Звезда је катастрофалном партијом "склизнула" у Лигу конференције што је далеко од циљева који су почетком лета били зацртани.

"Верујем да ћемо и наредне сезоне изборити пласман у групну фазу неког од Уефиних такмичења, са амбицијом да то буде Лига шампиона", биле су речи генералног директора Звездана Терзића на јунској седници Скупштине клуба.

"Имам жељу да са Звездом уђем у Лигу шампиона, због себе, играча и клуба", рекао је тадашњи тренер Дејан Станковић на почетку летошњих припрема.

Али после изненађења од Хаполеа Бершеве и дебакла против Викторије, Звезда ће морати да се задовољи "утешним" Уефиним такмичењем.

И док ће многи постављати питање да ли је ово нова реалност Звезде и српског фудбала – да њен убедљиви, готово деценијски шампион игра у Лиги конференције а не макар Лиги Европе – одговор ће бити познат тек када видимо како ће се црвено-бели тамо показати и хоће ли наредног лета "исправити" овогодишње неуспехе.

Али после уложених 10 милиона евра у појачања и промене тренера доласком Алберта Ријере, шта би за Црвену звезду и њене навијаче био успех у Лиги конференције?

Ако би у Љутице Богдана требало да је нека лекција научена овог лета, то је да ће морати да се иде корак по корак, без прескакања степеника, предалеког гледања у будућност и превеликих обећања.

Звезда је од Лиге шампиона коју је желела била веома далеко, а на крају јој ни три гола предности на 45 минута до Лиге Европе није било довољно да испуни свој резервни циљ.

Зато ће за почетак морати да се сачека жреб у петак у 13.00 часова. Тамо би пут црвено-белих ка нокаут фази могао да буде доста "шарен".

Могући су мечеви против Копенхагена, Пафоса, финског Купса, Линколна са Гибралтара, Интера из Андоре и Иберије из Грузије. Исто тако, ту су и далеко моћнији Аталанта, Ајакс, Брајтон, Трабзон, Твенте, па и сусрет са Хајдуком из Сплита који би донео много тога и на терену, и ван терена.

Почетком године, Звезда је била на 90 минута од осмине финала Лиге Европе, али је у реваншу против Лила ипак поклекла. Ако је та сезона мерило, онда се осмина финала Лиге конференције чини као апсолутни минимум јер би то значило једну рунду даље у такмичењу за један степен слабијем.

Ипак, ако се црвено-бели сете да је Партизан пре пет година стигао до те исте осмине финала али након што је прошао и три тешка кола квалификација, онда би било логично очекивати и веће апетите.

Стога, пласман у четвртфинале Лиге конференције могао би да буде примамљив и навијачима Звезде, нарочито након августа који је донео болне поразе. У том случају би свој тим у европском такмичењу гледали и у априлу 2027.

А европски фудбал на "Маракани" у априлу није виђен од 1991. године.

Имала је тада Србија чак пет представника на европској сцени, али показало се да је то било исувише велики залогај за домаће клубове који нису то оправдали добрим резултатима.

Од тада траје "слободан пад" Србије на Уефиној ранг-листи коефицијената. И док је пре неколико година Србија заузимала 11. место од 55 чланица, протекле године су нас вратиле у реалност па се српски фудбал тренутно налази на 29. позицији.

Војводина и Железничар су ове сезоне уписали укупно шест пораза, Звезда их је претрпела чак три и играће само у Лиги конференције са две утакмице мање у лигашкој фази, док је Партизан упркос пет победа и једном поразу остао без пласмана у то такмичење.

То значи да је Србија у овој сезони до сада освојила тек 2.000 бодова, што је мање од учинка које су до сада оствариле Литванија, Белорусија, Албанија, Естонија, Андора, Лихтенштајн, Јерменија...

Тренутно, Србија на ранг-листи има укупно 18.250 бодова током пет сезона. Она је чак 2.312 бодова иза Бугарске која је одмах испред на 28. месту, а која у наставку сезоне има два представника у Уефиним такмичењима и више шанси за прикупљање бодова.

Земље попут Словеније и Словачке су још даље, на преко 4.000 бодова од Србије, па је извесно да неће моћи да буду престигнути ове сезоне.

