Јапански фудбалер рођен је 1997. године у Рјугасакију. Фудбалске кораке направио је у Кашива Рејсолу, за чији је први тим дебитовао 2015. године.

После четири сезоне у Јапану, Накајама је 2019. године наставио каријеру у Европи. Обукао је дрес холандског Зволеа, за који је током боравка у клубу одиграо 84 утакмице и постигао шест голова.

Искуство је потом стицао у Енглеској, где је од 2022. до 2024. године наступао за Хадерсфилд. После тога вратио се у домовину и од 2024. до 2026. године био члан Мачиде Зелвије.

Накајама има и значајно репрезентативно искуство. Наступао је за све млађе селекције Јапана, док је за сениорску репрезентацију дебитовао 2019. године.

За национални тим Јапана до сада је одиграо 22 утакмице.

"Заиста сам срећан што сам овде и што сам део тима са великом историјом. Имао сам велику жељу да се поново вратим у Европу. Црвена звезда ми је понудила уговор пре неколико дана и одмах сам одлучио да дођем", рекао је Накајама за купски сајт.

Доласком Накајаме Црвена звезда је добила искусног дефанзивца са искуством играња у Јапану, Холандији и Енглеској, као и на репрезентативном нивоу.

Накајама је тако постао део екипе која ће у наставку сезоне имати амбиције на домаћој сцени, али и у Лиги конференције у којој је сазнала противнике.

Он је навео да је сада потребно да се гледа у напред и траже решења за наставак сезоне.

"Играћемо 100 пута и то се више неће поновити. И на крају, шта је урађено - урађено је. Моја је одговорност да се побринем да се оваква ситуација више не понови. Да препознамо проблеме, да очистимо ствари, да донесемо одлуке, неке и болне, да организујемо све - за најбоље. Даћу све од себе и урадићу све што је у мојим рукама, будите сигурни. Сезона није завршена, имамо домаће првенство, Куп и Лигу конференције. Идемо даље", поручио је Ријера.

Фудбалери Црвене звезде елиминисани су у четвртак од Викторије после пораза резултатом 5:1 у реванш мечу, а претходно су недељу дана раније на свом терену победили са 3:0.

Звезда ће од средине октобра играти у Лиги конференције, а противници ће јој бити Копенхаген, Гент, Трабзон, Интер Ескалдес, Лугано и Иберија.

Улаже се, доводе се играчи, праве се трансфери, постављају се високи циљеви.

На папиру, све изгледа као озбиљан европски пројекат. На терену је почело "штуцање".

Када осам година играте групне фазе европских такмичења, као клуб растете у сваком смислу и неколико пута пропустите да цео систем дигнете за још један степеник више, који би вас дефинитивно сврстао у озбиљне европске пројекте, онда се више не поставља питање потенцијала, већ одговорности да се тај потенцијал коначно искористи.

А, онда дође утакмица (Викторија Плзењ) у којој је потребно показати да је клуб напредовао и да такве реванше решава, ако ништа друго, онда на основу стеченог искуствa. 

И ту настаје проблем.

Јер, фудбал има једну незгодну особину - не признаје презентације, буџете, инстаграм објаве и трансфер листе, плате, лоше одлуке и непрестана објашњења.

На терену се на крају броје голови.

А пет примљених голова после 3:0 из првог меча прилично убедљиво објашњава да нешто није било како треба.

Није спорно да Звезда има квалитетне играче. Спорно је шта добијате када утакмица престане да буде лепа на папиру.

Ријера није магични штапић

Алберт Ријера је у Звезду дошао са идејом да промени начин игре, а дуго је био жеља Управе. То само по себи није проблем.

Проблем је што се од новог система и тренера очекује да функционише одмах.

А фудбал, на несрећу свих који би желели брже, обично не ради тако.

Нови тренер, нове идеје, другачије позиционирање играча, промене у саставу и прелазни рок који траје док се истовремено играју најважније европске утакмице — то није рецепт за тренутну стабилност, чак и када клуб и даље мора да "живи" од продаје играча.

Ако је Звезди нешто било потребно после пораза од Хапоела јесте – стабилност.

Посебно када је резултат једина ствар која се не сме чекати и једина која ће спустити тензије.

Ријера ће свакако бити један од људи који морају да објасне шта се догодило у Плзењу. Али, ако је одговор на све проблеме "тренер је крив, играчи су криви", онда је анализа завршена пре него што је почела.

Тренер је део система. Играчи су део система. Али, нису цео систем.

Прелазни рок као списак жеља 

И ту долазимо до једног занимљивог парадокса.

Звезда је овог лета доводила играче за милионске износе, али је у најважнијем тренутку имала проблем да састави екипу која делује као да је заједно прошла припреме.

Неки играчи нису могли да буду регистровани за Европу, неки су тек стигли, неки су добили малу минутажу, а у међувремену су одлазили играчи који су до јуче били део основне структуре.

То је изгледа као да купите нову кухињу док спремате ручак за двадесет гостију.

Све је ново, све је скупо и све лепо изгледа.

Само, ручак касни.

Погрешно је после оваквог пораза анализу свести само на формацију. Постоји нешто што се не види на табли са магнетима.

Карактер екипе.

Звезда је у Плзењу, када је притисак постао највећи, деловала као тим који не зна како да заустави лавину.

Круг - Управа, тренер, играчи

Управа Црвене звезде има право да тражи одговорност од тренера и играча.

Али, има и обавезу да је прихвати.

Не може се после сваког неуспеха поново кренути од претпоставке да је систем добар, а да су само људи на терену заказали.

