Преварени Ривалдо

Богата и успешна каријера, управо онаква какву је имао Бразилац Ривалдо, резервисана је само за јако мали број оних који одлуче да живе од лопте. С тим у виду, сигурно је да није лако пред сам крај каријере одбити милионски позив из далеке и непознате азијске земље.

Требало је то да буде последњи уносни трансфер некада најбољег фудбалера света Ривалда, али сада славни бразилски фудбалер тврди да је након двогодишње узбекистанске авантуре остао преварен.

У међувремену, примамљивом новцу, неоспорно сумњивог порекла, нису одолела још нека славна фудбалска имена, као на пример Руд Гулит, тренер Терека из Грозног који држи контроверзни Рамзан Кадиров. Узбекистан је видео и славне бразилске тренре Фелипеа Сколарија и Зика.

"Ми Бразилци смо извозно оријентисана нација и лако се прилагођавамо. Мислио сам да ћу у Ташкенту створити нешто ново, да ћу отворити нови канал којим ће бразилски фудбалери одлазити у свет. Нисам ни у шта сумњао када сам Узбекистанце упознао преко Барселониних веза",објаснио је Ривалдо у разговору за британски портал Sport intelligence.

Ривалдо је и данас активан 39-годишњи фудбалер бразилског Сао Паула, који га је позајмио од матичног Моги Мирима. Надао се великој заради у Узбекистану, међутим средњоазијски клуб му је исплатио само трећину обећаног новца.

"Прва уговорна година уредно је плаћена, али након тога нисам добио ништа. Чак сам улагао свој новац у Бунјодкор. Кад је благајна пресушила, петорица мојих бразилских колега избачена су из хотела. Све сам их угостио у свом дому и давао им плату из свог џепа. Надао сам се бољим данима, али брзо ми је постало јасно да морам напустити Узбекистан", каже најбољи фудбалер света 1999. године.

Узбекистанци су се осмелили да приђу Ривалду 2008. године, док је овај играо за атински АЕК. Бразилац је у октобру те године потписао једногодишњи уговор вредан осам милиона евра.

Само неколико месеци касније понуђено му је продужење уговора до лета 2011. године, све под патронатом богате компаније Zaromax, са седиштем у Женеви. Иза ове фирме је стајала Гулнара Каримова, кћерка узбекистанског аутократског председника Ислама Каримова.

У почетку Бразилац није имао никаквих замерки. Те сезоне за тренера је стигао Зико, а сезону касније на клупи је седео Фелипе Сколари. Бунјодкор је у том периоду, наравно, апсолутно доминирао, освојивши три титуле у низу.

Познато је да су у Ташкент у посету долазили, за накнаду од милион евра, Иниеста, Пујол и Фабрегас, а Самјуел Ето је посведочио да је одбио понуду овог тима од чак 25 милиона долара.

"Имао сам велике планове. Заиста сам желео поставити Бунјодкор на светску фудбалску мапу, успоставити нове квалитативне стандарде и саградити нови стадион. Послао сам чак о свом трошку емисаре у Челси, Интер и Милан, како би проучили састав функционисања великих клубова, али полако сам тонуо у мрежу неиспуњених обећања", говори разочарани Ривалдо, који је у лето 2009. године схватио да ствари не иду како је он замислио.

Коначно, Zeromax је 2010. године пропао, оставивши дугове и неиспуњене пословне уговоре широм Европе и шире. Бунјодкор јесте некако преживео финансијску пропаст фирме од које је зависио, али Ривалдове милионе више није могао да плаћа.

"У јулу 2010. обратио сам се адвокатима и напустио Ташкент. Данас знам да није требало да будем тако наиван, али није било разлога да очекујем да ћу се у Бразил вратити с горчином. Жао ми је због свега, заволио сам Узбекистан, тамо сам оставио многе пријатеље. Оставио сам тамо, нажалост, и око 16 милиона евра зарађеног, и никад исплаћеног новца", закључио је Ривалдо, који захваљујући успешним и уносним годинама у дресу Барселоне, Милана и Олимпиакоса, ипак мирно чека пензију