Одмах по слетењу "орлови" су отишли на тренинг у Универзитетски центар.Уз много представника медија тренинг је пратило и руководство ФС Србије, појачано министарком за спорт и омладину Снежаном Самарџић-Марковић и српским амбасадором у Преторији Гораном Вујичићем.

Новинаре је у прес-центру стадиона посетио Новосадјанин Зоран Зивлак који је у Порт Елизабет стигао-бициклом. Истина, не баш из Новог Сада али јесте из Кејп Тауна, удаљеног више од 1000 километара.

Каже да је путовао 8 дана, није имао никаквих проблема, људи су били љубазни и симпатични а једини "конфликт" имао је у еком успутном бару пошто је он навијао за Србију, а домаћини за Гану...

Зивлаку је ово трећа "интерконтинентална авантура", прошле године био је у Аустралији на светском првенству у тријатлону а пре две године у Пекингу, на Олимпијади. Практично из Јужћне Африке креће за Турску, на Светско првенство у кошарци...

Фудбалску репрезентацију Србије по доласку у Порт Елизабет сачекало је лепо време и темепература од 18 степени Целзијуса. У петак, очекује се температура од 20 степени.

Киша, која је непрестано лила претходних дана и претила да уништи терен на стадиону "Нелсон Мандела беј", престала је да пада, а очекује се да је ни сутра неће бити.

Легенда ове земље и бивши голман, Хозе Луис Чилаверт, који је више познат по постигнутим головима него по одбранама, са својим саиграчима увек је са трибина уживао велику подршку лепшег пола.

И у Јужној Африци, нови хероји нације имаће баш жестоку подршку. Поред хиљада вувузела, нема ко није приметио ове ватрене навијачице.

У табору противничких навијача, и галантне Италијанке су успешно парирале колегиницама из латинске Америке.

Иако на терену није био највећи срцеломац "азура", Франческо Тоти, италијанске лепотице нису штеделе грла на Ђилардина, Канавара и другове.

На крају и на терену и на трибинама био је заслужени реми. Надамо се да су се и девојке, попут играча, пријатељски загрлиле и изљубиле, а није искључено да је било и замене дресова.

На крају се поставља питање, поред оваквих навијачица ко нормалан може да труби?

Истина, брзина је због гужве, била мала, али егзибиције са испруженим рукама са часом пива из аутобуса и "захвалном" руком неког од путника из аутомобила више је прилицила "Мистерр Бину" и његовим немогућим догодовштинама него метрополи у којој се одржава светско првенство у фудбалу.

Холанђани су били изузетно галатни. Нудили су пиво свима који су им се приближили тако да је дошло до непланираних "престројавања" из траке у траку, што близе холандском аутобусу (у пуном смислу речи, таблице су холандске) који се неоцекивано претворио у "пивницу на точковима". Било је и оних који су излазили из кола и пешке се приближавали путујућој точионици, неки су чак усли у аутобус,  а однекуд се створио и камерман да забележи овај необични "бира-фест", а у Јохансебургу...

На зиду су имена играча, испод висе пари копачки, у кутијама дресови, тренерке...

Део од 6 тона (!) опреме коју је ФСС послао у Јоханесбург смештен је у овој соби наде...Ту су и дискови са музиком и ДВД филмовима... Још само да "орлови" високо полете!

Жути дрес "кариока", плави Италијана, холандски наранџасти и плави аргентински, свакако су најпознатији. На светском првенству у Јужној Африци,надамо се да ће и црвени дрес "орлова" ући у легенду.