски судија подигао заставицу и означио да се Алварез нашао у офсајд позицији.

На крају, Отмар Хицфелд и Реиналдо Руеда, сигурно неће бити задовољни што њихове репрезентације завршавају турнир после групне фазе такмичења, а остаће запамћено да је Хондурас једина екипа на Мундијалу у Јужној Африци која није постигла ниједан погодак.

Није се прославила ни Швајцарска, која је само једном затресла мрежу ривала и то у првом мечу на турниру када су приредили велико изненађење и савладали првака Европе, екипу Шпаније.

Чилеанци су кренули храбро без респекта према великом противнику. Брзи нападачи правили су велике проблеме одбрани "фурије", али су у одбрани били превише груби и врло брзо "зарадили" три опомене.

Шпанци су стрпљиво чекали својих пет минута и дочекали у 24. минуту меча. Одлична дубинска лопта упућена је ка Торесу, голман Браво излетео далеко од гола, избио лопту само до Виље. Шпански нападач, налетео је на лопту и са преко 35 метара постигао свој трећи гол на шампионату.

Чилеанци се нису уплашили. Већ у 34. минуту, велика шанса за Бисежура. Лево крило Чилеа, улетео је у казнени простор Шпанаца, али је на време стигао Пике и у последњем тренутку избацио лопту у корнер.

Три минута касније, преломни тренутак меча. Одличну акцију "фурије" започео је Иниеста, а у њој учествовали Торес и Виља. На крају, стрелац првог гола одлично проналази Иниесту, који прецизним ударцем дуплира предност Дел Боскеових изабраника.

Да несрећа буде још већа за чилеанску екипу, Естрада добија од мексичког судије другу јавну опомену, због старта над Торесом у току акције код гола. Чиле наставља меч са играчем мање на терену.

На самом старту другог дела игре, селектор Чилеа Марсело Биелса, чини две измене. У игру улазе Паредес и Миљар, а само два минута по њиховом уласку, Чиле стиже до гола. Управо је Миљар био стрелац, упутио је ударац са 20 метара, лопта закачила Пикеа и преварила Касиљаса.

Од тог тренутка, као да је све стало. Шпанци су били задовољни вођством, а Чилеанци ослушкивали резултат са другог меча, између Швајцарске и Хондураса, који им је ишао на руку.

Такав развој догађаја никако се није свидео публици у Преторији, која је врло честим звиждуцима опомињала играче оба тима, зашто су уопште ту. Међутим, промене у игри није било, па су оба ривала мирно привели меч крају, на обострано задовољство.

За Шпанију меч су почели: Касиљас, Пике, Пујол, Капдевила, Рамос, Иниеста, Ћави, Алонсо, Бускец, Виља и Торес. Играли су још: Фабрегас и Мартинез.

За Чиле су наступили: Браво, Понс, Исла, Јара, Медел, Санчез, Видал, Гонзалез, Естрада, Валвидиа и Бисежур. Са клупе су ушли: Паредес, Миљар и Орељана.

Меч је одигран на Лофтус Версфелд стадиону у Преторији, а главни судија меча био је Мексиканац Марко Родригез.

У осмини финала, Чиле ће играти против Бразила, док ће Шпанци у европском дербију одмерити снаге са репрезентацијом Португалије.