Ако се исти проблеми понављају, онда систем очигледно није довољно добар.

И ако после толико година европског фудбала Звезда и даље у најважнијим утакмицама делује као клуб који импровизује, онда се мора поставити непријатно питање: Шта је тачно научено из свих претходних пораза?

Јер, велики клубови не постају велики само зато што имају велики буџет. Постају велики када после пораза мењају оно што не функционише.

Не мењају само тренера.

Не доводе само нове играче.

Не проналазе само нова објашњења.

Мењају систем који их је довео до проблема.

У супротном, Плзењ ће остати само још једна утакмица о којој ће се причати неколико дана - до прве велике победе, можда већ у вечитом дербију за седам дана.

Али, ако се из ње ништа не научи, биће само питање времена када ће се негде поновити иста прича, са другим тренером, другим играчима и истим објашњењем: "Десио се лош дан".

Шампион Србије ће играти против Копенхагена из првог шешира (у Београду), из другог је ривал Гент (у гостима), ривал из трећег шешира је Трабзон (у Београду), а потом следе и Лугано (у Швајцарској), Интер Ескалдес (у Београду), Иберија Тбилиси (у гостима).

Тачан распоред утакмица када ће Звезда играти против ког клуба ће бити познат најкасније у недељу, потврдила је Уефа током жреба.

Прво коло ће бити играно тек 15. октобра, а друго 22. октобра. Треће коло је заказано за 5. новембар, а четврти за 22. новембар. На крају, пето коло се игра 10. децембра, а последње шесто коло 17. децембра.

Борац дочекује Аталанту, а Хајдуку стиже Ајакс

На жребу је своје ривале добио и Борац, шампион Босне и Херцеговине. Бањалучани ће на свом стадиону угостити Аталанту, Купс и Ригу, док ће путовати у госте Панатинаикосу, Хартсу и Мјолбију.

Из региона је ту и Хајдук из Сплита, а "били" ће на "Пољуду" играти против Ајакса, Нордсјеланда и Сент Трудена, док ће гостовати Мидтјиланду, Линколну са Гибралтара, и Туну.

Систем такмичења је нешто другачији него у Лиги шампиона и Лиги Европе. И овде учествује 36 тимова, али ће сваки тим играти само по шест мечева, а не осам.

Након шест рунди, осам првопласираних иде у осмину финала, док ће тимови од 9. до 24. места играти у баражу за пласман у осмину финала.

После седнице Управног одбора клуб је саопштио да је неопходно направити анализу свих околности које су довеле до једног од најтежих европских пораза у новијој историји црвено-белих.

Управни одбор је потврдио и да ће избори за председника клуба и нови Управни одбор бити одржани одмах по завршетку јесењег дела првенства, 4, 5. и 6. децембра, у складу са статутарном процедуром.

До завршетка изборног процеса, како се наводи у саопштењу, сви расположиви спортски капацитети биће усмерени ка остваривању постављених циљева.

Први је освајање јесење титуле у домаћем првенству, док је други што бољи резултат у Лиги конференције и пласман у завршницу тог такмичења.

У клубу истичу и да ће се до избора новог руководства максимално одговорно и професионално приступати свим изазовима, са циљем стабилизације Црвене звезде.

Одлука о изборима уследила је након кризе која је захватила клуб после неуспеха у квалификацијама за Лигу шампиона.

Тада је најављено скраћење мандата и ванредни избори у децембру, уз поруку руководства да се не повлачи, већ да ће изборни процес омогућити да чланови клуба изаберу ново руководство. 

Звезда ће, упркос елиминацији од Викторије Плзењ, наставити европску сезону у Лиги конференције.

На домаћој сцени следи јој наставак борбе за јесењу титулу, а 6. септембра на стадиону "Рајко Митић" очекује је 180. вечити дерби против Партизана.

Звезда је катастрофалном партијом "склизнула" у Лигу конференције што је далеко од циљева који су почетком лета били зацртани.

"Верујем да ћемо и наредне сезоне изборити пласман у групну фазу неког од Уефиних такмичења, са амбицијом да то буде Лига шампиона", биле су речи генералног директора Звездана Терзића на јунској седници Скупштине клуба.

"Имам жељу да са Звездом уђем у Лигу шампиона, због себе, играча и клуба", рекао је тадашњи тренер Дејан Станковић на почетку летошњих припрема.

Али после изненађења од Хаполеа Бершеве и дебакла против Викторије, Звезда ће морати да се задовољи "утешним" Уефиним такмичењем.

И док ће многи постављати питање да ли је ово нова реалност Звезде и српског фудбала – да њен убедљиви, готово деценијски шампион игра у Лиги конференције а не макар Лиги Европе – одговор ће бити познат тек када видимо како ће се црвено-бели тамо показати и хоће ли наредног лета "исправити" овогодишње неуспехе.

Али после уложених 10 милиона евра у појачања и промене тренера доласком Алберта Ријере, шта би за Црвену звезду и њене навијаче био успех у Лиги конференције?

Ако би у Љутице Богдана требало да је нека лекција научена овог лета, то је да ће морати да се иде корак по корак, без прескакања степеника, предалеког гледања у будућност и превеликих обећања.

Звезда је од Лиге шампиона коју је желела била веома далеко, а на крају јој ни три гола предности на 45 минута до Лиге Европе није било довољно да испуни свој резервни циљ.

Зато ће за почетак морати да се сачека жреб у петак у 13.00 часова. Тамо би пут црвено-белих ка нокаут фази могао да буде доста "шарен".