Зашто се Србија налази у опасности

Србија се налази у опасности да остане без иједног представника у квалификацијама за Лигу Европе јер би могла да падне испод 33. позиције на Уефиној ранг-листи.

То 33. место је последње које земљама доноси квалификације за друго по снази такмичење, и уколико би у неком сценарију Србија и пала испод те позиције, у Уефина такмичења би слала један тим у квалификације за Лигу шампиона и преостала три у квалификације за Лигу конференције.

Проблем је у томе што ће на крају сезоне Русија као суспендована земља добити свој петогодишњи просек од 4.333 бодова, и са њиме ће имати 21.665 бодова - дакле, велике су шансе да и они годину окончају изнад Србије.

То значи да је Србија тренутно пројектована на 30. место.

У коликој је опасности заиста српски фудбал

Србија има проблем што ће на почетку наредне сезоне остати без учинка из сезоне 2022/23, када је освојила великих 5.375 бодова.

Примера ради, ако би се сада завршила сезона, на почетку наредне сезоне Србија би кренула од фамозне 33. позиције са само 0.907 бодова више од Босне и Херцеговине која би у том случају била на 34. месту.

У пракси, то значи да српски клубови под хитно морају да почну да бележе боље резултате на европској сцени, како се не би десило да кроз неколико година остану и без квалификација за Лигу Европе.

За сада ће коефицијент ове сезоне моћи да побољша само Црвена звезда. За колико, остаје да се види.

Овај трансфер представља брз и изненађујући потез управе лондонског клуба, који је уследио након обновљене забринутости због форме првог голмана Роберта Санчеза, јављају британски Би-Би-Си и Телеграф.

Одлука о довођењу Мартинеза донета је само неколико дана пре краја прелазног рока, а као директан повод наводе се грешке Роберта Санчеза на утакмици против Фулама, коју је Челси добио резултатом 3:2.

Санчез је прво допустио да му један ударац прође кроз руке код ближе стативе, да би касније након још једне несигурне интервенције омогућио противничком нападачу да постигне гол.

Иако су челници клуба првобитно планирали да пруже подршку Санчезу, лоша партија је очигледно променила њихове планове. Долазак Мартинеза значајно ће појачати конкуренцију међу стативама, где се поред Санчеза налази и млади Мајк Пендерс, који је стигао из Генка.

Вила већ нашла замену

Астон Вила је била спремна да прода Мартинеза након што је раније ангажовала јапанског репрезентативца Зиона Сузукија из Парме за суму од око 30 милиона фунти. Тиме је отворен простор за одлазак Аргентинца, што је уједно помогло клубу да усклади финансије са правилима о профиту и одрживости.

Занимљиво је да је Мартинез раније током лета био на прагу преласка у Јувентус, али је посао пропао због забринутости италијанског клуба поводом повреде прста.

Наставак сарадње два клуба

Трансфер Емилијана Мартинеза је само последњи у низу послова између Челсија и Астон Виле.

Претходно је Челси из Виле довео нападача Моргана Роџерса за 117 милиона фунти, док је у супротном смеру, у склопу договора због финансијских правила, отишао дефанзивац Јан Матсен.

Такође, нападач Николас Џексон тренутно обавља медицинске прегледе у Астон Вили, где ће поново сарађивати са својим бившим тренером Унајем Емеријем.

Биће то деби за црвено-беле у трећем по снази Уефином такмичењу, а већ у петак ће на жребу и сазнати своје ривале предстојеће јесени.

Кад је жреб и какав је систем такмичења

Жреб на ком ће Звезда сазнати ривале у Лиги конференције заказан је за петак од 13 часова.

Систем такмичења је нешто другачији него у Лиги шампиона и Лиги Европе. И овде учествује 36 тимова, али ће сваки тим играти само по шест мечева, а не осам.

Звезда ће угостити три тима на стадиону "Рајко Митић", док ће против три екипе играти у гостима.

Након шест рунди, осам првопласираних иде у осмину финала, док ће тимови од 9. до 24. места играти у баражу за пласман у осмину финала.