Могући су мечеви против Копенхагена, Пафоса, финског Купса, Линколна са Гибралтара, Интера из Андоре и Иберије из Грузије. Исто тако, ту су и далеко моћнији Аталанта, Ајакс, Брајтон, Трабзон, Твенте, па и сусрет са Хајдуком из Сплита који би донео много тога и на терену, и ван терена.

Почетком године, Звезда је била на 90 минута од осмине финала Лиге Европе, али је у реваншу против Лила ипак поклекла. Ако је та сезона мерило, онда се осмина финала Лиге конференције чини као апсолутни минимум јер би то значило једну рунду даље у такмичењу за један степен слабијем.

Ипак, ако се црвено-бели сете да је Партизан пре пет година стигао до те исте осмине финала али након што је прошао и три тешка кола квалификација, онда би било логично очекивати и веће апетите.

Стога, пласман у четвртфинале Лиге конференције могао би да буде примамљив и навијачима Звезде, нарочито након августа који је донео болне поразе. У том случају би свој тим у европском такмичењу гледали и у априлу 2027.

А европски фудбал на "Маракани" у априлу није виђен од 1991. године.

Имала је тада Србија чак пет представника на европској сцени, али показало се да је то било исувише велики залогај за домаће клубове који нису то оправдали добрим резултатима.

Од тада траје "слободан пад" Србије на Уефиној ранг-листи коефицијената. И док је пре неколико година Србија заузимала 11. место од 55 чланица, протекле године су нас вратиле у реалност па се српски фудбал тренутно налази на 29. позицији.

Војводина и Железничар су ове сезоне уписали укупно шест пораза, Звезда их је претрпела чак три и играће само у Лиги конференције са две утакмице мање у лигашкој фази, док је Партизан упркос пет победа и једном поразу остао без пласмана у то такмичење.

То значи да је Србија у овој сезони до сада освојила тек 2.000 бодова, што је мање од учинка које су до сада оствариле Литванија, Белорусија, Албанија, Естонија, Андора, Лихтенштајн, Јерменија...

Тренутно, Србија на ранг-листи има укупно 18.250 бодова током пет сезона. Она је чак 2.312 бодова иза Бугарске која је одмах испред на 28. месту, а која у наставку сезоне има два представника у Уефиним такмичењима и више шанси за прикупљање бодова.

Земље попут Словеније и Словачке су још даље, на преко 4.000 бодова од Србије, па је извесно да неће моћи да буду престигнути ове сезоне.

Зашто се Србија налази у опасности

Србија се налази у опасности да остане без иједног представника у квалификацијама за Лигу Европе јер би могла да падне испод 33. позиције на Уефиној ранг-листи.

То 33. место је последње које земљама доноси квалификације за друго по снази такмичење, и уколико би у неком сценарију Србија и пала испод те позиције, у Уефина такмичења би слала један тим у квалификације за Лигу шампиона и преостала три у квалификације за Лигу конференције.

Проблем је у томе што ће на крају сезоне Русија као суспендована земља добити свој петогодишњи просек од 4.333 бодова, и са њиме ће имати 21.665 бодова - дакле, велике су шансе да и они годину окончају изнад Србије.

То значи да је Србија тренутно пројектована на 30. место.

У коликој је опасности заиста српски фудбал

Србија има проблем што ће на почетку наредне сезоне остати без учинка из сезоне 2022/23, када је освојила великих 5.375 бодова.

Примера ради, ако би се сада завршила сезона, на почетку наредне сезоне Србија би кренула од фамозне 33. позиције са само 0.907 бодова више од Босне и Херцеговине која би у том случају била на 34. месту.

У пракси, то значи да српски клубови под хитно морају да почну да бележе боље резултате на европској сцени, како се не би десило да кроз неколико година остану и без квалификација за Лигу Европе.

За сада ће коефицијент ове сезоне моћи да побољша само Црвена звезда. За колико, остаје да се види.

Биће то деби за црвено-беле у трећем по снази Уефином такмичењу, а већ у петак ће на жребу и сазнати своје ривале предстојеће јесени.

Кад је жреб и какав је систем такмичења

Жреб на ком ће Звезда сазнати ривале у Лиги конференције заказан је за петак од 13 часова.

Систем такмичења је нешто другачији него у Лиги шампиона и Лиги Европе. И овде учествује 36 тимова, али ће сваки тим играти само по шест мечева, а не осам.

Звезда ће угостити три тима на стадиону "Рајко Митић", док ће против три екипе играти у гостима.

Након шест рунди, осам првопласираних иде у осмину финала, док ће тимови од 9. до 24. места играти у баражу за пласман у осмину финала.

Кога Звезда може да добије на жребу

Звезда би за потенцијалне ривале могла да има сваки од 35 преосталих тимова.

Екипе су подељене у шест шешира са по шест тимова, и из сваког шешира ће црвено-бели добити једног ривала. Ево како су екипе распоређене:

Први шешир:

Аталанта, Брага, Ајакс, Фрајбург, Монако и Копенхаген.

Други шешир:

Црвена звезда, Мидтјиланд, Гент, Панатинаикос, Пафос и Брајтон.

Трећи шешир:

Лугано, Хетафе, Купс, Твенте, Линколн Ред Импс, Борац Бањалука.

Четврти шешир:

Сент Труден, Бран, Хартс, Каират, Трабзон и Универзитатеа Крајова.

Пети шешир:

Рига, Хајдук Сплит, Јаблонец, Нордсјеланд, Орхус и Интер Ескалдес

Шести шешир:

Тун, ЦСКА Софија, Кауно Жалгирис, Мјалби, Иберија и Егнатија.