Кога Звезда може да добије на жребу

Звезда би за потенцијалне ривале могла да има сваки од 35 преосталих тимова.

Екипе су подељене у шест шешира са по шест тимова, и из сваког шешира ће црвено-бели добити једног ривала. Ево како су екипе распоређене:

Први шешир:

Аталанта, Брага, Ајакс, Фрајбург, Монако и Копенхаген.

Други шешир:

Црвена звезда, Мидтјиланд, Гент, Панатинаикос, Пафос и Брајтон.

Трећи шешир:

Лугано, Хетафе, Купс, Твенте, Линколн Ред Импс, Борац Бањалука.

Четврти шешир:

Сент Труден, Бран, Хартс, Каират, Трабзон и Универзитатеа Крајова.

Пети шешир:

Рига, Хајдук Сплит, Јаблонец, Нордсјеланд, Орхус и Интер Ескалдес

Шести шешир:

Тун, ЦСКА Софија, Кауно Жалгирис, Мјалби, Иберија и Егнатија.

Кад Звезда почиње такмичење

За разлику од два јача такмичења, црвено-бели ће овог пута дуже чекати на своје прве европске утакмице током јесени.

Прво коло ће бити играно тек 15. октобра, а друго 22. октобра. Треће коло је заказано за 5. новембар, а четврти за 22. новембар.

На крају, пето коло се игра 10. децембра, а последње шесто коло 17. децембра.

Никола Симић је истакао велику жал, али је и нагласио значај и утицај навијача на "Стадиону Партизана".

"Остаје велика жал. Жао нам је што смо смо на неки начин изневерили наше навијаче, којима само могу да кажем 'Браво' што су дошли у оваквом броју. Без њих утакмица не би ишла у овом смеру", први је коментар Симића за РТС.

Партизан је стварао шансе, био агресиван, али један тренутак непажње је помогао Шпанцима да се одмакну.

"Бранили смо све прекиде, али та једна лопта је прошла између свих нас и њихових играча, право на ногу. Имали су среће. Наша деконцентрација је била у питању", навео је Симић.

Црно-бели нису искористили добре прилике ни у првом дуелу.

"Могли смо да дамо голове и за 2:1 и 3:1, није хтела срећа да нас погледа. Примили смо два гола са црвеним картоном, остаје велика жал", каже Симић.

Црно-белима остају само обавезе у домаћим такмичењима, почевши од сусрета са ОФК Београдом. Потребно је фокусирати се на наредног ривала.

"Професионалци смо. Ми то морамо. Замолио бих све навијаче да дођу и да нас подрже, јер је веома тежак тренутак за клуб", закључио је Симић.

Себастијан Херера је изједначио у 55, Лука Јуричић је донео предност 2:1 у 67, да би Павле Ђајић у 90+4. минуту поставио коначан резултат.

Борац ће други пут играти у Лиги конференције, у дебитантској сезони 2024/25 је догурао до осмине финала.

Црно-бели су после пораза од 3:1 у првом сусрету морали да победе са најмање три гола разлике за директан пролаз, док би победа од два гола разлике донела продужетке.

"У фудбалу се грешке кажњавају, поготово против екипа које играју на овом нивоу, као што је екипа Хетафеа. Морам да похвалим моје момке који су дали максимум. То је изгледало јако добро. Да похвалим наше навијаче, који су били изузетни и пружали подршку играчима. Остаје велики жал. Моје је мишљење да је Партизан био бољи од Хетафеа... та два наивно примљена гола у Мадриду су нас коштала пласмана у Лигу конференције", рекао је Илић за РТС.

Пред више од 28.000 навијача Партизан је одиграо знатно бољи меч него у Мадриду, имао иницијативу, стварао прилике и дуго контролисао игру, али је недостајала реализација.

"Ово је Партизан какав ја желим да тренирам и какав желим да видим као навијач Партизана. Енергичан, агресиван, тактички дисциплинован. Овако ако буде играо у наставку неће бити проблема. Сигурно је потребно времена, јер је екипа млада, то је велики процес. Ово треба да нам служи као пример како треба да играмо", додао је Илић.

Илић није одговорио на питање хоће ли остати тренер Партизана.