Кад Звезда почиње такмичење

За разлику од два јача такмичења, црвено-бели ће овог пута дуже чекати на своје прве европске утакмице током јесени.

Прво коло ће бити играно тек 15. октобра, а друго 22. октобра. Треће коло је заказано за 5. новембар, а четврти за 22. новембар.

На крају, пето коло се игра 10. децембра, а последње шесто коло 17. децембра.

Никола Симић је истакао велику жал, али је и нагласио значај и утицај навијача на "Стадиону Партизана".

"Остаје велика жал. Жао нам је што смо смо на неки начин изневерили наше навијаче, којима само могу да кажем 'Браво' што су дошли у оваквом броју. Без њих утакмица не би ишла у овом смеру", први је коментар Симића за РТС.

Партизан је стварао шансе, био агресиван, али један тренутак непажње је помогао Шпанцима да се одмакну.

"Бранили смо све прекиде, али та једна лопта је прошла између свих нас и њихових играча, право на ногу. Имали су среће. Наша деконцентрација је била у питању", навео је Симић.

Црно-бели нису искористили добре прилике ни у првом дуелу.

"Могли смо да дамо голове и за 2:1 и 3:1, није хтела срећа да нас погледа. Примили смо два гола са црвеним картоном, остаје велика жал", каже Симић.

Црно-белима остају само обавезе у домаћим такмичењима, почевши од сусрета са ОФК Београдом. Потребно је фокусирати се на наредног ривала.

"Професионалци смо. Ми то морамо. Замолио бих све навијаче да дођу и да нас подрже, јер је веома тежак тренутак за клуб", закључио је Симић.

Себастијан Херера је изједначио у 55, Лука Јуричић је донео предност 2:1 у 67, да би Павле Ђајић у 90+4. минуту поставио коначан резултат.

Борац ће други пут играти у Лиги конференције, у дебитантској сезони 2024/25 је догурао до осмине финала.

Црно-бели су после пораза од 3:1 у првом сусрету морали да победе са најмање три гола разлике за директан пролаз, док би победа од два гола разлике донела продужетке.

"У фудбалу се грешке кажњавају, поготово против екипа које играју на овом нивоу, као што је екипа Хетафеа. Морам да похвалим моје момке који су дали максимум. То је изгледало јако добро. Да похвалим наше навијаче, који су били изузетни и пружали подршку играчима. Остаје велики жал. Моје је мишљење да је Партизан био бољи од Хетафеа... та два наивно примљена гола у Мадриду су нас коштала пласмана у Лигу конференције", рекао је Илић за РТС.

Пред више од 28.000 навијача Партизан је одиграо знатно бољи меч него у Мадриду, имао иницијативу, стварао прилике и дуго контролисао игру, али је недостајала реализација.

"Ово је Партизан какав ја желим да тренирам и какав желим да видим као навијач Партизана. Енергичан, агресиван, тактички дисциплинован. Овако ако буде играо у наставку неће бити проблема. Сигурно је потребно времена, јер је екипа млада, то је велики процес. Ово треба да нам служи као пример како треба да играмо", додао је Илић.

Илић није одговорио на питање хоће ли остати тренер Партизана.

Додајмо, навијачи Партизана су упутили подршку управи и тренеру Илићу уочи почетка сусрета против Хетафеа.

Ријера је после дуела био изузетно незадовољан исходом и грешкама свог тима.

"Ово је фудбал. Када правите глупе грешке бићете кажњени. Ми смо их правили и због тога смо елиминисани. Са 11 играча смо били бољи од овог тима", рекао је Ријера.

Додао је да не разуме због чега је Букари бурно реаговао и добио црвени картон, који је преломио утакмицу.

"Не знам шта му се десило и о чему је размишљао. Рекао сам им да ће се овако нешто десити уколико добијемо црвени картон. Он ће сносити последице, али сносићемо их и сви ми, као и навијачи. Направио је Букари велику грешку, али сада желим да видим људе који ће стати иза нас. Ово је велики ударац, али морамо даље", изјавио је Ријера.

На крају је истакао да ће тим покушати да освоји Лигу конферецније.

"Морамо да подигнемо главу. Чека нас Лига конференције и желимо да освојимо то такмичење. Биће додуше јако важно да не правимо грешке које смо правили данас", закључио је Ријера.

Звезда ће прво на жребу који је на програму у петак сазнати ривале у Лиги конференције, након чега је чекају обавезе у Суперлиги.

Пари сен Жермен неће имати нимало лак почетак пута ка трећој узастопној титули, јер дочекују Барселону у репризи прошлогодишњег полуфиналног двомеча, а и гостује Ситију у Манчестеру. Остали противници су им Рома, Астон вила, Спортинг, Фејенорд, Галатасарај, Комо и Сабах.

Такође се "магијом" жреба укрштају и Манчестер сити и Барселона.

Ни повратник на трон Премијер лиге Арсенал није остао поштеђен. Најјачи ривали биће им Реал Мадрид, Бајерн и Борусија.

Од осталих дербија истичу се Реал Мадрид-Интер (нарочито због повратника Жозеа Муриња на клупу "краљевског клуба), Бајерн-Арсенал, а можда ће Александар Станковић добити прилику да у дресу "неро-азура" заигра против доскорашњег клуба Брижа.

Лигашка фаза састоји се од осам кола. Прво коло на програму је од 8. до 10. септембра, две недеље након извлачења, а последње коло игра се 27. јануара, када ће свих 18 утакмица бити одиграно истовремено.

Финале овосезонске Лиге шампиона игра се у Мадриду, на стадиону Атлетика. Меч за трофеј елитног такмичења на програму је 5. јуна. До тада биће одиграно 188 утакмица.