Додајмо, навијачи Партизана су упутили подршку управи и тренеру Илићу уочи почетка сусрета против Хетафеа.

Каталонци су до вођства стигли у 37. минуту када Рафиња је после сјајног паса Педрија изашао испред голмана и заобишао га, а потом рутински сместио лопту у мрежу клуба из Билбаа.

У наставку је Барселона наставила да напада. Јамал је у 53. минуту погодио пречку, док је Симон нешто касније одбранио добар покушај Фермина Лопеза.

Са друге стране Атлетик је најбољу шансу имао у 75. минуту, када је Сансет погодио стативу.

Коначан резултат поставио је Фермин у 82. минуту, искористивши велику грешку одбране гостију.

Један од детаља који је обележио утакмицу свакако јесте дебитантски наступ Родрија који је ушау у 63. минуту, а цео Камп Ноу је најбољег играча Мундијала дочекао аплаузом.

Барселона је до краја мирно сачувала предност и заслужено стигла до победе 2:0.

После два одиграна кола клуб из Каталоније има шест освојених бодова и налази се на првом месту.

У наредном колу екипа Хансија Флика дочекаће Рајо Ваљекано 31. августа од 21 сат и 30 минута.

Ријера је после дуела био изузетно незадовољан исходом и грешкама свог тима.

"Ово је фудбал. Када правите глупе грешке бићете кажњени. Ми смо их правили и због тога смо елиминисани. Са 11 играча смо били бољи од овог тима", рекао је Ријера.

Додао је да не разуме због чега је Букари бурно реаговао и добио црвени картон, који је преломио утакмицу.

"Не знам шта му се десило и о чему је размишљао. Рекао сам им да ће се овако нешто десити уколико добијемо црвени картон. Он ће сносити последице, али сносићемо их и сви ми, као и навијачи. Направио је Букари велику грешку, али сада желим да видим људе који ће стати иза нас. Ово је велики ударац, али морамо даље", изјавио је Ријера.

На крају је истакао да ће тим покушати да освоји Лигу конферецније.

"Морамо да подигнемо главу. Чека нас Лига конференције и желимо да освојимо то такмичење. Биће додуше јако важно да не правимо грешке које смо правили данас", закључио је Ријера.

Звезда ће прво на жребу који је на програму у петак сазнати ривале у Лиги конференције, након чега је чекају обавезе у Суперлиги.

Пари сен Жермен неће имати нимало лак почетак пута ка трећој узастопној титули, јер дочекују Барселону у репризи прошлогодишњег полуфиналног двомеча, а и гостује Ситију у Манчестеру. Остали противници су им Рома, Астон вила, Спортинг, Фејенорд, Галатасарај, Комо и Сабах.

Такође се "магијом" жреба укрштају и Манчестер сити и Барселона.

Ни повратник на трон Премијер лиге Арсенал није остао поштеђен. Најјачи ривали биће им Реал Мадрид, Бајерн и Борусија.

Од осталих дербија истичу се Реал Мадрид-Интер (нарочито због повратника Жозеа Муриња на клупу "краљевског клуба), Бајерн-Арсенал, а можда ће Александар Станковић добити прилику да у дресу "неро-азура" заигра против доскорашњег клуба Брижа.

Лигашка фаза састоји се од осам кола. Прво коло на програму је од 8. до 10. септембра, две недеље након извлачења, а последње коло игра се 27. јануара, када ће свих 18 утакмица бити одиграно истовремено.

Финале овосезонске Лиге шампиона игра се у Мадриду, на стадиону Атлетика. Меч за трофеј елитног такмичења на програму је 5. јуна. До тада биће одиграно 188 утакмица.

Дан касније клуб је саопштио да је током утакмице дошло до озбиљног инцидента у вези са расистичким понашањем према Моију, мада није прецизирано да ли је неко од играча или навијача Динама оптужен за такво понашање.

"Током синоћње утакмице дошло је до озбиљног инцидента повезаног са расизмом према нашем играчу Тобијасу Моију", навео је Викинг у изјави за ТВ 2.

Мои је у тренутку инцидента јасно показао судији знак који је указивао на расистичко понашање. Ипак, ситуација није решена током саме утакмице.