Дан касније клуб је саопштио да је током утакмице дошло до озбиљног инцидента у вези са расистичким понашањем према Моију, мада није прецизирано да ли је неко од играча или навијача Динама оптужен за такво понашање.

"Током синоћње утакмице дошло је до озбиљног инцидента повезаног са расизмом према нашем играчу Тобијасу Моију", навео је Викинг у изјави за ТВ 2.

Мои је у тренутку инцидента јасно показао судији знак који је указивао на расистичко понашање. Ипак, ситуација није решена током саме утакмице.

Обавештена и Уефа

Представници Уефе обавештени су о случају тек након завршетка меча. Потом је одржан разговор са Мојијем, током којег је утврђено шта се догодило и како је инцидент протекао.

Према сазнањима ТВ 2, Мои у том тренутку није желео да се случају придаје додатна пажња. Викинг је тада био на прагу великог успеха и читав клуб је прослављао пласман у Лигу шампиона.

Норвешки медиј наводи да је контактирао Уефу, која је потврдила да је покренута дисциплинска истрага.

"Додатне информације о случају биће доступне у наредном периоду", саопштила је Уефа за ТВ 2.

Викинг је најавио да ће случај даље решавати кроз званичне процедуре Уефе. Клуб је истовремено оштро осудио сваки облик расизма и дискриминације.

"Фудбалски клуб Викинг се снажно противи свим облицима расизма и дискриминације. За њих не сме бити места у фудбалу и оно што је Тобијас доживео схватамо крајње озбиљно", навели су из клуба.

Норвешки клуб је додао да ни Викинг ни Мои неће додатно коментарисати инцидент док поступак не буде окончан.

Шампион Хрватске је пропустио велику прилику да се врати у најјаче европско такмичење – у првом сусрету против Викинга на "Максимиру" су после десет минута водили 2:0 па само ремизирали 2:2, док су и у реваншу у Норвешкој повели 1:0 у десетом минуту.

На крају их је Викинг савладао 3:1 и елиминисао, а уз испадање словеначког Цеља у продужецима двомеча са Слованом из Братиславе (укупан резултат 2:3) и ранији крах Црвене звезде против Хапоела Бершеве, регион некадашње Југославије нема ниједног представника у овосезонској Лиги шампиона.

Исти је случај био и прошлог лета – тада је Звезда испала у плеј-офу од Пафоса, док су сви остали доживели крах: Ријека је испала већ у другом колу квалификација, Олимпија из Љубљане чак у првом, док је после београдских црвено-белих најдаље стигла македонска Шкендија (треће коло).

Да ли онда регион бивше Југославије постаје нова "црна рупа" европског фудбала, са клубовима који морају да се у најбољем случају задовољавају наступима у Лиги Европе, а све више и Лиги конференције? Или се ипак ради само о случајности, исходима неколицине мечева који креирају слику гором него што јесте?

Поновљени неуспеси из пост-ковид периода

Две узастопне сезоне без "екс-Ју" тимова у Лиги шампиона последњи пут су се, случајно или не, догодиле у периоду након пандемије коронавируса.

Биле су то сезоне 2020/21 и 2021/22. У првој од две сезоне се може рећи да се радило о мањку среће, јер су се све рунде квалификација осим плеј-офа играле на један меч, како би се надокнадило време изгубљено прекидом претходне сезоне услед пандемије.

Тако су тимови из некадашњих југословенских република редом испадали минималним резултатима. Звезди је Омонија дошла главе на Кипру после пенала, Динамо Загреб је у Мађарској изгубио од Ференцвароша 2:1, Цеље је од Молдеа изгубило 2:1, па чак и Сарајево од Динамо Бреста 2:1 у Белорусији.

Да су то били двомечи, сви ти дуели лако су могли да изгледају другачије са реваншима, што и показују резултати Звезде и Динама у Лиги Европи те сезоне - шеснаестина финала, односно четвртфинале.

Наредне сезоне (2021/22) је Шериф из Тираспоља спречио сигурног представника бивше државе у Лиги шампиона, јер је избацивањем Црвене звезде онемогућио њихов окршај са Динамом у плеј-офу. На крају су и Загрепчани пали пред Молдавцима, који су били хит такмичења те јесени.

Најстабилнија деценија бивше Југе

Најстабилнији период за тимове из региона по питању пласмана у Лигу шампиона догодило се током шест сезона од 2014. до 2020. године, када је у свакој сезони бар један тим играо групну фазу.

Почело је с Марибором, наставио је Динамо наредне две године, словеначки тим се вратио 2017, да би се 2018. прикључила и Црвена звезда. Годину касније у групној фази су играли и Звезда и Динамо.

Када се погледа период од 2010. до 2020. године, бивша Југославија је имала свог представника у девет од десет сезона.

То су 2010. били Партизан и 2011. и 2012. Динамо из Загреба. Изузетак је била само сезона 2013/14, када је Звезда била избачена из европских такмичења, а Партизан добијену шансу није искористио (испадање од Лудогореца).

Промена система квалификација значајно помогла регион

Нимало случајно, ови успеси били су у великој мери и плод промена у систему квалификација који је ступио на снагу у сезони 2009/10.

Тада су тимови раздвојени по томе да ли су шампиони својих држава или не, па екипе из региона више нису могле да играју против тимова из најјачих европских лига (осим у случају да имају два представника у квалификацијама, што се повремено дешавало и Хрватској и Србији).

Јасан показатељ ефеката промена које је предводио тадашњи председник Уефе Мишел Платини је чињеница да је од почетка 21. века до увођења новог система квалификација "екс-Ју" само једном имала представника у Лиги шампиона. Био је то Партизан у сезони 2003/04.

Ипак, највећу жал коју навијачи овдашњих клубова осећају када не успеју да се пласирају у Лигу шампиона огледа се у томе ко им данас стоји на путу ка елитном такмичењу.

Највише боли када више не испадаш од најбољих

Некада су тимови из региона испадали од Милана, ПСВ-а, Ренџерса (као Црвена звезда), Арсенала, Вердера, Шахтјора (попут Динамо Загреба) или Бајерна (као Партизан).

И тада је било киксева, попут Партизанове Артмедије 2005, или Хајдукових крахова против Шелбурна и Дебрецена 2004. и 2005.

Али када се, као након промена система квалификација, на путу испрече тимови попут Хапоела Бершеве, Викинга, Пафоса, Лудогореца или Омоније, онда и неиграње у Лиги шампиона више боли, јер долазе из земаља које не припадају "крему" европског фудбала.

Реалност је да су клубови из бивше Југославије од промена квалификација 2009. године имали 14 учешћа у Лиги шампиона (Динамо седам, Звезда четири, Марибор два, Партизан једно), што је више него земље Скандинавије – укупно 12 учешћа у истом периоду за Шведску, Данску и Норвешку.

То је више и од земаља уже централне Европе, јер су Чешка, Словачка, Пољска и Мађарска заједно имале 11 учешћа у Лиги шампиона од сезоне 2009/10. Слика би била далеко другачија ако би се урачунале значајно богатије Швајцарска и Аустрија.

"Мрвице" се деле на све већу конкуренцију

Зато, друга узастопна сезона у којој се химна Лиге шампиона неће чути нигде од Вардара до Триглава не указује да је регион бивше Југославије некаква "црна рупа".

Оно је више показатељ да су "мрвице" које су најјаче лиге Европе оставиле остатку континента почеле да се деле на све већи број клубова и земаља "гладних" елитног такмичења.

Тако овдашњи клубови морају да зазиру не само од увек добро организованих система централне Европе или Скандинавије, већ и од све богатијих и амбициознијих делова источних делова континента, оних који добрано "каче" Азију. У неком будућем периоду, то ће проширити повратак руских клубова.

Један од проблема који регион ипак може да решава сам налази се код куће – у квалитету и конкурентности домаћих шампионата.

Када већ новца нема колико га је у другим деловима Европе, клубови из бивше Југославије мораће да траже предност у ономе што им је преостало: бољој организацији, стабилнијим системима и конкурентнијим лигама.

То, наравно, није гаранција успеха. Али би конкурентније домаће лиге и стабилнији клубови могли да буду најреалнији пут да се државни прваци чешће врате у Лигу шампиона, а остали клубови задрже корак са све већом конкуренцијом у другим Уефиним такмичењима.

Поучен лошим искуством из прошлости, београдски клуб је на дан утакмице позвао навијаче да на време дођу на стадион и заузму своје место, да не блокирају пролазе, не бацају предмете на терен, не користе ласере и пиротехнику и не скандирају оно што нема везе са фудбалом и због чега Уефа ригорозно кажњава.

Саопштење ФК Партизан преносимо у целости, уз редкацијску обраду текста:

"Пред Партизаном је још једна велика европска ноћ. Распродат стадион, пуне трибине и енергија какву може да направи само Хумска представљају слику Партизана коју желимо да пошаљемо Европи. Против Хетафеа потребни смо једни другима више него икада – играчи навијачима, навијачи играчима, а сви заједно Партизану.

Утакмица против Тобола показала је да можемо другачије.

Први пут после дугог низа европских утакмица, Партизан није кажњен због недоличног и дискриминаторног скандирања, нити због блокираних пролаза и степеништа.

Током свих 90 минута није се чуло ниједно скандирање због којег је Клуб годинама плаћао високе казне и ризиковао затварање трибина и играње пред празним стадионом. Пролази су остали слободни. Навијачи су препознали тренутак, ставили Партизан у први план и показали да је могуће променити оно што је до јуче изгледало као непромењиво.

На терену је Партизан доминирао, а са трибина је имао подршку која му је била потребна. То је слика коју желимо поново.

Када на утакмици навијамо искључиво за Партизан и када поштујемо неколико основних правила – Партизан је највећи добитник.

Нажалост, утакмица против Тобола ипак није прошла без казне.

Једна једина петарда коштала је Партизан 6.000 евра. Два спорна транспарента – још 10.000 евра.

Да ту цифру ставимо у перспективу: неодговоран потез једног појединца који баци једну петарду може Клуб да кошта готово колико износи приход од продаје више од 850 улазница за ову утакмицу.

Исто важи и за пролазе.

У последња три Уефина дисциплинска поступка, Партизан је само због блокираних пролаза и степеништа кажњен са укупно 34.000 евра – најпре 8.000, затим 12.000, а пред утакмицу са Тоболом још 14.000 евра. Последња казна од 14.000 евра изречена је након утакмице против Уне Штрасен. За шта? За то што неко не жели да направи неколико корака и заузме своје место на трибини.

Пред утакмицу са Хетафеом очекујемо рекордну посету и један од највећих прихода од продаје појединачних улазница у последњих неколико година. Било би недопустиво да оно што сви заједно направимо пуним стадионом потом сами поништимо казнама због ствари које зависе искључиво од нас и које можемо потпуно да контролишемо.

Новац од улазница мора да остане Партизану – за екипу, омладинску школу и будућност Клуба – а не да одлази на казне због блокираних степеница, петарди, погрдних повика или порука којима није место на фудбалској утакмици.