Обавештена и Уефа

Представници Уефе обавештени су о случају тек након завршетка меча. Потом је одржан разговор са Мојијем, током којег је утврђено шта се догодило и како је инцидент протекао.

Према сазнањима ТВ 2, Мои у том тренутку није желео да се случају придаје додатна пажња. Викинг је тада био на прагу великог успеха и читав клуб је прослављао пласман у Лигу шампиона.

Норвешки медиј наводи да је контактирао Уефу, која је потврдила да је покренута дисциплинска истрага.

"Додатне информације о случају биће доступне у наредном периоду", саопштила је Уефа за ТВ 2.

Викинг је најавио да ће случај даље решавати кроз званичне процедуре Уефе. Клуб је истовремено оштро осудио сваки облик расизма и дискриминације.

"Фудбалски клуб Викинг се снажно противи свим облицима расизма и дискриминације. За њих не сме бити места у фудбалу и оно што је Тобијас доживео схватамо крајње озбиљно", навели су из клуба.

Норвешки клуб је додао да ни Викинг ни Мои неће додатно коментарисати инцидент док поступак не буде окончан.

Он је осмо појачање Астон Виле у летњем прелазном року после Арона Ван-Бисаке, Алехандра Гарнача, Жоаа Гомеса, Јохана Манзамбија, Моду Кеба Сисе, Матеа Руђерија и Зиона Сузукија.

Горецка је за Бајерн играо од 2018. године, а пре тога је наступао за Шалке и Бохум.

Он је за клуб из Минхена одиграо 312 мечева и постигао 51 гол, а са Бајерном је освојио 17 трофеја, док је за репрезентацију Немачке наступио на 73 утакмице.

Иако се поступак тренутно припрема пред америчким судовима, планирани кривични поступак био би покренут у Швајцарској, где се налази седиште Фифе.

Такав потез представља значајну ескалацију сукоба Уефе са Инфантином. Европска фудбалска унија тиме би покушала да оде корак даље од досадашњих настојања да председника Фифе уклони са функције због плана да се део Светског првенства приватизује.

У правном документу у који је "Скај њуз" имао увид наводи се да Уефа и друге заинтересоване стране припремају кривичне пријаве у Швајцарској против Инфантина, а могуће и других званичника и саветника Фифе.

"Уефа и друге заинтересоване стране припремају подношење кривичних пријава у Швајцарској против Инфантина и, могуће, других званичника и саветника Фифе због кривичног лошег управљања у складу са чланом 158 швајцарског кривичног законика, као и због других или алтернативних кривичних дела која би могла да буду потврђена даљим утврђивањем чињеница, а која произлазе из тајног структурирања, процене вредности, финансирања и промоције трансакције која је директно и конкретно нанела штету угледу Фифе, њеном ауторитету у управљању и комерцијалним односима, на штету Фифе и њених 211 чланица, укључујући 55 националних савеза чланица "Уефе"", наводи се.

Уефа је захтев поднела Окружном суду Сједињених Америчких Држава за јужни округ Њујорка. Као стране у поступку наведени су банка "Џеј Пи Морган", планирани водећи инвеститор "Трајв кепитал", као и његов извршни директор Џошуа Кушнер, брат Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа.

Европска фудбалска унија настоји да изврши притисак на Фифу и путем судских поступака у Мајамију, где се налази правни тим светске фудбалске организације, наводи "Скај њуз".

Трансфер би, са укљученим бонусима, могао да достигне вредност од 60 милиона фунти, што га чини једним од значајнијих послова овог прелазног рока.

Мармуш је у Манчестер сити стигао у јануару 2025. године из Ајнтрахта из Франкфурта, али није успео да се устали као првотимац у екипи Пепа Гвардиоле. За Сити је у Премијер лиги одиграо 37 утакмица и постигао 10 голова, уз пет асистенција.

Његов долазак у Тотенхем уследио је само неколико дана након што је из Манчестер ситија у лондонски клуб стигао и Савињо. Бразилац је недавно завршио трансфер у Тотенхем, па је Мармуш други фудбалер Ситија који је у кратком периоду појачао екипу са севера Лондона.

У Тотенхему ће 27-годишњи Египћанин имати прилику да добије важнију улогу и буде један од носилаца офанзиве екипе Роберта де Зербија.

Млади нападач је изразио задовољство због доласка и истакао улогу менаџера Оливера Гласнера у одлуци.

"Разговарао сам са менаџером и свиђа ми се његов начин рада. Мислим да ми он може помоћи да се развијем и направим следећи корак, а надам се да могу да донесем голове овде", рекао је Делап.

Делап је у Нотингем стигао након разочаравајуће сезоне у Челсију, где је на 47 наступа постигао само три гола. Пажњу на себе скренуо је у дресу Ипсвича, када је постигао 12 голова у сезони 2024/25.

Менаџер "шумара" Оливер Гласнер је инсистирао на довођењу класичног нападача. Мањак таквих играча на тржишту диктирао је високу цену, коју је Челси искористио за велику зараду упркос Делаповом скромном учинку.

Иако је посао ризичан, у Форесту се надају да би Гласнер, као што је то учинио са Жан-Филипом Матетом у Кристал Паласу, могао да препороди каријеру младог нападача.

Шампион Хрватске је пропустио велику прилику да се врати у најјаче европско такмичење – у првом сусрету против Викинга на "Максимиру" су после десет минута водили 2:0 па само ремизирали 2:2, док су и у реваншу у Норвешкој повели 1:0 у десетом минуту.

На крају их је Викинг савладао 3:1 и елиминисао, а уз испадање словеначког Цеља у продужецима двомеча са Слованом из Братиславе (укупан резултат 2:3) и ранији крах Црвене звезде против Хапоела Бершеве, регион некадашње Југославије нема ниједног представника у овосезонској Лиги шампиона.

Исти је случај био и прошлог лета – тада је Звезда испала у плеј-офу од Пафоса, док су сви остали доживели крах: Ријека је испала већ у другом колу квалификација, Олимпија из Љубљане чак у првом, док је после београдских црвено-белих најдаље стигла македонска Шкендија (треће коло).

Да ли онда регион бивше Југославије постаје нова "црна рупа" европског фудбала, са клубовима који морају да се у најбољем случају задовољавају наступима у Лиги Европе, а све више и Лиги конференције? Или се ипак ради само о случајности, исходима неколицине мечева који креирају слику гором него што јесте?

Поновљени неуспеси из пост-ковид периода

Две узастопне сезоне без "екс-Ју" тимова у Лиги шампиона последњи пут су се, случајно или не, догодиле у периоду након пандемије коронавируса.

Биле су то сезоне 2020/21 и 2021/22. У првој од две сезоне се може рећи да се радило о мањку среће, јер су се све рунде квалификација осим плеј-офа играле на један меч, како би се надокнадило време изгубљено прекидом претходне сезоне услед пандемије.

Тако су тимови из некадашњих југословенских република редом испадали минималним резултатима. Звезди је Омонија дошла главе на Кипру после пенала, Динамо Загреб је у Мађарској изгубио од Ференцвароша 2:1, Цеље је од Молдеа изгубило 2:1, па чак и Сарајево од Динамо Бреста 2:1 у Белорусији.

Да су то били двомечи, сви ти дуели лако су могли да изгледају другачије са реваншима, што и показују резултати Звезде и Динама у Лиги Европи те сезоне - шеснаестина финала, односно четвртфинале.

Наредне сезоне (2021/22) је Шериф из Тираспоља спречио сигурног представника бивше државе у Лиги шампиона, јер је избацивањем Црвене звезде онемогућио њихов окршај са Динамом у плеј-офу. На крају су и Загрепчани пали пред Молдавцима, који су били хит такмичења те јесени.

Најстабилнија деценија бивше Југе

Најстабилнији период за тимове из региона по питању пласмана у Лигу шампиона догодило се током шест сезона од 2014. до 2020. године, када је у свакој сезони бар један тим играо групну фазу.

Почело је с Марибором, наставио је Динамо наредне две године, словеначки тим се вратио 2017, да би се 2018. прикључила и Црвена звезда. Годину касније у групној фази су играли и Звезда и Динамо.

Када се погледа период од 2010. до 2020. године, бивша Југославија је имала свог представника у девет од десет сезона.