Заједно морамо спречити да Партизан поново организује велику европску утакмицу само да би њен приход потом проследио Уефи на име казни.

Зато ће непосредно пре почетка утакмице најмлађи фудбалери из Партизанових омладинских категорија прошетати атлетском стазом носећи једноставну поруку: ВОЛИШ ПАРТИЗАН? НЕ БЛОКИРАЈ ПРОЛАЗЕ!

То није порука Уефе. Није порука редара. Није забрана.

То је порука Партизана партизановцима.

Дођи на време. Заузми своје место. Остави пролазе и степеништа слободним. Не бацај предмете. Не користи пиротехнику. Не користи ласере. Апелуј на навијаче поред себе да не скандирају оно што нема везе са фудбалом и због чега Уефа ригорозно кажњава клуб који волимо. Ако желимо да Партизан игра Европу пред пуним стадионом, ова правила морамо да поштујемо.

Против Тобола смо показали да можемо.

Сада треба да покажемо да то није био изузетак, него нови стандард понашања на стадиону Партизана.

Против Хетафеа стадион ће бити распродат. Десетине хиљада људи биће на истом месту са истим циљем. Слика пуних трибина, црно-белих застава и подршке која свих 90 минута носи екипу мора бити снажнија од било ког транспарента и гласнија од било ког повика и скандирања који немају везе са Партизаном.

Пред нама је утакмица у којој ће Саши Илићу и његовим играчима бити потребан сваки глас са трибина. Нека сваки тај глас буде за Партизан.

Да будемо ветар у леђа екипи од првог до последњег минута. Да фер и спортским навијањем направимо атмосферу по којој се Хумска памти. Да заједно направимо још једну епску европску ноћ на Топчидерском брду.

Будимо јединствени у одбрани Партизана. Али будимо јединствени и у служби Партизана."

Међутим, резултат из првог меча само је врх леденог брега проблема који потресају клуб из Хумске.

Лош старт у Суперлиги, унутрашњи немири и најава потпуног повлачења руководства бацају тешку сенку на дуел који би требало да буде празник фудбала.

Први сусрет у предграђу Мадрида био је болан подсетник на све слабости тима Саше Илића. Хетафе је повео већ у деветом минуту преко турског нападача Енеса Унала. Иако је Демба Сек успео да изједначи пре полувремена и пробуди наду, кључни тренутак догодио се у 68. минуту.

Тада је дефанзивац шпанског тима Абделкабир Абкар добио други жути картон, оставивши Партизан са играчем више на терену.

Уместо да искористе бројчану предност, црно-бели су доживели потпуни колапс. У последњих пет минута меча, примили су два гола - прво је погодио Андрес Гарсија, а потом и Јохан Мохика за коначних 3:1, резултат који реванш у Београду чини скоро немогућом мисијом.

Оно што додатно отежава ситуацију јесте хаотично стање ван терена. Након само једне победе у првих пет кола Суперлиге Србије и три везана пораза, одржан је састанак на којем су учествовали челни људи клуба, као и тренер Саша Илић.

Епилог је био: комплетно руководство клуба поднеће оставке одмах након утакмице са Хетафеом, без обзира на исход. И сам Илић је понудио оставку после пораза од Младости у Лучанима, али је на инсистирање управе пристао да води тим у, према најавама, свом последњем мечу на клупи Партизана.

Криза се из канцеларија прелила и у свлачионицу. Тренер Илић је пред меч у Лучанима отворено говорио о проблемима са дисциплином, потврдивши да је из тима одстранио Ибрахима Зубаируа због кашњења на тренинге и неизвршавања обавеза.

Са друге стране, Хетафе у Београд стиже у потпуно другачијем расположењу. Тим који води искусни Хосе Бордалас познат је по чврстој, тактички прецизној игри. Њихов стил, који се заснива на снажној одбрани и ефикасним контранападима, идеалан је за утакмице у којима имају резултатску предност.

Победа против Расинг Сантандера у Ла Лиги за викенд додатно је подигла самопоуздање екипи која жели да се врати на европску сцену после сезоне 2019/2020, када су у Лиги Европе стигли до осмине финала.

Гледајући историју, Партизан је европски великан у односу на свог ривала. Финалиста Купа шампиона из 1966. године има далеко богатију традицију, али традиција неће играти на терену. Уколико црно-бели буду поражени у двомечу од Хетафеа то ће бити четврта година заредом без европских утакмица.

Хетафе је, иако клуб скромније историје, у 21. веку показао да зна како се играју велике европске утакмице. Њихов највећи успех остварен је у сезони 2007/2008, када су у четвртфиналу Купа Уефа на спектакуларан начин елиминисани од минхенског Бајерна.

Што се тиче састава тимова, Илић би могао да направи промену на голу, где се очекује да Милош Крунић замени Марка Милошевића. Од нападача Ерика Којзека и крила Чаке Траореа очекује се да поведу офанзиву од првог минута.

Бордалас нема већих проблема са повредама, осим одраније одсутних Кристантуса Учеа и Хуанмија, па се очекује да на терен изведе најјачи састав, предвођен стрелцем Уналом.

Партизану је за пролаз потребна победа од три гола разлике, док би тријумф од два гола одвео меч у продужетке. Пред црно-белима је задатак који се граничи са чудом, али и прилика да покажу понос и обрадују навијаче који су позвани да до последњег минута пруже подршку тиму.

Тимови су на основу Уефиног коефицијента пред жреб разврстани у четири шешира са по девет екипа.