То су 2010. били Партизан и 2011. и 2012. Динамо из Загреба. Изузетак је била само сезона 2013/14, када је Звезда била избачена из европских такмичења, а Партизан добијену шансу није искористио (испадање од Лудогореца).

Промена система квалификација значајно помогла регион

Нимало случајно, ови успеси били су у великој мери и плод промена у систему квалификација који је ступио на снагу у сезони 2009/10.

Тада су тимови раздвојени по томе да ли су шампиони својих држава или не, па екипе из региона више нису могле да играју против тимова из најјачих европских лига (осим у случају да имају два представника у квалификацијама, што се повремено дешавало и Хрватској и Србији).

Јасан показатељ ефеката промена које је предводио тадашњи председник Уефе Мишел Платини је чињеница да је од почетка 21. века до увођења новог система квалификација "екс-Ју" само једном имала представника у Лиги шампиона. Био је то Партизан у сезони 2003/04.

Ипак, највећу жал коју навијачи овдашњих клубова осећају када не успеју да се пласирају у Лигу шампиона огледа се у томе ко им данас стоји на путу ка елитном такмичењу.

Највише боли када више не испадаш од најбољих

Некада су тимови из региона испадали од Милана, ПСВ-а, Ренџерса (као Црвена звезда), Арсенала, Вердера, Шахтјора (попут Динамо Загреба) или Бајерна (као Партизан).

И тада је било киксева, попут Партизанове Артмедије 2005, или Хајдукових крахова против Шелбурна и Дебрецена 2004. и 2005.

Али када се, као након промена система квалификација, на путу испрече тимови попут Хапоела Бершеве, Викинга, Пафоса, Лудогореца или Омоније, онда и неиграње у Лиги шампиона више боли, јер долазе из земаља које не припадају "крему" европског фудбала.

Реалност је да су клубови из бивше Југославије од промена квалификација 2009. године имали 14 учешћа у Лиги шампиона (Динамо седам, Звезда четири, Марибор два, Партизан једно), што је више него земље Скандинавије – укупно 12 учешћа у истом периоду за Шведску, Данску и Норвешку.

То је више и од земаља уже централне Европе, јер су Чешка, Словачка, Пољска и Мађарска заједно имале 11 учешћа у Лиги шампиона од сезоне 2009/10. Слика би била далеко другачија ако би се урачунале значајно богатије Швајцарска и Аустрија.

"Мрвице" се деле на све већу конкуренцију

Зато, друга узастопна сезона у којој се химна Лиге шампиона неће чути нигде од Вардара до Триглава не указује да је регион бивше Југославије некаква "црна рупа".

Оно је више показатељ да су "мрвице" које су најјаче лиге Европе оставиле остатку континента почеле да се деле на све већи број клубова и земаља "гладних" елитног такмичења.

Тако овдашњи клубови морају да зазиру не само од увек добро организованих система централне Европе или Скандинавије, већ и од све богатијих и амбициознијих делова источних делова континента, оних који добрано "каче" Азију. У неком будућем периоду, то ће проширити повратак руских клубова.

Један од проблема који регион ипак може да решава сам налази се код куће – у квалитету и конкурентности домаћих шампионата.

Када већ новца нема колико га је у другим деловима Европе, клубови из бивше Југославије мораће да траже предност у ономе што им је преостало: бољој организацији, стабилнијим системима и конкурентнијим лигама.

То, наравно, није гаранција успеха. Али би конкурентније домаће лиге и стабилнији клубови могли да буду најреалнији пут да се државни прваци чешће врате у Лигу шампиона, а остали клубови задрже корак са све већом конкуренцијом у другим Уефиним такмичењима.

Поучен лошим искуством из прошлости, београдски клуб је на дан утакмице позвао навијаче да на време дођу на стадион и заузму своје место, да не блокирају пролазе, не бацају предмете на терен, не користе ласере и пиротехнику и не скандирају оно што нема везе са фудбалом и због чега Уефа ригорозно кажњава.

Саопштење ФК Партизан преносимо у целости, уз редкацијску обраду текста:

"Пред Партизаном је још једна велика европска ноћ. Распродат стадион, пуне трибине и енергија какву може да направи само Хумска представљају слику Партизана коју желимо да пошаљемо Европи. Против Хетафеа потребни смо једни другима више него икада – играчи навијачима, навијачи играчима, а сви заједно Партизану.

Утакмица против Тобола показала је да можемо другачије.

Први пут после дугог низа европских утакмица, Партизан није кажњен због недоличног и дискриминаторног скандирања, нити због блокираних пролаза и степеништа.

Током свих 90 минута није се чуло ниједно скандирање због којег је Клуб годинама плаћао високе казне и ризиковао затварање трибина и играње пред празним стадионом. Пролази су остали слободни. Навијачи су препознали тренутак, ставили Партизан у први план и показали да је могуће променити оно што је до јуче изгледало као непромењиво.

На терену је Партизан доминирао, а са трибина је имао подршку која му је била потребна. То је слика коју желимо поново.

Када на утакмици навијамо искључиво за Партизан и када поштујемо неколико основних правила – Партизан је највећи добитник.

Нажалост, утакмица против Тобола ипак није прошла без казне.

Једна једина петарда коштала је Партизан 6.000 евра. Два спорна транспарента – још 10.000 евра.

Да ту цифру ставимо у перспективу: неодговоран потез једног појединца који баци једну петарду може Клуб да кошта готово колико износи приход од продаје више од 850 улазница за ову утакмицу.

Исто важи и за пролазе.

У последња три Уефина дисциплинска поступка, Партизан је само због блокираних пролаза и степеништа кажњен са укупно 34.000 евра – најпре 8.000, затим 12.000, а пред утакмицу са Тоболом још 14.000 евра. Последња казна од 14.000 евра изречена је након утакмице против Уне Штрасен. За шта? За то што неко не жели да направи неколико корака и заузме своје место на трибини.

Пред утакмицу са Хетафеом очекујемо рекордну посету и један од највећих прихода од продаје појединачних улазница у последњих неколико година. Било би недопустиво да оно што сви заједно направимо пуним стадионом потом сами поништимо казнама због ствари које зависе искључиво од нас и које можемо потпуно да контролишемо.

Новац од улазница мора да остане Партизану – за екипу, омладинску школу и будућност Клуба – а не да одлази на казне због блокираних степеница, петарди, погрдних повика или порука којима није место на фудбалској утакмици.

Заједно морамо спречити да Партизан поново организује велику европску утакмицу само да би њен приход потом проследио Уефи на име казни.

Зато ће непосредно пре почетка утакмице најмлађи фудбалери из Партизанових омладинских категорија прошетати атлетском стазом носећи једноставну поруку: ВОЛИШ ПАРТИЗАН? НЕ БЛОКИРАЈ ПРОЛАЗЕ!

То није порука Уефе. Није порука редара. Није забрана.

То је порука Партизана партизановцима.

Дођи на време. Заузми своје место. Остави пролазе и степеништа слободним. Не бацај предмете. Не користи пиротехнику. Не користи ласере. Апелуј на навијаче поред себе да не скандирају оно што нема везе са фудбалом и због чега Уефа ригорозно кажњава клуб који волимо. Ако желимо да Партизан игра Европу пред пуним стадионом, ова правила морамо да поштујемо.

Против Тобола смо показали да можемо.

Сада треба да покажемо да то није био изузетак, него нови стандард понашања на стадиону Партизана.

Против Хетафеа стадион ће бити распродат. Десетине хиљада људи биће на истом месту са истим циљем. Слика пуних трибина, црно-белих застава и подршке која свих 90 минута носи екипу мора бити снажнија од било ког транспарента и гласнија од било ког повика и скандирања који немају везе са Партизаном.

Пред нама је утакмица у којој ће Саши Илићу и његовим играчима бити потребан сваки глас са трибина. Нека сваки тај глас буде за Партизан.

Да будемо ветар у леђа екипи од првог до последњег минута. Да фер и спортским навијањем направимо атмосферу по којој се Хумска памти. Да заједно направимо још једну епску европску ноћ на Топчидерском брду.

Будимо јединствени у одбрани Партизана. Али будимо јединствени и у служби Партизана."