Формат такмичења исти је као у претходне две сезоне, што значи да ће сваки учесник жребом добити по два противника из сваког шешира, укључујући и онај у којем се сам налази - по два противника из првог, два из другог, два из трећег и два из четвртог шешира.

Жреб се врши помоћу суперкомпјутера који аутоматски бира осам противника једним притиском на дугме. Софтвер, који је са појавом новог и компликованијег формата преузео од човека главну улогу на жребу, онемогућиће аутоматски да се у лигашкој фази такмичења састану тимови из исте земље, а једна екипа ће моћи да игра против највише два представника исте државе.

Такође, Уефа је пред овогодишњи жреб увела ново правило према којем се исти меч са истим домаћином не може играти три сезоне узастопно у лигашкој фази. Зато ове сезоне Реал Мадрид сигурно неће угостити Ливерпул у Шпанији, а Интер и Арсенал се сигурно неће састати у Милану.

Састав свих шешира

Први шешир: Пари Сен Жермен (Француска), Бајерн Минхен (Немачка), Реал Мадрид (Шпанија), Ливерпул (Енглеска), Манчестер сити (Енглеска), Интер (Италија), Арсенал (Енглеска), Барселона (Шпанија), Атлетико Мадрид (Шпанија);

Други шешир: Борусија Дортмунд (Немачка), Рома (Италија), Спортинг Лисабон (Португалија), Порто (Португалија), Клуб Бриж (Белгија), Реал Бетис (Шпанија), ПСВ Ајндховен (Холандија), Астон Вила (Енглеска), Манчестер јунајтед (Енглеска);

Трећи шешир: Фејенорд (Холандија), Лил (Француска), Наполи (Италија), РБ Лајпциг (Немачка), Виљареал (Шпанија), Шахтјор Доњецк (Украјина), Галатасарај (Турска), Боде Глимт (Норвешка), Фенербахче (Турска);

Четврти шешир: Славија Праг (Чешка), Слован Братислава (Словачка), Штутгарт (Немачка), АЕК Атина (Грчка), Ласк Линц (Аустрија), Комо (Италија), Ланс (Француска), Викинг (Норвешка), Сабах (Азербејџан).

Осам утакмица и јединствена табела

Сваки учесник ће током прве (лигашке) фазе Лиге шампиона одиграти осам утакмица са осам различитих противника - четири код куће и четири у гостима.

Од укупно две утакмице против тимова из истог шешира, свака екипа ће једном бити домаћин, а једном гост.

Као и обично, победа у лигашкој фази вреди три бода, реми бод, док поражени остаје без бодова.

На основу броја сакупљених бодова тимови ће се рангирати на јединственој табели.

До осмине финала воде дужи и краћи пут

Након завршетка лигашке фазе осам првопласираних тимова на јединственој табели избориће директан пласман у осмину финала и биће касније носиоци пред жреб за ту рунду.

Екипе позициониране од деветог до 24. места мораће да одиграју додатну - плеј-оф рунду, а победници двомеча ће попунити преосталих осам места у осмини финала.

На жребу за плеј-оф рунду носиоци ће бити тимови који су лигашку фазу такмичења завршили од деветог до 16. места, али тако што је унапред дефинисано да ће свака екипа имати само два потенцијална ривала.

Деветом и десетом на табели потенцијални ривали су 23. и 24, 11. и 12. на табели потенцијални ривали су 21. и 22, 13. и 14. на табели потенцијални ривали су 19. и 20. и тако редом...

Последњих 12, односно тимови који су лигашки део надметања завршили испод 24. места на табели, окончаће свој европски пут, без могућности да се преселе у Лигу Европе.

Сви дуели у нокаут фази такмичења, од плеј-офа до полуфинала, играју се у форми двомеча у којем не важи правило гола у гостима. У плеј-оф рунди и осмини финала носиоци ће играти реванш на свом терену.

Од прошле сезоне, пласман на табели у лигашкој фази релевантан је и за одређивање носилаца у четвртфиналним и полуфиналним сусретима. Боље пласирани тимови добиће статус носилаца и играће реванш мечеве пред својим навијачима.

Међутим, ако је носилац елиминисан у било којој рунди нокаут фазе, тим који га је избацио преузима у костуру његову позицију носиоца.

Финале шести пут у Мадриду

Финале Лиге шампиона заказано је за 5. јун наредне године, а поприште крунисања новог првака Европе биће велелепни стадион "Метрополитано" у Мадриду.

Шпанска престоница ће укупно шести пут бити домаћин финала Лиге шампиона, па ће Лондон остати једини град који је организовао више финалних мечева.

Дом фудбалера Атлетико Мадрида дебитовао је као домаћин финала Лиге шампиона 2019. године, када је у енглеском окршају Ливерпул победио Тотенхем са 2:0 и освојио своју шесту европску титулу.

Лига шампиона - распоред

Лигашка фаза:
Прво коло: 8-10. септембар 2026.
Друго коло: 13-14. октобар 2026.
Треће коло: 20-21. октобар 2026.
Четврто коло: 3-4. новембар 2026.
Пето коло: 24-25. новембар 2026.
Шесто коло: 8-9. децембар 2026.
Седмо коло: 19-20. јануар 2027.
Осмо коло: 27. јануар 2027.

Нокаут фаза:
Плеј-оф: 16/17. и 23/24. фебруар 2027.
Осмина финала: 9/10. и 16/17. март 2027.
Четвртфинале: 6/7. и 13/14. април 2027.
Полуфинале: 27/28. април и 4/5. мај 2027.
Финале: 5. јун 2027. у Мадриду